Властела у Црној Гори према народним предањима

Аутор: Иван Вукићевић ([email protected])
Објављено: 16.7.2017. | Допуњено: 21.10.2019.

Појам властеле

Српске средњовековне државе су имале феудално друштвено уређење, као и већина других европских земаља у том периоду. Владари су својим војсковођама и другим људима од поверења додељивали на управу одређене области, а често и у трајно власништво. У нашем народу су феудалци називани властелом или племством, било да се радило о крупним земљопоседницима попут Мрњавчевића који су у једном моменту контролисали готово половину српског царства, или породицама које су управљале мањим жупама. Свако ко је по указу владара поседовао одређено подручје називан је властелином јер је имао апсолутну власт над тим подручјем и његовим становницима све докле год је био у милости врадарске куће. Основна обавеза властеле према владару била је учешће у ратовима и територијалном ширењу државе, тако да су властелини уједно били и војсковође чиме су стицали углед у народу.

У овом чланку ће бити речи о свим братствима у Црној Гори која имају предање о пореклу од средњовековне властеле, а биће допуњаван како буду пристизали резултати ДНК тестирања.

Дукљанска и зетска властела

Већина српских владарских породица из средњег века, као што су Војислављевићи, Вукановићи, Немањићи, Хребељановићи, Балшићи и Црнојевићи, потичу са простора данашње Црне Горе.

Кнез Војислав, родоначелник Војислављевића, био је синовац дукљанског краља Јована Владимира. Након што је Константин Бодин, најпознатији владар из ове династије, освојио Рашку, тамо на власт поставља жупане браћу Вукана и Марка који су по неким мишљењима били његови рођаци. Од старијег Вукана ће настати рашка династија Вукановића из које ће проистећи неколико великих жупана Рашке. У једном од међудинастичких сукоба у Рашкој, жупан Завида бежи у Дукљу где се рађа његов син Стефан Немања, потоњи велики жупан Рашке и родоначелник династије Немањић. За Завиду многи сматрају да је био припадник династије Вукановић, а уколико би то било тачно, постоји и могућност да су Војислављевићи и Немањићи исти род. Оно што је сигурно јесте да све три споменуте династије потичу из средњовековне Дукље.

Након смрти цара Душана долази до слабљења централне власти и јачања властеле што је касније довело и до потпуног распада српског царства након смрти његовог сина цара Уроша. Најмоћније властеоске породице као што су Балшићи, Бранковићи, Војиновићи, Мрњавчевићи и Хребељановићи формирају своје самосталне државе које ће често долазити у међусобне сукобе око територија. Преци кнеза Лазара Хребљановића, родоначелника Лазаревића, потичу из Грбља. Његов отац Прибац је од цара Душана добио на управу Прилепац, док је Лазар након вишегодишње службе добио на управу  област око Крушевца коју ће касније знатно проширити. Балшићи, који су у истом периоду управљали Зетом, типичан су пример некада ситне властеле која је од мале области око Бара и Будве временом успела да преузме контролу над читавом Зетом, а после и да се осамостали. Црнојевићи су последња владарска кућа из средњовековне Зете. Најпре су били жупани и дугогодишњи савезници Балшића, да би након смрти последњег Балшића и привремене власти Бранковића, преузели власт над Зетом. Њихов родоначелник је Ђураш Вранчић, витез цара Душана од кога потичу Ђурашевићи чија су грана Црнојевићи. За време њихове власти долази до постепеног губитка територија, а област око Цетиња на коју се Зета свела добија назив Црна Гора. Последњи отпор српског народа је сломљен крајем XV века када Турци коначно освајају и Црну Гору.

Предања о пореклу од властеле

У периоду након Косовске битке долази до постепеног нестанка српске државе, тако да православна црква, као једина преостала институција српског народа, преузима улогу чувара националног и културног идентитета. Најпре је настао култ кнеза Лазара који је проглашен за светитеља и великомученика, па чак и цара иако никада није имао ту титулу, а затим и остале српске властеле која је учествовала у бици. За стварање бројних предања о властели и косовским јунацима најзаслужнија је православна црква на челу са цетињским владикама који су имали велики утицај на народ у Црној Гори. То је довело и до појаве су бројна братства досељена из других српских области тврдила да потичу од појединих властеоских породица, не би ли тако стекла углед у новом окружењу. Иако су поједина братства заиста проистекла од властеоских породица, у највећем броју случајева се радило о потпуно измишљеним предањима, међутим како је време пролазило све је теже било направити разлику између тачних и измишљених предања. Тако Богићевци у Доњој Морачи и Мрњавчићи у Кучима сматрају да су потомци Мрњавчевића, Братоножићи да су од Бранковића, а Васојевићи да су од Немањића. Такође, читав низ братстава која потичу из Старе Црне Горе према предањима води порекло од Војиновића и Орловића. До оваквих предања је долазило тако што би се родоначелник у допуњеној верзији предања прогласио за претка неког племића, при чему се ишло толико далеко да су измишљани  и читави пасови од познатог родоначелника до изабраног племића не би ли се покрио временски период између њих. Тако се у предањима помињу бројни припадници властеоских породица о којима не постоје никакви трагови у историји, а међу њима се свакако истиче Гојко Мрњавчевић који је према предањима и народним песмама син краља Вукашина.

Занимљиво је да ниједно братство у Црној Гори нема предање да је пореклом од Војислављевића, док свега један род има предање о пореклу од Балшића, а три рода имају предање о пореклу од Црнојевића. С друге стране, постоји чак 14 разгранатих група брастава која имају предање да потичу од Орловића, а постоје и братства која имају предање да су од Обилића и Косанчића. Податак да има далеко више братстава која себе везују за косовске јунаке него за властелу и владаре који су владали Дукљом, Зетом и Црном Гором најбоље показује колико је косовски завет дубоко био укорењен у традицији српског народа у Црној Гори.

У табели која следи су наведени родови на простору данашње Црне Горе почетком XX века која су имали устаљена предања о пореклу од средњовековне властеле, као и братства која су се предањима везивала за веће родове са предањима о пореклу од властеле. Примера ради, у табели су наведени и Витковићи и Потолићи из Пјешиваца који имају предање (испоставиће се нетачно) да потичу од Васојевића, а немају директно предање о пореклу од Немањића као што је то случај са Васојевићима.

Назив рода и хаплогрупа (уколико је утврђена)	Основне гране у Црној Гори	Родоначелник или најстарији познати предак	Миграције у Црној Гори	Крсна слава по Јулијанском календару
Балшићи
Балшићи и Поповићи	Балшићи, Поповићи	непознато	[Пећарска > Врх, Мокри Луг]/Бистрица	Никољдан (6.12.)
Бановићи
Мулине (N2-FGC28435)	Антонићи, Баћовићи, Глиговићи, Ђурковићи, Лучићи, Орбовићи, Томашевићи	Мулина	Бањска/Звечан -> Бањани	Јовањдан (7.1.)
Славујевићи	Крушићи, Матовићи	Грбо Славујевић	Бањска/Звечан -> Почивала/Бањани	Јовањдан (7.1.)
Старчевићи (I2-PH908)	Старчевићи и од њих Бошковићи, Јеловци, Кнежевићи, Лучићи, Милићевићи, Попадићи, Ћирковићи и Џувери	Страхињић Бан	Бањска/Звечан -> Пљевља -> Затарје	Лазаревдан (8 дана пре Васкрса)
Беговићи и Јаћимовићи
Беговићи (I2-PH908)	Беговићи	Јован бег	Расово/Бијело Поље	муслимани
Јаћимовићи (E-Y30991)	Јаћимовићи	Иван бег	Расово/Бијело Поље -> Костеница/Бистрица	Шћепандан (27.12.)
Богостиновићи
Бољевићи	Вулековићи, Пламенци	кнез Јован (Иван) Богостиновић	Благај/Мостар -> Зета -> Крушевице/Орахово -> Бољевићи -> Кртоли	Ивањдан (24.6.)
Боројевићи
Боројевићи (R1a-Y2902)	Боројевићи, Владисављевићи, Вушуровићи, Драгосављевићи	војвода Иван Боројев	Стари Влах -> Доњи Крај -> Веље Село/Мркојевићи, Љуботињ, [Томићи/Бјелице -> Шпиљари/Котор]	Ђурђевдан (23.4.) у Доњем Крају, Петковдан (14.10.) у Томићима, Врачевдан (1.11.) у Шпиљарима, у Вељем Селу су муслимани
Властелиновићи-Плањани
Шаранци (E-BY14151)	Анђелићи, Вуковићи, Кнежевићи, Распоповићи, Раичевићи, Ћосовићи, Џаковићи	кнез Мијајло „Шарац“ Властелиновић	Плана/Билећке Рудине -> Бјелопавлићи -> Плана/Горњи Колашин -> Шаранци -> Затарје -> Пљеваљска област	Ђурђевдан (23.4.)
Властелиновићи-Угњани
Бојковићи, Зубери и Шоровићи	Лагатори, Зубери, [Беладе, Капе]	непознато, Јовета Зубер, Николица Шоровић	Угњи/Конак	Митровдан (26.10.)
Војиновићи
Војинићи -Љешњани (I2-Y135653)	[Јанковићи, Јововићи, Јоковићи], [Вуковићи, Радуловићи], Перишићи, [[Бошковићи, Ђурђићи, Ковијанићи, Трипковићи], [Јанкетићи, Тошковићи]], [[Кадићи, Марковићи, Мујовићи, Стојановићи], [Кљајићи, Симовићи, Ћетковићи]]	Богдан Војинић (потомак Војина Војиновића)	Гацко -> Чево/Озринићи -> Лијешње/Дражевина -> [[Лијешње -> Веље Дубоко] -> Ровца -> [Јасенова -> Ђурђевина/Доња Морача], [Старче/Горња Морача -> Рашко/Доња Морача]] -> Горњи Колашин, Десни Метех/Метех/Плав	Аранђеловдан (8.11.) у Ровцима, Срђевдан (7.10.) у Ђурђевини, Ћириловдан (14.2.) у Старчу и Рашком, у десном Метеху су муслимани
Војиновићи -Трепчани	Војиновићи	непознато	Гацко -> Вучитрн -> Трепча/Васојевићи -> Бихор, Бјелопољска област	Св. Јевстатије (20.9.)
Војновићи	Војновићи	Вујо Војиновић	Гацко -> Попово Поље -> Херцег-Нови/Драчевица	Јовањдан (7.1.)
Вујовићи- Љуботињани (R1b-BY38894)	Вујовићи и од њих Лалићи и Лекићи	Брајан Војиновић-Вујо-Новак-Марко-војвода Рајич	Гацко -> Вучитрн -> Морача -> Братоножићи -> Љуботињ -> Дупило	Аранђеловдан (8.11.)
Пуношевићи (I2-PH908)	Богдановићи, Водаловићи, Ђурановићи, Марићевићи, Милошевићи, Оташевићи, Параче	Пунош (унук Богдана Војиновића)	Гацко -> Мужевице/Бањани  -> Његуши -> [Кривошије -> Драчевица, Ластва/Грбаљ], [Кучи -> Горња Ржаница/Васојевићи]	Никољдан (6.12.) сем у Дугом Долу где већином славе Мали Никољдан (9.5.)
Радуловићи (J2a-SK1357)	Радуловићи и од њих Бојанићи, Баровићи, Буторовићи, Вуковићи и Озринићи-Дубовичани и Новаковићи	Радул Војиновић	Гацко -> Вучитрн -> Кучи -> Чарађе/Голија -> Башино Село/Цуце (касније Озринићи) -> Дубовик/Бајице, Кривошије, [Кути/Чево/Озринићи -> Корита/Билећке Рудине -> Црквице/Опутне Рудине], Милојевићи/Пјешивци, Никшићка област, [Трепча/Никшићке Рудине -> Горње Сриједе/Голија]	Јовањдан (7.1.) у Бајицама и Кривошијама, Мала Госпођа (8.9.) у Никшићкој области и Пјешивцима, Аранђеловдан (8.11.) у Опутним Рудинама
Вранчићи-Ђурашевићи-Црнојевићи
Ђурашевићи	Ђурашевићи	Ђураш (унук Ђураша Вранчића)	Зета -> Клинци/Луштица	Велика Госпођа (15.8.)
Марковићи-Бањкани (АС) (R1b-BY38894)	[Љекочевићи, Паљушевићи], [Мемчевићи, Никпрељевићи]	Иван Црнојевић-Ђуро-Ненада-Милош	Зета -> Млетачка Република -> Ријека Црнојевића -> Бањкани/Затријебач	Мала Госпођа (Зоја Затријебачка) (прва субота октобра)
Црновићи (I2-PH908)	Црнојевићи	Ђурађ Црнојевић	Грађани	Ивањдан (24.6.)
Горевуци
Горевуци (R-YP417)	Јаблани, Сјеклоће	Ратко (Валац) Горевук са два брата	Клобук/Корјенићи -> Мали Залаз/Његуши -> [Добрско Село -> Добрска Жупа]/ Добрско Село	Св. Агатоник (22.8.)
Грбљановићи
Никшићи (I2-Y52621)	Жупљани, Гојаковићи, Требјешани	Никша (син бана Владимира „Илијана“ Грбљановића)	Гошићи/Кртоли -> Никшићка Жупа -> [Никшићка област -> [Љевишта/Горња Морача -> Ускоци], Опутне Рудине, Ораси/Љешанска нахија, Пива], [Ровца -> [Бихор -> Корита, Рожајска област], Васојевићи, Колашин, Кучи], Затарје	Лучиндан (18.10.)
Ћуде	Срзентићи и од њих Злотвори и Рачевићи	од Требјешана	… Никшићка Жупа -> Брда/Паштровићи -> Смоковци/Љуботињ	Никољдан (6.12.) у Брдима, Срђевдан (7.10.) у Смоковцима
Дукађинци-Бјелопавлићи и Гашани
Бјелопавлићи (E-BY155589)	Бубићи, Дмитровићи	Бијели Павле (син Леке Дукађинца)	Пећ -> [Паштровићи, Хоти] -> Бјелопавлићи -> Бјелопољска област, Васојевићи, Горњи Мојстир/Мојстир/Бистрица, Доњи Колашин, Кривошије, Кућишта/Ћеклићи, Трпези/Бихор	Петковдан (14.10.) сем у Мојстиру где славе Аранђеловдан (8.11.) и Доњем Колашину и Трпезима где су су муслимани
Ђоројевићи	Бабићи, Стојковићи	од Бубића	…Бјелопавлићи	Петковдан (14.10.)
Калуђеровићи     -Зећани     (E-Z38456)	Калуђеровићи и од њих Бољевићи, Балијаши, Јанковићи, Лешперовићи, Мијатовићи, Мирковићи, Раковићи	од Калуђеровића из Ћеклића	…Ћеклићи -> Балије/Понари/Зета -> Клименти -> [Матагужи -> Шушуња, Голубовци]/Зета	Петковдан (14.10.)
Љајковићи     -Павличићи     (R1b-BY38894)	Љајковићи	од Павличића из Бјелопавлића	…Бјелопавлићи -> Братоножићи	Аранђеловдан (8.11.)
Радовићи-     Крсмановићи	Крсмановићи	од Радовића из Мартинића у Бјелопавлићима	Крсман Радовић	Ђурђевдан (23.4.)
Раичевићи и     Шумановићи     (I2-Y3120)	Раичевићи, Шумановићи	Раич, бан Млатишума	…Вражегрмци/Бјелопавлићи	Петковдан (14.10.)
Гашани (А) (I2-Y3120)*	Паучинци (Алијићи, Грлићи, Сеферовићи, Хусовићи)	Гаврило „Гашо“ (син Леке Дукађинца)	Пећ  -> Паштровићи -> Гаш -> Паучина/Рожаје	муслимани
Дукађинци-Сотонићи
Сотонићи (J2a-FGC15901)	Миросаљићи, Митровићи, Николићи, Расалићи	Михаило Дукађинац (син дукађинског бана)	Дукађин -> Сотонићи	Аранђеловдан (8.11.)
Елезовићи
Елезовићи	Елезовићи и од њих Драганићи	бан Елез	Стара Србија -> [Грахово -> Вилуси]/Грахово -> Бањани	Аранђеловдан (8.11.)
Јеринићи
Угреновићи (E-Z16988)	Голубовићи, Ђапићи, Јушковићи, Мијановићи, Мумовићи, Пантовићи, Пејовићи	бан Угрен Јеринић	Горње Поље/Никшић -> [Љевишта/Горња Морача -> Годијељи/Дробњаци], Малинско/Ускоци	Аћимовдан (9.9.)
Кастриоти
Дрекаловићи (E-BY165837)	Турковићи, [Вујошевићи, Иликовићи, Мијовићи, Чејовићи]	Ђурађ Кастриот Скендербег-Јован-Дрекале	Епир -> Кастрати -> Кучи -> Васојевићи, Главаца/Горња Села, Горња Врбица/Бихор, Зета, [Мале Цуце -> Богетићи/Пјешивци, Никшићка област, Никшићке Рудине, Гослић/Голија, Драчевица], Омербожовићи/Груде, Калачи/Рожаје, Улцињска област, Ускоци, [Пљеваљска област -> Доњи Колашин, Затарје]	Никољдан (6.12.) сем Турковића, Калача и Бошковића-Мицановића који су муслимани
Алићи,     Кујовићи     и Хоџићи     (R1b-Y82919)	Алићи, Кујовићи, Хоџићи	браћа Алија, Кујо и Хоџа Мицановић	…Пљеваљска област -> Бјелопољска област	муслимани
Драгошевићи     (E-А18844)	Булајићи, Вујачићи, Вујовићи, Вучевићи, Делибашићи	Драгош (Драгаш, Драгоје)	…Кучи -> Чево -> Клобук/Корјенићи -> [Грахово, [Трешњево/Веље Цуце -> Грахово]] -> Врбица/Опутне Рудине, Никшићке Рудине	Никољдан (6.12.)
Вишњићи,     Дуровићи     и Мулићи	Вишњићи, Дуровићи, Мулићи	непознато	…Кучи -> Бихор	муслимани
Драгићевићи     и Ђаловићи	Чампари, Ђаловићи	непознато	…Медун/Кучи -> Корита	Ђаловићи: Никољдан (6.12.); Чампари: Св. Агатоник (22.8.)
Рожајци     (E-BY165837)	[Бећирагићи, Ганићи, Камберовићи, Фетаховићи], Рамовићи, Хусовићи	Алија, Рамо, Усо	…Медун/Кучи -> Рожајска област	муслимани
Агићи         (R1b-BY38894)	Фејзагићи (Муковићи, Омеровићи, Реџовићи, Чоловићи)	Фејзо Агић	…[Бачевац -> Бишево]/Рожајска област -> Паљух/Бихор	муслимани
Храстодери     (R1b-Y82919)	Растодери и од њих Нурковићи	од Петровића из Косора	Косор/Кучи -> Дупило -> Бихор -> Сеошница/Рожаје	муслимани
Мугоше (E-L241)	Мугоше	рођак Ђурађа Кастриота Скендербега	Епир -> Кастрати -> Кучи -> Љешкопоље	Ђурђиц (3.11.)
Пајовићи -Сеочани	Пајовићи	Иван (брат Ђурађа Кастриота Скендербега)	Врањ/Зета -> Доња Сеоца/Сеоца	Митровдан (26.10.)
Косанчићи
Прибојевићи	Богојевићи, Вратнице, Лађићи, Поповићи	четири унука Ивана Косанчића	Топлица -> Јаблан/Вучитрн -> Станиселићи/Горња Љешанска нахија -> Рисан -> [Драгаши -> Црнобори]/Пљевља	Врачевдан (1.11.)
Миковићи
Миковићи (I2-P78)	Миковићи и од њих Андровићи, Греговићи, Давидовићи, Ђалци и Медиговићи	протовестијар Радич Миковић	Брегалничка област -> Миковићи/Орахово -> Паштровићи	Илиндан (20.7.)
Младеновићи-Бранковићи
Биједићи (I2-PH908)	Биједићи	непознато	Корјенићи -> Биједићи/Пљевља	Ђурђевдан (23.4.)
Братоножићи (Q2-BZ3000)	Балевићи, Прогоновићи, Сеоштичани, Чађеновићи	војвода Младен-Бранко Младеновић-Вук Бранковић-Ђурађ-Гргур-Стеван или Лазар-Брато	Дреница -> Братоножићи -> Буковица/Рожаје, Васојевићи, Доња Морача, Крњице, Кучи	Никољдан (6.12.) сем у Клопоту где саве Јесењи Јовањдан (23.9.) и Бихора где су муслимани
Белоице     (G1b-L830)	Белоице и од њих Качари	од Баљевића из Братоножића	…Братоножићи -> Метохија -> Буковица/Рожаје	Никољдан (6.12.) сем Качара који су муслимани
Вукановићи,     Вучинићи и     Радмановићи     (L1b-BY12542)	[Вукановићи, Вучинићи], [Дубрављани, Ђурићи]	браћа Радман и Рашко	…Пелев Бријег/Братоножићи -> Спуж -> [Доњи Загарач, [Лијева Ријека/Васојевићи -> Рогами/Пипери]]	Вукановићи и Вучинићи: Аранђеловдан (8.11.); Радмановићи: Петковдан (14.10.)
Кораћи     (R1a-YP417)	Кораћи и од њих Бибуљице и Паламари	петорица браће Дармановића	…Клопот/Братоножићи -> Бјелошевина/Никшићка Жупа, [Вуча/Горња Села -> Бјелопољска област, Бихор]	Никољдан (6.12.) сем у Бихору где су муслимани
Цвијовићи-Малокрћани (R1a-Y2608)	Цвијовићи	Јанко Цвијовић (потомак Вука Бранковића)	Дреница -> Пљеваљска област	Мратиндан (11.11.)
Мркшићи
Жарковићи (R1a-Y4380)	Жарковићи	Мркша Мркшић-Жарко Мркшић	Косјерић -> Челиково Поље/Фоча -> Недајно/Пива	Јовањдан (7.1.)
Мрњавчевићи
Богићевци (R1b-Y91536)	Вујисићи, Лакићевићи, [Поповићи, Радовићи], Меденице, Ракочевићи	Мрњан-Гојко Мрњавчевић -Јован-Богић	Ливно -> Благај -> Скадар -> Хотски Хум/Хоти -> Доња Морача -> Горња Морача, Горњи Колашин, Пљевљска област	Аранђеловдан (8.11.)
Гојковићи (I2-PH908)	Гојковићи	Гојко Мрњавчевић	Скадар -> Мокрине/Драчевица	Ђурђевдан (23.4.)
Мрњавчићи (E-BY165837)	Никезићи, Петровићи, Љешевићи, Ђурђевићи, Костровићи	Мрњан-Гојко Мрњавчевић-[Гаврило, Марко] или Ненада-Грча-Панта	Мрњак/Бјелопавлићи -> Скадар -> Брштан или Бардањи/Кучи (касније Клименти) -> Кучи -> Башча/Рожаје, Бихор, [Горњи Колашин -> Доњи Колашин], Диноша/Груде, Доња Морача, Зета,  Мркојевићи, Никшићка област, Плавско-Гусињска област, [Ровца -> Поља Колашинска -> Доњи Колашин -> Затарје -> Јелина Гора/Шаранци]	Митровдан (26.10.) сем Костровића, Никезића и Цикнића који славе Никољдан (6.12.), Беровјана и Перића који славе Јесењи Јовањдан (23.9.), Кликовца који славе Ђурђиц (3.11.) и у Бихору, Доњем Колашину, Зети, Мркојевићима и Плавско-Гусињској области где су муслимани
Немањићи
Васојевићи (E-BY14151)	Мијомановићи, Новаковићи, Рајевићи	Завида-Стефан Немања-Вукан Немањић-Костадин-Васоје-Стефан (Стеван) Васојевић-Костадин-Васо	Дукља -> Рашка -> Херцеговина -> Васојевићи -> Бјелојевићи/Поља Колашинска, [Дупило -> Глухи До], Затон/Бихор, [Зета -> Дробњаци -> Језера], Зогање/Улцињ, [Југовићи/Никшићка Жупа -> Дрпе/Кленак /Бањани], Мораково/Никшићка Жупа, Пелиново/Грбаљ	Аранђеловдан (8.11.) сем у Кленку и Пелинову где славе Јовањдан (7.1.) и Затону, Зогању и мањим делом у Полици где су муслимани
Бабовићи-     Луштичани     (I2-PH908)	Бабовићи	од Бабовића из Коњуха	…Коњухе/Васојевићи -> [Жањице/Радованићи -> Бргули]/Луштица	Никољдан (6.12.)
Витковићи     и Потолићи     (J2a-SK1357)	Бритвићи, [Радовановићи, Вукосавовићи, Змијановићи, Гостојевићи]	Стеван Васојевић-браћа Витко и Богдан Потолић	Бањска/Звечан -> Сјеница -> Груде -> Бритвићи/Пјешивци (касније Бјелопавлићи) -> Пјешивци -> [[Ераковићи -> Мајстори]/Његуши -> Врановићи/Грбаљ], Доброта/Котор, Доњи Крај, Питомине/Језера, Ђуровићи/Жлијеби/Драчевица, Мали Залаз/Његуши	Јесењи Јовањдан (24.6.) сем у Ераковићима и Мајсторима где славе Ђурђевдан (23.4.), Врановићима где славе Никољдан (6.12.), Доњем Крају, Жлијебима и Питоминама где славе Јовањдан (7.1.) и Доброти где славе Св. Крст
Вучићевићи         (J2a-SK1357)	Перовићи, Стриковићи	Вучић	…Стубица/Пјешивци -> Бороњина/Бјелопавлићи, Доња Бијела/Дробњаци	Јесењи Јовањдан (24.6.) сем у Бороњини где славе Петковдан (14.10.)
Петијевићи     (E-L17)	Петијевићи	Миленко Караџић	… Васојевићи -> Зета -> Дробњак -> Петијевићи/Крушевице -> Лазаревићи/Мокрине/Драчевица	Јесењи Јовањдан (24.6.)
Обилићи
Копривице (E-L241)	Копривице	Милош Обилић	Кључ/Гацко -> Копривице/Бањани -> Врановина/Затарје	Никољдан (6.12.)
Орловићи
Бајице
Бориловићи	Бориловићи	Борило (потомак Павла Орловића)	Чарађе/Голија -> Пригредина/Бањани -> Ржани До/Веље Цуце -> Бајице -> Лапчићи (Маини)	Јовањдан (7.1.)
Ненојевићи (E-А18844)	Вуксановићи, Мартиновићи	Неноје (потомак Павла Орловића)	Чарађе/Голија -> Пригредина/Бањани -> Ржани До/Веље Цуце -> Бајице -> Љешкопоље	Јовањдан (7.1.)
Зоговићи     и Крџићи     (G2а-S9591)	Зоговићи, Крџићи	два брата Мартиновића	…Бајице -> Гусиње -> [[Мезгаљи/Шекулар -> Грачаница -> Машница, Мурино], Машница]/Васојевићи	Јовањдан (7.1.)
Љухари (АС) (E-BY165837)	Ђоловићи, Муховићи, Перковићи, Шабовићи	браћа Ђуро и Крсто Мартиновић	…Бајице -> Фундина/Кучи -> Плавско-Гусињска област -> Горња Ржаница/Васојевићи, Брестовик/Бихор	Ђоловићи и Перковићи: Никољдан (6.12.); Муховићи и Шабовићи: муслимани
Бјелице
Дубљани и Предишани (E-А18844)	Милићи, [Абрамовићи, Андрићи, Пејовићи]	Бело (Бјело, Бјелан) (потомак Павла Орловића)	Чарађе/Голија -> Пригредина/Бањани -> Ржани До/Веље Цуце -> Бјелице -> Голија, Никшићка област, Опутне Рудине, Цеклин	Јовањдан (7.1.), Петковдан (14.10.) у Голији
Бектешевићи     и Лончаревићи    (R1a-Y2608)	Бектешевићи, Лончаревићи	два брата Милића (према предању Лончаревића)	…Дуб/Бјелице -> Бањкани/Затријебач -> Гусиње -> Андријевица/Васојевићи	Лончаревићи: Мратиндан (11.11.); Бектешевићи: муслимани
Дубљевићи     (I2-A22312)	Дубљевићи и од њих Поповићи	од Милића	… Дуб/Бјелице -> Дубљевићи/Невесиње -> Дубљевићи/Пива -> Тепца/Језера	Ђурђиц (3.11.)
Милешевићи (E-А18844)	[Вујићи, Драшковићи], [Правиловићи, Ћетковићи], [Калуђеровићи, Милашевићи]	Бело (Бјело, Бјелан)-Милеш (потомци Павла Орловића)	Чарађе/Голија -> Пригредина/Бањани -> Ржани До/Веље Цуце -> Бјелице -> Зачир/Љуботињ -> Горовићи/Грбаљ	Јовањдан (7.1.) сем Милашевића који славе Аранђеловдан (8.11.)
Вељоцуце
Бајковићи-Вељоцуце (J2a-SK1357)	Кривокапићи, Преобрежани	Бајко (потомак Павла Орловића)	Чарађе/Голија -> Пригредина/Бањани -> Веље Цуце -> Ораховац, Никшићке Рудине	Јовањдан (7.1.) сем у Ораховцу где мањим делом славе Ђурђевдан (23.4.)
Бајковићи     -Грађани     (I2-PH908)	Бајковићи и од њих Банови	од Перовића из Цуца	…Веље Цуце -> Грађани -> [Главати -> Ковачи]/Грбаљ	Шћепандан (27.12.) сем у Ковачима где славе Аранђеловдан (8.11.)
Грабљани и Градињани (J2a-SK1357)	[Вулетићи, Јовановићи, Перишићи], [Бошковићи, Миљеновићи]	Миждраг (потомак Павла Орловића)	Чарађе/Голија -> Пригредина/Бањани -> Веље Цуце -> Грахово, [Корита/Билећке Рудине -> Гусарица/Доње Црквице/Опутне Рудине]	Јовањдан (7.1.)
Липовци (J2a-SK1357)	Ивановићи, Илићи	Змијица (потомак Павла Орловића)	Чарађе/Голија -> Пригредина/Бањани -> Горња Заљут/Веље Цуце	Јовањдан (7.1.)
Доњекрајци-Цуце
Бандићи (J2a-SK1357)	Баровићи, Вукадиновићи, Вукотићи, Секулићи	Радоња (потомак Павла Орловића)	Чарађе/Голија -> Пригредина/Бањани -> Ржани До/Веље Цуце -> Бајице -> Бандићи	Мала Госпођа (8.9.)
Ђуричићи     (E-А18844)	Ђуричићи	Вуко Бандић	…Бандићи -> Башино Село/Цуце (касније Озринићи) -> Мале Цуце	Никољдан (6.12.)
Липљани и Проседољци (J2a-SK1357)	Поповићи, [Марковићи, Томашевићи]	поп Јаков  (потомак Павла Орловића)	Чарађе/Голија -> Пригредина/Бањани -> Доњи Крај/Цуце (касније Озринићи) -> Веље Цуце	Јовањдан (7.1.)
Остали
Ђуричковићи (E-А18844)	Ђуричковићи и од њих Недовићи	Ђурашин „Ђуро“-Ђуричко (потомци Павла Орловића)	Чарађе/Голија -> Пригредина/Бањани -> Ржани До/Веље Цуце -> Доњи Крај -> Ђуричковићи/Загарач -> Бјелопољска област -> Костићи/Бихор	Мала Госпођа (8.9.) сем у Пријелозима где славе Аранђеловдан (8.11.) и Костићима где су муслимани
Лаловићи, Манојловићи и Тепавчевићи (N2-FGC28435)	Лаловићи, Манојловићи, Тепавчевићи	браћа Лале, Манојло и Тепало  (потомци Павла Орловића)	Голија	Јовањдан (7.1.)
Самарџићи (J2a-SK1357)	Самарџићи	Комнен Бајица или Саво (потомак Павла Орловића)	Чарађе/Голија -> Пригредина/Бањани -> Веље Цуце -> Бајице -> Кривошије	Јовањдан (7.1.)
Ћетковићи-Ораховчани (R1a-Z282)	Ћетковићи	Ћетко (потомак Павла Орловића)	Чарађе/Голија -> Пригредина/Бањани -> Ржани До/Веље Цуце -> Ораховац -> Грбаљ	Јовањдан (7.1.) у Ораховцу, Јесењи Јовањдан (24.6.) у Братешићима, Никољдан (6.12.) у Горовићима
Пилатовци
Додери (I2-Y3120)	Додери	бан Пилат	Пилатовци/Опутне Рудине -> Невесиње -> Равно/Пива	Ђурђевдан (23.4.)
Комненићи и Шекарићи	Комненићи, Шекарићи	бан Пилат	Пилатовци/Опутне Рудине	Ђурђевдан (23.4.)
Предојевићи
Радмиловићи (I2-BY97555)	Радмиловићи	браћа Војко и Сава Радмиловић	[Пријевор -> Баљци]/Билећке Рудине -> Жлијеби/Драчевица	Никољдан (6.12.)
Хребељановићи-Лазаревићи
Шобајићи (E-BY155589)	Вуковићи, Кадовићи, Перовићи	Прибац Хребељановић-кнез Лазар-Стефан Лазаревић-Сибињанин Јанко-Лале	Грбаљ -> Прилепац -> Крушевац -> Београд -> Хунедоара -> Шобајићи/Бјелопавлићи	Петковдан (14.10.)
Шимраковићи
Шимраковићи	Шимраци	непознато	Босна -> Доњи Сасовићи/Сасовићи/Драчевица	Никољдан (6.12.)
Напомене: (СА) – српски родови и братства албанског порекла према предањима (АС) – албански родови и братства српског порекла према предањима (А) – албански родови и братства За родове који настањују више области је подвучена матица на простору Црне Горе. За родове чија братства празнују више крсних слава подвучена је најстарија крсна слава. За родове који настањују више насеља у оквиру неке области нису наведена имена тих насеља. * Гашани су разнородни и припадају различитим хаплогрупама, док грани I2-Y3120 припадају Паучинци.

Поред наведених братстава која имају устаљена предања о пореклу од властеле, постоји и мањи број братстава која су према једном од више предања племићког порекла. Тако Томашевићи, који су грана Мулина у Бањанима, имају и предање да су од босанског краља Стефана Томашевића иако код Мулина преовлађује предање о пореклу од Страхиње Бановића из Бањске. Код Бјелопавлића постоји и мање прихваћено предање по коме потичу од Леке Капетана, а не од Леке Дукађинца како гласи њихово устаљено предање. Такође, Бјелопавлићи имају и предање по коме је Лека Дукађинац син Дукин и унук краља Милутина Немањића.

Вредно је помена да владарска кућа Петровић-Његош, као ни цео род Раичевића и Хераковића коме ово братство припада, нема предање о пореклу од средњовековне властеле иако би се од њих то највише могло очекивати јер су владарске куће одувек желеле да своју владавину представе као легитимну кроз континуитет са некадашњим владарским породицама. За њихове родоначелнике, браћу Херака и Раича, у предању се једино каже да су дошли из села Мужевице под планином Његош из Бањана.

Истинитост предања у односу на историјске изворе

Доступни историјски извори потврђују предања Боројевића, Горевука, Миковића и Радмиловића, а у одређеној мери и предањa Биједића и Војновића. Међутим, битно је споменути да прва четири рода потичу од ситне властеле, док се једино за Биједиће и Војновиће може рећи да највероватније потичу од властеле која је имала битнију улогу у српској историји, конкретно од Бранковића и Војиновића. С друге стране, предања свих осталих наведених братстава се не могу поткрепити историјским документима, а већина тих предања су контрадикторна у односу на историјске податке.

Брђански родови тако своје родоначелчнике проглашавају за потомке особа које се у историјским изворима уопште не спомињу. Примера ради, Мрњавчићи у Кучима тврде да потичу од потомака Гојка Мрњавчевића који су се преселили из Скадра у крајње неприступачну и сурову долину Цијевне одакле су прешли у Орахово у Кучима. Поред тога што је крајње нелогично да припадници до тада најмоћније и најбогатије српске властеоске породице долазе да живе као сточари у долину Цијевне, о Гојку Мрњавчевићу, сем у народним песмама, уопште нема речи у историјским изворима, а камо ли о његовим потомцима. Нека друга братства себе везују за поједине историјске личности иако су такве конструкције чак и теоретски немогуће. Бјелопавлићи тако сматрају да потичу од Леке Дукађинца (Лека III Дукађини) који је живео од 1410. до 1481. године, међутим Бјелопавлићи се већ 1411. године спомињу у Зети када су заједно са Малошнићима и Озринићима опљачкали један дубровачки караван. Дакле, Бијели Павле никако не може бити син Леке Дукађинца.

Нова сазнања на основу генетских истраживања

Одређени број предања побијен је и досадашњим резултатима ДНК тестирања. Тако рецимо Богићевци из Доње Мораче, Гојаковићи из Драчевице и Мрњавчићи из Куча припадају различитим хаплогрупама (R1b, I2 и E1b), иако сва три рода тврде да су од Мрњавчевића. За Дрекаловиће из Куча који су према предању од Кастриота се испоставило да су исти род са Мрњавчићима од којих највероватније и потичу чиме је и њихово предање побијено. Исто тако, за Биједиће из Пљеваљске области, Братоножиће и Цвијовиће Пљеваљске области  који су према предању од Бранковића је утврђено да су разнородни и да припадају различитим хаплогрупама (I2, Q и R1a), притом нису сродни ниједном од два староседелачка рода из Корјенића која је се могу везати за Бранковиће. Када су у питању Орловићи, утврђено да постоје четири хаплорупе међу братствима која потичу од њих. Хаплогрупи E1b припадају Бајице, Бјелице и Ђуричковићи из Загарача, хаплогрупи J2a припадају Вељоцуце, Бандићи и Самарџићи из Кривошија, хаплогрупи N2 припадају Лаловићи, Манојловићи и Тепавчевићи из Голије, док Ћетковићи из Ораховца припадају хаплогрупи R1a. Предање Шаранаца о пореклу од Властелиновића је такође оборено јер нису сродни Шаренцима из околине Билеће, док се за Шобајиће испоставило да припадају роду Бјелопавлића чиме је оборено њихово предање о пореклу од Лазаревића. Ипак, можда и најбољи пример нетачности предања о пореклу од властеле јесу братства која су према предању од Војиновића. Тако Војинићи-Љешњани из Роваца, Вујовићи из Љуботиња, Пуношевићи из Његуша и Радуловићи из Озринића припадају различитим гранама (I2-Y135653, R1b-BY38894, I2-PH908 и J2a-SK1357), што значи да су најмање три од четири предања ових братстава нетачна. Међутим, треба имати у виду да је и код предања у којима се спомиње порекло од властеле део родослова до претка по коме је род назван најчешће врло поуздан иако је други део предања нетачан. Тако да ако се предањима приступа на рационалан начин, а не по принципу све или ништа, из њих се доста корисног може сазнати о пореклу становништва што ДНК резултати најбоље потврђују.

Више о пореклу, предањима и хаплогрупама свих до сада тестираних братстава из Црне Горе, укључујући и братства која имају предања о пореклу од властеле, може се прочитати у следећима чланцима:

• Родови старобалканског порекла у Црној Гори
• Родови словенског и германског порекла у Црној Гори

Коришћена литература

• Андрија Јовићевић, Зета и Љешкопоље, Насеља и порекло становништва (књига 23), Српски етнографски зборник (књига 38), Српска Краљевска Академија, Београд, 1926.
• Андрија Јовићевић, Плавско-Гусињска област, Полимље, Велика и Шекулар, Насеља и порекло становништва (књига 10), Српски етнографски зборник (књига 21), Српска Краљевска Академија, Београд, 1921.
• Андрија Јовићевић, Ријечка Нахија, Београд, Насеља српских земаља (књига 7), Српски етнографски зборник (књига 15), Српска Краљевска Академија, 1911.
• Андрија Јовићевић, Црногорско Приморје и Kрајина, Насеља и порекло становништва (књига 11), Српски етнографски зборник (књига 23), Српска Краљевска Академија, Београд, 1922.
• Андрија Лубурић, Дробњаци – племе у Херцеговини, Београд, 1930.
• Блажо Кнежевић, Властелиновићи, Подгорица, 2006.
• Богдан Лалевић и Иван Протић, Васојевићи у турској граници, Насеља српских земаља (књига 3), Српски етнографски зборник (књига 6), Српска Краљевска Академија, Београд, 1905.
• Богдан Лалевић и Иван Протић, Васојевићи у црногорској граници, Насеља српских земаља (књига 2), Српски етнографски зборник (књига 5), Српска Краљевска Академија, Београд, 1903.
• Војин С. Муришић, Крушевице (Сврчуге – Петијевићи – Бијелићи) (књига 2), Библиотека „Хроника села“, Културно просветна заједница Републике Србије, Београд, 2000.
• Вукашин Вучков Шошкић, Шошкићи из Полимља, Београд, 1995.
• Вукота Миљанић, Аким Миљанић, Презимена у Црној Гори, Београдска књига, Београд, 2007.
• Вуле Kнежевић, Племе Шаранци, Београд, 1961.
• Звонимир М. Мијушковић, Племе Пјешивци – крајина Старе Црне Горе, Београд, 1984.
• Јован Вукмановић, Паштровићи, Цетиње, 1960.
• Јован Вукмановић, Црмница – антропогеографска и етнолошка истраживања, Посебна издања (књига DLXXXIII), Одељење дрштвених наука – одбор за филозофију и друштвену теорију (књига 1), Српска академија наука и уметности, Београд, 1988.
• Јован Ердељановић, Братоножићи – племе у црногорским Брдима, Насеља српских земаља (књига 5), Српски етнографски зборник (књига 11), Српска Краљевска Академија, Београд, 1909.
• Јован Ердељановић, Постанак племена Пипера, Српски етнографски зборник (књига 17), Српска Краљевска Академија, Београд, 1917.
• Јован Ердељановић, Kучи, Насеља српских земаља (књига 4), Српски етнографски зборник (књига 8), Српска Краљевска Академија, Београд, 1907.
• Јован Ердељановић, Стара Црна Гора, Насеља и порекло становништва (књига 24), Српски етнографски зборник (књига 39), Српска Краљевска Академија, Београд, 1926.
• Јован Ф. Иванишевић, Подловћенско Цетиње, Јавор бр. 5, 12, 14, 16, 24 и 25 из 1892. године, Цетиње, 1892.
• Јован Ф. Иванишевић, Путопис кроз Мале Цуце, Јавор бр. 37, 38 и 39 из 1891. године, Цетиње, 1891.
• Косто Р. Перућица, Опутна Рудина, Београд, 1989.
• Марко Миљанов Поповић, Племе Кучи у народној причи и пјесми, Задужбина Илије М. Коларца, Београд, 1904.
• Миладин Kонтић, Племе Пјешивци са историјом братства Kонтић, Београд, 1977.
• Милан – Мишо Брајовић, Племе Бјелопавлићи, Културно-просвјетна заједница, Подгорица, 2000.
• Милан Пековић, Никшићка Жупа, Београд, 1974.
• Милан Р. Милановић, Бајкове Крушевице, Библиотека „Хроника села“, Одбор САНУ за проучавање села / Културно просветна заједница Републике Србије, Београд, 1997.
• Милета Војиновић, Пљеваљски крај – прошлост и порекло становништва, Пљевља, 1997.
• Милисав Лутовац, Бихор и Kорита – антропогеографска истраживања, Насеља и порекло становништва (књига 40), Српски етнографски зборник (књига 81), Српска академија наука и уметности, Београд, 1967.
• Милисав Лутовац, Рожаје и Штавица – антропогеографска истраживања, Насеља и порекло становништва (књига 37), Српски етнографски зборник (књига 75), Српска академија наука и уметности, Београд, 1960.
• Милорад Јокнић, Становништво у пљеваљском крају, „Пролетер“ АД Бечеј, Пљевља, 2006.
• Милош Војиновић, Стотину година од исељавања муслимана из Црне Горе за Турску 1914-2014, Колашин / Алачата, 2014.
• Милош Војиновић, Тадија Бошковић, Попис домова у новим крајевима Краљевине Црне Горе 1913. године, Колашин, 2015.
• Миљан Јокановић, Племе Кучи – етничка историја (2. издање), Медеон / Принт, Подгорица, 2000.
• Мирко Барјактаровић, Ровца, Црногорска академија наука и уметности, Титоград, 1984.
• Мирко Вукићевић, Вукићевићи из Трешњева и њихови коријени, ПАКО, Андријевица, 2015.
• Момчило Мићовић, Бањани, Љетопис Бањана и Рудина, Никшић, 2016.
• Небојша Драшковић, Чевско Заљуће и Доњи Крај – села у племену Озринићи, Библиотека „Хроника села“, Одбор за проучавање села САНУ / Културно просветна заједница Републике Србије / Министарство пољопривреде, водопривреде и шумарства Републике Србије, Београд, 1999.
• Никола С. Вујачић, Братство Вујачић, Никшић, 1984.
• Обрад Вишњић, Голија и Голијани, Требиње 1987.
• Обрен Благојевић, Пива, Одељење друштвених наука САНУ, Београд, 1971.
• Павле Радусиновић, Насеља Старе Црне Горе – општи дио, Посебна издања (књига DLXII), Одељење друштвених наука (књига 92), Српска академија наука и уметности / Народна књига, Београд, 1985.
• Павле Радусиновић, Насеља Старе Црне Горе – посебни дио, Посебна издања (књига DLXII), Одељење друштвених наука (књига 92), Српска академија наука и уметности / Народна књига, Београд, 1985.
• Павле Радусиновић, Становништво и насеља Зетске равнице од најстаријег до новијег доба (књига прва), НИП „Универзизетска ријеч“ / Историјски институт СР Црне Горе, Београд, 1991.
• Павле Радусиновић, Становништво и насеља Зетске равнице од најстаријег до новијег доба (књига друга), НИП „Универзизетска ријеч“ / Историјски институт СР Црне Горе, Београд, 1991.
• Петар Мркоњић, Средње Полимље и Потарје у Новопазарском санџаку, Српски етнографски зборник (књига 6), Српска Краљевска Академија, Београд, 1905.
• Петар Пејовић, Озринићи – племе Старе Црне Горе, Београд, 2004.
• Петар Шобајић, Бјелопавлићи и Пјешивци, Насеља и порекло становништва (књига 15), Српски етнографски зборник (књига 27), Српска Краљевска Академија, Београд, 1923, репринт издање (ЦИД, Подгорица, 1997.)
• Петар Шобајић, Корјенићи, Гласник Етнографског музеја на Цетињу IV, Етнографски музеј на Цетињу, Цетиње, 1964.
• Радојко Копривица, Братство Копривице – поријекло, свештеници, Љетопис Бањана и Рудина, Никшић, 2016.
• Радослав-Јагош В. Вешовић, Племе Васојевићи, Сарајево, 1935.
• Рајко Раосављевић, Морача, Ровца, Kолашин, Стручна књига, Београд, 1989.
• Сава Накићеновић, Бока (антропогеографска студија), Насеља српских земаља (књига 9), Српски етнографски зборник (књига 20), Српска Краљевска Академија, Београд, 1913.
• Светозар Томић, Бањани, Насеља и порекло становништва (књига 31), Српски етнографски зборник (књига 59), Српка академија наука и уметности, Београд, 1949.
• Светозар Томић, Дробњак, Насеља српских земаља (књига 1), Српски етнографски зборник (књига 4), Српска Краљевска Академија, Београд, 1902.
• Светозар Томић, Пива и Пивљани, Насеља и порекло становништва (књига 31), Српски етнографски зборник (књига 59), Српка академија наука и уметности, Београд, 1949.
• Стеван Поповић, Ровца и Ровчани у иторији и традицији (Друг о допуњено издање), ИТП „Коло“ / ИТП „Унирекс „, Никшић, 1997.
• Стојан Kараџић, Вук Шибалић, Дробњак – породице у Дробњаку и њихово поријекло (II измијењено и допуњено издање), Београд, 1997.
• Томо П. Ораовац, Арбанашко питање и српско право, Београд, 1913, репринт издање (Прометеј, Београд, 1999.)
• Чедомир С. Булајић, Вилуси, Библиотека „Хроника села“, Одбор за проучавање села САНУ / Институт за социолошка истраживања, Београд, 1994.
• Čedomir S. Bulajić, Rodoslov bratstva Bulajić, Beograd, 1987.
• Fadil M. Kardović, Porijeklo bratstva Kardovića, Sportturist, Novi Pazar, 2010.
• Jovo Medojević, Muslimani u bjelopoljskom kraju 1477-2002, Almanah, Podgorica, 2003.
• Miloš Krivokapić i Saša Knežević, Prilog proučavanju porijekla stanovništva i antroponimije Orahovca (Boka Kotorska), Anali Dubrovnik 55/1, Dubrovnik, 2017.
• Veselin Konjević, Kazivanje Ahmet-bega Mušovića, Matica br. 69, Matica crnogorska, Cetinje, 2017.