Slovo naredbe kneza Aleksandra Karađorđevića o uvođenju stalnih prezimena u Kneževini Srbiji (1851)

Svima koji su se bavili istraživanjem porekla porodica sa prostora današnje Centralne i Južne Srbije poznat je problem nepostojanja stalnih prezimena na ovom prostoru pre 1851. godine. Kneževina Srbija kao vazalna kneževina u Osmanskom carstvu prepoznala je važnost uvođenja stalnih prezimena i u vezi s tim knez Aleksandar Karađorđević 1851. godine donosi naredbu kojom će se uvesti stalna prezimena u Kneževini Srbiji.

U Kneževini Srbiji pre 1851. godine nisu postojala ustaljena prezimena, već bi se prezime menjalo iz generacije u generaciju.

Naime, ranija praksa koja je nasleđena iz administracije Osmanskog carstva, nije poznavala instituciju stalnih prezimena. U nameri da na prostoru Kneževine Srbije uvede katastarske knjige, knez Aleksandar Karađorđević preko Ministarstva pravosuđa uputio je 1850. godine Stefana Gruborovića i Sretena Popovića u Austriju, kako bi ispitali na koji način austrijske vlasti vode katasatarske knjige, kako bi i srpske vlasti mogle iste takve knjige ustanoviti i u Kneževini Srbiji.

Kao što se može videti iz izveštaja koji su podneli Ministarstvu pravdosuđa, oni su zaključili da bi pre svega bilo potrebno uvesti stalna prezimena, koja bi se ubuduće u nepromenjenom obliku prenosila s oca na sina, a ne kao ranije gde je sin nosio prezime izvedeno iz imena njegovog oca. Smatrajući ovaj predlog umesnim, Ministarstvo pravosuđa podnelo je na rešenje Praviteljstvujuščem sovjetu serbskom predlog da se kod nas ozakone stalna prezimena, kako bi se jedna porodica jednim prezimenom uvek zvala, i kako više ne bi dolazilo do promena prezimena smenom generacija.

Ovaj predlog je prihvaćen od strane kneza i Praviteljstvujuščeg sovjeta. Tako je knez Aleksandar Karađorđević 31. januara 1851. godine doneo rešenje da se od strane Praviteljstvujuščeg sovjeta naredi uvođenje stalnih prezimena. Kako bi se ova naredba mogla provesti u delo, isto tako naređeno je svim građanskim, duhovnim, školskim i vojnim vlastima, da se po ovoj naredbi prezimena zavode po najstarijem članu porodice, da se ova prezimena ubuduće vode kao stalna, da se kao takva upisuju u nadležna javna i zvanična akta, te da se na njih izdaju i sva rešenja i zaključci vlasti.

Naročito se ističe da se po ovome revnosno i uredno postupa prilikom popisa stanovništva, jer bi oni trebali biti osnova kojom će se rukovoditi sudovi i ostali organi vlasti.

U nastavku sledi transkript naredbe u originalu.

Popečitelьstvu Vnutrenьi’ Dѣla’.

Stolonačalnicы: Stefanъ Gruborovićъ i Sretenъ Popovićъ, poslani bыvši Popečitelьstvomъ Pravosudiя u Austriю, da vođenѣ Baštinski’ knьiga’ tamo provide; kako bы se takove i kodъ nasъ ustriti mogle, u povratku svomъ učinili su Popečiteьstvu Pravosudiя predloženiє: da se kodъ nasъ unapredakъ prezimena familiяrna zadržavaю, a ne kao dosadъ da se batalюю, i svakiй na ime otca da se proziva, budući ovo kъ vođenю knьiga’ odvećь smeta.

Ovo nьiovo predloženѣ Popečitelьstvo Pravosudiя smatraюći za umѣstno, podnelo ga є Sovѣtu na rѣšeniє, sъ tыmъ svoimъ mnѣniєmъ, da se kodъ nasъ uzakoni u napredakъ postoяna prezimena držati, budući, veli, to kodъ sviю ostalы’ izobraženы’ država’ postoi: da se cela єdna familiя єdnыmъ prezimenomъ zove, i što će tыme i kodъ nasъ familiє poznate bыti, a neće kao dosadъ izčezavati, sa menяnѣmъ prezimena’.

Predstavleniє ovo i mnѣniє Popečitelьstva Я samь u soglasiю sa Sovѣtomъ odъ 16. ov. mes. i god. № 985.  odъ pr. god. uvažio, i po tome rѣšio: da se odъ strane Pravitelstva naredi, da se u familiяma našega Naroda prezimena єdanputъ za stalna utvrde, kako bы se unapredakъ za svagda znati moglo єdno prezime єdne iste familiє, a da bы se to udѣйstvovati moglo, da sve vlasti, kako građanske, tako i duhovne, a i školske i voйnne, po ovoй naredbi prezimena po naйstariєmu u familii zavode, i posle svagda samo za ova stalno ustanovlѣna prezimena raspыtuю, ta u nadležna яvna i zvanična akta upisuю, i na ista svoя rѣšeniя i druga zaklюčeniя izdaю. Naročito pakъ pri konškripciяma da se po ovome revnostno i uredno postupa, pa kadъ se ovde єdanputъ prezime єdne familiє ustanovi, onda i kodъ Sudova i kodъ ostalы’ vlastiй za ovo da se pыta, i ovo da se u svakiй rodъ яvnы’ i zvaničnы’ akta’ upotreblяva.

Koє rѣšeniє saobštavamъ nastoєćimъ svima Popečitelьstvama radi nadležnogъ nьiovogъ upotrebleniя.

V. № 62.

31. Яnuariя 1851. god.

U Bѣogradu.

Aleksanderъ Karađorđevićъ. s. r

Izvor: Sbornikъ zakona i uredba i uredbenы ukaza izdanы u Knяžestvu Srbii (odъ početka 1851. do konca 1852. godine), VI, Beograd, 1853, str. 4-5