Порекло

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Ранко Јаковљевић -Сенима Босиљке Кићевац-  У овом раду презентовани су подаци о родбинским везама фамилије Николајевића из Кладова, траговима њеног присутва на тлу граничне српске регије и о знаменитим личностима националне  науке, културе, уметности, чији корени досежу до кладовских хоризоната. Велелепни православни кладовски храм Светог Ђорђа…

Велика школа се, док је боравила у Капетан Мишином здању, стално развијала и стицала све већи углед. Број професора и предмета који се предају се повећавао. Предавала су се четири страна језика – латински, грчки, француски и руски, а у порасту је и број стручних предмета. Професори Велике школе по…

Од школске 1863/1864. године је Лицеј променио име у Велика школа. Осим промене имена, Велика школа се преселила из Конака кнегиње Љубице у Капетан Мишино здање. У исто време је установљена подела на три факултета – Филозофски, Технички и Правни. Професори Велике школе за школску 1869/1870. годину, по Државном шематизму…

У односу на Шематизам за 1852. годину се може приметити повећање броја провесора Лицеја, тако да их је за школску 1859/1860. годину тринаест, док једно место није попуњено. Још од  првог шематизма се може испратити да се предаје француски језик, а немачки је присутан од 1853/1854. године. Професори Лицеја 1859/1860….

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Небојша Мићић Белензаде / Белензадићи Изразито ретко и специфично презиме Белензада – и напоредо, алтернативно, Белензадић – јавља се у Босанској Крајини, село Рудине код Гламоча (Милојевић 1923: 127) и у насељу Крајишници код Лознице у Подрињу (Николић – Стојанчевић 1975: 122), и то код досељеника…

Лицеј (касније Велика школа и коначно Универзитет) је основан у Крагујевцу 1838 године. Премештањем престонице у Београд, пресељен је и Лицеј, 1841. године. На почетку беше тек неколико професора и мали број ученика, али се високо школство временом развијало. Многи професори су били и историјски познате личности. Професори лицеја у…

Презиме Гегић присутно је у Црној Гори, а потиче из ширег братства Лумовића/Љумовића из племена Пипери. Гегићи славе Аранђеловдан. Лумовићи су од Лума (Лумаша; неки га зову Лумица), потомка Ђуркова, који се настанио у Црнцима, а становао је најпре у пиперској Ријеци у Радуновићима. И сад има у Радуновићима браство…

У Београду 1914. године постоје четири мушке гимназије, реалка, женска гимназија и Виша женска школа. Виша женска школа је имала само више разреде (од петог до осмог). Већ неко време су постојале приватне женске гимназије, али се државна јавља тек школске 1910/1911. године, чиме је први пут омогућено да девојчице/девојке…

Прегледом података из Државног шематизма са календаром за 1910. годину се може видети даљи развој школства у Београду. Присутне су три гимназије, Реалка и Виша женска школа. Постоје и приватне гимназије. Гимназије су поново са својим именима – бројевима. У више случајева професори на списку једне од гимназија предају у…

Презиме Братина се најчешће појављује код Словенаца (ређе код Хрвата и Срба). У Мостару је између два рата радњу мешовите робе држао Лазар Братина. Такође, у Чапљини су 1920. пописани Трифко, Перо и Владимир Братина. За Трифка Братину се наводи да је из Кљенка, општина Доње Храсно (из Доњег Храсна…