Порекло
Велушић (Презимена Дрнишке Крајине, Слободан Зрнић, 2023)
Велушић је село западно од Дрниша (Далмација), у подножју планине Промине. Под овим називом записивано је у турским дефтерима 16. вијека. Дефтером из 1550. године припадало је нахији Петрово поље, што говори о помјерању становништва из Петрова поља према западу, а у наредном дефтеру је сврстан у нахију Нечвен. Старе…
› више информацијаПрезимена Дрнишке Крајине (Слободан Зрнић, 2023)
Дрнишка Крајина углавном заузима простор плодног Петровог поља, између планина Свилаја, Промина и Мосећ, а на чијем је западном ободу настао град Дрниш. Кроз поље протиче ријека Чикола, која је низводно од Дрниша усјекла кањон. Дрнишка тврђава (Градина) подигнута је изнад самог улаза у кањон (брину) и у њеном подножју…
› више информацијаТепљух (Презимена Дрнишке Крајине, Слободан Зрнић, 2023)
Тепљух је село код Дрниша (Далмација) на сјеверозападном ободу Петровог поља, у подножју планине Промине. Ту је било античко насеље Промона, које је припадало племену Либурна, а касније су га освојили и проширили Римљани. Назив Тепљух је вјероватно постојао и у средњем вијеку, иако је први пут записан у турском…
› више информацијаСиверић (Презимена Дрнишке Крајине, Слободан Зрнић, 2023)
Сиверић је село код Дрниша (Далмација) на западном ободу Петровог поља, у подножју планине Промине. Под тим именом је постојао у 14. вијеку, а записиван је у свим турским дефтерима 16. вијека, када се помиње и срушена тврђава Страчај. Због рудника угља село је добило велики значај у 19. вијеку…
› више информацијаБадањ (Презимена Дрнишке Крајине, Слободан Зрнић, 2023)
Бадањ је село најближе Дрнишу (Далмација), на западном ободу Петровог поља, у подножју планине Промине. Под тим именом је поуздано постојао 1345. године, а исти назив се јавља у турским дефтерима из 16. вијека. У Бадњу се налази стара римокатоличка црква Св. Ивана са гробљем, које је уједно и дрнишко…
› више информацијаПорекло презимена, село Брњица (Голубац)
Порекло становништва села Брњица, општина Голубац. Према студији Душана Дрљаче, Брњица, објављеној у Зборнику радова Етнографског института 1976. Приредио сарадник портала Порекло Жарко Миловановић. Село Брњица се налази на 12 километара низводно од Голупца, на ушћу реке Брњице у Дунав. Сеоске куће распоређене су углавном с десне стране речног…
› више информацијаПарчић (Презимена Дрнишке Крајине, Слободан Зрнић, 2023)
Село Парчић код Дрниша (Далмација), налази се на ободу Петровог поља, у подножју Свилаје. У турским дефтерима из 16. вијека звао се Павчић, а наведени су и пашњаци на Свилају који припадају становницима села. У прошлости су власи Парчићи записивани и у западнијим крајевима. Парчић је био чисто католичко село…
› више информацијаКањане (Презимена Дрнишке Крајине, Слободан Зрнић, 2023)
Кањане је село код Дрниша (Далмација), на ободу Петровог Поља, у подножју планине Свилаје. Назив је постојао још у средњем вијеку (Поље Кањане). Село је било православно у 16. вијеку, а у првој половини 18. вијека јавља се и мањи број римокатолика/ковача (у средини села). Православна црква Св. Петке са…
› више информацијаКадина Главица (Презимена Дрнишке Крајине, Слободан Зрнић, 2023)
Кадина Главица је село код Дрниша (Далмација) у Петровом пољу. Стари назив насеља био је Чибретић, а садашњи назив Кади(ји)на Главица настао је по истоименом брду у пољу, током турске владавине. Кадије (турске судије) су носиле високе бијеле турбане, па је то вјероватно била асоцијација за брдо, које је иначе…
› више информацијаБиочић (Презимена Дрнишке Крајине, Слободан Зрнић, 2023)
Биочић је село код Дрниша (Далмација), на сјеверном ободу Петровог поља, у подножју планине Свилаје. Постојао је под овим именом у предтурско доба (1486. запис села Билчића у Петровом пољу), а појављује се на свим турским дефтерима 16. вијека. Биочић и Миочић су била једина потпуно православна села на подручју…
› више информација