Презиме Братина се најчешће појављује код Словенаца (ређе код Хрвата и Срба).
У Мостару је између два рата радњу мешовите робе држао Лазар Братина. Такође, у Чапљини су 1920. пописани Трифко, Перо и Владимир Братина. За Трифка Братину се наводи да је из Кљенка, општина Доње Храсно (из Доњег Храсна је Владимир Братина). Помиње се и Ристо Братина из Драчева.
У селу Речице, у општини Чапљина, постојала је махала Братина за коју је наведено да је немуслиманска.
Наводи о присуству презимена Братина код Срба у Херцеговини су цитирани из књига које се наводе у изворима овог чланка, а веома је могуће да су аутори заправо писали о презимену Брстина које се, што је више него индикативно, помиње управо у Кљенку и Драчеву.
У Словенији се презиме Братина појављује у местима Крижевци при Љутомеру (између два рата ту је бунарџија био Франц Братина, а цементном робом је трговао Векослав Братина) и месту Цвен (између два рата ту је кројач био Мартин Братина).
Надомак Загреба постоји место Братина.
На попису становништва НР Хрватске 1948. презиме Братина је пописано у следећим местима: Брлог (Карловац) 1 члан (1 дом), Бубњарци (Карловац) 4 члана (1 дом), Дубровник 2 члана (2 дома), Велики Врх (Карловац) 37 чланова (6 домова), Винковци 1 члан (1 дом), Вуковар 2 члана, Загреб 5 чланова (1 дом).
Истакнути припадници рода:
Фрањо Братина, аутор књиге “Занимљиво и корисно о пећима”, Београд, 1935.
Лојзе Братина, аутор студије “Метализирани камекс М”, Камник, 1967.
Борис Братина, универзитетски професор, министар информисања и телекомуникација у Влади Србије (2025)
Жртве Другог светског рата:
Братина (Павао) Стјепан, рођен 1915, Хрват, погинуо 1944. у НОБ-у, Бубњарци (општина Озаљ)
Братина (Антон) Ленард, рођен 1897. Словенац, убијен 1944. у директном терору, Kамње
Братина (Франц) Емил, рођен 1922. Словенац, погинуо 1944. у НОБу, Пељешац
Братина (Андреј) Kонрад, рођен 1900. Словенац, убијен 1943. приликом борби или бомбардовања, Томај
Братина (Франц) Рудолф, рођен 1901. Словенац, погинуо 1945. у НОБу, Церкно
Братина (Рудолф) Франц, рођен 1925. Словенац, убијен 1945. непознато, Београд
Братина (Андреј) Емилиј, рођен 1940. Словенац, убијен 1943. у директном терору, Село
Братина (Антон) Емил, рођен 1912. Словенац, погинуо 1943. у НОБу, Трновски Гозд
Братина (Антон) Јулијан, рођен 1905. Србин, умро од Немаца 1945. у логору, Букенвалд
Братина (Иван) Дањел, рођен 1901. Словенац, убијен 1944. у директном терору, Стомаж
Братина (Јанез) Антон, рођен 1885. Словенац, умро 1943. непознато, Стомаж
Братина (Kарло) Франц, рођен 1913. Словенац, погинуо 1943. у НОБу, Дол-отлица
Братина (Kарло) Kарло, рођен 1911. Словенац, умро од Немаца 1944. при депортацији, Немачка
Братина (Винценц) Аугуст, рођен 1896. Словенац, убијен 1943. у директном терору, Вип Криж
Братина (Јернеј) Франц, рођен 1904. Словенац, погинуо 1944. у НОБу, Доленско
Братина (Јанез) Алојзиј, рођен 1890. Словенац, убијен 1943. у затвору, Љубљана
Братина (Абин) Душан, рођен 1919. Словенац, убијен од Италијана 1943. приликом борби или бомбардовања, Сардинија Италија
ИЗВОРИ:
Списак власника чековних рачуна, Поштанска штедионица Краљевине Југославије, Београд, 1937, стр. 138
Адресар Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, Југословенско Рудолф Мосе а. д., Београд, 1929, стр. 19, 238, 247
Zbornik za narodni život i običaje južnih Slavena, knjiga 46, JAZU, Zagreb, 1975, стр. 391
Прото Васо Медан, Патње Срба у Чапљини и околним селима Среза столачког за вријеме рата, објављено у зборнику Српски народ од Сарајевског атентата до Хашког трибунала, Удружење Срба из Хрватске, Београд, 2014, стр. 420, 440, 441
Dr Jusuf Mulić, Hercegovina – drugi dio – Vojna i upravna jedinica Osmanskog carstva: knjiga 2.1 (XV i XVI stoljeće), Muzej Hercegovine, Mostar, 2004, стр. 403
Leksik prezimena SR Hrvatske, Matica hrvatska, Zagreb, 1976, стр. 69
Каталог књига на језицима југословенских народа 1868-1792, књига 02 (Боз-Гас), Народна библиотека СР Србије, Београд, 1876, стр. 149
Popis žrtava rata 1941-1945 (Hrvatska), Muzej žrtava genocida, Beograd, 2008, стр. 1460
Popis žrtava rata 1941-1945 (Slovenija), Muzej žrtava genocida, Beograd, 2008, стр. 5, 6, 8, 9, 10, 11, 187, 208, 473




Коментари (0)