Порекло

Угрешићи у селу Шуметлице славе Митровдан и носе породични надимак Деспотови. Жртве Другог светског рата: Вишњићево (Шид): Угрешић (Алимпије) Јово, рођен 1927. Србин, погинуо 1943. у НОБу, Kалиновик – Фоча Угрешић (Бранко) Славко, рођен 1924. Србин, убијен 1942. у директном терору, Сремска Митровица Угрешић (Драгутин) Васа, рођен 1906. Србин, убијен…

ПИШЕ: Јовица Кртинић ([email protected]) Јосип Славенски се с правом сврстава у ред највећих јужнословенских композитора 20. века. У години у којој се обележава 70 година од његове смрти, портал Порекло ексклузивно објављује досад непознате документе[1], који ће, несумњиво, убудуће бити саставни део његове богате биографије. Славни композитор рођен је 1896….

Златари (некада кујунџије) се баве израдом накита, од злата, сребра и других племенитих метала. Могу да користе и драго камење. Златари праве прстење, бурме, минђуше, шнале, брошеве, огрлице, наруквице и друге украсне предмете. Занат се може сматрати и примењеном уметношћу и био је врло цењен. Назив златари се у Саборној…

Презиме Гламочић присутно је код Срба у насељима општина Доњи Вакуф и Скендер Вакуф, а забележено је и код муслимана. Презиме је топонимског карактера, тј. упућује да је родоначелник био родом из Гламоча или околине. Крсна слава: Свети Никола Жртве Другог светског рата: Старо Село (Доњи Вакуф): Гламочић (Перо) Ђорђо,…

Презиме Гафур присутно је код Срба у селима Бараћи (општина Мркоњић Град) и Волар (општина Шипово). О Гафурима је забележено следеће: “Једна породица овога краја, која живи у парохијама Бараћи и Волар, сјећа нас на чудновато име дједа босанског валије Гази Хусревбега. То је породица Гафуp, која слави св. Ђурђа….

Рукавице и капе су још од старих времена биле потреба, а временом се јављају и као модни  детаљи.   Рукавице су се правиле као мушке и женске, где су дамске одавно модни детаљ, а мушкарци умеју да их носе као део униформе, за рад и као основну потребу у хладном…

Презиме Брунцлик забележено је у новокањишком срезу, у месту Обилићево. Такође, присутно и у Београду (у облику Брунцлих) између два рата. У Булевару краља Александра 249 била је циглана “Брунцлих и синови”. Индустријалац Бата Брунцлик је био један од финансијера Југословенске војске у отаџбини. Крсна слава: Св. Јован (20. јануар)…

  Кројачи су се у старом Београду бавили прављењем одеће у новом, европском стилу. Иако имају исти назив као и терзије (у преводу са турског – кројач), то су остала два посебна заната, за одећу старог и новог стила. Временом су кројачи постали бројнији, како је нови начин одевања био…

  Бавили су се израдом и украшавањем одеће за градско становништво, у старом стилу. Делови одеће које су правили су: антерије, доламе, мушки гуњићи, јечерме, џемадани, минтани, мисарабе, чакшире-потурлије, тозлуци или дизлуци, мушки и женски јелеци, џубета, либаде, фистани, кумоши, ћурци, шалваре и шкутељке. Користили су чоју, сомот и атлас,…

Презиме Оберкнежев, настало по (наследној) титули претка, присутно је код Срба у Банату. У селу Бока, општина Сечањ, почетком 20. века било је 13 кућа Оберкнежевих: – Оберкнежеви –  дед садашњег старца био свештеник; има Оберкнежев салаш и бунар; „Симеунови” се звали кад су дошли из Србије, а краљ Фердинанд…