Порекло презимена Белензадa / Белензадић

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Небојша Мићић

Белензаде / Белензадићи

Изразито ретко и специфично презиме Белензада – и напоредо, алтернативно, Белензадић – јавља се у Босанској Крајини, село Рудине код Гламоча (Милојевић 1923: 127) и у насељу Крајишници код Лознице у Подрињу (Николић – Стојанчевић 1975: 122), и то код досељеника из Крајине, односно готово сигурно досељеника из поменутог села Рудине. У лозничким Крајишницима њихове куће су биле до Грабовице, суседне Дрчама (такође досељеници из Крајине). Славе Јовањдан.

У Србији данас, према телефонском именику, презиме Белензада се јавља у Београду, док са презименом Белензадић постоји један претплатник у Лозници и један у Мајуру (код Шапца).

На основу сачуваних матичних књига Лозничке цркве Покрова Пресвете Богородице, презиме Белензада почиње се јављати од 1855. године, што нам оквирно даје време досељавања ове породице у Подриње. Пронађени су следећи записи током 19. века:

16.05.1855. Мићо Белензада и Стојана добили сина Константина. Кум Петар Танасковић.

14.08.1857. Јаков Белензадић и Стоја добили кћер Живану. Кум Мићо Стојановић.

25.10.1858. Јаков Белензадић и Стоја добили кћер Стану. Кум Мићо Стојановић.

23.10.1859. умро Јаков Белензада. (У овом запису стоји занимљива напомена да је Јаков сахрањен украј гробља лозничког. Ван гробља су обично сахрањивани утопљеници и самоубице, али узрок Јаковљеве смрти није наведен)

16.12.1859. умро Мића Белензада.

28.12.1876. Ђуро Белензада и Сока, из Црногоре, добили сина Милована. Кум Живко, син Милоша Гардијановића.

23.05.1877. умрла Стана, кћер Јакова Белензаде, неудата, стара 21 годину.

10.11.1879. Ђуро Белензада и Сока, из Црногоре, добили кћер Смиљану. Кум Живко, син Милоша Гардијановића.

Према Етимолошком речнику српског језика значење речи белена јесте „блесавко, будалаш, луда“. Јавља се у Крајини глагол беленити у значењу „беспосличити, будаласати“. Суфикс –заде (-zadeh) је персијског порекла, те има исто значење као и турски суфикс –оглу „син од“ или, уопштеније, „потомак од“. Ова два суфикса су коришћена у Османском царству напоредо, па се тако јављају и на Балкану. Значење презимена Белензаде било би „потомак од блесавка“ и према томе би оно спадало у шаљива крајишка презимена, а према суфиксу рекло би се да је наденуто од стране локалног османског феудалца, или кадије, хоџе, дакле неког муслимана довољно образованог да познаје, и примени, поменути персијски суфикс.

Невезано за Белензаде, али као пример примене овог патронимичног суфикса, поменућемо да се половином 19. века јавља у Зворнику босански феудалац Али-ага Балванзаде, бележен понекад и као Балвановић (Павић 2014: 92). Рекло би се потомак неког ког су звали Балван. Ближе персијском и турском извору јесте да се презимена на -заде пишу тако у једнини. Међутим,  у српском језику она чешће прелазе на завршетак -зада у једнини, а -заде у множини, што се показује и на примеру Белензада.

Литература:

1. Милојевић 1923: Боривоје Ж. Милојевић, „Купрешко, Вуковско, Равно и Гламочко поље“, Насеља и порекло становништва, књига 13, СКА 1923.
2. Николић – Стојанчевић 1975: Видосава Николић – Стојанчевић: Рађевина и Јадар у необјављеним рукописима Цвијићевих сарадника, САНУ 1975.
3. Етимолошки речник српског језика, свеска 3 (БЕ-БЈ), САНУ 2008.
4. Павић 2014: Дејан Павић, Брасинска ада, Мали Зворник 2014.