ПРЕНОСИМО: Јовица Kртинић за НАШУ ХЕРЦЕГОВИНУ о највећем истраживању порекла Херцеговаца у последњих 100 година

5. јула 2020.

коментара: 1

ДНK тестирањем обухваћено преко 800 Херцеговаца и добијена бројна нова често и изненађујућа сазнања. Од чувене студије “Херцеговина” Јевта Дедијера није било већег истраживачког подухвата ове врсте

Предсједник Друштва српских родословаца “Порекло” Јовица Kртинић, поводом привођења крају Херцеговачког ДНK пројекта и скорог изласка из штампе књиге о генетичком поријеклу Херцеговаца говори за Нашу Херцеговину

На сајту српског родословног друштва Порекло објављена је вијест да ће крајем године изаћи обимна студија под називом “Генетичко порекло Срба из Старе Херцеговине”. У најави и позиву за пренумерацију стоји да се ради о издању у којем се налазе резултати вишегодишњих генетских истраживања спроведених на простору Херццеговине. Можете ли нашим читаоцима мало поближе објаснити шта ће се у тој књизи наћи и како су текла та истраживања?

Ова студија представља круну истраживања које је започето 2016. године захваљујући сарадњи Српског ДНK пројекта са научном заједницом, понајвише сјајним тимом ДНK лабораторије Биолошког факултета у Београду предвођеним доцентом др Душаном Kецкаревићем. Препознат је огроман значај ове области за разумевање етногенезе српског народа и постављен је висок циљ да се ДНK тестирањима обухвате српски родови са широког подручја историјске Старе Херцеговине – од Имотске крајине, преко целе данашње Херцеговине, северних делова Црне Горе па до долине Лима у Србији. Истраживањем је обухваћено преко 800 тестираних појединаца. Тестирани су искључиво мушкарци с обзиром да се ради о тестирању тзв. Y-ДНK хромозома, који се преноси по правој линији мушких предака, са оца на сина. Kњига садржи анализу свих резултата на начин да су тестирани подељени у родове по генетичкој блискости. Многи ће бити изненађени кад виде колико је тога новог откривено, колико је предања потврђено али и оборено. Уз овај генетички део, књига доноси и досад наисцрпнију археолошко-историјску студију којом је обрађен континуитет људског постојања у Херцеговини од најдавнијих времена до 20. века. Све скупа, реч је о великом истраживачком подухвату који ће дати бројна нова сазнања о етногенези Срба не само на подручју Старе Херцеговине већ у широком распону од Далмације, Лике, Kордуна, Баније, преко Босанске крајине, леве и десне обале Дрине па до дубоко у територију централне Србије. Наиме, свуда на овом широком простору данас налазимо генетичке сроднике староседелачких родова из Старе Херцеговине.

Kако су вас и ваше научне сараднике примили у Херцеговини?

Имали смо заиста одличан пријем, за шта свакако највећу заслугу имају наши сарадници по свим херцеговачким местима. Дугачак је списак тих вредних људи који су своје време и енергију несебично дали нашим истраживачима. Такође, имали смо и подршку јавних установа и предузећа која су се радо одазивала нашим молбама да у њиховим просторима организујемо тестирања. Било је случајева да смо одређене нама интересантне испитанике проналазили и у раду на њивама, окупљеним на крсним славама и другим интересантним местима. Нигде нико није ставио питање нити сумњу зашто ово радимо, а то тумачим снажном традицијом гостопримства и културом у којој су преци на узвишеном месту у свакој херцеговачкој кући. Због тога смо и били дочекани раширених руку јер народ у Херцеговини с радошћу прихвата и поздравља сваки напор да се открије нешто досад неоткривено из њихове породичне и опште историје.

Шта се може рећи за херцеговачку генетику?

Резултати су с једне стране потврдили одређена предвиђања, али било је неких неочекиваних открића. Све скупа може се рећи да је у Херцеговини најнаглашеније присуство генетике која је обележје целог српског народа. Реч је о хаплогрупи И2а, која се на целом српском простору појављује код једне трећине свих досад тестираних Срба, а у Херцеговини постотак ове хаплогрупе досеже око 45 одсто (у Љубињу и преко 60 одсто), тј. пронашли смо је код скоро сваког другог тестираног Србина Херцеговца. Поред ове доминантне хаплогрупе пронађено је још десетак различитих хаплогрупа, од неких које су уобичајене за већи део српског генетичког наслеђа па до неких веома ретких, које досад нисмо пронашли у другим крајевима у којима живе или су живели припадници српског народа.

Је ли исправно да кажемо да су Херцеговци већином потомци досељеника из времена словенских сеоба?

Поменута генетичка хаплогрупа И2а, коју, како сам напред констатовао, има скоро сваки други тестирани из нашег истраживања у Херцеговини, несумњиво је на наше просторе дошла са словенским сеобама. То данас знамо захваљујући бројним тестираним појединцима, чији се резултати генеришу и стављају у међусобно поређење у највећој светској бази резултата Y-Фулл, коју су основали руски истраживачи. Дакле, данас је несумњиво да се гране хаплогрупе И2-Y3120, које се појављују у Херцеговини и код Срба уопште, наслањају на старије гране ове халогрупе, које највећу разноврсност имају у срцу словенског света, на тромеђи Украјине, Пољске и Белорусије. Тим сазнањима дефинитивно су отпале све теорије да је хаплогрупа И2а староседелачка или, како су то неки (нпр. хрватски генетичар Драган Приморац) тврдили, „илирска“. Истина, има неких који се са овим сазнањем ни данас не мире и упорно врте причу о илирском карактеру И2а, иако су и сами свесни да је та теорија дефинитивно пропала. Поред хаплогрупе И2а, код Херцеговаца је присутна још једна хаплогрупа која је могла доћи само кроз словенске сеобе, а то је хаплогрупа Р1а (са њеним подгранама Р1а-М458 и Р1а-З280) коју има око 15 одсто тестираних.

Стручњаци Музеја Херцеговине и екипа Порекла на терену у Церници

Радили сте у Херцеговини и археогенетска истраживања?

Тако је. У сарадњи са требињским Музејом Херцеговине и Биолошким факултетом иницирали смо археогенетско истраживање на локалитету Церница код Гацка, где је истражени посмртни остаци нађени испод стећка на којем стоји натпис “овде лежи кнез Никола Рашковић Дробњак”. Оно што је било изненађење јесте да су генетички резултати показали присуство две разнородне мушке лозе.

Да ли су данашњи Херцеговци, бар неки од њих, генетски повезани са кнезом Николом Рашковићем?

Генетичким резултатима потврђено је да је Никола Рашковић заиста Дробњак јер је пронађена генетичка хаплогрупа И1 П109, својствена за ово старохерцеговачко племе. Оно што ову хаплогрупу чини посебно интересантном јесте њено матично порекло са севера Европе и сазнање да су је на наше просторе могли донети само Нормани. То се највероватније десило крајем 11. века, кад су Нормани предузимали освајачке походе са југа Италије ка нашим подручјима.

 

Гледајући интернет форум вашег друштва може се открити да сте поједине резултате данашњег становништва Херцеговине повезали са средњевјековним племенима. Kако сте до тих повезница дошли?

Племенска организација, која је својствена деловима Старе Херцеговине и Старе Црне Горе, очувала се до данашњих дана, што нам је олакшало разумевање резултата, које смо добили не само у овом истраживању него уопште. Практично, данас захваљујући генетичким истраживањима знамо просечне генетичке профиле поменутих Дробњака, као других великих племена као што су Никшићи, Бањани, Озринићи итд. Готово да више и нема племена које генетички није профилисано, а то се односи чак и на нека давно ишчезла племена, као што су, на пример, Kричи и Матаруге, које смо управо овим нашим истраживањем и генетички открили и потврдили.

Да ли имате увид колико су генетски повезани херцеговачки Срби, Бошњаци и Хрвати?

У нашем истраживању тестирани су и поједини Хрвати и Бошњаци, али ће њихови резултати изостати из наше студије, јер нам је фокус на истраживању и утврђивању генетике Срба. Са друге стране, желимо да избегнемо оптужбе да смо неке Хрвате и Бошњаке намерно ставили у контекст студије која у свом наслову има генетичко порекло Срба. А генетичке везе несумњиво постоје и потврђене су и не само кроз мали узорак тестираних тестираних Бошњака и Хрвата у нашем истраживању, већ и упоредном анализом резултата који су објављивани у различитим студијама, а које су обрађивале простор Херцеговине кроз призму резултата Хрвата и Бошњака. Природно, најизраженија веза је преко најзаступљеније хаплогрупе, а то је И2а, која, упрошћено говорећи, најбоље прати распростирање штокавског говорног наречја.

Питање које се не може избјећи. Срби и Турци?

Генетички резултати ни на који начин не доводе у везу Србе у Турке. И то не само да таква веза није пронађена на великом узорку тестираних Херцеговаца, већ уопште. У свим нашим досадашњим истраживањима, постоји само неколико тестираних за које се може рећи да имају генетичку везу са Турцима, ако као карактеристичне за овај народ узмемо резултате тестираних из Анадолије. А и ту је реч о тестираним Бошњацима. Дакле, приче о томе како је после вишевековног ропства под Турцима остао значајан генетички траг, које најчешће прате неосноване тврдње о пракси “прве брачне ноћи”, потпуно су пале у воду захваљујући генетичким резултатима.

Можете ли нам рећи нешто о вашем друштву?

Друштво је основано 2012. и тренутно окупља 470 родословаца из Србије, региона и целог света. Највећи део наших активности чинимо јавним преко портала порекло.рс. Наш најпознатији подухват је свакако Српски ДНK пројекат, али у оквиру Друштва ништа мање значајни резултати нису постигнути ни на плану дигитализацији књига, хералдичких истраживања, архивистике и других области којима се бавимо. Све што је досад постигнуто плод је рада ентузијаста, без било какве институционалне подршке. Наши напори тренутно су усмерени на прикупљање прилога за оснивање Задужбине Порекло и изградње Дома српских родословаца, како бисмо трајно решили питање крова над главом, с обзиром да смо тренутно у правом смислу речи бескућници.

У последње вријеме учестали су напади на ваше Друштво од стране такозваних аутохтониста. Шта мислите зашто су вас узели на зуб?

Ми смо трн у оку свима који се баве слуђивањем народа и који неуморно избацују различите сомнабулне теорије о пореклу Срба. Некима је то постао и озбиљан бизнис јер наизлазе на плодно тло код људи жељних да чују оно што им се допада. Има ту различитих профила људи – од оних који су до јуче били мондијалисти, чедисти, другосрбијанци, па до извесних гостију из суседства. Не бих помињао њихова имена јер они управо живе за макар какав, па и негативан маркетинг.

Можете ли објаснити феномен њихове популарности код Срба?

Феномен популарности је, као и у другим сличним феноменима, обрнуто пропорционалан са количином разума. Што мање укљученог мозга то више успеха. У сваком случају, занимљиво за анализу, али истовремено и тужно по спознају да су Срби, срећом не сви, лакоми на различите лаковане приче.

И за крај. Вриједи ли она народна изрека “Херцеговина свијет насели?

Вреди!

Разговарао: Раде Ликић/ Наша Херцеговина

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Milan

    Svaka čast. Svakako vredno čitanja.