Poreklo

PIŠE: Saradnik portala Poreklo Ranko Jakovljević -Senima Bosiljke Kićevac-  U ovom radu prezentovani su podaci o rodbinskim vezama familije Nikolajevića iz Kladova, tragovima njenog prisutva na tlu granične srpske regije i o znamenitim ličnostima nacionalne  nauke, kulture, umetnosti, čiji koreni dosežu do kladovskih horizonata. Velelepni pravoslavni kladovski hram Svetog Đorđa…

Velika škola se, dok je boravila u Kapetan Mišinom zdanju, stalno razvijala i sticala sve veći ugled. Broj profesora i predmeta koji se predaju se povećavao. Predavala su se četiri strana jezika – latinski, grčki, francuski i ruski, a u porastu je i broj stručnih predmeta. Profesori Velike škole po…

Od školske 1863/1864. godine je Licej promenio ime u Velika škola. Osim promene imena, Velika škola se preselila iz Konaka kneginje Ljubice u Kapetan Mišino zdanje. U isto vreme je ustanovljena podela na tri fakulteta – Filozofski, Tehnički i Pravni. Profesori Velike škole za školsku 1869/1870. godinu, po Državnom šematizmu…

U odnosu na Šematizam za 1852. godinu se može primetiti povećanje broja provesora Liceja, tako da ih je za školsku 1859/1860. godinu trinaest, dok jedno mesto nije popunjeno. Još od  prvog šematizma se može ispratiti da se predaje francuski jezik, a nemački je prisutan od 1853/1854. godine. Profesori Liceja 1859/1860….

PIŠE: Saradnik portala Poreklo Nebojša Mićić Belenzade / Belenzadići Izrazito retko i specifično prezime Belenzada – i naporedo, alternativno, Belenzadić – javlja se u Bosanskoj Krajini, selo Rudine kod Glamoča (Milojević 1923: 127) i u naselju Krajišnici kod Loznice u Podrinju (Nikolić – Stojančević 1975: 122), i to kod doseljenika…

Licej (kasnije Velika škola i konačno Univerzitet) je osnovan u Kragujevcu 1838 godine. Premeštanjem prestonice u Beograd, preseljen je i Licej, 1841. godine. Na početku beše tek nekoliko profesora i mali broj učenika, ali se visoko školstvo vremenom razvijalo. Mnogi profesori su bili i istorijski poznate ličnosti. Profesori liceja u…

Prezime Gegić prisutno je u Crnoj Gori, a potiče iz šireg bratstva Lumovića/Ljumovića iz plemena Piperi. Gegići slave Aranđelovdan. Lumovići su od Luma (Lumaša; neki ga zovu Lumica), potomka Đurkova, koji se nastanio u Crncima, a stanovao je najpre u piperskoj Rijeci u Radunovićima. I sad ima u Radunovićima brastvo…

U Beogradu 1914. godine postoje četiri muške gimnazije, realka, ženska gimnazija i Viša ženska škola. Viša ženska škola je imala samo više razrede (od petog do osmog). Već neko vreme su postojale privatne ženske gimnazije, ali se državna javlja tek školske 1910/1911. godine, čime je prvi put omogućeno da devojčice/devojke…

Pregledom podataka iz Državnog šematizma sa kalendarom za 1910. godinu se može videti dalji razvoj školstva u Beogradu. Prisutne su tri gimnazije, Realka i Viša ženska škola. Postoje i privatne gimnazije. Gimnazije su ponovo sa svojim imenima – brojevima. U više slučajeva profesori na spisku jedne od gimnazija predaju u…

Prezime Bratina se najčešće pojavljuje kod Slovenaca (ređe kod Hrvata i Srba). U Mostaru je između dva rata radnju mešovite robe držao Lazar Bratina. Takođe, u Čapljini su 1920. popisani Trifko, Pero i Vladimir Bratina. Za Trifka Bratinu se navodi da je iz Kljenka, opština Donje Hrasno (iz Donjeg Hrasna…