Аутор: Иван Вукићевић ([email protected])
Објављено: 19.11.2017. | Допуњено: 23.3.2023.
Генетичко порекло становништва
Истраживање порекла становништва у Црној Гори је у великој мери олакшано због бројних предања која су се вековима преносила са колена на колено, као и релативно малог броја врло разгранатих родова у односу на број становника. Захваљујући ДНК тестирањима по Y хромозому, данас се лако може установити даље породично порекло по мушкој линији. На основу припадности одређеној грани неке хаплогрупе може се наслутити правац миграција неког братства, а са припадношћу неком већем роду се тачно може утврдити породично порекло. С обзиром да велики део српског народа потиче са подручја данашње Црне Горе и Херцеговине, већина родова који су присутни на овом подручју има бројне исељенике и у другим српским областима.
Становништво у Црној Гори је по свом генетичком саставу изузетно хетерогено. Према даљем пореклу се уопштено говорећи може поделити на становништво старобалканског, словенског и германског порекла, док је старобалканско становништво разноликог етничког порекла при чему је само за поједине хаплогрупе утврђено са којим народима су дошле на Балкан. Према ближем етничком пореклу постоји подела на становништво српског, албанског и ромског порекла уз малобројна братства која су пореклом од других народа. Гране I2-CTS10228 и R1a-Z282 се јасно издвајају као словенске и заступљене су надполовично код свих словенских народа, а постоји могућност и да је у познијој миграцији Словена учествовала и грана N2-P189.2 која је на Балкану заступљена готово искључиво код Срба. За ову грану постоји и мишљење да би могла бити куманског порекла. За миграције германских народа на Балкан се везују I1 хаплогрупа и гране I2-М223 и R1b-U106. Анонимно истраживање генетичког порекла становништва Црне Горе из 2010. Године којим је тестирано 404 мушкараца је показало да 38.85% тестираних припада споменутим гранама које се везују за Словене. Тај проценат код Срба у просеку прелази 50%, међутим треба имати у виду да је ово истраживање обухватило грађане свих националности и вероисповести, тако да се подаци не односе само на становништво српског порекла услед чега је процентуално учешће словенске генетике знатно ниже од српског просека. Заступљеност гране I2-CTS10228 код становништва српског порекла у Црној Гори је на просечном нивоу, док је R1a хаплогрупа знатно мање заступљена у Црној Гори него у другим српским областима што додатно доприноси нешто нижој заступљености словенске генетике. С друге стране, N2 хаплогрупа је натпросечно заступљена у Црној Гори, али њен проценат не утиче битније на укупно учешће становништва словенског порекла. Када су у питању хаплогрупе које се везују за старобалканско становништво, E1b хаплогрупа је натпросечно заступљена код Срба у Црној Гори, пре свега због разгранатих брђанских родова који јој припадају. Код Албанаца у Црној Гори су заступљене готово искључиво Е1b, J2b2 и R1b хаплогрупе, тако да су генетички знатно монолитнији од Срба. У оквиру све три хаплогрупе се јасно издвајају гране које су карактеристичне за становништво српског, односно албанског порекла. Резултати анонимног тестирања 404 појединца из Црне Горе су приказани у следећој табели.
| Грана | Број тестираних | Процентуално учешће |
| E1b-V13 | 107 | 26,48 |
| G2a-M406 | 3 | 0,74 |
| G2a-L497 | 6 | 1,48 |
| H1-M82 | 6 | 1,48 |
| I1-P109 | 22 | 5,45 |
| I1-Z63 | 3 | 0,74 |
| I2-CTS10228 | 120 | 29,70 |
| I2-М223 | 8 | 1,98 |
| J1-Z1828 | 3 | 0,74 |
| J1-Z2223 | 2 | 0,49 |
| J2a-L26 | 17 | 4,21 |
| J2b1-M205 | 5 | 1,24 |
| J2b2-M241 | 13 | 3,22 |
| L1b-M349 | 3 | 0,74 |
| L2-L595 | 2 | 0,50 |
| N2-P189.2 | 6 | 1,48 |
| Q2-L245 | 8 | 1,98 |
| R1a-Z282 | 31 | 7,67 |
| R1b-L23 | 38 | 9,41 |
| непознато | 1 | 0,25 |
За већину до сада генетички профилисаних родова у Црној Гори је установљено којим тачно гранама хаплогрупа припадају, пре свега захваљујући SNP тестирању, док се за неке родове чији припадници нису радили додатна тестирања основано може претпоставити припадност одређеним гранама на основу вредности на тестираним маркерима. За поједине родове се на основу доступних маркера за сада једино може установити предачка грана којој припадају.
Становништво старобалканског порекла
E1b хаплогрупа је присутна у Црној Гори превасходно преко гране V13>Z1057 која се даље дели на гране CTS1273>BY3380 и Y30977>Y37092, док је присутна и грана L830. Највећа заступљеност и разноврсност V13 у свету је на простору централног и јужног Балкана, а сматра се да је ова грана и настала на истом подручју. V13 родови чине апсолутну већину становништва.
Грана Y30977>Y37092 је у свету најзаступљенија код Срба и није присутна код других народа у Црној Гори, а родови који припадају овој грани чине апсолутну већину становништва у Васојевићима и Шаранцима. Највећи и уједно једини родови који припадају овој грани у Црној Гори су Васојевићи и Шаранци.
Знатно бројнија грана CTS1273>BY3880 је заступљена и код родова српског и код родова албанског порекла, а дели се на гране Z1057 и Z1058 за чијих је чак 12 подграна утврђено да су заступљене у Црној Гори. Грана Z1057 је присутна преко својих даљих подграна Z16988, A18844, Y30991 и Z17264. У Бјелопавлићима истоимени род припада грани Z13591, која је млађа грана Z16988, чини огромну већину становништва, док је друга подграна BY4590 којој припадају Клименти надпросечно заступљена у Плавско-Гусињској области и Рожајској области. Грани A18844 припада род Матаруга који чини апсолутну већину становништва у Бајицама, Бјелицама и Малим Цуцама, док је у Загарачу, Голији и Грахову један од најбројнијих родова. Грани Y30991 припадају Калуђеровићи-Зећани, Ракоњци и пар мањих братстава, док грани Z17264 припдају Владисављевићи из Доњег Краја. Грана Z1058 је у Црној Гори у целости заступљена преко млађе гране S2979, односно њеним даљим подгранама. Највећи број родова припада даљој подграни L241 у оквиру које се по бројности издвајају род Копривица и Тупањаца из Бањана, род Мугоша и Поповића из Љешкопоља и Хераковићи из Његуша, док род Куча, који је најбројнији род у Црној Гори, припада даљој подграни BY165837 и чини већину становиштва у истоименом племену, док је значајније присутан и у Плавско-Гусињској области и Рожајској области. Млађој грани FGC11450, односно њеној даљој млађој грани FT184022, припада род Шестана
Поред V13, у Црној Гори је заступљена још једино грана Z830. Ова грана је настала на подручју Магреба, а с обзиром на њену врло велику старост, немогуће је утврдити када се тачно појавила у Црној Гори докле год се не утврди о којој се тачно подграни ради. У Црној Гори је присутна у Горњем Полимљу преко своје млађе гране L791, којој припада род Ралевића.
G1b хаплогрупа је заступљена преко гране L830 која је присутна у Рожајској области преко братства Белоице које јој припада. Ова грана је у свету најзаступљенија код ашкенаских Јевреја у Европи и Арапа из Персијског залива.
G2а хаплогрупа је заступљена у Црној Гори преко грана L91, M406 и L497 које су присутне широм Медитерана још од неолита. L91 грана је у Црној Гори присутна преко своје даље подгране Z6211 у Бихору којој припада род Хадровића. Грана M406 је појединачно најбројнија у Горњој Морачи преко даље подгране L14 којој припада род Селаковића, док је присутна и у Васојевићима и Бихору преко даље подгране S9591 којој припада род Зоговића и Крџића. Грана L497 је у свету највише распрострањена на подручју Алпа и везује се за Келте и њихове миграције. Ова грана је у Црној Гори присутна преко своје даље подгране Y60799 у Грахову, Боки Которској, Затарју, Пјешивцима и Пљеваљској области, а највећа братства који припадају овој грани су Земуновићи, Павићевићи и Мрдаци.
J2а хаплогупа је у Црној Гори заступљена преко грана Z6065, M92 и L70. Z6065 и L70 су пристуне широм Медитерана. Z6065, односно њена даља подграна FGC15901, је у Црној Гори присутна у Сотонићима где истоимени род чини већину становништва, а грана L70 је присутна у Рожајској области и Паштровићима. M92 је заступљена преко своје даље подгране FT384930 која је најбројнија грана ове хаплогрупа у Црној Гори са највећом концентрацијом у Катунској нахији. Већина становништва у Вељим Цуцама, Пјешивцима, Бандићима и Кривошијама припада овој грани, односно роду Пјешиваца и Цуца. Највећа заступљеност гране M92 је у Италији и Црној Гори, а настала је на Блиском Истоку.
J2b1 хаплогрупа је присутна у Црној Гори преко гранe M205, односно њене даље подгране Y22059 која је процентуално у свету најзаступљенија код Срба, а мањој мери је присутна и код других балканских народа изузев Албанаца. У Црној Гори је најприсутнија у Дробњаку, Затарју, Пљеваљској области, Никшићкој области и Његушима преко генетичког рода Крича и Угреновића. Предачка грана M205 се ширила са Леванта и присутна је широм Медитерана тако да се сматра да је на подручју Балкана присутна од касне антике.
J2b2 хаплогрупа је присутна у Црној Гори преко гране Z2507, односно њених подграна Z1296 и CTS3617. Z1296 грана је у свету најзаступљенија код Албанаца, а у Црној Гори је присутно неколико њених даљих подграна којима припадају претежно албански родови. Y82533 је најзаступљенија у Грудама и Шестанима где родови Груда и Шкријеља чине већину становништва. Ова подграна је такође присутна у Зети, Бихору, Бољевићима и Улцињској области. CTS11100 је заступљена у Хотима, где истоимени род чини готово комплетно становништво, као и у Зети, док је грана Z631 заступљена у Бјелицама (Вујовићи), Полимљу (Кораћи-Братоножићи), Бихору и Рожајској области (Бојовићи-Брскућани), а у мањој мери и у Голији и Подгору у Црмници. CTS3617 је заступљена преко даље подгране PH3514 којој на основу досадашњих резултата припада само једно мање српско братство код Херцег Новог. Ова грана је заступљена код Срба, Бугара и Цинцара.
L1b хаплогрупа је у траговима распростањена широм Медитерана. У Црној Гори је њено присуство до сада утврђено у Загарачу, Вељим Цуцама, Кривошијама, Грахову и Ублима преко гране M349, где овој грани припадају род Доброгорана и Радмановића и њима генетички сродна братства из Убала у Боки Которској. На основу предања о сродству и пореклу појединих братстава из Шобајића у Бјелопавлићима основано се може претпоставити да истом роду припадају и Лазаревићи који живе у Бјелопавлићима, Грбљу, Љуботињу и Цеклину.
L2 хаплогрупа изворно потиче из Африке. До сада је утврђено да је присутна у Мркојевићима преко гране L595 којој припада род Перочевића.
Q2 хаплогрупа је присутна у Црној Гори преко гране L245>Y2998>Y2209>BZ3000 која се сматра за старобалкланску, а претпоставља се да потиче са Блиског Истока. Братоножићи из истоименог племена у Брдима су једини род у Црној Гори који припада овој грани и чини већину становништва у Братоножићима, а присутан је и у Васојевићима, Пиперима и Доњој Морачи где има исељених Братоножића. Након ових племена, највећа заступљеност ове гране на Балкану је на острвима Хвару (14,3%) и Корчули (6,1%).
R1b хаплогрупа је међу старобалканским становништвом заступљена преко три даље подгране M269>L23 (U152, DF27 и Z2705) и једне даље подгране M269>PF7562 (FGC40202).
Грана U152 се везује за миграције Келта и најзаступљенија је преко своје даље подгране Z67 у Доњој Морачи којој припада Богићеваца који чини већину становништва у том племену. Грана U152 је присутна још и у Суторини преко своје даље подгране FGC13619.
Грана Z209 се такође везује за Келте, а у Црној Гори јој на основу хаплотипа припада једино род Поповића из Пипера.
Матично подручје гране Z2705>BY38894 је на Балкану, конкретно у Шоплуку, и везује се за Трачане. У северној Албанији и источној Црној Гори је заступљена код родова и албанског и српског порекла. У Црној Гори су присутне три њене подгране, којима припада већина родова за које утврђено да припадају грани BY38894. Најзаступљенија подграна је Y32147 којој припадају родови Бихораца, Мурића, Букумира и Лајковића и Прља. Подграни FT48939 припада род Лутоваца који чини апсолутну већину становништва у Лутову и Пиперима, а присутан је и у Васојевићима и Цеклину. Подграни BY218801 припадају по један род из околине Плава (Мусићи, Рековићи, Цановићи и Хасиловићи) и Бихора и Рожаја (Агићи, Бибићи, Муховићи и Ћемани). За неколико родова, међу којима су најбројнији Цијевљани (род који чине Берише и Љуљђуровићи из Груда, Бањкани и Дељани из Затријепча и Мараши из Зете) и Радомани из Љуботиња још увек није утврђено којој подграни BY38894 припадају.
Грана PF7562 је присутна од Балкана до Јерменије, а у Црној Гори је присутна преко своје даље подгране FGC40202 којој припада род Влашића из околине Никшића.
| Грана | Старост гране у годинама према Yfull | Највећи генетички род у Црној Гори према тренутном положају на стаблу |
| E1b-V13>Z1057 | 4800-4800 | Лужани |
| >Y30977>Y37092 | 4300 | Шаранци |
| >Y126722 | 700-4300 | Васојевићи |
| >CTS1273>BY3880>Z5017>Z5016 >Y3762>CTS6377>CTS9320>Z16988 |
3000-3200 | Петијевићи |
| >Z27131>BY4222>FT17132>BY105970 | 1550-2100 | Клименти |
| >BY4197>BY34282>BY50887>BY155704 >Y133830>FT89249>Z13591 |
800 | Бјелопавлићи |
| >CTS1273>BY3880>Z5017>Z5016>Y3762 >CTS6377>CTS9320>BY4526>BY4529 >Y20805>BY4573>BY4566>BY148067 |
650-1050 | Дедеићи |
| >CTS1273>BY3880>Z5017>Z5016>Y3762 >CTS6377>CTS9320>Z17107>Y30991 |
2900 | Јаћимовићи |
| >Z38456 | 2300-2900 | Крусе и Радуновићи |
| >BY4459 | 2300 | Башићи |
| >BY4465>Y97307 | 1850 | Марвасије, Паљоке и Симони |
| >A24070>A24066 | 1850-2700 | Ракоњци |
| >CTS1273>BY3880>Z5017>Z5016>Y3762 >CTS6377>CTS9320>Z17264>PH1173 |
2900 | Владисављевићи |
| >CTS1273>BY3880>Z5017>Y18556>Z19851 >A18833>Y172393>A18844>FT104106 |
1000-1100 | Матаруге |
| >CTS1273>BY3880>Z5017 >Y18556>FGC71968>Z17424 |
1550-3900 | Радичи |
| >CTS1273>BY3880>Z5018>S2979 >Z16659>Y3183>S2972>Z16661 >BY5293>BY168279>Y174869>BY165837 |
800-900 | Кучи |
| >CTS1273>BY3880>Z5018>S2979>Z16659 >Y3183>S2972>A7135>A7136>BY40543 >Y18675>FT33389>Y18673>BY40534 >BY5430>BY5431>BY5423>BY5429>Y128213 |
950 | Поблаћани |
| >CTS1273>BY3880>Z5018>S2979>Z16659>L241 | 2800-3700 | Вуковићи – Пивљани |
| >BY5617>Y96696>PH2180 | 1450-1750 | Копривице и Тупањци |
| >CTS1273>BY3880>Z5018>S2979 >FGC11457>FGC11451>FGC11450>Y173822 >Y228147>FT28599>FT184022 |
950-1200 | Шестани |
| E1b-Z827>Z830>PF1962>M123 >M34>Z841>Z849>CTS1727>L791 |
5800-12000 | Ралевићи |
| G1b-L830 | 7700-18400 | Белоице |
| G2a-L91>Z6484>Z6128>PF3239 >L166>FGC5672>Z6494>Z6211 |
4800-5000 | Хадровићи |
| G2а-M406>M3317>FGC5089>FGC5081>Y2724>L14 | 5300-7900 | Селаковићи |
| G2а-M406>M3317>PF3293>PF3316>Z6029>S9591 | 3800-5900 | Шаботићи |
| G2a-L30>CTS574>CTS2488>P303>CTS796 >L140>PF3346>PF3345>Z6779>U1>L13 >Z2022>PF6860>Z6759>FGC995>Z2017 |
3600-3800 | Ћоровићи – Бихорци (део) и Хајдарпашићи (део) |
| G2a-L497 | 7200-10600 | Вељићи |
| >Z1815>Y7538>Z1816>Z1823>L43>L42 >Y11074>YSC0000033>BY48693 >Z39501>Y128028>Y128480 |
1050-2500 | Зеци, Маротићи и Мудреше |
| >Y128646>Y128039 | 950-1050 | Земуновићи – Корјенићи |
| J2a-Z6055>Z6057>Y7013>Y7010>Y13128>Y14434 | 4600-8300 | Превишани |
| J2a-Z6065>Y13341>Z7515>FGC15877 >FGC15895>FGC15923>YP879 |
4400-9300 | Сотонићи |
| J2a-M92>Z508>Z504>CTS4132>Z8096 | 6200-7300 | Капетановићи, Салковићи и Суљевићи |
| >S8230>Z38463>SK1357>SK1356>Y230579 | 1000-1850 | Пјешивци и Цуце |
| J2a-L70 | 3800-6700 | Сијарићи (део) |
| >Z423>Z435>Z2177 | 3800 | Бралићи и Нурковићи |
| J2b1-M205>Y3165>PF7321>CTS1969>YP108 >YP51>Y22075>FT4244>A11525>Y22059 |
1000-4500 | Кричи и Угреновићи |
| J2b2-Z2507>Z638>Z1297>Y27522 >Y23097>Y23094>Y86181>Y82533 |
1700-2900 | Груде |
| J2b2-Z2507>Z638>Z1297>Z1295 >Y21878>CTS6643>CTS11100 >Y166564>FT125046>FT124757 |
1100-1400 | Хоти |
| J2b2-Z2507>Z638>Z1297>Z1295>Z8421>Z631 | 3000-4000 | Вујовићи – Микулићани |
| >Z1043 | 2800-3000 | Кораћи – Братоножићи |
| >FGC55778>Y98609 | 2700-2800 | Бојовићи – Брскућани |
| >Z8427>CTS10587>Z8424 | 2800 | Грбљановићи – Николићи |
| J2b2-Z2507>Z638>Y21045 | 3500-4200 | Брауновићи |
| J2b2-Z2507>Y15058>Z38240>Z38241>PH1602 | 3100-4100 | Новићевићи |
| >PH502>Y40288 | 1500-1700 | Ожеговићи |
| L1b-M349 | 7100-12600 | Доброгорани, Лазаревићи и Радмановићи |
| L2-L595 | 6300-23100 | Перочевићи |
| Q2-L245>Y2998>Y2209 >BZ3000>FT42424>Y172657 |
200-950 | Братоножићи |
| R1b-M269>L23>L51>L52>L151>P312>U152 >Z36>CTS5531>CTS9981>Z37>Y91536>Y175368 |
750-3100 | Богићевци |
| R1b-M269>L23>L51>L52>PF6538 >L151>P312>P312>U152>L2 |
4300-4400 | Бакићи, Жижићи и Кикићи |
| >FGC13620>FGC13619 | <4300 | Коњевићи |
| R1b-M269>L23>L51>L52>PF6538>L151 >P312>DF27>Z195>Z272>Z209 |
4500 | Поповићи – Стијењани |
| R1b-M269>L23>Z2103>M12149>Z2106>Z2108 >Z2110>CTS7556>FGC29296>Y5592>CTS1450 >Y18959>Y10789>Y23373>Z2705>BY38894 |
<1450 | Алићи, Кујовићи и Хоџићи |
| >Y32147>Y126039>Y82919>Y99776>BY53973 | 550-700 | Бихорци |
| >Y32147>Y133365>Y63957>FT367738 | 425-750 | Мурићи |
| >Y32147>FT166340 | 1400 | Ђуричани |
| >Y217583 | 275-1400 | Лајковићи и Прље |
| >Y37280>Y105989>Y83258>Y104972 | 650-900 | Букумири |
| >FT49932>Y100058 | 750-900 | Цијевњани |
| >FT49932>FT48939 | 650-900 | Вујовићи – Љуботињани (део) |
| >FT49714 | 550-650 | Лутовци – Пипери |
| >BY218801>FT62850>FT140430 | 850-1050 | Агићи, Бибићи, Муховићи и Ћемани |
| R1b-M269>PF7562>PF7563 >Z29758>PF7566>FGC40202 |
1300-3700 | Влашићи |
Становништво словенског порекла
I2 хаплогрупа је међу словенским народима заступљена преко тзв. Динарске (Dinaric) гране CTS10228>Y3120, која се у последње време назива и карпато-балканском што је исправнији назив јер је грана настала на Карпатима, а најзаступљенија је на Балкану. Код српског народа је најбројнија хаплогрупа, због чега је уједно и најзаступљенија хаплогрупа у Црној Гори. У свету је процентуално најзаступљенија још само код Хрвата, пре свега на штокавском говорном подручју, док је на кајкавском говорном подручју R1a хаплогрупа бројнија. У Црној Гори су присутне њене три подгране Y3120: S17250, Y4460 и Z17855. За огромну већину родова је утврђено којим подгранама припадају, док од већих родова то једино није случај са Љешњанима из Љешанске нахије и Љешкопоља.
Грана S17250 је најзаступљенија, пре свега њена подграна PH908 која је распрострањена широм Црне Горе. До сада је потврђено присуство седам различитих подграна PH908. Родови који припадају овој грани чине апсолутну већину становништва у Језерима, Команима, Косијерима, Кртолама, Никшићкој Жупи, Озринићима и Ровцима. Даља подграна је утврђена за поједине веће родове који припадају грани PH908, као што су Никшићи (FT14506) и Орзинићи (BY93199), док за неке веће родове као што су Тепчани, Ковачевићи-Граховљани, Старчевићи, Величани и род Малешеваца и Суботића подгране још увек нису утврђена. Грана Y4882>A1328 је заступљена у Пиви, Шекулару и Горњим Селима.
Грана Y4460 је врло слабо присутна код Срба, па и у Црној Гори где је само за Кочане из Бихора утврђено да припадају овој грани.
Грана Z17855 је у мањим процентима доста равномерно заступљена код свих словенских народа, док је процентуално најзаступљенија код Македонаца. У Црној Гори је појединачно најбројнија грана у Цеклину и Шекулару, а у већој мери је присутна у Доњој Морачи и Ровцима где је друга по бројности, као и у Горњој Морачи где је такође заступљена. Највећи Z17855 родови у Црној Гори су Цеклињани-Горњаци, Војинићи-Љешњани, Караџићи и род Војводића и Вукољеваковића.
R1a је најзаступљенија хаплогрупа код Словена преко своје гране Z282. У Црној Гори је, као што је већ споменуто, слабије заступљена у односу да друге српске области. Присутна је преко својих грана PF6155>M458 и Z280, од којих је ова друга знатно бројнија, док за поједине родове још увек није утврђено којој тачно подграни припадају. M458 је претежно заступљена код Западних Словена, међутим у Црној Гори је присутна једино преко даље подгране YP417 која је заступљена код свих словенских народа. У Црној Гори је најприсутна у Бихору, Голији, Горњим Пољима, Горњим Селима и Пиви. Z280 је претежно заступљена код Источних Словена, а у Црној Гори је присутно неколико њених даљих подграна: YP270 је заступљена у Бихору, YP4278 у Бањанима, Y2608 у Плавско-Гусињској области и Пљеваљској области, Y2902 у Пиперима, Никшићкој Жупи, Цетињу, Бјелицама и Љуботињу, L1280 у Зети и Васојевићима, YP314 у Крушевицама, YP951 у Пиви и L366 у Ћеклићима и Брајићима. Од свих наведених грана, једино је L366 значајније присутна на неком подручју, конкретно у Ћеклићима где већину становништва чини истоимени род.
| Грана | Старост гране у годинама према Yfull | Највећи генетички род у Црној Гори према тренутном положају на стаблу |
| I2-CTS10228>Y3120 | 2100-3400 | Љешњани |
| >S17250 | 2000-2100 | Страхиње |
| >Y4882>Z16969>A1328 | 1650-1750 | Ћетковићи – Вајмеши |
| >FT27092>Y177643>Y220413>FT109194 | 1100-1200 | Булатовићи – Вељовићи |
| >FT109402 | 1000-1100 | Лаловићи – Пивљани |
| >FT27092>Y177643>Y220413>FT386055 | 800-1200 | Коленовићи |
| >PH908 | 1700-2000 | Малешевци и Суботићи |
| >FT14506 | 1600-1700 | Каљевићи – Дробњаци |
| >Y179535>FT190202>Y52621>FT190799 | 900-1300 | Никшићи |
| >A13912 | 1600 | Миочани |
| >Y56203>Y134578 | 1000-1450 | Тарски Никшићи |
| >Z16983 | 1550-1700 | Ајановићи |
| >Y4789>FT245949>Y45843 | 1000-1300 | Бјелошевићи |
| >FT16449>MF2888 | 1300-1650 | Бездановићи, Липљани, Проседољци и Црновићи |
| >FT16449>Y151633 | 1400-1650 | Беговићи и Кујовићи – Мокролужани |
| >A5913>A22312>BY79593 | 1250 | Шестовићи |
| >A5913>A22312>BY153567>BY152858 | 700-1000 | Дубљевићи и Пустипушани |
| >Y51673 | 1000-1700 | Врбице и Раичевићи – Његуши |
| >Y32084>PH3310>A20333 >FT25902>FT176119 |
425-850 | Папићи – Дробњаци |
| >FT382557>BY93199 | 650-1700 | Озринићи |
| >Y4460>BY37317>FT122415 | 1450-1650 | Кочани |
| >Z17855 | 1750-2100 | Војводићи и Вукољеваковићи |
| >PH3414>Y58629 | 800-1050 | Мириловићи |
| >Y230195>Y230196>A16413 | 1350-1700 | Цеклињани – Горњаци |
| >Y135658>A20030>Y135654>Y135653 | 375-850 | Љешњани – Војинићи |
| >Y230195>Y230196>FT20796 | 1700 | Срдановићи и Хуремовићи |
| R1a-Z282 | 5000 | Љешевићи – Липовци |
| >PF6155>M458>PF7521>Y2604 >L260>YP256>YP254>Y2905 |
1900-2300 | Ђенђиновићи |
| >PF6155>M458>PF7521>Y2604 >FGC2608>CTS11962>L1029>YP417 |
2100 | Горевуци, Дупиљани и Шоћи |
| >Z280 | 4700-5000 | Кнежевићи – Букумире |
| >Z92>Z685>YP271>YP270>CTS4648 >YP1408>Y13891>BY105638>BY116359 |
2700 | Ћоровићи – Бихорци (део братства) |
| >CTS1211>Y35>YP4278>Y109474>BY30743 | 800-1300 | Андријашевићи, Елезовићи и Јокановићи – Требињци |
| >CTS1211>Y35>CTS3402 | 4300 | Милиновићи |
| >CTS1211>Y35>CTS3402 >Y2613>Y2615>Y2609>Y2608 |
1800-1850 | Мијачи – Секуловићи |
| >YP6098>BY68536>Y190918>FT242663 | 275-1000 | Живаљевићи, Петровићи и Радевићи |
| >FT255070 | 1650-1850 | Лончаревићи, Раденовићи и Цвијовићи – Малокрћани |
| >Y33>CTS8816>Y2902 | 2100-4300 | Мрке |
| >Y4380>A22775 | 100-1600 | Жарковићи |
| >Y33>CTS8816>Y3301>L1280>Y5647>YP6343 | 1500-2200 | Бјелићи – Заострани |
| >Y33>CTS8816>Y3301>L1280 >Y5647>YP611>YP3987 |
1450-2100 | Мојановићи |
| >Y33>CTS8816>Y3301>YP311 >S18681>YP315>YP314 |
1600-1900 | Павловићи – Конављани |
| >Z280>CTS1211>Y35>CTS3402 >YP237>FGC13681>YP953>YP951 |
2700-3000 | Бајовићи – Чепури |
| >Z280>CTS1211>Y35>CTS3402>YP237 >YP235>YP234>YP295>L366>FT36801 |
2000-2200 | Ћеклићи |
Становништво германског порекла
I1 хаплогрупа је у Црној Гори присутна преко грана Z2336, P109 и Z63. Грани Z2336, односно њеној млађој грани A11380, припада род Бајчета из Пљеваљског краја. Везује се миграције Викинга из Скандинавије. P109 се везује за миграције Нормана, који такође потичу од Викинга из Скандинавије, а у Црној Гори је присутна преко своје даље подгране FGC22045 којој припада род Новљана који чини већину становништва у Дробњаку, а присутна је и у неколико других области где има исељеника из овог племена. Грана Z63 је заступљена преко даљих подграна Y2245, Y16434, Y157596 и Y51867 које се везују за миграције Гота. Грани Y2245 припада род Миљанића и Росандића у Бањанима и Пјешивцима, грани Y16434 припада род Мацура, а грани Y157596 припада род Пукића из Бара. За грану Y51867 је до сада утврђено да јој припадају Калачи из Рожаја.
I2 хаплогрупа, односно њена германска грана М223, је у Црној Гори присутна преко даљих подграна L1229 и L701. L1229 грана се често назива и англосаксонском јер је најзаступљенија код Енглеза. Њено присуство у Црној Гори је до сада забележено у Бихору и Коритима. Грана L701 је најзаступљенија код Немаца, док је присутна и код других средњоевропских народа. У Црној Гори је присутна у Паштровићима, а истој грани припада и једно братство из Васојевића.
R1b хаплогрупа је код германских народа заступљена преко гране U106 која је је присутна широм Западне Европе, а у Црној Гори најприсутнија у Љуботињу преко своје даље подгране BY18860 којој припада род Дрецуна и Сарапа који је најбројнији у том племену.
| Грана | Старост гране у годинама према YFull | Највећи генетички род у Црној Гори према тренутном положају на стаблу |
| I1-Z58>Z59>Z2041>Z2039>Z2040>Y3560 | 3400-4300 | Антуновићи |
| I1-Z2336>Y3866>S4767>Y4781 >S4770>M227>A11380 |
2800-3100 | Чоловићи |
| I1-P109>FGC16695>FGC16678>Y3662>S14887 >Y11203>FGC22046>FGC22045>FGC22052 |
1000-1200 | Дробњаци – Новљани |
| I1-Z63>BY151>FGC81364>S2078>S2077>Y2245 | 3800 | Миљанићи и Росандићи |
| I1-Z63>BY151>FGC81364>S2078>S2077 >MF603955>Y16440>Y16435>Y16437>Y16434 |
1300-1500 | Мацуре |
| I1-Z63>BY151>FGC81364>S2078>S2077 >MF603955>Y16440>>Y16435>Y16437 >Y60985>BY105294>BY58510>Y157596 |
125-600 | Пукићи |
| I1-Z63>BY151>BY351>Y7075 >Y13946>Y14111>Y53660>Y51867 |
1950 | Милачићи |
| I2-M223>Y3259>CTS616>Y3721>Y3670 >L1229>Z2069>Z2059>Z2068 >Y3672>Y9443>FGC67849>YP4799 |
1750-2700 | Сипањци и Фетићи |
| I2-M223>Y3259>CTS616>CTS10057>L701>P78 | 5300-9700 | Миковићи |
| >S25733>A427 | 4700-4800 | Барјактаровићи |
| R1b-L23>L51>L52>L151>U106>S263 >S264>S497>Z304>A10971>BY18859>BY18860 |
2400-2600 | Дрецуни и Сарапи |
Становништво ромског порекла
H1 хаплогрупа је у Црној Гори заступљена преко M82 гране која се везује са Роме. До сада ни за једно братство није утврђено да припада овој грани, већ је њено присуство у Црној Гори забежено једино на анонимном тестирању.
|
Грана |
Старост гране у годинама према YFull | Највећи генетички род у Црној Гори према тренутном положају на стаблу |
|
H1-M82 |
15300-15800 | непознато |
Становништво неутврђеног порекла
J1 хаплогрупа је присутна у Црној Гори превасходно преко гране Z2217 која је присутна у Бјелопавлићима, као и њене две даље подгране L829 и Z18463. Грана L829 потиче са Леванта, а у Црној Гори јој припадају једино Пешикани из Вељих Цуца. Грана Z18463 је присутна једино у Шекулару и припада јој род Радмужевића, док је у свету највише присутна у Грузији и Јерменији. У Затријепчу је заступљена и грана Z2223 за коју се претпоставља да се са Кавказа проширила на Медитеран преко Анадолије.
N2 хаплогрупа је у Црној Гори заступљена преко гране FT182494 која је настала на Балкану и присутна је готово искључиво код Срба. Њена предачка грана P189.2 је према досадашњим сазнањима настала на Карпатима, али још увек није утврђено да ли је на Балкан дошла са Словенима или Куманима. Сви припадници гране FT182494 у Црној Гори припадају роду Бањана који је најбројнији у истоименом племену, док у Пиви чини убедљиву већину становништва. Овај род је у већој мери заступљен једино још у Голији која са Бањанима и Пивом историјски чини једну целину.
R1b хаплогрупи у Црној Гори припада и неколико родова за које на основу хаплотипа није могуће утврдити којој млађој грани ове хаплогрупе припадају. То су родови за које се са сигурношћу једино може рећи да припадају грани L23 или њеној млађој подграни L151. За такве родове се самим тим још увек не може рећи ког су даљег етничког порекла.
T1 хаплогрупа је распрострањена у малим процентима широм Европе и Медитерана. Њено присуство у Црној Гори није забележно на анонимном тестирању, али је утврђено за Дервишевиће из Плавско-Гусињске области и Бихора да припадају грани L208, односно њеној млађој грани Y4984.
| Грана | Старост гране у годинама према YFull | Највећи генетички род у Црној Гори према тренутном положају на стаблу |
| J1-Z2215 | 18300 | Матагужи |
| >Z2217>L620>PF4816>L136>P58>CTS9721 >Z643>Z1865>Z1853>Z2331>Z2324>Z2317 >Z2313>YSC0000234>Z1884>FGC12834 >PF4876>FGC12816>FT196614 |
2000-3100 | Пешикани |
| >Z2217>CTS1026>Z1828>Z18463 >Z18471>BY94>ZS3128 |
3300 | Радмужевићи |
| J1-Y6313>Y6304>Y19093 | 7700-11900 | Љекочевићи |
| N2-P189.2>Y6467>Y6516>Y7310>Y7313>FT182494 | 750 | Бањани |
| Q1-L472>F109>M25>L712>YP832>L715>YP844>L713 | 3800 | Васиљевићи – Мокродолци |
| R1b-M269>L23* | 6100-6400 | Димитријевићи – Рафаиловићи |
| >L51>L52>PF6538>L151* | 4800-5500 | Крњичани |
| T1-L208>CTS11451>Y4119>CTS2214 >Z709>CTS7703>Z710>L906>Y4984 |
5800-6200 | Дервишевићи |
Територијални размештај хаплогрупа
На следећој карти је приказан територијални размештај хаплогрупа у Црној Гори по селима и засеоцима у којима су поједине гране чиниле апсолутну већину становништва.
Битно је напоменути да је обзиром на изузетно велики број различитих хаплогрупа и њихових грана које су заступљене на малом простору као што је Црна Гора овако велики проценат територије на којој поједине гране чине апсолутну већину заиста куриозитет. То је последица вишевековног родовско-племенског друштвеног уређења у коме су братства живела засебно у својим селима и засеоцима на основу чега је могуће изузетно прецизно установити генетички састав становништва. Такође, услед сродности великог броја братстава у племенским областима, у њима је и на основу врло малог броја тестираних са великом вероватноћом већ установљено Y-DNK порекло око 90% становништва.
Уколико се хаплогрупе групишу према пореклу, картографски се може приказати и територијални размештај становништва старобалканског, словенског и германског порекла.
Овим приступом се за додатних 10% територије Црне Горе на којој припадници ниједне појединачне гране не чине апсолутну већину становништва утврђује ког је даљег порекла преовлађујуће становништво. Уколико се заступљеност старобалканских, словенских и германских хаплогрупа посматра по историјским областима, може се приметити да старобалканске хаплогрупе убедљиво доминирају у Брдима и Јужном Приморју, док словенске хаплогрупе преовлађују у Старој Херцеговини, јединој области у којој постоји и већа концетрација германских хаплогрупа. У Старој Црној Гори и Боки Которској је заступљеност старобалканских и словенских хаплогрупа готово једнак.
Територијални размештај највећих родова
На следећој карти је приказан територијални размештај највећих родова у Црној Гори по селима и засеоцима у којима су ти родови чинили апсолутну већину становништва на основу нових сазнања до којих се дошло захваљујући ДНК тестирањима.
ДНК резултати су потврдили највећи број предања у Црној Гори када је у питању међусобно сродство братстава. Један од највећих доприноса досадашњих генетичких истаживања јесте научна потврда да бројни велики и разгранати родови заиста постоје и да нису плод народне маште. С друге стране, када су у питању предања о пореклу од крупније властеле, за велики број таквих предања је утврђено да су нетачна о чему је већ било речи у чланку о властели у Црној Гори. Поређењем народних предања и порекла становништва утврђеног генетичким тестирањима може се приметити да је код муслиманских братстава сразмерно нешто већи број предања за која се испоставило да су нетачна у односу на православна и католичка братства. То се посебно односи на староседелачко исламизовано становништво са севера данашње Црне Горе.
Више о пореклу, предањима и хаплогрупама свих до сада тестираних братстава из Црне Горе се може прочитати у следећима чланцима:
- Генетички родови старобалканског порекла у Црној Гори
- Генетички родови словенског порекла у Црној Гори
- Генетички родови германског порекла у Црној Гори
- Генетички родови неутврђеног порекла у Црној Гори
Извори података
ДНК резултати:
- Српски ДНК пројекат
- FTDNA – Serbian DNA Project
- Bošnjački DNK projekat
- Albanian Bloodlines Project
- 23andMe – резултате прикупио Небојша Новаковић (Српски ДНК пројекат)
- Анонимно тестирање 404 појединца из Црне Горе из студије Human Y-Chromosome Short Tandem Repeats: A Tale of Acculturation and Migrations as Mechanisms for the Diffusion of Agriculture in the Balkan Peninsula, 2010. – статистичка обрада Синиша Јерковић (Српски ДНК пројекат)
Генетичка стабла:
12. децембар 2017. у 22:49
Byz
Фантастичан текст. Такође, шта ли је ово са H хаплогрупом? Видео сам да је присутна и у оном недавно објављеном истраживању које је спроведено у Србији и није ми јасно откуд она…
26. јануар 2018. у 03:03
Иван Вукићевић
H хаплогрупа је карактеристична за ромско становништво. Ако се Ваше питање односи на N хаплогрупу, за сада је њено порекло на нашим просторима и даље енигма. Једино се основано може рећи да је племе Бањани матица огромне већине припадника те хаплогрупе на нашим просторима.
31. јануар 2018. у 22:12
Byz
Хвала на одговору. Првобитно сам мислио на H (латиницом) хаплогрупу, ту за коју сте рекли да је карактеристична за ромско становништво. Мада је и N хаплогрупа и њено порекло међу Србима још једна интересантна тема.
Што се тиче H хаплогрупе и њене карактеристичности за Роме али и истовремене присутности у Србији, да ли би то подразумевало могућност асимилације/мешања Рома у српску популацију? Некако ми се то чини мало вероватно, и неколико чланова на форуму је делило моје чуђење када се говорило о неком другом истраживању.
2. фебруар 2018. у 23:25
Иван Вукићевић
Безмало сви припадници H хаплогрупе на нашем простору су готово извесно ромског порекла по мушкој линији. Међутим, та хаплогрупа код Срба готово да није ни заступљена те се тешко може говорити о некој асимилацији Рома. Најбољи показатељ је то што на српском ДНК пројекту тренутно имамо само двојицу припадника те хаплогрупе од којих је притом један муслиман. Проценат заступљености је знатно већи на анонимним истраживањима, али имајте у виду да на њима нису тестирани само Срби, већ и припадници националних мањина укључујући и Роме код којих је H хаплогрупа високо заступљена.
25. јануар 2018. у 19:30
Стварност
Одличан текст. Интересује ме да ли је тренутно у оптицају истраживање о генетском пореклу становништва у приморским градовима попут Котора и Бара, пошто видим да су на карти и у тексту слабо или уопште нису заступљени. Мислим да је релативно лако претпоставити каква би слика била, али опет можда буде и изненађења.
26. јануар 2018. у 02:55
Иван Вукићевић
Тренутно су актуелна истраживања о генетском пореклу становништва у Херцеговини и на Косову и Метохији, тако да поред спорадичних тестирања нема неке озбиљније иницијативе када је у питању становништво у приморју, али треба очекивати у блиској будућности да ће и та област бити детаљније покривена. На генетској карти у оквиру овог текста су приказане једино области у којима поједине гране чине апсолутну већину становништва. С обзиром да огромна већина приморских насеља има изразито мешовито становништво, на основу релативно малог броја тестираних се не може закључити да ли већина становништва у приморским насељима припада некој грани. Чак и кад би тестирали сва братства из приморја, у врло малом броју насеља бисмо имали грану која чини апсолутну већину становништва, тако да карта не би била много попуњенија у том делу него што јесте сада.
2. март 2018. у 19:04
Драган
“Анонимно истраживање генетског порекла становништва Црне Горе из 2010. године којим је тестирано 404 мушкараца је показало да 37,37% тестираних припада споменутим гранама које се везују за Словене. Тај проценат код Срба у просеку прелази 50%, међутим треба имати у виду да је ово истраживање обухватило грађане свих националности и вероисповести, тако да се подаци не односе само на становништво српског порекла услед чега је процентуално учешће словенске генетике знатно ниже од српског просека.”
“С обзиром да велики део српског народа потиче са подручја данашње Црне Горе и Херцеговине, већина родова који су присутни на овом подручју има бројне исељенике и у другим српским областима.”
Ово дакле значи да би код Срба са подручја Црне Горе, хаплогрупе које су везане за старе Словене биле доста више присутније него што су присутне данас да није било миграција, јер су се миграције углавном дешавале са подручја где су присутне групе И2а, односно са севера Црне Горе, из Никшића, Пипера који су се масовно расељавали по Србији и слично, а мање са подручја где су присутне друге хаплогрупе (изузев Васојевића)? Између осталог, са пар европских сајтова се може видети да су И2а у Србији присутније у нешто већем проценту баш у подручјима где је било доста миграција из Црне Горе и Србије (Подриње).
2. март 2018. у 19:10
Драган
Исправка за последње: Из Црне Горе у Србију.
3. март 2018. у 20:34
Иван Вукићевић
Био бих опрезан са таквим закључком јер је у Подрињу српско становништво превасходно досељено из Херцеговине где је I2 хаплогрупа најзаступљенија, а не из Црне Горе. Једина област у Црној Гори у којој је у одређеном периоду сигурно више била заступљена словенска генетика него данас јесте Зета. Некадашње српско становништво словенског порекла које се бавило земљорадњом у Зети је у великој мери расељено пред Турцима, а на њихово место су постепено долазили сточари из околних брдских области међу којима је словенска генетика знатно мање заступљена.
3. март 2018. у 11:09
Јанко
” Тај проценат код Срба у просеку прелази 50%, међутим треба имати у виду да је ово истраживање обухватило грађане свих националности и вероисповести, тако да се подаци не односе само на становништво српског порекла услед чега је процентуално учешће словенске генетике знатно ниже од српског просека.”
Мислим Вам је ово погрешан закључак. Ако изузмемо Србе (и оне који се сматрају национално Црногорцима), највеће националне мањине у Црној Гори су Бошњаци и Албанци. Бошњаци највише живе у Гусињској области и Рожајској области, а у тексту је речено да је на том простору доминантна Е хаплогрупа – дакле, може се рећи да су код Бошњака у Црној Гори доминантније друге хаплогрупе у односу на И1а хаплогрупу. Исто важи и за Албанце, јер код њих ове хаплогрупе готово и да нема. То значи да, кад би се изузеле те две популације из истраживања, онда би проценат хаплогрупе И1а био већи, а не мањи , ако се не варам. Зар не? Између осталог, преко података које видим са вашег ДНК пројекта, а и са European DNA Project, популација у подрињу која је била под великим утицајем исељеника из Црне Горе и Херцеговине има нешто већи постотак И2а у односу на суседне делове. То значи да исељеници са тих простора углавном носе И2а – а и на основу индивидуалних примера, како са сајта, тако и код познатих личности које су пореклом са тих простора, а из ових крајева, углавном се појављује И2а, мада бих морао да нагласим да ово друго што сам навео и није превише добар аргумент, јер познате личности и нису превише добар индикатор, али ово прво и тек како јесте. Дакле, када би се узела у обзир само популација која себе сматра национално Србима, и када би се изузеле миграције у друге територије, постотак И2а код Срба из Црне Горе је онда, по тој логици, далеко већи? Било је исељавања и Срба са другим хаплогрупама, наиме Васојевићи, у подручје Метохије, али то је сложићете се у доста мањој мери у односу на исељенике из свих других групација и племена у збиру. У сваком случају, јасно је да неко и са хаплогрупама које нису везане за старе Србе који су дошли на Балкан, не може бити мањи Србин од оних који то имају – ако је неко више векова Србин (или неке друге националности), ако има српску културу, традицију, језик, стопио се са Србима и остало, нема смисла говорити о томе како он није Србин – то је крајње смешно. Исто тако, за разлику од И2а која је дошла на Балкан са Словенима, за хаплогрупу Е-В13 нема смисла говорити како је везана за само један народ, када је ниједан народ нема у мери већој од 50% код себе – а овде притом мислим на аргументе везане за Албанце, јер бих пре рекао да је код њих заправо Ј2б хаплогрупа главна, а не остале, јер се она само код њих појављује ако се не варам, што би значило да је популација са том групом осталим популацијама, хајде да кажем, “увезла” или са осталима формирала појам Албанац који се појављује први пут у 10. веку у виду народа.
У сваком случају, ово је једина критика коју сам имао на Ваш текст, мада бих волео да чујем контрааргументе, ако нисам био управу, јер је ваљда то поента дискусије. Иначе, све похвале, јер сјајне текстове имате. Волео бих да их видим још, посебно ако имате у виду нека истраживања везана за конкретна племена или староседеоце на приморју. Надам се да имате у виду и истраживања везана за територију Дубровника, Пељешца и околине, јер сам упознат са радовима хрватских аутора који често наводе да је велики број, нпр. властеле, по њиховим причама (од те властеле, не од аутора), дошао управо са територије данашње Црне Горе, највише из Боке. Знам да је то подручје у коме данас живи популација која се не сматра национално Србима, а и да има велики број досељеника из других области Хрватске, а и да би можда било некако проблематично да та истраживања ради Српски ДНК Пројекат без обзира на порекло доброг броја популације тамо, да Вам то не прави неке проблеме, али би било веома занимљиво, с обзиром на велики број историјских чињеница које показују доста другачије ствари него онакав монолитан приказ какав је данас.
3. март 2018. у 22:07
Иван Вукићевић
Јанко, свака примедба је добродошла, али мислим да сте погрешно разумели моју реченицу коју сте цитирали на самом почетку. Управо због тога што су код Абанаца и Бошњака у Црној Гори превасходно заступљене старобалканске хаплогрупе (E, J2b и R1b), процентуално учешће I2 хаплогрупе је на анонимном истраживању ниже него што је то случај код Срба у Црној Гори. Већ у следећој реченици сам то јасно и нагласио: „Заступљеност I2-CTS10228 гране код становништва српског порекла у Црној Гори је на просечном нивоу“. Хаплогрупе које код Срба у Црној Гори одступају у односу на просек су R1a која је слабије заступљена у односу на српски просек и J2a, N и Q2 које су надпросечно заступљене у односу на српски просек, међутим I2 хаплогрупа je заиста на просеку.
За Подриње сам у одговору Драгану споменуо да се ради о области где већина становништва потиче из Херцеговине која је жариште I2 хаплогрупе на Балкану. У Подрињу има и доста досељеника из Црне Горе, али они су далеко малобројнији од досељених Херцеговаца.
Што се Е-V13 гране тиче, нема никакве дилеме око тога да се та грана не може везати ни за један балкански народ, па ни за Албанце код којих је процентуално (али не и бројчано) нешто заступљенија него код Срба. За Албанце се с друге стране, као што сте и сами споменули, пре свега може везати J2b-Z1296 грана која код Срба готово да није ни заступљена.
Католичка подручја из околине Дубровника су свакако занимљива за истраживање јер се неспорно ради о становништву које је у одређеном периоду било српско, тако да се надам да ћемо по завршетку тренутних пројеката наћи времена да се позабавимо и са том тематиком.
4. март 2018. у 12:42
Јанко
Захваљујем се на одговору. Схватио сам да сте заправо мислили на државном нивоу зашто је мања, у виду објашњења, а не на националном како сам погрешно протумачио. Што се тиче Драгана, познајемо се уживо (ако је то тај Драган кога знам), и причали смо баш о овој теми, тако да верујем да сте због тога добили слично питање и од њега.
Што се тиче Дубровника, Пељешца, Конавала и дела Херцеговине при том подручју (Попово поље и околина), заиста бих волео да видим резултате везане за та подручја, управо због чињенице које сте изнели, зато што се зна да је имиграција још од доласка Словена на Балкан, па надаље, у град Дубровник управо највише била са подручја Источне Херцеговине и Црне Горе са Боком Которском, а становништво у средњем веку је у том подручју махом било српско, што говоре многобројне повеље босанских владара и други историјски документи, па и сама предања о пореклу тих породица, ко је одакле дошао. Посебно ме је заинтересовало то подручје када сам видео велики број презимена која се срећу само код Срба, а код Хрвата их нема, а поготову она попут “Павловићи” и слично (а не Павовић, или Павић, како би се очекивало). Јасно ми је да у приморском подручју има изворно католика, дакле, оних који нису прелазили са православља у католичанство, али ми је просто невероватно, мада ми је јасно и зашто, како се то пренело са верског на национални ниво, да на крају један несумњиво део нашег народа прихвати други национални идентитет због таквих ствари. И сами знате да је то подручје, заједно са Боком Которском и другим делом приморја, дало заиста велики број, слободно се може рећи, несразмеран својој величини, великана из науке и уметности, што само тера на размишљање шта би било са целокупним нашим народом да није било веома неповољних историјских околности по нас, попут Османлијских освајања… Мада, приче “шта би било, кад би било” нису део историје ни расправе, али ето, морао сам ту помисао да споменем. Такође, свестан сам да је од периода СФРЈ било доста имиграције из Сплита и других градова Хрватске у то подручје, па је вероватно донекле поремећен тај однос, да кажем, “староседелаца” и “новопридошлог” становништва. Ипак, веома ми је драго што имате и то подручје у виду, јер је заиста тужно да се историјске чињенице запоставе, зарад неке политике, а Ваш рад може веома пизитивно да допринесе историји као науци и другим областима, и због тога искрено Вам желим пуно успеха у даљем раду.
4. децембар 2020. у 00:13
Jelena
Gospodine Vukicevicu,
Ne postoje srbi u Crnoj Gori
5. јун 2019. у 19:49
ZoranZ
“Највећи број родова припада даљој подграни L241 у оквиру које се по бројности издвајају Богутовићи из Његуша, род Зечевића-Дрпљана, Комненовића и Копривица из Бањана и род Мугоша и Поповића из Љешкопоља”. O kojim Zecevicima se radi,dali su se testirali?To nisu Zecevici-Vasojevici vec izvedeni od prezimena Zec>Zecevi>Zecevici(“Zec, Šćepan Njive (Spuž), Bjelopavlići. Odatle jedni u Pobore (Budva). Od njih su u Donjem Kraju (Cetinje) kao: Zečev i Zec; Gluhi Do (Crmnica) i Stoč (Bar); Ulcinj; Cetinje i Nikšić; Kotor i Donji Stoliv; Pelinovo i Šišići (Grbalj); Slatina (Drobnjak). Od njih u Zatarju i Bosni kao: Zec, Zečev i Zečević; Zečev, Gaj, Kukorović i Sočice (Pljevlja); Donji kraj (Cetinje) i kao: Zec, došli iz Pobora (Budva). Porijeklom iz Šćepan Njive (Spuž); Trnovo (Crmnica) i kao: Zečević; Slatina (Drobnjak), vidi: Zec
“Zec”, bratstvo u Gluhom Dolu
“Zečevi” (Zečevići), bratstvo u plemenu Dupilu
Zečevi (u jednini: Zec), bratstvo u cetinjskom Donjem Kraju
Zečević, Slatina (Drobnjak), vidi: Zec; u Bosni kao: Zec i Zečev; Meljak (Pljevlja), porijeklom su iz Morače; Kolašin i Meljak (Pljevlja); vidi: Adžić; Vasojevići, ogranak Mijomanovića. Od njih su u Drpama (Donji Banjani) i Klenku; kod Tuzle, Župi Nikšićkoj, Nikšiću, Anđelićima (Bileća); u Polimlju kao: Fatić, Aranđelovac, u Podgorici 1900. god.; iz Drpa (Banjani) na Glavici (Nikšić) jesu u: Sjedinjenim Američkim Državama, Vrbici u Oputnoj Rudini (Nikšić), Dubočanima na desnoj obali Trebišnjice, kod Nevesinja i Tuzle; kod Nevesinja, jedni ogranak Baćevića (Baćovića) iz Banjana (Nikšić), srodnici su: Vukovićima u Mekoj Grudi (Bileća), Tepavčevićima kod Gacka; Završ i Trnovice (Pljevlja) i kao: Todorović; Meljak (Pljevlja), porijeklom od Morače; Zlatica (Kuči), od njih u Podgorici i Baru; u Migovcu (Šumadija) iz Drobnjaka
Zečevići (Zečevi), bratstvo u plemenu Dupilu “)
9. јун 2019. у 17:43
Иван Вукићевић
У питању су Зечевићи из села Дрпе у Бањанима. Тестирани су Аџићи из Пиве који су њихов огранак.
4. децембар 2020. у 00:11
Jelena
Eto dokaza da nema govora o srbima u CG.To sto su neki zaludjeni politikom to je druga stvar
8. мај 2021. у 11:08
Јелена
Није теби, сестро, добро нимало. Ти си сирота све побркала.
25. децембар 2021. у 12:01
Luka
Dobra analiza gospodine Vukicevicu. Na moju zalost, i politicka..steta sto sav pravoslavni zivalj u Crnoj Gori pokusavate da podvedete pod Srbe. Sa dolaskom Slovena na Balkan (ako je vjerovati da se desio u 6,7 vijeku), Srbi su bili elita medju mnogobrojnim slovenskim plemenima koja su se tu nasla. Sto se tice prostora starog Rasa, i ostalih prostora stare srbije, koja je bila centar srpske elite, da li imate informacije koja je haplogrupa preovladavala? Usudio bih se da kazem da je bila R1a. I2a haplogrupa vezuje se za Dinarske krajeve, Crnu Goru, Hercegovinu i Dalmaciju, ciji stanovnici i dan danas imaju slicne morfoloske karakteristike. Drugo pitanje, u granicama danasnje Srbije, da nije bilo doseljenika iz Hercegovine i Crne Gore, po neki mojim proracunima I2A ne bi prelazila 10%. Da li imate informaciju koja haplogrupa je predominanta kod starosrbijanskog zivlja? Molim vas da mi date kontrargument, veoma bi me interesovala ova tema.
Hvala na dobroj analizi.