Poreklo

U izdanju autora Dragića Marića izašla je njegova knjiga “Kosaničani : Od Golije do Rače, Vrhlaba i dalje”.   U knjizi (430 str, B5, tvrdi povez, oko 100 uglavnom starih fotografija), izneta su istraživanja o kretanju familija iz Stare Hercegovine i Crne Gore koje su se pre više od dva…

Prezime Ždrakić postojalo kod Srba u Dalmaciji, u selu Miočić kod Drniša, kao i kod Hrvata iz Velje Međe kod Trebinja. Nastalo je kao nadimačko u oba slučaja i nemaju isto poreklo. Ždraka može značiti “zrak” ili osobu koja čudno gleda (zrači). U Miočiću su Ždrakići postojali u 18. i…

Ždrakanovići su Srbi iz sela Prebilovci kod Čapljine u Hercegovini. Prezime je nastalo kao nadimačko. Krsna slava nepoznata (ako neko zna, neka napiše u komentaru). Ustaše su 1941. pobile 30 Ždrakanovića u Prebilovcima. (izvor: Popis žrtava rata 1941-1945, BiH, 2008) Prema popisu u BiH 1991. u selu je ostala samo…

U bilo kojoj kafani, mehani, restoranu, gostionici ili hotelu, svuda gde može da se jede i pije, svuda su potrebni kelneri. Pravi majstori svog zanata su ljubazni i pamte šta naručuju stalne mušterije, a za sve ostale zapisuju u svoje blokče. Ponekad su u prilici da obaveste da ne primaju…

ROĐEN: Kragujevac, Kraljevina Jugoslavija, 13. jun 1933. PREMINUO: Beograd, Savezna Republika Jugoslavija, 11. novembra 1993. RODITELJI: Otac Joca (1900-1945), žandarmerijski narednik; Majka Novka (1904-1942), dev. Parezanović. Venčali su se 1930. godine u kragujevačkoj Staroj crkvi. Osim Dragomira imali su i sina Milomira (rođ. 1931. godine). Tokom tridestih godina su se…

Slično aščijama, i kuvari su se bavili kuvanjem, što čini sličnost između ta dva zanata. Razlika je uglavnom u mušterijama i vrstama jela koja se spremaju, pa i u tome što kuvari nisu imali samostalne radnje. Kuvari su bili pri kafanama ili hotelima, koji su umeli da budu na daleko…

Tokom brzog rasta Beograda u XIX veku, doseljavali su se i imućni i oni koji to nisu. Beograđani su se razlikovali po načinu stanovanja, oblačenju i mnogim drugim stvarima, ali su svi imali potrebu za ishranom. Činovnici, oficiri i slično su mogli da priušte ručak u raznim kafanama po gradu,…

Osim uobičajenog ‘da se jede kašikom’ u kafanama se uvek mogu dobiti i razni specijaliteti od mesa. Jedan od najpopularnijih su ćevapi. Ćevabdžije (ponekad zapisani i kao ćevapdžije) se pominju u beogradskim parohijama, u knjigama rođenih, kao očevi ili kumovi. Pominju se tek od kraja XIX veka. Parohija Svetog Marka:…

U emisiji “Rodoslovci” predstavljamo istaknute članove Društva srpskih rodoslovaca “Poreklo”. Milojica Sparić rođen je 10. maja 1933. u selu Hercegovačka Goleša kod Priboja. Zbog rata u školu je pošao tek početkom 1945. godine, u svojoj 12 godini, ali je u svom veku stigao da završi visoke škole i postane učitelj…

Kafane su veoma važno mesto ne samo radi jela i pića, nego i radi okupljanja, pregovaranja, dogovaranja, sklapanja poslova. Veoma su brojne u starom Beogradu. U njima su radile mnoge kafedžije. Neke kafane su istorijski poznate. Nekada se tačno znalo gde se ko okuplja – bilo da se radi o…