ПИШЕ: Јовица Кртинић ([email protected])

Јосип Славенски се с правом сврстава у ред највећих јужнословенских композитора 20. века. У години у којој се обележава 70 година од његове смрти, портал Порекло ексклузивно објављује досад непознате документе[1], који ће, несумњиво, убудуће бити саставни део његове богате биографије.
Славни композитор рођен је 1896. у Чаковцу од оца Јосипа, пекара, и мајке Јулијане девојачки Новак. Рођено презиме било му је Штолцер, које је носио више од 34 године.
Презиме Штолцер одлучио је да промени августа 1930. године тако што је Управи града Београда поднео молбу да његово презиме убудуће буде дотадашњи уметнички псеудоним – Славенски. Претходно се овај композитор у Београду обрео 1924. године, након краткотрајне каријере наставника музике у Загребу. У време подношења молбе за промену презимена био је наставник у Другој мушкој гимназији и Музичкој школи. Такође, те 1930. године већ је био у браку са Миланом дев. Илић. Њих двоје су се венчали на Ивањдан (7. јула) 1927. године по православном обреду у Саборној цркви у Београду[2]. Нажалост, нису се остварили као родитељи. Једино дете (девојчица) које су добили, преминуло је недуго после рођења[3]. Ово је важно напоменути јер је као један од разлога за промену презимена Славенски навео бригу да потомству осигура ауторска права.
Да је Јосип Славенски променио презиме 1930. године није био непознат податак. Међутим, до данас је било потпуно непознато да је Славенски одлучио да промени веру, тј. да из католичанства пређе у православље. До чина преобраћења дошло је 26. јануара 1944. у окупираном Београду, у Саборној цркви. Кум на крштењу био је Јосипов дугогодишњи пријатељ, београдски банкар Гојко Ђермановић, а свештеник који је обавио чин био је јеромонах Горазд Деклева. Из извода за уписивање лица обраћених у православну веру, поред податка о датуму првог крштења у католичкој цркви (13. маја 1896), сазнајемо и да је преобраћењу претходило добијање одобрења од Српске православне цркве (дато 22. јануара 1944). Коначно, из овог извода сазнајемо и да је Славенски за своју крсну славу одабрао Ђурђиц, што је и слава породице Илић из Крушевца из које је његова супруга Милана.
Док о куму Гојку Ђермановића не може да се нађе много података (сем да је пре рата био ризничар Ротаријанаца), о свештенику Горазду Деклеви постоји обиље занимљивих података, који заслужују посебан чланак.
Коначно, да ли је Славенски осим вере променио и националну припадност? Једино што се по овом питању може пронаћи јесте податак објављен у чланку Иване Стефановић „Чији је Славенски“ објављен у Књижевним новинама 15. октобра 1981. године. У том чланку, између осталог, наводи да је „у картону Агенције за ауторска права записан као Србин“.[4]

ПРИЛОЗИ:
Прилог 1: Молба за промену презимена
У молби за промену презимена Славенски је навео следеће:

ШТОЛЦЕР заменим својим уметничким псеудонимом: СЛАВЕНСКИ.
Разлози који ме руководе да тражим ову промену презимена јесу ови:
- Већ петнаест година ја ступам у јавности овде као и у иностранству као композитор под именом: ЈОСИП СЛАВЕНСКИ
- Сва моја музичка дела штампана су у издању фирме: Schott’s Söhne, Mainz, Немачка под именом Славенски, што потврђујем приложеним каталогом
- Признањем и легализовањем презимена Славенски ја бих желео према закону о ауторским правима да осигурам својим потомцима права на моја дела.
Потребна документа да нема никаквих препрека за ову замену презимена подносим (Крсни лист, Уверење статистичког одел.; Кривичног одел.; Првостепеног суда; Каталог свог издавача).
- августа 1930. г. У Београду
Штолцер Ј. Јосип
Наст. II мушке гимназије и Музичке школе у Београду, Крунска 75
* * *
Одговор Управе Града Београда стигао је већ 26. августа 1930:

Административно оделење I.
I.Бр. 13903.
- августа 1930. год.
Београд
ШТОЛЦЕР Ј. ЈОСИП, наставник друге мушке гимназије и музичке школе у Београду, молбом својом од 4. августа тек. год. бр. 13903, молио је ову власт да му се одобри промена породичног имена од Штолцер на Славенски, који је његов псеудоним.
Ову промену породичног имена тражи из разлога што је ступио у јавности како овде тако и у иностранству као композитор под именом Јосип Славенски, што је сва своја дела штампао под именом Славенски, па жели да према закону о ауторским правима осигура својим потомцима право на своја дела.
Ово оделење као надлежна Управна власт узела је у разматрање његову молбу са свима прилозима па је нашла да се Штолцер Јосипу може одобрити промена породичног имена од Штолцер на Славенски, пошто испуњава услове из чл. 17. и 18. Закона о личним именима, те би тиме могао осигурати својим потомцима право на његова дела.
Са изложеног на основу члана 17. и 18. Закона о личним именима, Административно оделење Управе града Београда
РЕШАВА
Да се Штолцер Ј. Јосипу, наставнику овдашњем, одобрава промена породичног имена од Штолцер на Славенски.
Решење му саопштитии у препису на реверс предати.
Такса је плаћена.
Решено у Административном оделењу Управе града Београда, двадесет шестог августа хиљаду девет стотина тридесете године.
Деловођа – писар,
Пуниша Бојовић, с.р.
Заступа Управника града Београда,
ИНСПЕКТОР
В. Ж. Мицић, с.р.
Да је овај препис веран своме оригиналу Управа града Београда тврди по званичној дужности.
- Бр. 13903
- августа 1930. године
У Београду
Заступа Управника града Београда
Инспектор
Потписано В. Ж. Мицић
Прилог 2: Извод из књиге обраћених
Извод из књиге за уписивање лица ОБРАЋЕНИХ у православну веру Српске православне цркве Саборне храма Св. Архистратига Михаила у Београду за 1944. годину.

Година, месец, дан и место рођења: Чаковец, 11. мај 1896.
Име, презиме и занимање родитеља: Штолцер Јосип пекар и Јулијана рођ. Новак
Којој је вери (вероисповести) припадао и када је крштен: Римокатоличкој, Чаковец, 13. мај 1896.
Датум и број одобрења за превод односно крштење: А. Е. М. бр. 115, 22. јануар 1944.
Година, месец и дан кад је, и храм у коме је превод одн. крштење извршено: 26. јануар 1944. у Саборној цркви
Ново име: Јосиф
Име и презиме свештеника који је превод одн. крштење извршио: јером. Горазд Деклева
Име, презиме, занимање и место становања кума: Гојко Ђермановић, дирек. банке
Коју је славу примио: Ђурђиц (Св. Геогрије)
Да је овај извод из књиге за уписивање лица обраћених у православну веру, цркве Саборне, храма Св. Архистратига Михаила, у свему веран свом оригиналу оверавам својим потписом и црквеним печатом
Бр. 237
- јануар 1944. године
У Београду
Парох парохије V Саборне, јером. Горазд Деклева
Прилог 3: Извод из картотеке житеља Београда


ИЗВОРИ И НАПОМЕНЕ:
[1] Документи су добијени захваљујући љубазности Марине и Зоје Бојић из Београда, које чувају део заоставштине Јосипа Славенског. Овим путем им изражавамо неизмерну захвалност што су документа учиниле доступним заинтересованој јавности.
[2] Milana Slavenski, Josip, Muzička škola „Josip Slavenski“, Beograd, 2006, стр. 83
[3] О несрећном исходу рођења детета, које је највероватније рођено августа 1945. године, запис је оставио Мирко Бојић, сестрић Милане Славенски: „Одмах после рата, Милана је морала имати 46 година и дуго уопште није знала да је у другом стању, а родила је кћер, недоношче. Дали су јој име Весна. Јосип је начисто полудео од среће. Куповао је за бебу књиге, школске и остале. На књигама је писао њено име. Али беба је врло брзо умрла. То је било страховито тужно. Ујна Мари ми је причала о тој сахрани, Јосип је носио мали ковчег у рукама“.
[4] https://istorijskenovine.unilib.rs/view/index.html#panel:pp|issue:UB_00201_19811015|page:35|query:%D1%98%D0%BE%D1%81%D0%B8%D0%BF%20%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8%20%D1%83%D0%BC%D1%80%D0%BE
Милана Славенски, Радивоје Илић (1872-1956), објављено у часопису Синтеза, број 6, Крушевац, 1972, стр. 101-108
Историјски архив Београда, Дигитални репозиторијум, Управа града Београда – Картотека житеља града Београда и Земуна





Коментари (0)