Властела у Црној Гори према народним предањима

Аутор: Иван Вукићевић ([email protected])
Објављено: 16.7.2017. | Допуњено: 9.3.2020.

Појам властеле

Српске средњовековне државе су имале феудално друштвено уређење, као и већина других европских земаља у том периоду. Владари су својим војсковођама и другим људима од поверења додељивали на управу одређене области, а често и у трајно власништво. У нашем народу су феудалци називани властелом или племством, било да се радило о крупним земљопоседницима попут Мрњавчевића који су у једном моменту контролисали готово половину српског царства, или породицама које су управљале мањим жупама. Свако ко је по указу владара поседовао одређено подручје називан је властелином јер је имао апсолутну власт над тим подручјем и његовим становницима све докле год је био у милости врадарске куће. Основна обавеза властеле према владару била је учешће у ратовима и територијалном ширењу државе, тако да су властелини уједно били и војсковође чиме су стицали углед у народу.

У овом чланку ће бити речи о свим братствима у Црној Гори која имају предање о пореклу од средњовековне властеле, а биће допуњаван како буду пристизали резултати ДНК тестирања.

Дукљанска и зетска властела

Већина српских владарских породица из средњег века, као што су Војислављевићи, Вукановићи, Немањићи, Хребељановићи, Балшићи и Црнојевићи, потичу са простора данашње Црне Горе.

Кнез Војислав, родоначелник Војислављевића, био је синовац дукљанског краља Јована Владимира. Након што је Константин Бодин, најпознатији владар из ове династије, освојио Рашку, тамо на власт поставља жупане браћу Вукана и Марка који су по неким мишљењима били његови рођаци. Од старијег Вукана ће настати рашка династија Вукановића из које ће проистећи неколико великих жупана Рашке. У једном од међудинастичких сукоба у Рашкој, жупан Завида бежи у Дукљу где се рађа његов син Стефан Немања, потоњи велики жупан Рашке и родоначелник династије Немањић. За Завиду многи сматрају да је био припадник династије Вукановић, а уколико би то било тачно, постоји и могућност да су Војислављевићи и Немањићи исти род. Оно што је сигурно јесте да све три споменуте династије потичу из средњовековне Дукље.

Након смрти цара Душана долази до слабљења централне власти и јачања властеле што је касније довело и до потпуног распада српског царства након смрти његовог сина цара Уроша. Најмоћније властеоске породице као што су Балшићи, Бранковићи, Војиновићи, Мрњавчевићи и Хребељановићи формирају своје самосталне државе које ће често долазити у међусобне сукобе око територија. Преци кнеза Лазара Хребљановића, родоначелника Лазаревића, потичу из Грбља. Његов отац Прибац је од цара Душана добио на управу Прилепац, док је Лазар након вишегодишње службе добио на управу  област око Крушевца коју ће касније знатно проширити. Балшићи, који су у истом периоду управљали Зетом, типичан су пример некада ситне властеле која је од мале области око Бара и Будве временом успела да преузме контролу над читавом Зетом, а после и да се осамостали. Црнојевићи су последња владарска кућа из средњовековне Зете. Најпре су били жупани и дугогодишњи савезници Балшића, да би након смрти последњег Балшића и привремене власти Бранковића, преузели власт над Зетом. Њихов родоначелник је Ђураш Вранчић, витез цара Душана од кога потичу Ђурашевићи чија су грана Црнојевићи. За време њихове власти долази до постепеног губитка територија, а област око Цетиња на коју се Зета свела добија назив Црна Гора. Последњи отпор српског народа је сломљен крајем XV века када Турци коначно освајају и Црну Гору.

Предања о пореклу од властеле

У периоду након Косовске битке долази до постепеног нестанка српске државе, тако да православна црква, као једина преостала институција српског народа, преузима улогу чувара националног и културног идентитета. Најпре је настао култ кнеза Лазара који је проглашен за светитеља и великомученика, па чак и цара иако никада није имао ту титулу, а затим и остале српске властеле која је учествовала у бици. За стварање бројних предања о властели и косовским јунацима најзаслужнија је православна црква на челу са цетињским владикама који су имали велики утицај на народ у Црној Гори. То је довело и до појаве су бројна братства досељена из других српских области тврдила да потичу од појединих властеоских породица, не би ли тако стекла углед у новом окружењу. Иако су поједина братства заиста проистекла од властеоских породица, у највећем броју случајева се радило о потпуно измишљеним предањима, међутим како је време пролазило све је теже било направити разлику између тачних и измишљених предања. Тако Богићевци у Доњој Морачи и Мрњавчићи у Кучима сматрају да су потомци Мрњавчевића, Братоножићи да су од Бранковића, а Васојевићи да су од Немањића. Такође, читав низ братстава која потичу из Старе Црне Горе према предањима води порекло од Војиновића и Орловића. До оваквих предања је долазило тако што би се родоначелник у допуњеној верзији предања прогласио за претка неког племића, при чему се ишло толико далеко да су измишљани  и читави пасови од познатог родоначелника до изабраног племића не би ли се покрио временски период између њих. Тако се у предањима помињу бројни припадници властеоских породица о којима не постоје никакви трагови у историји, а међу њима се свакако истиче Гојко Мрњавчевић који је према предањима и народним песмама син краља Вукашина.

Занимљиво је да ниједно братство у Црној Гори нема предање да је пореклом од Војислављевића, док свега један род има предање о пореклу од Балшића, а три рода имају предање о пореклу од Црнојевића. С друге стране, постоји чак 14 разгранатих група брастава која имају предање да потичу од Орловића, а постоје и братства која имају предање да су од Обилића и Косанчића. Податак да има далеко више братстава која себе везују за косовске јунаке него за властелу и владаре који су владали Дукљом, Зетом и Црном Гором најбоље показује колико је косовски завет дубоко био укорењен у традицији српског народа у Црној Гори.

У табели која следи су наведени родови на простору данашње Црне Горе почетком XX века која су имали устаљена предања о пореклу од средњовековне властеле, као и братства која су се предањима везивала за веће родове са предањима о пореклу од властеле. Примера ради, у табели су наведени и Витковићи и Потолићи из Пјешиваца који имају предање (испоставиће се нетачно) да потичу од Васојевића, а немају директно предање о пореклу од Немањића као што је то случај са Васојевићима.

Назив рода и хаплогрупа (уколико је утврђена)

Основне гране у Црној ГориРодоначелник или најстарији познати предакМиграције у Црној ГориКрсна слава по Јулијанском календару

Балшићи

Балшићи и Поповићи

Балшићи, Поповићинепознато[Пећарска > Врх, Мокри Луг]/БистрицаНикољдан (6.12.)

Бановићи

Мулине
(N2-FGC28435)

Антонићи, Баћовићи, Глиговићи, Ђурковићи, Лучићи, Орбовићи, ТомашевићиМулинаБањска/Звечан -> БањаниЈовањдан (7.1.)

Славујевићи

Крушићи, МатовићиГрбо СлавујевићБањска/Звечан -> Почивала/БањаниЈовањдан (7.1.)

Старчевићи
(I2-PH908)

Старчевићи и од њих Бошковићи, Јеловци, Кнежевићи, Лучићи, Милићевићи, Попадићи, Ћирковићи и ЏувериСтрахињић БанБањска/Звечан -> Пљевља -> ЗатарјеЛазаревдан (8 дана пре Васкрса)

Беговићи и Јаћимовићи

Беговићи
(I2-Y151633)

БеговићиЈован бегРасово/Бијело Пољемуслимани

Јаћимовићи
(E-Y30991)

ЈаћимовићиИван бегРасово/Бијело Поље -> Костеница/БистрицаШћепандан (27.12.)

Богостиновићи

Бољевићи

Вулековићи, Пламенцикнез Јован (Иван) БогостиновићБлагај/Мостар -> Зета -> Крушевице/Орахово -> Бољевићи -> КртолиИвањдан (24.6.)

Боројевићи

Боројевићи
(R1a-Y2902)

Боројевићи, Владисављевићи, Вушуровићи, Драгосављевићивојвода Иван БоројевСтари Влах -> Доњи Крај -> Веље Село/Мркојевићи, Љуботињ, [Томићи/Бјелице -> Шпиљари/Котор]Ђурђевдан (23.4.) у Доњем Крају, Петковдан (14.10.) у Томићима, Врачевдан (1.11.) у Шпиљарима, у Вељем Селу су муслимани

Властелиновићи-Плањани

Шаранци
(E-BY14151)

Анђелићи, Вуковићи, Кнежевићи, Распоповићи, Раичевићи, Ћосовићи, Џаковићикнез Мијајло “Шарац” ВластелиновићПлана/Билећке Рудине -> Бјелопавлићи -> Плана/Горњи Колашин -> Шаранци -> Затарје -> Пљеваљска областЂурђевдан (23.4.)

Властелиновићи-Угњани

Бојковићи,
Зубери и
Шоровићи

Лагатори, Зубери, [Беладе, Капе]непознато, Јовета Зубер, Николица ШоровићУгњи/КонакМитровдан (26.10.)

Војиновићи

Војинићи
-Љешњани
(I2-Y135653)

[Јанковићи, Јововићи, Јоковићи], [Вуковићи, Радуловићи], Перишићи, [[Бошковићи, Ђурђићи, Ковијанићи, Трипковићи], [Јанкетићи, Тошковићи]], [[Кадићи, Марковићи, Мујовићи, Стојановићи], [Кљајићи, Симовићи, Ћетковићи]]Богдан Војинић (потомак Војина Војиновића)Гацко -> Чево/Озринићи -> Лијешње/Дражевина -> [[Лијешње -> Веље Дубоко]/Ровца -> [Јасенова -> Ђурђевина/Доња Морача], [Старче/Горња Морача -> Рашко/Доња Морача]] -> Горњи Колашин, Десни Метех/Метех/ПлавАранђеловдан (8.11.) у Ровцима, Срђевдан (7.10.) у Ђурђевини, Ћириловдан (14.2.) у Старчу и Рашком, у десном Метеху су муслимани

Војиновићи
-Трепчани

ВојиновићинепознатоГацко -> Вучитрн -> Трепча/Васојевићи -> Бихор, Бјелопољска областСв. Јевстатије (20.9.)

Војновићи

ВојновићиВујо ВојиновићГацко -> Попово Поље -> Херцег Нови/ДрачевицаЈовањдан (7.1.)

Вујовићи-
Љуботињани
(R1b-FT48939)

Вујовићи и од њих Лалићи и ЛекићиБрајан Војиновић-Вујо-Новак-Марко-војвода РајичГацко -> Вучитрн -> Морача -> Братоножићи -> Љуботињ -> [Трново -> Комарно]/ДупилоАранђеловдан (8.11.)

Пуношевићи
(I2-PH908)

Богдановићи, Водаловићи, Ђурановићи, Марићевићи, Милошевићи, Оташевићи, ПарачеПунош (унук Богдана Војиновића)Гацко -> Мужевице/Бањани  -> Његуши -> [Кривошије -> Драчевица, Ластва/Грбаљ], [Кучи -> Горња Ржаница/Васојевићи]Никољдан (6.12.) сем у Дугом Долу где већином славе Мали Никољдан (9.5.)

Радуловићи
(J2a-SK1357)

Радуловићи и од њих Бојанићи, Баровићи, Буторовићи, Вуковићи и Озринићи-Дубовичани и НоваковићиРадул ВојиновићГацко -> Вучитрн -> Кучи -> Чарађе/Голија -> Башино Село/Цуце (касније Озринићи) -> Дубовик/Бајице, Кривошије, [Кути/Чево/Озринићи -> Корита/Билећке Рудине -> Црквице/Опутне Рудине], Милојевићи/Пјешивци, Никшићка област, [Трепча/Никшићке Рудине -> Горње Сриједе/Голија]Јовањдан (7.1.) у Бајицама и Кривошијама, Мала Госпођа (8.9.) у Никшићкој области и Пјешивцима, Аранђеловдан (8.11.) у Опутним Рудинама

Вранчићи-Ђурашевићи-Црнојевићи

Ђурашевићи

ЂурашевићиЂураш (унук Ђураша Вранчића)Зета -> Клинци/ЛуштицаВелика Госпођа (15.8.)

Марковићи-Бањкани (АС)
(R1b-BY38894)

[Љекочевићи, Паљушевићи], [Мемчевићи, Никпрељевићи]Иван Црнојевић-Ђуро-Ненада-МилошЗета -> Млетачка Република -> Ријека Црнојевића -> Бањкани/ЗатријебачМала Госпођа (Зоја Затријебачка) (прва субота октобра)

Црновићи
(I2-PH908)

ЦрнојевићиЂурађ ЦрнојевићГрађаниИвањдан (24.6.)

Горевуци

Горевуци
(R-YP417)

Јаблани, СјеклоћеРатко (Валац) Горевук са два братаКлобук/Корјенићи -> Мали Залаз/Његуши -> [Добрско Село -> Добрска Жупа]/ Добрско СелоСв. Агатоник (22.8.)

Грбљановићи

Никшићи
(I2-Y52621)

Жупљани, Гојаковићи, ТребјешаниНикша (син бана Владимира “Илијана” Грбљановића)Гошићи/Кртоли -> Никшићка Жупа -> [Никшићка област -> [Љевишта/Горња Морача -> Ускоци], Опутне Рудине, Ораси/Љешанска нахија, Пива], [Ровца -> [Бихор -> Корита, Рожајска област], Васојевићи, Колашин, Кучи], ЗатарјеЛучиндан (18.10.)

Дукађинци-Бјелопавлићи и Гашани

Бјелопавлићи
(E-Z13591)

Бубићи, ДмитровићиБијели Павле (син Леке Дукађинца)Пећ -> [Паштровићи, Хоти] -> Бјелопавлићи -> Бјелопољска област, Васојевићи, Горњи Мојстир/Мојстир/Бистрица, Доњи Колашин, Кривошије, Кућишта/Ћеклићи, Трпези/БихорПетковдан (14.10.) сем у Мојстиру где славе Аранђеловдан (8.11.) и Доњем Колашину и Трпезима где су су муслимани

    Ђоројевићи

Бабићи, Стојковићиод БубићаБјелопавлићиПетковдан (14.10.)

    Калуђеровићи
    -Зећани
    (E-Z38456)

Калуђеровићи и од њих Бољевићи, Балијаши, Јанковићи, Лешперовићи, Мијатовићи, Мирковићи, Раковићиод Калуђеровића из Ћеклића…Ћеклићи -> Балије/Понари/Зета -> Клименти -> [Матагужи -> Шушуња, Голубовци]/ЗетаПетковдан (14.10.)

    Љајковићи
    -Павличићи
    (R1b-BY38894)

Љајковићиод Павличића из Бјелопавлића…Бјелопавлићи -> БратоножићиАранђеловдан (8.11.)

    Радовићи-
    Крсмановићи

Крсмановићиод Радовића из Мартинића у БјелопавлићимаКрсман РадовићЂурђевдан (23.4.)

    Раичевићи и
    Шумановићи
    (I2-Y3120)

Раичевићи, ШумановићиРаич, бан Млатишума…Вражегрмци/БјелопавлићиПетковдан (14.10.)

    Цикотићи
    (I2-Y3120)

Цикотићиод Кљајића из Загорја…Загорје/Васојевићи -> Трпези/Бихормуслимани

Гашани (А)*

Паучинци (Алијићи, Грлићи, Сеферовићи, Хусовићи) (I2-Y3120)Гаврило “Гашо” (син Леке Дукађинца)Пећ  -> Паштровићи -> Гаш -> Паучина/Рожајемуслимани

Дукађинци-Сотонићи

Сотонићи
(J2a-FGC15901)

Миросаљићи, Митровићи, Николићи, РасалићиМихаило Дукађинац (син дукађинског бана)Дукађин -> СотонићиАранђеловдан (8.11.)

Елезовићи

Елезовићи

Елезовићи и од њих Драганићибан ЕлезСтара Србија -> [Грахово -> Вилуси]/Грахово -> БањаниАранђеловдан (8.11.)

Јеринићи

Угреновићи
(E-Z16988)

Голубовићи, Ђапићи, Јушковићи, Мијановићи, Мумовићи, Пантовићи, Пејовићибан Угрен ЈеринићГорње Поље/Никшић -> [Љевишта/Горња Морача -> Годијељи/Дробњаци], Малинско/УскоциАћимовдан (9.9.)

Кастриоти

Дрекаловићи
(E-BY165837)

Турковићи, [Вујошевићи, Иликовићи, Мијовићи, Чејовићи]Ђурађ Кастриот Скендербег-Јован-ДрекалеЕпир -> Кастрати -> Кучи -> Васојевићи, Главаца/Горња Села, Горња Врбица/Бихор, Зета, [Мале Цуце -> Богетићи/Пјешивци, Никшићка област, Никшићке Рудине, Гослић/Голија, Драчевица], Омербожовићи/Груде, Калачи/Рожаје, Улцињска област, Ускоци, [Пљеваљска област -> Доњи Колашин, Затарје]Никољдан (6.12.) сем Турковића, Калача и Бошковића-Мицановића који су муслимани

    Алићи,
    Кујовићи
    и Хоџићи
    (R1b-Y82919)

Алићи, Кујовићи, Хоџићибраћа Алија, Кујо и Хоџа Мицановић…Пљеваљска област -> Бјелопољска областмуслимани

    Драгошевићи
    (E-А18844)

Булајићи, Вујачићи, Вујовићи, Вучевићи, ДелибашићиДрагош (Драгаш, Драгоје)…Кучи -> Чево -> Клобук/Корјенићи -> [Грахово, [Трешњево/Веље Цуце -> Грахово]] -> Врбица/Опутне Рудине, Никшићке РудинеНикољдан (6.12.)

    Вишњићи,
    Дуровићи
    и Мулићи

 

Вишњићи, Дуровићи, Мулићинепознато…Кучи -> Бихормуслимани

    Драгићевићи
    и Ђаловићи

Чампари, Ђаловићинепознато…Медун/Кучи -> КоритаЂаловићи: Никољдан (6.12.); Чампари: Св. Агатоник (22.8.)

    Рожајци
    (E-BY165837)

[Бећирагићи, Ганићи, Камберовићи, Фетаховићи], Рамовићи, ХусовићиАлија, Рамо, Усо…Медун/Кучи -> Рожајска областмуслимани

        Агићи
        (R1b-FT140430)

Фејзагићи (Муковићи, Омеровићи, Реџовићи, Чоловићи)Фејзо Агић…[Бачевац -> Бишево]/Рожајска област -> Паљух/Бихормуслимани

    Храстодери
    (R1b-Y82919)

Растодери и од њих Нурковићиод Петровића из КосораКосор/Кучи -> Дупило -> Бихор -> Сеошница/Рожајемуслимани

Мугоше
(E-L241)

Мугошерођак Ђурађа Кастриота СкендербегаЕпир -> Кастрати -> Кучи -> ЉешкопољеЂурђиц (3.11.)

Пајовићи
-Сеочани

ПајовићиИван (брат Ђурађа Кастриота Скендербега)Врањ/Зета -> Доња Сеоца/СеоцаМитровдан (26.10.)

Косанчићи

Прибојевићи

Богојевићи, Вратнице, Лађићи, Поповићичетири унука Ивана КосанчићаТоплица -> Јаблан/Вучитрн -> Станиселићи/Горња Љешанска нахија -> Рисан -> [Драгаши -> Црнобори]/ПљевљаВрачевдан (1.11.)

Котроманићи

Твртке

Тврткекраљ Твртко КотроманићБосна -> Херцег Нови/Драчевицанепознато

Љубибратићи

Куђељице

УкропинеКуделин[Игало, Кути, Кумбор]/ДрачевицаКлимуњдан

Миковићи

Миковићи
(I2-P78)

Миковићи и од њих Андровићи, Греговићи, Давидовићи, Ђалци и Медиговићипротовестијар Радич МиковићБрегалничка област -> Миковићи/Орахово -> ПаштровићиИлиндан (20.7.)

Младеновићи-Бранковићи

Биједићи
(I2-PH908)

БиједићинепознатоКорјенићи -> Биједићи/ПљевљаЂурђевдан (23.4.)

Братоножићи
(Q2-BZ3000)

Балевићи, Прогоновићи, Сеоштичани, Чађеновићивојвода Младен-Бранко Младеновић-Вук Бранковић-Ђурађ-Гргур-Стеван или Лазар-БратоДреница -> Братоножићи -> Буковица/Рожаје, Васојевићи, Доња Морача, Крњице, КучиНикољдан (6.12.) сем у Клопоту где саве Јесењи Јовањдан (23.9.) и Бихора где су муслимани

    Белоице
    (G1b-L830)

Белоице и од њих Качариод Баљевића из Братоножића…Братоножићи -> Метохија -> Буковица/РожајеНикољдан (6.12.) сем Качара који су муслимани

    Вукановићи,
    Вучинићи и
    Радмановићи
    (L1b-M349)

[Вукановићи, Вучинићи], [Дубрављани, Ђурићи]браћа Радман и Рашко…Пелев Бријег/Братоножићи -> Спуж -> [Доњи Загарач, [Лијева Ријека/Васојевићи -> Рогами/Пипери]]Вукановићи и Вучинићи: Аранђеловдан (8.11.); Радмановићи: Петковдан (14.10.)

    Кораћи
    (R1a-YP417)

Кораћи и од њих Бибуљице и Паламарипеторица браће Дармановића…Клопот/Братоножићи -> Бјелошевина/Никшићка Жупа, [Вуча/Горња Села -> Бјелопољска област, Бихор]Никољдан (6.12.) сем у Бихору где су муслимани

Цвијовићи-Малокрћани
(R1a-Y2608)

ЦвијовићиЈанко Цвијовић (потомак Вука Бранковића)Дреница -> Пљеваљска областМратиндан (11.11.)

Мркшићи

Жарковићи
(R1a-Y4380)

ЖарковићиМркша Мркшић-Жарко МркшићКосјерић -> Челиково Поље/Фоча -> Недајно/ПиваЈовањдан (7.1.)

Мрњавчевићи

Богићевци
(R1b-Y91536)

Вујисићи, Лакићевићи, [Поповићи, Радовићи], Меденице, РакочевићиМрњан-Гојко Мрњавчевић -Јован-БогићЛивно -> Благај -> Скадар -> Хотски Хум/Хоти -> Доња Морача -> Горња Морача, Горњи Колашин, Пљевљска областАранђеловдан (8.11.)

Гојковићи
(I2-PH908)

ГојковићиГојко МрњавчевићСкадар -> Мокрине/ДрачевицаЂурђевдан (23.4.)

Мрњавчићи
(E-BY165837)

Никезићи, Петровићи, Љешевићи, Ђурђевићи, КостровићиМрњан-Гојко Мрњавчевић-[Гаврило, Марко] или Ненада-Грча-ПантаМрњак/Бјелопавлићи -> Скадар -> Брштан или Бардањи/Кучи (касније Клименти) -> Кучи -> Башча/Рожаје, Бихор, [Горњи Колашин -> Доњи Колашин], Диноша/Груде, Доња Морача, Зета,  Мркојевићи, Никшићка област, Плавско-Гусињска област, [Ровца -> Поља Колашинска -> Доњи Колашин -> Затарје -> Јелина Гора/Шаранци]Митровдан (26.10.) сем Костровића, Никезића и Цикнића који славе Никољдан (6.12.), Беровјана и Перића који славе Јесењи Јовањдан (23.9.), Кликовца који славе Ђурђиц (3.11.) и у Бихору, Доњем Колашину, Зети, Мркојевићима и Плавско-Гусињској области где су муслимани

Немањићи

Васојевићи
(E-BY14151)

Мијомановићи, Новаковићи, РајевићиЗавида-Стефан Немања-Вукан Немањић-Костадин-Васоје-Стефан (Стеван) Васојевић-Костадин-ВасоДукља -> Рашка -> Херцеговина -> Васојевићи -> Бјелојевићи/Поља Колашинска, [Дупило -> Глухи До], Затон/Бихор, [Зета -> Дробњаци -> Језера], Зогање/Улцињ, [Југовићи/Никшићка Жупа -> Дрпе/Кленак /Бањани], Мораково/Никшићка Жупа, Пелиново/ГрбаљАранђеловдан (8.11.) сем у Кленку и Пелинову где славе Јовањдан (7.1.) и Затону, Зогању и мањим делом у Полици где су муслимани

    Бабовићи-
    Луштичани
    (I2-PH908)

Бабовићиод Бабовића из Коњуха…Коњухе/Васојевићи -> [Жањице/Радованићи -> Бргули]/ЛуштицаНикољдан (6.12.)

    Витковићи
    и Потолићи
    (J2a-SK1357)

Бритвићи, [Радовановићи, Вукосавовићи, Змијановићи, Гостојевићи]Стеван Васојевић-браћа Витко и Богдан ПотолићБањска/Звечан -> Сјеница -> Груде -> Бритвићи/Пјешивци (касније Бјелопавлићи) -> Пјешивци -> [[Ераковићи -> Мајстори]/Његуши -> Врановићи/Грбаљ], Доброта/Котор, Доњи Крај, Питомине/Језера, Ђуровићи/Жлијеби/Драчевица, Мали Залаз/ЊегушиЈесењи Јовањдан (24.6.) сем у Ераковићима и Мајсторима где славе Ђурђевдан (23.4.), Врановићима где славе Никољдан (6.12.), Доњем Крају, Жлијебима и Питоминама где славе Јовањдан (7.1.) и Доброти где славе Св. Крст

        Вучићевићи
        (J2a-SK1357)

Перовићи, СтриковићиВучићСтубица/Пјешивци -> Бороњина/Бјелопавлићи, Доња Бијела/ДробњациЈесењи Јовањдан (24.6.) сем у Бороњини где славе Петковдан (14.10.)

    Петијевићи
    (E-L17)

ПетијевићиМиленко Караџић… Васојевићи -> Зета -> Дробњак -> Петијевићи/Крушевице -> Лазаревићи/Мокрине/ДрачевицаЈесењи Јовањдан (24.6.)

Обилићи

Копривице
(E-L241)

Копривице и од њих ПоповићиМилош ОбилићКључ/Гацко -> Копривице/Бањани -> Врановина/Затарје, Какмужи/ПљевљаНикољдан (6.12.)

Орловићи

Бајице

Бориловићи

БориловићиБорило (потомак Павла Орловића)Чарађе/Голија -> Пригредина/Бањани -> Ржани До/Веље Цуце -> Бајице -> Лапчићи (Маини)Јовањдан (7.1.)

Ненојевићи
(E-А18844)

Вуксановићи, МартиновићиНеноје (потомак Павла Орловића)Чарађе/Голија -> Пригредина/Бањани -> Ржани До/Веље Цуце -> Бајице -> ЉешкопољеЈовањдан (7.1.)

    Зоговићи
    и Крџићи
    (G2а-S9591)

Зоговићи, Крџићидва брата Мартиновића…Бајице -> Гусиње -> [[Мезгаљи/Шекулар -> Грачаница -> Машница, Мурино], Машница]/ВасојевићиЈовањдан (7.1.)

    Љухари (АС)
(E-BY165837)

Ђоловићи, Муховићи, Перковићи, Шабовићибраћа Ђуро и Крсто Мартиновић…Бајице -> Фундина/Кучи -> Плавско-Гусињска област -> Горња Ржаница/Васојевићи, Брестовик/БихорЂоловићи и Перковићи: Никољдан (6.12.); Муховићи и Шабовићи: муслимани

Бјелице

Дубљани и Предишани
(E-А18844)

Милићи, [Абрамовићи, Андрићи, Пејовићи]Бело (Бјело, Бјелан) (потомак Павла Орловића)Чарађе/Голија -> Пригредина/Бањани -> Ржани До/Веље Цуце -> Бјелице -> Голија, Никшићка област, Опутне Рудине, ЦеклинЈовањдан (7.1.), Петковдан (14.10.) у Голији

    Бектешевићи
    и Лончаревићи
   (R1a-Y2608)

Бектешевићи, Лончаревићидва брата Милића (према предању Лончаревића)…Дуб/Бјелице -> Бањкани/Затријебач -> Гусиње -> Андријевица/ВасојевићиЛончаревићи: Мратиндан (11.11.); Бектешевићи: муслимани

    Дубљевићи
    (I2-A22312)

Дубљевићи и од њих Поповићиод Милића… Дуб/Бјелице -> Дубљевићи/Невесиње -> Дубљевићи/Пива -> Тепца/ЈезераЂурђиц (3.11.)

Милешевићи
(E-А18844)

[Вујићи, Драшковићи], [Правиловићи, Ћетковићи], [Калуђеровићи, Милашевићи]Бело (Бјело, Бјелан)-Милеш (потомци Павла Орловића)Чарађе/Голија -> Пригредина/Бањани -> Ржани До/Веље Цуце -> Бјелице -> Зачир/Љуботињ -> Горовићи/ГрбаљЈовањдан (7.1.) сем Милашевића који славе Аранђеловдан (8.11.)

Вељоцуце

Бајковићи-Вељоцуце
(J2a-SK1357)

Кривокапићи, ПреобрежаниБајко (потомак Павла Орловића)Чарађе/Голија -> Пригредина/Бањани -> Веље Цуце -> Ораховац, Никшићке РудинеЈовањдан (7.1.) сем у Ораховцу где мањим делом славе Ђурђевдан (23.4.)

    Бајковићи
    -Грађани
    (I2-PH908)

Бајковићи и од њих Бановиод Перовића из ЦуцаВеље Цуце -> Грађани -> [Главати -> Ковачи]/ГрбаљШћепандан (27.12.) сем у Ковачима где славе Аранђеловдан (8.11.)

Грабљани и
Градињани
(J2a-SK1357)

[Вулетићи, Јовановићи, Перишићи], [Бошковићи, Миљеновићи]Миждраг (потомак Павла Орловића)Чарађе/Голија -> Пригредина/Бањани -> Веље Цуце -> Грахово, [Корита/Билећке Рудине -> Гусарица/Доње Црквице/Опутне Рудине]Јовањдан (7.1.)

Липовци
(J2a-SK1357)

Ивановићи, ИлићиЗмијица (потомак Павла Орловића)Чарађе/Голија -> Пригредина/Бањани -> Горња Заљут/Веље ЦуцеЈовањдан (7.1.)

Доњекрајци-Цуце

Бандићи
(J2a-SK1357)

Баровићи, Вукадиновићи, Вукотићи, СекулићиРадоња (потомак Павла Орловића)Чарађе/Голија -> Пригредина/Бањани -> Ржани До/Веље Цуце -> Бајице -> БандићиМала Госпођа (8.9.)

    Ђуричићи
    (E-А18844)

ЂуричићиВуко Бандић…Бандићи -> Башино Село/Цуце (касније Озринићи) -> Мале ЦуцеНикољдан (6.12.)

Липљани и Проседољци
(J2a-SK1357)

Поповићи, [Марковићи, Томашевићи]поп Јаков  (потомак Павла Орловића)Чарађе/Голија -> Пригредина/Бањани -> Доњи Крај/Цуце (касније Озринићи) -> Веље ЦуцеЈовањдан (7.1.)

Остали

Ђуричковићи
(E-А18844)

Ђуричковићи и од њих НедовићиЂурашин “Ђуро”-Ђуричко (потомци Павла Орловића)Чарађе/Голија -> Пригредина/Бањани -> Ржани До/Веље Цуце -> Доњи Крај -> Ђуричковићи/Загарач -> Бјелопољска област -> Костићи/БихорМала Госпођа (8.9.) сем у Пријелозима где славе Аранђеловдан (8.11.) и Костићима где су муслимани

Лаловићи,
Манојловићи
и Тепавчевићи
(N2-FGC28435)

Лаловићи, Манојловићи, Тепавчевићибраћа Лале, Манојло и Тепало  (потомци Павла Орловића)ГолијаЈовањдан (7.1.)

Самарџићи
(J2a-SK1357)

СамарџићиКомнен Бајица или Саво (потомак Павла Орловића)Чарађе/Голија -> Пригредина/Бањани -> Веље Цуце -> Бајице -> КривошијеЈовањдан (7.1.)

Ћетковићи-Ораховчани
(R1a-Z282)

ЋетковићиЋетко (потомак Павла Орловића)Чарађе/Голија -> Пригредина/Бањани -> Ржани До/Веље Цуце -> Ораховац -> ГрбаљЈовањдан (7.1.) у Ораховцу, Јесењи Јовањдан (24.6.) у Братешићима, Никољдан (6.12.) у Горовићима

Пилатовци

Комненићи и Шекарићи
(I2-Y3120)

Комненићи, Шекарићибан ПилатПилатовци/Опутне Рудине -> Гацко -> Борач -> Равно/ПиваЂурђевдан (23.4.)

Предојевићи

Радмиловићи
(I2-BY97555)

Радмиловићибраћа Војко и Сава Радмиловић[Пријевор -> Баљци]/Билећке Рудине -> [Жлијеби -> Кути]/ДрачевицаНикољдан (6.12.)

Хребељановићи-Лазаревићи

Шобајићи
(E-Z13591)

Вуковићи, Кадовићи, ПеровићиПрибац Хребељановић-кнез Лазар-Стефан Лазаревић-Сибињанин Јанко-ЛалеГрбаљ -> Прилепац -> Крушевац -> Београд -> Хунедоара -> Шобајићи/БјелопавлићиПетковдан (14.10.)

Шимраковићи

Шимраковићи

ШимрацинепознатоБосна -> Доњи Сасовићи/Сасовићи/ДрачевицаНикољдан (6.12.)

Напомене:
(СА) – српски родови и братства албанског порекла према предањима
(АС) – албански родови и братства српског порекла према предањима
(А) – албански родови и братства
За родове који настањују више области је подвучена матица на простору Црне Горе.
За родове чија братства празнују више крсних слава подвучена је најстарија крсна слава.
За родове који настањују више насеља у оквиру неке области нису наведена имена тих насеља.
* Гашани су генетички разнородни и припадају различитим хаплогрупама.

Поред наведених братстава која имају устаљена предања о пореклу од властеле, постоји и мањи број братстава која су према једном од више предања племићког порекла. Тако Томашевићи, који су грана Мулина у Бањанима, имају и предање да су од босанског краља Стефана Томашевића иако код Мулина преовлађује предање о пореклу од Страхиње Бановића из Бањске. Код Бјелопавлића постоји и мање прихваћено предање по коме потичу од Леке Капетана, а не од Леке Дукађинца како гласи њихово устаљено предање. Такође, Бјелопавлићи имају и предање по коме је Лека Дукађинац син Дукин и унук краља Милутина Немањића.

Властела 1913. године према народним предањима

Вредно је помена да владарска кућа Петровић-Његош, као ни цео род Раичевића и Хераковића коме ово братство припада, нема предање о пореклу од средњовековне властеле иако би се од њих то највише могло очекивати јер су владарске куће одувек желеле да своју владавину представе као легитимну кроз континуитет са некадашњим владарским породицама. За њихове родоначелнике, браћу Херака и Раича, у предању се једино каже да су дошли из села Мужевице под планином Његош из Бањана.

Истинитост предања у односу на историјске изворе

Доступни историјски извори потврђују предања Боројевића, Горевука, Миковића и Радмиловића, а у одређеној мери и предањa Биједића и Војновића. Међутим, битно је споменути да прва четири рода потичу од ситне властеле, док се једино за Биједиће и Војновиће може рећи да највероватније потичу од властеле која је имала битнију улогу у српској историји, конкретно од Бранковића и Војиновића. С друге стране, предања свих осталих наведених братстава се не могу поткрепити историјским документима, а већина тих предања су контрадикторна у односу на историјске податке.

Брђански родови тако своје родоначелчнике проглашавају за потомке особа које се у историјским изворима уопште не спомињу. Примера ради, Мрњавчићи у Кучима тврде да потичу од потомака Гојка Мрњавчевића који су се преселили из Скадра у крајње неприступачну и сурову долину Цијевне одакле су прешли у Орахово у Кучима. Поред тога што је крајње нелогично да припадници до тада најмоћније и најбогатије српске властеоске породице долазе да живе као сточари у долину Цијевне, о Гојку Мрњавчевићу, сем у народним песмама, уопште нема речи у историјским изворима, а камо ли о његовим потомцима. Нека друга братства себе везују за поједине историјске личности иако су такве конструкције чак и теоретски немогуће. Бјелопавлићи тако сматрају да потичу од Леке Дукађинца (Лека III Дукађини) који је живео од 1410. до 1481. године, међутим Бјелопавлићи се већ 1411. године спомињу у Зети када су заједно са Малошнићима и Озринићима опљачкали један дубровачки караван. Дакле, Бијели Павле никако не може бити син Леке Дукађинца.

Нова сазнања на основу истраживања Y-ДНК порекла

Одређени број предања побијен је и досадашњим резултатима ДНК тестирања. Тако рецимо Богићевци из Доње Мораче, Гојаковићи из Драчевице и Мрњавчићи из Куча припадају различитим хаплогрупама (R1b, I2 и E1b), иако сва три рода тврде да су од Мрњавчевића. За Дрекаловиће из Куча који су према предању од Кастриота се испоставило да су исти род са Мрњавчићима од којих највероватније и потичу чиме је и њихово предање побијено. Исто тако, за Биједиће из Пљеваљске области, Братоножиће и Цвијовиће Пљеваљске области  који су према предању од Бранковића је утврђено да су разнородни и да припадају различитим хаплогрупама (I2, Q и R1a), притом нису сродни ниједном од два староседелачка рода из Корјенића која је се могу везати за Бранковиће. Када су у питању Орловићи, утврђено да постоје четири хаплорупе међу братствима која потичу од њих. Хаплогрупи E1b припадају Бајице, Бјелице и Ђуричковићи из Загарача, хаплогрупи J2a припадају Вељоцуце, Бандићи и Самарџићи из Кривошија, хаплогрупи N2 припадају Лаловићи, Манојловићи и Тепавчевићи из Голије, док Ћетковићи из Ораховца припадају хаплогрупи R1a. Предање Шаранаца о пореклу од Властелиновића је такође оборено јер нису сродни Шаренцима из околине Билеће, док се за Шобајиће испоставило да припадају роду Бјелопавлића чиме је оборено њихово предање о пореклу од Лазаревића. Ипак, можда и најбољи пример нетачности предања о пореклу од властеле јесу братства која су према предању од Војиновића. Тако Војинићи-Љешњани из Роваца, Вујовићи из Љуботиња, Пуношевићи из Његуша и Радуловићи из Озринића припадају различитим гранама (I2-Y135653, R1b-FT48939, I2-PH908 и J2a-SK1357), што значи да су најмање три од четири предања ових братстава нетачна. Међутим, треба имати у виду да је и код предања у којима се спомиње порекло од властеле део родослова до претка по коме је род назван најчешће врло поуздан иако је други део предања нетачан. Тако да ако се предањима приступа на рационалан начин, а не по принципу све или ништа, из њих се доста корисног може сазнати о пореклу становништва што ДНК резултати најбоље потврђују.

Више о пореклу, предањима и хаплогрупама свих до сада тестираних братстава из Црне Горе, укључујући и братства која имају предања о пореклу од властеле, може се прочитати у следећима чланцима:

Коришћена литература
  • Андрија Јовићевић, Зета и Љешкопоље, Насеља и порекло становништва (књига 23), Српски етнографски зборник (књига 38), Српска Краљевска Академија, Београд, 1926.
  • Андрија Јовићевић, Плавско-Гусињска област, Полимље, Велика и Шекулар, Насеља и порекло становништва (књига 10), Српски етнографски зборник (књига 21), Српска Краљевска Академија, Београд, 1921.
  • Андрија Јовићевић, Ријечка Нахија, Београд, Насеља српских земаља (књига 7), Српски етнографски зборник (књига 15), Српска Краљевска Академија, 1911.
  • Андрија Јовићевић, Црногорско Приморје и Kрајина, Насеља и порекло становништва (књига 11), Српски етнографски зборник (књига 23), Српска Краљевска Академија, Београд, 1922.
  • Андрија Лубурић, Дробњаци – племе у Херцеговини, Београд, 1930.
  • Блажо Кнежевић, Властелиновићи, Подгорица, 2006.
  • Богдан Лалевић и Иван Протић, Васојевићи у турској граници, Насеља српских земаља (књига 3), Српски етнографски зборник (књига 6), Српска Краљевска Академија, Београд, 1905.
  • Богдан Лалевић и Иван Протић, Васојевићи у црногорској граници, Насеља српских земаља (књига 2), Српски етнографски зборник (књига 5), Српска Краљевска Академија, Београд, 1903.
  • Војин С. Муришић, Крушевице (Сврчуге – Петијевићи – Бијелићи) (књига 2), Библиотека “Хроника села”, Културно просветна заједница Републике Србије, Београд, 2000.
  • Вукашин Вучков Шошкић, Шошкићи из Полимља, Београд, 1995.
  • Вукота Миљанић, Аким Миљанић, Презимена у Црној Гори, Београдска књига, Београд, 2007.
  • Вуле Kнежевић, Племе Шаранци, Београд, 1961.
  • Звонимир М. Мијушковић, Племе Пјешивци – крајина Старе Црне Горе, Београд, 1984.
  • Јован Вукмановић, Паштровићи, Цетиње, 1960.
  • Јован Вукмановић, Црмница – антропогеографска и етнолошка истраживања, Посебна издања (књига DLXXXIII), Одељење дрштвених наука – одбор за филозофију и друштвену теорију (књига 1), Српска академија наука и уметности, Београд, 1988.
  • Јован Ердељановић, Братоножићи – племе у црногорским Брдима, Насеља српских земаља (књига 5), Српски етнографски зборник (књига 11), Српска Краљевска Академија, Београд, 1909.
  • Јован Ердељановић, Постанак племена Пипера, Српски етнографски зборник (књига 17), Српска Краљевска Академија, Београд, 1917.
  • Јован Ердељановић, Kучи, Насеља српских земаља (књига 4), Српски етнографски зборник (књига 8), Српска Краљевска Академија, Београд, 1907.
  • Јован Ердељановић, Стара Црна Гора, Насеља и порекло становништва (књига 24), Српски етнографски зборник (књига 39), Српска Краљевска Академија, Београд, 1926.
  • Јован Ф. Иванишевић, Подловћенско Цетиње, Јавор бр. 5, 12, 14, 16, 24 и 25 из 1892. године, Цетиње, 1892.
  • Јован Ф. Иванишевић, Путопис кроз Мале Цуце, Јавор бр. 37, 38 и 39 из 1891. године, Цетиње, 1891.
  • Косто Р. Перућица, Опутна Рудина, Београд, 1989.
  • Марко Миљанов Поповић, Племе Кучи у народној причи и пјесми, Задужбина Илије М. Коларца, Београд, 1904.
  • Миладин Kонтић, Племе Пјешивци са историјом братства Kонтић, Београд, 1977.
  • Милан – Мишо Брајовић, Племе Бјелопавлићи, Културно-просвјетна заједница, Подгорица, 2000.
  • Милан Пековић, Никшићка Жупа, Београд, 1974.
  • Милан Р. Милановић, Бајкове Крушевице, Библиотека “Хроника села”, Одбор САНУ за проучавање села / Културно просветна заједница Републике Србије, Београд, 1997.
  • Милета Војиновић, Пљеваљски крај – прошлост и порекло становништва, Пљевља, 1997.
  • Милисав Лутовац, Бихор и Kорита – антропогеографска истраживања, Насеља и порекло становништва (књига 40), Српски етнографски зборник (књига 81), Српска академија наука и уметности, Београд, 1967.
  • Милисав Лутовац, Рожаје и Штавица – антропогеографска истраживања, Насеља и порекло становништва (књига 37), Српски етнографски зборник (књига 75), Српска академија наука и уметности, Београд, 1960.
  • Милорад Јокнић, Становништво у пљеваљском крају, “Пролетер” АД Бечеј, Пљевља, 2006.
  • Милош Војиновић, Стотину година од исељавања муслимана из Црне Горе за Турску 1914-2014, Колашин / Алачата, 2014.
  • Милош Војиновић, Тадија Бошковић, Попис домова у новим крајевима Краљевине Црне Горе 1913. године, Колашин, 2015.
  • Миљан Јокановић, Племе Кучи – етничка историја (2. издање), Медеон / Принт, Подгорица, 2000.
  • Мирко Барјактаровић, Ровца, Црногорска академија наука и уметности, Титоград, 1984.
  • Мирко Вукићевић, Вукићевићи из Трешњева и њихови коријени, ПАКО, Андријевица, 2015.
  • Момчило Мићовић, Бањани, Љетопис Бањана и Рудина, Никшић, 2016.
  • Небојша Драшковић, Чевско Заљуће и Доњи Крај – села у племену Озринићи, Библиотека “Хроника села”, Одбор за проучавање села САНУ / Културно просветна заједница Републике Србије / Министарство пољопривреде, водопривреде и шумарства Републике Србије, Београд, 1999.
  • Никола С. Вујачић, Братство Вујачић, Никшић, 1984.
  • Обрад Вишњић, Голија и Голијани, Требиње 1987.
  • Обрен Благојевић, Пива, Одељење друштвених наука САНУ, Београд, 1971.
  • Павле Радусиновић, Насеља Старе Црне Горе – општи дио, Посебна издања (књига DLXII), Одељење друштвених наука (књига 92), Српска академија наука и уметности / Народна књига, Београд, 1985.
  • Павле Радусиновић, Насеља Старе Црне Горе – посебни дио, Посебна издања (књига DLXII), Одељење друштвених наука (књига 92), Српска академија наука и уметности / Народна књига, Београд, 1985.
  • Павле Радусиновић, Становништво и насеља Зетске равнице од најстаријег до новијег доба (књига прва), НИП “Универзизетска ријеч” / Историјски институт СР Црне Горе, Београд, 1991.
  • Павле Радусиновић, Становништво и насеља Зетске равнице од најстаријег до новијег доба (књига друга), НИП “Универзизетска ријеч” / Историјски институт СР Црне Горе, Београд, 1991.
  • Петар Мркоњић, Средње Полимље и Потарје у Новопазарском санџаку, Српски етнографски зборник (књига 6), Српска Краљевска Академија, Београд, 1905.
  • Петар Пејовић, Озринићи – племе Старе Црне Горе, Београд, 2004.
  • Петар Шобајић, Бјелопавлићи и Пјешивци, Насеља и порекло становништва (књига 15), Српски етнографски зборник (књига 27), Српска Краљевска Академија, Београд, 1923, репринт издање (ЦИД, Подгорица, 1997.)
  • Петар Шобајић, Корјенићи, Гласник Етнографског музеја на Цетињу IV, Етнографски музеј на Цетињу, Цетиње, 1964.
  • Радојко Копривица, Братство Копривице – поријекло, свештеници, Љетопис Бањана и Рудина, Никшић, 2016.
  • Радослав-Јагош В. Вешовић, Племе Васојевићи, Сарајево, 1935.
  • Рајко Раосављевић, Морача, Ровца, Kолашин, Стручна књига, Београд, 1989.
  • Сава Накићеновић, Бока (антропогеографска студија), Насеља српских земаља (књига 9), Српски етнографски зборник (књига 20), Српска Краљевска Академија, Београд, 1913.
  • Светозар Томић, Бањани, Насеља и порекло становништва (књига 31), Српски етнографски зборник (књига 59), Српка академија наука и уметности, Београд, 1949.
  • Светозар Томић, Дробњак, Насеља српских земаља (књига 1), Српски етнографски зборник (књига 4), Српска Краљевска Академија, Београд, 1902.
  • Светозар Томић, Пива и Пивљани, Насеља и порекло становништва (књига 31), Српски етнографски зборник (књига 59), Српка академија наука и уметности, Београд, 1949.
  • Стеван Поповић, Ровца и Ровчани у иторији и традицији (Друг о допуњено издање), ИТП “Коло” / ИТП “Унирекс “, Никшић, 1997.
  • Стојан Kараџић, Вук Шибалић, Дробњак – породице у Дробњаку и њихово поријекло (II измијењено и допуњено издање), Београд, 1997.
  • Томо П. Ораовац, Арбанашко питање и српско право, Београд, 1913, репринт издање (Прометеј, Београд, 1999.)
  • Чедомир С. Булајић, Вилуси, Библиотека “Хроника села”, Одбор за проучавање села САНУ / Институт за социолошка истраживања, Београд, 1994.
  • Čedomir S. Bulajić, Rodoslov bratstva Bulajić, Beograd, 1987.
  • Fadil M. Kardović, Porijeklo bratstva Kardovića, Sportturist, Novi Pazar, 2010.
  • Jovo Medojević, Muslimani u bjelopoljskom kraju 1477-2002, Almanah, Podgorica, 2003.
  • Miloš Krivokapić i Saša Knežević, Prilog proučavanju porijekla stanovništva i antroponimije Orahovca (Boka Kotorska), Anali Dubrovnik 55/1, Dubrovnik, 2017.
  • Veselin Konjević, Kazivanje Ahmet-bega Mušovića, Matica br. 69, Matica crnogorska, Cetinje, 2017.

Коментари (2)

Одговорите

2 коментара

  1. Бранко

    Браво Вукићевићу на одличном и занимљивом прилогу! 🙂

  2. Небо

    Одличан посао, Иване!