Кричи – трагом изгубљеног племена (генетика) Reviewed by Momizat on . У другој половини 2012. године, Друштво српских родословаца “Порекло“ покренуло је Српски ДНК пројекат како би на једном мјесту прикупило податке о генетском по У другој половини 2012. године, Друштво српских родословаца “Порекло“ покренуло је Српски ДНК пројекат како би на једном мјесту прикупило податке о генетском по Rating: 0
You Are Here: Home » Аутори » Петар Демић » Кричи – трагом изгубљеног племена (генетика)

Кричи – трагом изгубљеног племена (генетика)

У другој половини 2012. године, Друштво српских родословаца “Порекло“ покренуло је Српски ДНК пројекат како би на једном мјесту прикупило податке о генетском поријеклу српског народа, прије свега по мушкој линији (Y-DNA). Вријеме је показало да међу припадницима српског народа постоје врло занимљиве и ријетке гране појединих хаплогрупа, а једна од тих грана је J2b1-M205>Y22059 или J2b1-M205>Y22066, на Српском ДНК пројекту позната као „род Крича“.

 

ХАПЛОГРУПА J2b1-M205

  • основни подаци

Хаплогрупа J2b1-M205 настала је прије неких 15900 година вјероватно на подручју источног Медитерана, али су сви њени данашњи носиоци имали истог претка вјероватно прије неких 6100 година.

 

  • распрострањеност

Хаплогрупа J2b1-M205 данас је присутна у већим или мањим процентима од Индије до Велике Британије, као и на подручју америчког континента (гдје је стигла захваљујући колонизацији и каснијим миграцијама прије свега са подручја Европе и Блиског истока). Тежиште ове хаплогрупе је на источномедитеранском простору, Балкану, Кавказу и Иранској висоравни, док на подручју западне Европе малтене не излази из оквира Римског царства. Може се рећи да су типични представници ове хаплогрупе Срби, Грци и Јермени (ова хаплогрупа јавља се у већим или мањим процентима на свим етничким подручјима ова три народа).

  • антички налази

Што се тиче античких налаза, за сада имамо свега четири налаза хаплогрупе J2b1-M205:

  1. налаз из Аин Газала (‘Ain Ghazal) у Јордану, датиран у период 2489-2299. године прије Христа
  2. налаз из Сидона (Sidon) у Либану, датиран у период 1600. године прије Христа
  3. налаз из Абусир ел-Мелека (Abusir el-Meleq) у Египту, датиран у период 769-560. године прије Христа
  4. налаз из Јорка (Driffield Terrace) у Енглеској, датиран у период 100-400. године након Христа

 

РОД КРИЧА (J2b1-M205>Y22059 или J2b1-M205>Y22066)

  • основни подаци

Према резултатима „BIG Y“ тестова двојице припадника кричког рода и према „Y-FULL“ анализи њихових резултата, грана J2b1-M205>Y22059 или J2b1-M205>Y22066 настала је прије неких 6100 година, док су њих двојица вјероватно имали истог претка прије неких 900 година.

Закључно са 15.10.2017. године, имамо 11 припадника кричког рода који су одрадили тест на 111 маркера преко компаније FTDNA из Хјустона. Поређењем њихових резултата помоћу „Невски“ калкулатора видимо да су они вјероватно имали истог претка прије неких 1200 година, што би свакако била реалнија претпоставка од ове прве која је изведена на основу два резултата.

  • положај гране J2b1-M205>Y22059 или J2b1-M205>Y22066 на стаблу

Грана J2b1-M205>Y22059 или J2b1-M205>Y22066 по свему судећи представља изоловану грану хаплогрупе J2b1-M205 са жариштем на Балкану. Ипак, на основу резултата груписаних на истом дијелу стабла, можемо претпоставити да је ова грана источномедитеранског поријекла и да је судећи по старости на Балкан дошла са Истока, вјероватно у вријеме касног Рима или у вријеме ране Византије.

 

  • распрострањеност

Што се тиче распрострањености ове гране, има је прије свега у јужнословенским земљама (Бугарска, БЈРМ, Србија, Црна Гора, Босна и Херцеговина, Хрватска). Ван јужнословенског простора, ова грана постоји у Турској (Грци и Турци), Румунији (Румуни и Секељи), Мађарској, Италији и Њемачкој.

Ова грана је присутна по свим српским крајевима, а најчешће се среће прије свега на подручју Потарја и Полимља (племенска територија Крича и њихово непосредо окружење), по нашим западним крајевима (Далмација, Лика, Босанска крајина, Банија) и на подручју југоисточне Србије (Пчиња, Јабланица, Шоплук).

  • дефинисање родовског имена

Маја мјесеца 2016. године добили смо резултате далматинског рода Крички (презиме Кричка) из истоименог мјеста код Дрниша, који су показали да Кричке припадају грани J2b1-M205>Y22059 или J2b1-M205>Y22066. Неких годину дана касније добили смо потврду да истој грани припада и бројнији род Крички из Братишковаца код Шибеника (имају идентичан резултат као и Кричке из Крички). Кричке су нас, уз присутност наше хаплогрупе на подручју Дробњака, Потарја и Полимља и једну необјављену породицу са Баније (тестирање САНУ), снажно усмјериле ка Кричима, старом влашком племену.

Укратко, Кричи су били влашко племе из Потарја, несловенског поријекла, познато прије свега ради својих сукоба са Дробњацима и кроз дробњачку традицију.
Први помен Крича датира из средине XIII вијека (1254-1265), када се у једној повељи краља Уроша I Немањића помиње предио Кричан у Потарју. Око поријекла њиховог имена постоји неколико теорија, од којих је свака занимљива на свој начин.
На остатке Крича подсјећају презимена Кричак, Кричка, Кричкић и Кричковић, присутна прије свега на подручју Крајине.
Кричима су се најтемељније бавили Петар Влаховић, Александар Лома и Гордана Томовић и њихови радови представљају полазну основу за проучавање овог занимљивог и давно изгубљеног племена. Осим њих троје, Кричима су се у мањој или већој мјери бавили сви аутори који су се бавили Дробњаком и Дробњацима јер је практичко немогуће проучавати Дробњаке без Крича.

Битно је нагласити да је „род Крича“ прије свега тзв. радно име за припаднике гране J2b1-M205>Y22059 или J2b1-M205>Y22066, узето према најпознатијим представницима овог рода и да то не значи да су сви припадници ове гране нужно повезани са кричким племеном, као ни то да су сви Кричи припадали хаплогрупи J2b1-M205 и њеној грани J2b1-M205>Y22059 или J2b1-M205>Y22066.

  • позната братства 

На основу досадашњих резултата, знамо да грани J2b1-M205>Y22059 или J2b1-M205>Y22066 припадају нека позната братства:

  1. Усорци из Лике (потврда 1540. године у Поуњу)
  2. Кричке из Далмације (потврда 1550. године у Далмацији)
  3. Тинтори из Далмације (потврда 1550. године у Далмацији)
  4. Дедејићи из Потарја
  5. Годијељи из Дробњака

 

ИЗВОРИ И ЛИТЕРАТУРА

Текст је састављен на основу података из Српског ДНК пројекта, података прикупљаних на форуму портала „Порекло“, као и на основу података са сајтова www.familytreedna.com, www.yfull.com и www.j2-m172.info.

 

АУТОР: Петар Демић, сарадник портала Порекло


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top