Презимена настала по називу заната Reviewed by Momizat on . Презимена настала од назива занатлија и других занимања - прилог из књиге "Презимена су чувари нашег језика" Загорке Вавић Грос (Прометеј, 2011.) Абаџија, Абаџи Презимена настала од назива занатлија и других занимања - прилог из књиге "Презимена су чувари нашег језика" Загорке Вавић Грос (Прометеј, 2011.) Абаџија, Абаџи Rating:
You Are Here: Home » Презимена » О презименима » Презимена настала по називу заната

Презимена настала по називу заната

Презимена настала од назива занатлија и других занимања – прилог из књиге „Презимена су чувари нашег језика“ Загорке Вавић Грос (Прометеј, 2011.)

Абаџија, Абаџијевић, Абаџић (абаџија – кројач народног одела од абе – сукна)

Ајваз, Ајвазовић (ајваз, турцизам – помоћник у кухињи, слуга)

Аласевић, Аласовић, Алашевић (алас, мађарски – речни рибар)

Баруџија (баруџија, турцизам – човек који израђује и продаје барут)

Бербер, Берберовић, Берберски (берберин, брица)

Бировљевић (биров-судија, мађарски biro)

Брдар, Брдаревић, Брдарић (брдар – израђује брда, делове ткачког разбоја)

Бузуровић (Бузур – бозаџија)

Бостанџић (бостанџија, турцизам – човек који узгаја и продаје бостан)

Ваљаревић (ваљар – човек који ваља, пресује сукно)

Варагић (варага, мађарски – човек који обрађује, струже кожу)

Воденичар, Воденичаревић (воденичар – меље брашно у воденици)

Возаревић (возар, управља колима, фијакером)

Воларевић, Воларић (волар – пастир за волове, чувар волова)

Врачар, Врачарац, Врачаревић (врач(ар) – који лечи)

Говедаревић (говедар – чува говеда)

Гомбар (прави гомбе, дугмад; гомб, мађарски – дугме)

Даскаловић (даскал, грчки – учитељ)

Доганџић (доганџија, турцизам – овац са соколом, соколар)

Дрндар, Дрндаревић, Дрндарски (дрндар – обрађивач вуне)

Думенџија (думенџија, турцизам – кормилар, крманош)

Дунђер, Дунђерић, Дунђерски (дунђер, турцизам – зидар, тесар)

Егедушевић (егедуш-хегедуш, мађарски – виолиниста)

Екмеџић (екмеџија, турцизам – пекар)

Ећимовић (ећим-хећим, турцизам – лекар, травар)

Житаревић (житар – трговац житом)

Зидаревић, Зидарић (зидар)

Златар, Златаревић, Златарић (златар)

Ибрајтер (ибрајтер, немачки – цариник, пандур)

Кадија, Кадијевић, Кадић (кадија, турцизам – судија)

Калајџић (калајџија, турцизам – који превлачи калајем унутрашњост казана)

Калафатовић (калафат, турцизам – који катранише лађе)

Калчић (калец-ткалец – ткач, т се изгубило на почетку речи)

Каназир (каназир – управитељ хана, кан – хан, што значи свратиште, преноћиште и назир – управитељ, надзиратељ)

Капиџић (капиџија, турцизам – чувар капије)

Карабашевић (карабаш – свирац у карабе – врста фруле)

Касапић (касап(ин), турцизам – месар)

Катранџић (катранџија, турцизам – који производи и продаје катран)

Кафеџић (кафеџија – власник кафане)

Кириџија, Кириџић (кириџија, турцизам – који за новац преноси туђу робу на коњима или колима)

Клинчаревић, Клинчарски (клинчар – који производи и продаје клинце, ексере)

Кованџић (кованџија, турцизам – пчелар)

Ковач, Ковачевић, Ковачић (ковач)

Козар, Козаревић (козар – пастир коза)

Колар, Коларевић (колар – израђује кола)

Колачар, Колачаревић (колачар – израђује и продаје колаче)

Колесар, Колесаровић (колесар – колар)

Конатар, Конатаревић (конатар – израђује конате; коната – крчаг, земљани суд за воду)

Кончар, Кончаревић (кончар – израђује конце)

Колунџија, Колунџић, Кујунџија, Кујунџић, Кулунџић (кујунџија – израђује и продаје коване предмете, накит, оружје)

Лађаревић, Лађарски (лађар – који живи и ради на лађи)

Лончар, Лончаревић, Лончарић (лончар – израђује земљане лонце)

Мајсторовић (мајстор, латински magister – учитељ, настојник, власник занатске радње)

Маслаћ (малсаћ – произвођач и продавац масла)

Меанџић (меанџија, механџија, турцизам – власник механе)

Медиговић (медиг-медик – травар, ранар)

Месар, Месаревић, Месарић (месар)

Мимара (Мимар-неимар, турцизам)

Млинар, Млинаревић, Млинарић (млинар)

Мештровић (мештар – мајстор)

Мутавџић, Мутапџић, Мутафџић (мутапџија – израђује мутапе, тј. покриваче од кострети; кострет је козја длака)

Неимаревић, Неимаровић (неимар, турцизам – градитељ, архитекта)

Овчар, Овчаревић, Овчарић (овчар – чувар оваца)

Пиваревић, Пиварић, Пиварски (пивар – прави пиво)

Пинтар, Пинтарић, Пинтер, Пинтерић (пинтер, немачки – бачвар, качар)

Пољарац, Пољаревић (пољар – чувар поља)

Прица (тужилац – ради се о обичајном праву, а не о државном суду)

Пудар, Пударевић, Пударић (пудар – чувар винограда)

Пуцар, Пуцаревић (пуцар – дрндар – тресач – обрађује вуну)

Пушкар, Пушкарић (пушкар – израђује пушке)

Рауш, Раушевић (рауш – маказар – орезивач винограда)

Рибар, Рибаревић, Рибарић (рибар)

Сабљар, Сабљаревић (сабљар – израђује сабље)

Самарџија, Самарџић (самарџија – израђује самаре – дрвена седла)

Сарач, Сарачевић (сарач, турцизам – израђује од коже коњску опрему)

Свилар, Свиларевић (свилар тка и продаје свилу)

Свирац, Свирчевић (свирац – свирач)

Седлар, Седларевић (седлар)

Скленар (скленар – стаклар)

Скоблар (скоблар – израђује скобе – споне, стеге, спојке)

Столаров (столар)

Ступар (ступар – израђује ступе, аване)

Стругар (стругар – струже и ренда даске)

Сувајџић (сувајџија – власник суваче, тј. млина који покреће коњ. „Пуца му срце (за ким или за чим) као кобили за сувачом“ народна изрека)

Табак, Табаковић (табак, турцизам – кожар)

Телаловић (телал, турцизам – 1. добошар, 2. старетинар)

Терзић (терзија, турцизам – кројач, шнајдер)

Тинтар, Тинтеровић, Тинтор (тинтор, италијански – бојаџија)

Типсаревић (типсар-стипсар – ирађивач стипсе)

Тишљер, Тишљерић (тишљер, немачки – столар)

Ткалац, Ткалчић, Ткач (ткач – ткалац)

Трговчић (трговац)

Тресачевић (тресач – пуцар – дрндар)

Туфегџић, Туфекџић (туфегџија, туфегџија, турцизам – израђује пушке; туфек – пушка)

Ћатић, Ћатовић (ћата-ћатиб, турцизам – писар)

Ћурчић (ћурчија, турцизам – израђује ћурке, ћурак – кожух)

Ужар, Ужаревић (ужар – израђује ужад, конопце)

Фурунџић (фурунџија – израђује фуруне, пећи)

Цревар (цревар-цревљар – који израђује цревља (ципеле). Осим опанака, Срби су носили и цревља, та реч је замењена мађарском речју ципела. И цревљар и цревља су у нашем језику архаизми, више се не употребљавају)

Чанаџија (чанаџија – израђује чанке – дрвене зделе)

Чанчар, Чанчаревић (чанчар – израђује чанчиће – мале чанке)

Чешљар, Чешљаревић (чешљар – израђује чешљеве)

Чикош (чикош, мађарски – коњар, коњушар)

Чохаџић (чохаџија – израђује чоху (филц))

Џелебџић (џелебџија – трговац стоком)

Шегрт (шегрт – помоћник мајстора)

Шербеџија (шербеџија – израђује и продаје шербе)

Шнајдер (шнајдер, немачки – кројач)

Шостарић, Шостер (шостар, шостер – варијанта од шустер)

Шоштар, Шоштарић (шоштар – варијанта од шустер)

Шумар, Шумарац, Шумаревић (шумар)

Шустер (шустер, немачки – обућар)

 

ИЗВОР: Презимена су чувари нашег језика, Загорка Вавић Грос (стр. 180-185, Прометеј, 2011.)

 


Коментари (8)

  • Jovica

    Iz čega je moglo biti izvedeno kordunaško prezime Škrgić? Hvala.

    Одговори
  • Vidoslav

    Interesuje me o prezimenu Krvavac? Hvala.

    Одговори
  • Zorica

    Поздрав свима! Ево једног занимљивог линка: http://www.pitajtelektora.com/?p=368

    Одговори
  • vojislav bubanja

    Skobla je alat za drvo slican tesli samo sa uvrnutim krajevima i služi za dubljenje kod izrade korita, karlica i sličnih naprava, jer bi kopanje sekirom ili teslom trajalo mnogo duže i ne bi bilo tako glatko kao sa skoblom.

    Одговори
  • Ljubo Egerić

    Radim na istraživanju svojih predaka, imam dosta podataka ali mi nedostaju ključne ličnost iz prošlosti. Prezime, Egar-Egarić-Egerić. Kao što vidimo prvi naš predak koji je naselio, Selo Riđevšticu, opština Trstenik, približno 15 vek, prezivao se Egar. Iz tog perioda su podaci vrlo šturi.
    Molim za pomoć, da dobijem neke informacije, kako bi završio svoj rodoslov. Znam i to pouzdano da je taj naš predak došao iz, Bawarske, imao sam prilike da upoznam jednog dalekog rođaka, (Egerr) ali se završilo samo na upoznavanju.
    U napred se zahvaljujem, svima koji mogu da nam pomognu. Znam i to da prezime nije menjalo svoj izvorni koren, Egar.
    Srdačan pozdrav!

    Одговори
  • Георгије Марић

    Занима ме порекло и распрострањеност презимена Кајчић, које потиче из села Риђица, општина Сомбор

    Одговори
  • Dejan Stankovic

    Postovani,interesuje me nesto vise o istoriji I poreklu porodice( prezimenu)Stankovic-selo Gorcinci,opstina Babušnica-Srbija
    Hvala

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top