Родови у Црној Гори према народним предањима Reviewed by Momizat on .   Аутор: Иван Вукићевић ([email protected]) Објављено: 29.6.2017. | Допуњено: 5.5.2019. Родовско друштвено уређење Зачеци родовског друштвеног уређ   Аутор: Иван Вукићевић ([email protected]) Објављено: 29.6.2017. | Допуњено: 5.5.2019. Родовско друштвено уређење Зачеци родовског друштвеног уређ Rating: 0
You Are Here: Home » Аутори » Иван Вукићевић » Родови у Црној Гори према народним предањима

Родови у Црној Гори према народним предањима

 

Аутор: Иван Вукићевић ([email protected])
Објављено: 29.6.2017. | Допуњено: 5.5.2019.

Родовско друштвено уређење

Зачеци родовског друштвеног уређења на простору данашње Црне Горе огледају се у постојању влашких катуна у XIV веку. Поједина братства која су се претежно бавила сточарством у планинским областима су од српске властеле, а касније и од Турака, добијала повластице у замену за осигуравање безбедности на путевима који су пролазили кроз  крајеве које су та братства насељавала. Тиме је створена економска основа за даље ширење тих братстава на просторима које су контролисали, а многа од њих ће временом прерасти у разгранате родове. Иако је међу овим родовима било доста братстава старобалканског порекла, битно је нагласити да се термин влашки не односи на етничку припадност, већ на друштвени статус. Влашки статус су имали и поједини родови попут Бањана и Дробњака који ће касније прерасти у племена. Са јачањем централне турске власти долази и до постепеног укидања влашког статуса, због чега долази до удруживања дотадашњих катуна у племена.

За разлику од градова и равничарских области где је становништво одувек било мештовитог састава, у највећем делу данашње Црне Горе братства су све до средине XX века најчешће живела самостално по засеоцима у планинским крајевима. Упућени једни на друге, припадници неког братства делили су и добро и зло заједно. Бројност неког братства је за време турске окупације и свеопште несигурности била од посебног значаја за опстанак, због чега су се родбинске везе са сродним братствима пажљиво неговале, а порекло од заједничког родоначелника бележило у родословима и усмено преносило у предањима са колена на колено. Припадност неком већем роду давала је братству одређену врсту сигурности јер је увек могло рачунати да ће им сродна братства притећи у помоћ у случају озбиљнијег сукоба, било да се ради о Турцима или о братствима у окружењу. Услед великог значаја које је породично порекло имало, мушка деца су од малих ногу знала да наброје све претке од свог оца па до најстаријег познатог претка. Поједина братства су почетком XX века знала да наброје и по 15 пасова по мушкој линији до својих родоначелника што најбоље говори о томе колико се водило рачуна о пореклу.

Поред  добрих страна, као што је јачање породице, овакве друштвене околности су довеле и до штетне појаве да је родовско-племенски идентитет постао вишеструко јачи од етничке и верске припадности, што је довело до честих сукоба између брастстава и племена. Најчешће би сукоби започињали око планина за испашу стоке, а убрзо би долазило и до крвне освете која је посебно оптрећивала односе између појединих племена и братстава због чега су црногорске владике много напора улагале да успоставе мир. Тако је рецимо владика Петар I Петровић-Његош (Свети Петар Цетињски) најпре молио завађене стране да се помире, а затим их и клео не би ли спречио даље унутрашње сукобе који су били препрека за успешну борбу за ослобођење од Турака. Тек је са јачањем централне државне власти дошло до постепеног нестанка крвне освете.

 Порекло родова

Подручје данашње Црне Горе су у позном средњем веку претежно насељавали Срби и Албанци, док је у приморју живео и мањи број Грка и Млечана. Међу Србима се могу разликовати два слоја становништва – старији старо-балкански слој и новији словенски слој становништва који је досељен у VI и VII веку. Планинска подручја су у средњем веку била доста слабо насељена, па самим тим и Црна Гора, међутим ситуација се нагло мења са почетком турске окупације када Срби масовно напуштају плодне области под притиском Турака. Крајем XIV и током XV и XVI века долази до великог прилива српских избеглица на подручје данашње Црне Горе где је турска власт била знатно слабија него у другим областима. Такође, велики број породица, међу којима су многе биле добростојеће,  преселио се у приморје које је највећим делом припадало Млетачкој Републици. Срби су се претежно досељавали из Херцеговине, Косова, Метохије и Албаније, али и из нешто даљих области као што су Босна и Македонија.

Најчешће су долазиле појединачне породице, али дешавало се да се организовано населе и читава братства. С обзиром на слабу насељеност, досељеници су били у могућности да запоседну читава села у којима су најчешће затицали малобројне староседеоце, а понекада и само напуштена кућишта. Високим природним прираштајем долазило је до брзог умножавања и ширења на суседна подручја што је довело и до појаве да поједини родови прерасту у читава племена. Највећи родови у Црној Гори, као што су Бјелопавлићи и Васојевићи, углавном су досељени управо у овом периоду као већ формирана братства. Тако се Бјелопавлићи који су дошли из Метохије (Дукађина) први пут помињу 1411. године у дубровачким документима, док се Васојевићи који су досељени из Херцеговине први пут помињу 1444. године, такође у дубровачким документима. Међу неколико највећих родова једино се за Никшиће сматра да су даљим пореклом са подручја данашње Црне Горе, конкретно из Кртола у Боки Которској.

 Повезивање родова путем предања

Као што су поједини већи родови често проглашавали себе за потомке властеле, о чему се више може прочитати у чланку о властели у Црној Гори, тако се често дешавало и да се мања братства представљају као огранци јаких родова. Ова појава се назива прибраћивање, и типична је за староседелачка братства у племенима којима су била ниподаштавана од стране великих братстава. Већа новодосељена братства у Бјелопавлићима, Пиперима и Пјешивцима називала су староседеоце Лужанима, у Бањанима су их називали Матаругама, а у Морачи Мацурама. Староседелачка братства (старинци у народном говору) су овакве тврдње сматрала за увреду због чега су многа од њих, да би себи подигла углед, мењала славе и породична предања, при чему би се најстарији познати предак повезивао са родоначелником неког знатнијег рода или братства. У појединим случајевима је долазило чак и до промене презимена, али за то је био непходан пристанак братства чије су презиме узимали. У неким случајевима су мања братства у сваком погледу постајала део рода коме су се прибратила, али се често дешавало и да сродство никада не буде признато од жељених „рођака“.

Тако су рецимо Караџићи, који су према једном предању даљим пореклом из Македоније, у потпуности прихваћени од Васојевића као грана Лопаћана, док са друге стране Бјелопавлићи називају Раичевиће у Вражегрмцима старинцима, иако Раичевићи себе сматрају за потомке Бијелог Павла. Постоје и прелазни случајеви као у Вељим Цуцама где су Кривокапићи начелно прихватили Ивановиће као свој огранак, али је ипак опште познато у племену да се ради о братству другачијег порекла. Поједини случајеви прибраћивања су заиста парадоксални, а најбољи пример је племе Пипери где су Лутовци, као новији слој становништва, најпре измислили Пипа у свом родослову да би тиме себе представили као осниваче племена, да би затим бројна староседелачка братства, која су заправо проистекла од правих Пипера, себе прогласила за потомке тог истог измишљеног Пипа. Оно што је интересантно је да прибраћивања готово да није ни било код мањих братстава која су се усељавала у већ формирана племена. Њихов положај је био знатно бољи у односу на старинце, због чега нису имали потребу да измишљају непостојеће везе са великим братствима.

Поред прибраћавиња, честа је била и појава да се поједини родови који су били у традиционално пријатељским односима међусобно рођакају и проглашавају своје родоначелнике за браћу, иако су различитог порекла. Свакако најпознатији случај је чувено предање о неколико браће од којих су настала српска племена Васојевићи, Озринићи и Пипери и албанска племена Затријебач, Краснићи и Хоти. Код српских племена је најчешћа верзија предања о петорици браће Васу, Красу, Озру, Оту и Пипу, док предање албанских родова Бонкећа и Хота помиње браћу Бана, Васа, Лазара, Меркота и Пиперија. Међутим, оно што је карактеристично је да сви ови родови изузев Бонкећа и Хота имају различита предања о даљем пореклу браће. Тако Васојевићи сматрају да се Васо доселио из Херцеговине и да је пореклом од Немањића, Пипери (грана Лутоваца) да се њихов предак доселио из Пирота, а Бонкећи и Хоти да су им се преци доселили из горњег тока реке Цијевне. Такође, број пасова до родоначелника се разликује од рода до рода, тако да је и пре генетских истраживања која су побила ово предање било очигледно да се највероватније ради о измишљеној причи чији је циљ било.

 Етнографска истраживања

Почетком XX века више српских етнографа започиње истраживање племена и области у Црној Гори према упутствима Јована Цвијића. Радови Јована Ердељановића, Андрије Јовићевића и других аутора постаће основа за све будуће анализе порекла становништва у Црној Гори. Поред основних података као што је бројност братстава по селима, етнографи су приликом разговора са мештанима записивали и предања о даљем пореклу и гранању родова, историјске догађаје, као и бројне друге податке о областима које су истраживали. Захваљујући истраживањима из тог периода, од заборава је сачувана породична историја великог броја братстава.

Поједини етнографи, као што су Милисав Лутовац и Јован Вукмановић, су у периоду социјалистичке Југославије наставили посао на истраживању до тада необрађених племена и области. Истраживањима су често бавили и људи из народа који су услед недостатка литературе о свом крају желели да документују прошлост својих предака, тако да је објављено доста радова који по свом квалитету не заостају пуно за радовима наших познатих етнографа. Нажалост, међу тим радовима има и оних у којима се потпуно неосновано износе тврђења и фабрикују народна предања.

 Највећи родови према народним предањима

У прегледу који следи приказани су родови на простору данашње Црне Горе који су 1913. године, односно у периоду након потпуног ослобођења од Турака, имали најмање 20 домова. С обзиром да поједине области нису обрађене детаљним етнографским истраживањима, могуће је да недостају поједини родови који испуњавају наведени критеријум бројности. Подаци о родовима су приказани на основу устаљених народних предања из тог периода. У случајевима где су делови предања о даљем пореклу контрадикторни у односу на делове предања о сродству са другим братствима, предност је дата даљем пореклу у односу на рођакање са другим родовима. Тако су рецимо од споменутих шест српских и албанских родова који се рођакају једино Бонкећи и Хоти приказани као један род јер имају исто предање о даљем пореклу.

Назив Основне гране у Црној Гори Родоначелник или најстарији познати предак Миграције у Црној Гори Крсна слава по Јулијанском календару
Азанци [Вукајловићи и од њих Новалићи], Луковићи, Петровићи, Радошевићи непознато Шекулар или Озринићи -> [Азане -> Лагатори]/Бихор Јовањдан (7.1.), у Лагаторима су муслимани
Алексићи, Благојевићи и Марковићи Алексићи, Благојевићи, Марковићи Дамјан, Благоје, Марко Невесиње -> Буковац/Пива -> Гацко -> Буковац/Пива, Малинско/Ускоци, Грахово Ђурђевдан (23.4.)
Аџићи Аџићи и од њих Мазићи, Мочевићи, Томчићи, Ушћумлићи непознато Метохија -> Зета -> Косијери -> Книн -> Тупан/Бањани -> Пива -> Мочевићи/Буковица Мала Госпојина (8.9.), Јовањдан (7.1.) у Пиви, Мочевићи су муслимани
Балшићи Балшићи и Поповићи опширније у чланку о властели у Црној Гори
Бановићи [Мулине, Славујевићи], Старчевићи опширније у чланку о властели у Црној Гори
Бањовићи Бањовићи непознато Бања Лука -> Коћи -> Кучи Никољдан (6.12.)
Барјамовићи Барјамовићи и од њих Војводићи и Машановићи војвода Јањо Косовска Митровица или Кучи -> Грађани -> Орахово Ивањдан (24.6.)
Башићи Башићи и од њих Јеврићи непознато Љеш -> Плавско-Гусињска област муслимани
Бездановићи Јовановићи, Пејовићи, Радоњићи поп Михаило Невесиње -> Озринићи -> Комани Аранђеловдан (8.11.)
Бијелићи-Матаружани Гачевићи, Картали, Обренићи, Шарци Гачо, непознато, Обрен, непознато Гацко -> Матаруге/Пљеваљска област Лазарева субота (8 дана пре Васкрса)
Бијеловићи, Миљанићи и Мркајићи Бијеловићи, Миљанићи, Мркајићи Милисав Метохија -> Чево или Велестово/Озринићи -> Бањани -> Пљеваљска област, Телач До/Горња Морача Јовањдан (7.1.)
Билофери Билофери непознато Бањани -> Стрп/Рисанска област Спасовдан (40 дана након Вакрса)
Бјелоши Грљевићи, Јовановићи Јован Бјелош Грље/Зета -> Бјелоши/Конак -> Грбаљ Јесењи Јовањдан (23.9.), Никољдан (6.12.) у Грбљу
Близикуће Љубише, Никлановићи браћа Љубо и Никлан “Нико” Долина реке Љубишнице -> Близикуће/Паштровићи Митровдан (26.10.)
Богдановићи Перуничићи Богдан Бањани -> Борова/Пљеваљска област Ђурђевдан (23.4.)
Богостиновићи Бољевићи опширније у чланку о властели у Црној Гори
Бонкећи и Хоти (А) Бонкећи: [Дедивановићи, Ђекићи, Ђоновићи, Љуцовићи, Чунговићи], [Дукићи, Ђуравчевићи], [Дацаити, Ђокићи,  Никђерковићи], Никмараши];

Хоти: [Гајчаји, Гоздјени, Душаји], [Ђоновићи, Јунчевићи, Лајчовићи]

Кећо Понтин Пипери или Клименти -> [Затријебач -> Плавско-Гусињска област], [Хоти -> Зета, Малин Дубрава/Рожајска област, Утрг/Подгор, Хоти/Плавско-Гусињска област, [Црнци/Пипери -> Зета -> Опточићи/Подгор -> Ћепетићи/Горња Љешанска нахија -> [Градац -> Брежине/Градац]]] Бонкећи: Мала Госпојина (8.9.), у Плавско-Гусињској области су муслимани;

Хоти: католици славе Усековање (29.8.), Вујачићи и Крстовићи славе Никољдан (6.12.), Мараши и Страхиње славе Митровдан (26.10.), у Плавско-Гусињској области и Рожајској области су муслимани

Боришићи Боришићи Бориша Бјелоши -> Очинићи/Конак -> Боришићи/Буковица Јовањдан (7.1.), у Буковици су муслимани
Боројевићи Боројевићи, Владисављевићи, Вушуровићи, Драгосављевићи опширније у чланку о властели у Црној Гори
Бостанџићи Зековићи, Љувари Митар Бостанџић и његов брат Кучи -> Тушиња/Дробњаци -> Никшић, [Шљиванско/Пљеваљска област -> Станчани/Затарје -> Никшић], Баре/Ускоци Никољдан (6.12.), Љувари су муслимани
Браниловићи и Руђићи Браниловићи, Руђићи браћа Бранило и Руђо Косово и Метохија -> Бањани -> Пива -> Пљеваљска област Браниловићи: Јовањдан (7.1.); Руђићи: Никољдан (6.12.)
Брешковци [Бошковићи, Мијушковићи, Перовићи], Ераковићи, Килибарде, Ћалаице Тодор, Вукота Ераковић, Милош Килибарда, непознато Брешков До/Велестово/Озринићи -> [Тупан -> Сомина]/Бањани -> Богмиловићи/Пјешивци, Горње Црквице/Опутне Рудине Аранђеловдан (8.11.), Мала Госпојина (8.9.) у Богмиловићима
Брчељани-Скадрани [Алексићи, Бошковићи, Кнежевићи],

Поповићи

браћа Ђуро и поп Никола Скадар -> Горњи Брчели/Брчели Томиндан (6.10.)
Бубање и Шаботићи Бубање, Шаботићи браћа Радован и Марко Бубање/Бјелопољска област -> Бихор Алимпијевдан (26.11.), Шаботићи су муслимани
Букумири Бојовићи, Букумире, Дураковићи, Љаљовићи Ника Букумјера Братоножићи -> Васојевићи -> Бихор, Бјелопољска област, Рожајска област Никољдан (6.12.), у Бихору и Миочама су муслимани
Буроњићи Петровићи Петар Буроњић Бјелопавлићи -> Ћеклићи Илиндан (20.7.)
Бучани Бучани непознато Буче/Никшићка област -> Губавач/Бјелопољска област муслимани
Вељокрајани Батрићевићи, Варезићи, Вуловићи, Гавриловићи, Јовечки, Љесари, Николићи, Пераши непознато [Вељи Крај/Ераковићи -> Жањев До, Мирац]/Његуши -> Жабљак/Језера -> Смријечно/Пива Ђурђевдан (23.4.) у Вељем Крају, Јеремијиндан (1.5.) у Жањевом Долу, Никољдан (6.12.) у Смријечну
Вишњићи и Томовићи [Вишњићи и од њих Бјеладиновићи], Томовићи Јован Вишњин, Томо Вилуси/Грахово -> Вишњића До/Голија -> Рисан/Рисанска област Јовањдан (7.1.), Ђурђевдан (23.4.) у Рисну
Властелиновићи-Плањани Шаранци опширније у чланку о властели у Црној Гори
Властелиновићи-Угњани Бојковићи, Зубери, Шоровићи опширније у чланку о властели у Црној Гори
Војиновићи Војинићи-Жарићи, Војинићи-Љешњани, Војиновићи-Трепчани, Војновићи, Вујовићи-Љуботињани, Пуношевићи, Радуловићи опширније у чланку о властели у Црној Гори
Вранчићи-Ђурашевићи-Црнојевићи Марковићи-Бањкани (АС), Ђурашевићи, Црновићи опширније у чланку о властели у Црној Гори
Врбице Врбице и од њих Вучковићи Вучко Врба/Гацко -> Врба/Његуши Петковдан (14.10)
Вујадиновићи-Тупањци Којовићи, Краљачићи Вујадин Скадар -> Тупан/Бањани-> Трса/Пива Ђурђевдан (23.4.)
Вујовићи-Микулићани Вујовићи Вујо Микулићи/Бјелице Петковдан (14.10.)
Вукашиновићи Шурбатовићи и од њих Мирјачићи и Чановићи Вукота Вукашиновић Чево/Озринићи -> Бршно/Никшићка област Аранђеловдан (8.11.)
Вукићевићи, Вуковићи и Ивовићи Вукићевићи, Вуковићи, Ивовићи браћа Вукић, Вуко и Иво Невесиње -> Убли Ђурђевдан (23.4.)
Вуковићи и Павловићи Вуковићи, Павловићи браћа Вук и Павле Стара Србија -> Режевићи/Паштровићи Мала Госпојина (8.9.), Стевањдан (27.12.) у Чамом Долу
Вулићевићи Улићевићи непознато Смедервска Паланка -> Крушевице -> Подгор -> Бријеге/Брчели, [Крушевица/Орахово  -> Салковина/Жабљак/Зета (касније Цеклин) -> Горичани/Зета, [Врањина/Зета (касније Цеклин) -> Дупило, Миковићи/Орахово]] Ђурђевдан (23.4.)
Гамбелићи Миловићи Милутин Гамбелић Кучи или Гамбело/Црни Кук -> Велимље/Бањани Никољдан (6.12.)
Глобари Глобаревићи (раније Глобари) и од њих Богдановићи и Микиљи непознато Дражевина/Дражевина -> Бегова Главица/Дражевина -> [Србија -> Грбовци/Зета], [Врањина, Додоши]/Цеклин Ђурђиц (3.11.)
Годијељи Лазаревићи, Мијовићи, Пејановићи, Поповићи Пејан Годиње/Бољевићи -> Годијељи/Дробњаци Ђурђевдан (23.4.)
Горевуци Јаблани, Сјеклоће опширније у чланку о властели у Црној Гори
Грачани Брновићи, [Ђуришићи, Раичковићи], Кажићи, Ковачи, Маровићи Брно, Бошко, непознато, непознато, непознато Никшићка Жупа -> Градац -> Бобија/Цеклин Илиндан (20.7.), Брновићи, Ђуришићи и Раичковићи, Ковачи и Маровићи славе Петковдан (14.10.)
Грбљановићи Никшићи опширније у чланку о властели у Црној Гори
Груде (А) [Вуксагељићи, Вучинићи], Вуљевићи, Љуљђуровићи Ђон или Груд Сума Сума -> Груде -> Годиње/Бољевићи, Зета, Никшић Мала Госпојина (8.9.), Никољдан (6.12.) у Годињу и Зети, у Диноши и Милешима су већином муслимани
Дабовићи Дабовићи Дабо Трубјела/Никшићке Рудине -> Крушевице -> Крушевица/Орахово Ђурђевдан (23.4.)
Даниловићи-Буковичани Даниловићи и од њих Драгутиновићи непознато Буковица -> Бобово/Затарје Ђурђевдан (23.4.), Никољдан (6.12.) у Бобову
Дапчићи Бујеновићи, Ђуришићи, Кикановићи, Јокићи, Милошевићи, Никовићи, Радовићи, Раутовићи, Русовићи, Шотковићи Дапко Албанија -> Кртоли -> Бабунци/Луштица Срђевдан (7.10.), Ивањдан (24.6.) у Гошићима и Богишићима
Даутовићи, Мушовићи и Хасанбеговићи Даутовићи, Мушовићи, Хасанбеговићи

 

Ахмет Доњи Колашин -> [Колашин, Никшић] -> Стричина/Доњи Колашин -> Бијело Поље муслимани
Деановићи Зградићи непознато Бољевићи -> Зградићи/Спич Митровдан (26.10.)
Дедејићи Дедејићи и од њих велики број братстава Добрија Дедејић Чево/Озринићи -> [Језера, Шаранци] -> Ускоци, Затарје, Буковица Ђурђевдан (23.4.)
Дељани Вуковићи, Јусуфђокићи, Љуцковићи Деља Херцеговина -> Бајице -> Дељани/Затријебач Никољдан (6.12.)
Дервишевићи (А) Дервишевићи непознато Затријебач -> Плавско-Гусињска област -> Срђевац/Бихор муслимани
Димитријевићи Рафаиловићи Димитрије Македонија -> Рисан/Рисанска област -> Вити До/Паштровићи Митровдан (26.10.)
Добриловићи [Вукићи, Ђурановићи, Рајовићи, Средановићи], [Вујовићи, Софрани] Шћепан Добриловић Пећ -> Добрско Село Никољдан (6.12.)
Доброгорани и Лазаревићи Доброгорани: Вујичићи, Водовари, Вукаловићи, Вучуровићи, Илићи;

Лазаревићи и од њих Вујићи и Пејурићи, Кусовци и Михаљевићи

[Вујица, Вук, Вукал, Вучур, Стојан], Лазар Шобајићи/Бјелопавлићи -> [Грбаљ -> Цеклин, Зачир/Љуботињ], [Загарач -> Добра Гора/Веље Цуце -> Звечава/Кривошије -> [Богојевић Село/Зубци -> Долови/Грахово]] Петковдан (14.10.), Никољдан (6.12.) з Грбљу, Аранђеловдан (8.11.) у Љуботињу, Св. Текла у Цеклину (24.9.)
Драгојловићи, Јанчићи и Лаконићи Драгојловићи, Јанчићи, Лаконићи браћа Драгојло, Јанча и Лако Бјелице -> Убли Петковдан (14.10.)
Дрецуни Дрецуни непознато Велика Дренова -> Љуботињ Никољдан (6.12.)
Дукађинци-Бјелопавлићи Бјелопавлићи, Гашани (А) опширније у чланку о властели у Црној Гори
Дукађинци-Сотонићи Сотонићи опширније у чланку о властели у Црној Гори
Дупљаци Дупљаци непознато Бихор -> Бјелопољска област, Дупљаци/Корита муслимани
Дупончевићи Гачевићи, Друговићи, Хрсовићи браћа Гач, Друг и Хрс Вељи Залаз (Његуши) Врачевдан (1.11.)
Ђедовићи, Радовићи и Склендери Ђедовићи, Радовићи, Склендери браћа Ђедо, Радо и Склендер Пипери -> Дробнићи/Паштровићи Мала Госпојина (8.9.)
Ђујовићи [Думовићи, Ђуровићи], [Којовићи, Марковићи] кнез Ђујо Релеза/Горња Љешанска нахија Никољдан (6.12.)
Ђурашевићи, Новаковићи и Станишићи Ђурашевићи, Новаковићи, Станишићи браћа Ђуро, Новак и Станиша Ниш -> Мишићи/Спич Мратиндан (11.11.)
Ђуришићи, Петрановићи и Семедери Ђуришићи, [Петрановићи, Поповићи] Ђуриша Вукељин, Ђуро Косово -> Забес/Бољевићи Никољдан (6.12.)
Заграђани Јеврићи, Поповићи-Михајловићи, Секулићи, Трифуновићи, Цикићи, Циковићи, Шљакићи непознато Кучи -> Заграђе/Васојевићи Св. Пантелија (27.7.)
Зековићи-Добрињани (А) Зековићи непознато Кастрати -> Добриње/Бјелопољска област муслимани
Земуновићи Бакочи и од њих Јаничићи, Глушчевићи, Гобовићи, Комари, Кујачићи непознато Озринићи -> Нудо/Корјенићи (касније Грахово) -> Корјенићи, Бакочи/Рисанска област -> Броћанац Вилушки/Грахово Аранђеловдан (8.11.)
Иванишевићи, Кецојевићи и Цвјетковићи Васиљевићи, Кецојевићи, [[Јоковићи, Пејовићи], Мијовићи, Поповићи] Иваниш, војвода Трипко, војвода Митар Цвјетковић Петропоље/Косово или Бањска/Звечан -> Петровићи/Бањани -> Драчевица, Опутне Рудине, Пива Јовањдан (7.1.), Васовићи славе Аранђеловдан (8.11.)
Ивчевићи Печурице Ивац Скадарска област -> Печурице/Мркојевићи, Трново/Дупило Аранђеловдан (8.11.), у Печурицама су муслимани
Иличковићи, Никаљевићи и Роловићи Иличковићи, [Никаљевићи, Роловићи] браћа Голуб и поп Станко, Маро Епир -> Црнобрег/Дечани -> Богићевица/Плавско-Гусињска област -> Брскут -> Горњи Брчели/Брчели -> Брца/Спич Илиндан (20.7.), у Брци славе Никољдан (6.12.)
Јасеновци Илићи, Радојевићи, Симоновићи Шћепан Херцеговина –> Јасенова/Доња Морача Срђевдан (7.10.)
Јошиловићи Пијуци непознато Долац/Сарајево -> Варине/Затарје муслимани
Кањоши Пејаковићи Кањош Паштровићи -> Љуботињ -> Пејаковићи/Добрско Село Никољдан (6.12.)
Кастриоти Дрекаловићи, Мугоше, Пајовићи-Сеочани опширније у чланку о властели у Црној Гори
Кијамети Кијамети и од њих Кијаметовићи поп Јеремија Годијево/Бихор -> Бијело Поље/Бјелопољска област муслимани
Клименти (А) Вукли: Балотићи, Вусањи, [Горвоки, Мари], Клименте,  [Лековићи, Челићи], Мартиновићи (део), Руговци, Цамићи, Цеклињани-Горњаци;

Никчи: Мусликуртовићи, Никачи, Реџићи;

Селчани: Аговићи, Дабановићи, Дајковићи, Дацићи, [Зејнелагићи, Рамовићи], Куртагићи, Мартиновићи (део), Мурићи, Орландићи, Пепићи, Перазићи;

Непознато: Балићи, [Мусићи, Рековићи, Цановићи, Хасиловићи], Новшићани

Клмен-Амати [[Хоти -> Фундина/Кучи] или Пипери] -> Клименти -> Бихор, [Годиње/Бољевићи -> Перазића До/Паштровићи], [Коћи -> Плавско-Гусињска област], [Пипери -> Цеклин -> Бихор, Бјелопавлићи, Васојевићи, Ђуричка Ријека/Плавско-Гусињска област], Плавско-Гусињска област, Рожајска област, Сеоце, Церово/Доњи Колашин Никољдан (6.12.), Стевањдан (27.12.) у Режевићима, Алимпијевдан (26.11) у Велици, Ђуричкој Ријеци и Калудри, Ђурђиц (3.11.) у Будимљи и Лушцу, у Бихору, Гусињској области, Доњем Колашину, Плавској области и Рожајској области су муслимани
Клише Јовановићи непознато Косово или Албанија -> Доњи Брчели/Брчели Аранђеловдан (8.11.)
Ковачевићи Ковачевићи Саво Стари Влах -> Церовица/Бањани -> Грахово -> Бјелопавлићи, Ковачка Долина/Језера Ђурђевдан (23.4.), Петковдан (7.1.) у Бјелопавлићима
Кожари, Муратовићи, Тараниши и Тигањи Кожари, Муратовићи, Тараниши, Тигањи војник Хајдар-паше Славонија -> Бихор муслимани
Козјевићи Очинићи Никац Козјевић Очинићи/Конак Јовањдан (7.1.)
Колићи Колићи непознато Кучи -> Бјелојевиће/Поља Колашинска -> Бјелопољска област, Доњи Колашин муслимани
Конатари Конатари и од њих Хаџибеговићи непознато Кучи -> Конатари/Бјелопољска област -> Ботурићи/Бистрица Никољдан (6.12.), Хаџибеговићи су муслимани
Косанчићи Прибојевићи опширније у чланку о властели у Црној Гори
Кочани Кочани три брата Годочеље/Бихор муслимани
Крусе Бојановићи, Перовићи, Рајићевићи, Рацковићи, Ћетковићи непознато Кроја -> Доња Љешанска нахија Петковдан (14.10.)
Ламбуљићи Драговићи, Ђуровићи, Лазовићи, Николићи, Поповићи Лабо Косово -> Груде -> Зета Никољдан (6.12.)
Лијешевићи Алагићи, Лазаревићи, Матићи, Целкињани-Доњаци војвода Лијеш Стијена/Пипери -> Цеклин -> Утрг/Подгор Томиндан (6.10.); Цеклињани-Доњаци: Ђурђевдан (23.4.)
Лужани Богетићи, Дужани, [Мандалинићи, Шкулетићи], Петричевићи, Рсојевићи, Сеочани, Симоновићи,

Шуленде

Ђукан Богетић, Стојан Станишин, непознато, непознато, непознато, Станиша Перов, непознато Бјелопавлићи, [Пипери -> Дуга/Братоножићи], [Пјешивци -> Горовићи/Грбаљ] Богетићи и Дужани: Никољдан (6.12.); Мадналинићи, Шкулетићи и Шуленде: Јесењи Јовањдан (23.9.); Петричевићи:  Петковдан (14.10.); Сеочани:  Аранђеловдан (8.11.); Симоновићи: Симеондан (1.9.)
Лукшићи Лукшићи непознато Црна Гора -> Спич Никољдан (6.12.) у Брци и Сутомору, Митровдан (26.10.) у Шушњу
Лутовци Мрке: Буљевићи, Латковићи, Крчковићи;

Пипери: Гојислављевићи, Ђурковићи, Црнци

капетан Гојак или Гојко Пирот -> Лутово -> Пипери -> Васојевићи, [Бјелопољска област -> Горња Села], Доља/Плавско-Гусињска област, [Мркојевићи -> Мужовићи/Љуботињ-> Улићи/Цеклин, Љајковићи/Зета, Сеоца], Паштровићи Аранђеловдан (8.11.); Вукотићи: Митровдан (26.10.); Шћекићи: Петковдан (14.10.); Љајковићи: Петровдан (29.6.); Дабковићи и Ивовићи: Никољдан (6.12.); у Дољи и Мркојевићима су муслимани
Лучићи-Суторани Лучићи браћа Благоје и Петар Лучић Дурмитор/Језера -> Суторина Никољдан (6.12.)
Љешевићи-Грађани Липовци, Шишовићи Љеш Призрен -> Грађани Ивањдан (24.6.)
Љешевићи-Љешкопољци Љешевићи и од њих Љешковићи Љеш Метохија -> Љешкопоље -> [Љешевићи/Грбаљ -> Бргули/Луштица], [Пива -> Подкупић/Церово/Пјешивци] Св. Вартоломеј (11.6.) у Бргулима, Јовањдан (7.1.) у Пиви, Јесењи Јовањдан (23.9.) у Церову
Љешњани [Болевићи, Вукчевићи, Милијићи], Зеци, [Маретићи, Мудреше] [Болија, Драшко, Милија], непознато, непознато Љеш -> Љешкопоље -> [Дражевина -> Бобија/Цеклин, Доња Љешанска нахија, Зета], [Спуж -> [[Боково -> Додоши, Жабљак]/Цеклин -> Побори, Лимљани] Ђурђиц (3.11.), Спасовдан (40 дана након Васкрса) у Бокову, Јесењи Јовањдан (23.9.) у Поборима, Јовањдан (7.1.) у Лимљанима
Малешевци Алексићи, Јарамази. Шупићи војвода Малеш Малина/Жудојевићи/Завође -> Опутне Рудине -> Пива Игњатијевдан (20.12.)
Маликовићи Маликовићи непознато Лепеница -> Бјелопавлићи Петковдан (14.10.)
Маричићи Мрдаци и од њих Мрдаковићи Брајило „Крунослав“ Маричић Брњак/Ибарски Колашин -> Брскут/Кучи -> Затарје -> Доњи Колашин, Трновице/Пљеваљска област Никољдан (6.12.)
Марковићи- Маињани Марковићи Марко Црна Гора -> Марковићи/Маини -> Бријеге/Брчели Климањдан (25.11.), Ђурђевдан (23.4.) у Брчелима
Маројевићи Адројевићи, Милијевићи, Мухадиновићи, Радојевићи, Рамадановићи Марко (Мароје након преласка на ислам) Ћеклићи -> Стојановићи/Брајићи Илиндан (20.7.), Митровдан (26.10.) у Брајићима
Мартиновићи-Брајићи Мартиновићи Бело Мартиновић Скадар -> Мартиновићи/Брајићи -> Ивановићи/Маини Митровдан (26.10.)
Медини Медини Медо Италија или Шпанија -> Петровац/Паштровићи -> Будва Томиндан (6.10.), Лучиндан (18.10.) у Будви
Мемовићи Црновршани непознато Лутово -> Ћеклићи -> Никшић -> Црни Врх/Васојевићи -> Бјелопољска област -> Бихор муслимани
Меховићи, Пепељци и Фетићи Меховићи, Пепељци, Фетићи Мехо, непознато за Пепељаке и Фетиће Кучи -> Бихор муслимани
Мигаловићи Кофрци непознато Ровца -> Сига/Доњи Колашин муслимани
Мијановићи и Рачете Мијановићи и од њих Лакићевићи, Рачете Мијан, Рачета Зета -> Мале Цуце -> Кавач/Грбаљ, Попов До/Звечава/Кривошије Никољдан (6.12.)
Миковићи Миковићи и од њих Андровићи, Греговићи, Давидовићи, Ђалци и Медиговићи опширније у чланку о властели у Црној Гори
Милатовићи и Милојевићи Милатовићи, Росандићи Милат, Милоје Чево/Озринићи-> Милати/Комани-> Вражегрмци/Бјелопавлићи ->  Милојевићи/Пјешивци Петковдан (14.10.) у Бјелопавлићима, Јовањдан (7.1.) у Милојевићиима
Милиновићи Милиновићи непознато Бањани -> Доњи Морињ/Рисанска област Ђурђевдан (23.4.)
Милићевићи Милићевићи и од њих Ненадићи и Терзићи Милић Пљевља/Пљеваљска област -> Затарје Никољдан (6.12.)
Миловановићи- Чечаревићи Коћали, Петрићи Милован Тушиња/Дробњаци -> Косаница/Затарје -> Бељковићи/Затарје, Матаруге/Пљеваљска област Ђурђевдан (23.4.)
Милуновићи и Шујаци [Милуновићи и од њих Башовићи], Шујаци Велимир Стијена/Пипери -> Ријека Пиперска/Пипери -> Плавско-Гусињска област, Подгорица/Зета Милуновићи: Никољдан (6.12.);

Шујаци: Аранђеловдан (8.11.), у Плавско-Гусињској области су муслимани

Мирдите, Шаљани и Шоши (А) [[Марвасије, Паљоке, Симони], Пепђоновићи, Прелукићи], Черани, Шоћи Мур Дити, Марк Дити, Зог Дити Дукађин -> Велика, Крајина, Љуботињ, Улцињска област Марвасије, Паљоке, Симони:  св. Марија; Пепђоновићи: Св. Краљ; Прелукићи: Тројичиндан; Черани: Никољдан (6.12.); Шоћи: Аранђеловдан (8.11.); остала братства у Крајини и Улцињској области су муслимани
Миросављевићи Пилице Мирослав Миројевићи/Бистрица муслимани
Митровићи Митровићи и од њих Анђуси, Грломани, Ђурашевићи, Јовановићи, Рађеновићи и Санковићи Митар Косовска Митровица -> Паштровићи Митровдан (26.10.)
Мишевићи Вицковићи, Гвозденовићи, Пророчићи Периша Мишевић Чарађе/Голија -> Вучи До/Ћеклићи Илиндан (20.7.)
Младеновићи-Бранковићи Биједићи, Братоножићи, Цвијовићи опширније у чланку о властели у Црној Гори
Мојановићи Ајковићи, Дракићи, Кнежевићи, Лукачевићи, Пејановићи непознато Стара Србија -> Мојан/Васојевићи -> Зета Алимпијевдан (26.11.), Ђурђиц (3.11.) у Бериславцима; Секнићи и Дервановићи су муслимани
Мрњавчевићи Богићевци, Гојковићи, Мрњавчићи опширније у чланку о властели у Црној Гори
Мујевићи Личине непознато Кучи -> Бихор -> Корита муслимани
Муратбашићи, Мустајбашићи, Мушовићи и Хоџићи [Муратбашићи и од њих Шабановићи], Мустајбашићи, Мушовићи, Хоџићи непознато Бихор муслимани
Муратовићи-Бољанинци Муратовићи Мурат Кучи -> Бољанина/Бихор -> Бјелопољска област муслимани
Муслићи Муслићи непознато Кучи -> Муслићи/Доњи Колашин муслимани
Мустеровићи Васиљевићи, Грујичићи, Ђуришићи, Кековићи, Марковићи, Раичевићи, Стојановићи, Тодоровићи Мустро Чарађе/Голија -> Пригредина/Бањани -> Ржани До/Веље Цуце -> Загарач -> Шушуња/Зета Јесењи Јовањдан (24.6.); Ђуришићи и Кековићи: Јовањдан (7.1.); Марковићи: Петковдан (14.10.)
Немањићи Васојевићи и од њих Пјешивци опширније у чланку о властели у Црној Гори
Никићи и Нуцуловићи [Никићи и од њих Пајовићи] (СА), [Нуцуловићи и од њих Уљићи] (А) Пак Ника или Ника Гогин Кастрати -> Селца/Клименти -> Орахово/Кучи -> [Коћи -> Плавско-Гусињска област -> Брезојевица/Васојевићи], Зета, Бар, Улцињ Никољдан (6.12.), Митровдан (26.10.) у Орахову
Нилејићи Ниљевићи, Бојовићи, Љуце непознато Безјово/Кучи -> Грнчар/Плавско-Гусињска област, [Никшић -> Бјелопољска област] Никољдан (6.12.), Љуце су муслимани
Новаковићи Поповићи-Љешкопољци непознато Жабљак/Зета (касније Цеклин) -> Љешкопоље Ђурђиц (3.11.)
Новљани Дробњаци: Балотићи, Вуловићи, Добриловићи, Ђурјановићи, Златнопојасовићи, Калабићи, Косовчићи, Косорићи, Лазаревићи, Мандићи, Миличићи, Милошевићи, Милутиновићи, Омакловићи, Поповићи, Србљановићи, Трепчани, Церовићи непознато [Бањани, Никшићке Рудине] -> Дробњаци -> Буковица, Затарје, [Горње Леденице/Леденице -> [Мокрине/Драчевица -> Зубци -> Вилуси/Грахово], Вишњево/Грбаљ], Пива, Пљеваљска област, Побретићи/Бистрица, Приградина/Бањани, Садићи/Доњи Колашин, [Шекулар -> Васојевићи, Горња Села], Штитари/Бјелопољска област Ђурђевдан (23.4.); Мандићи у Дробњацима, Лазаревићи, Вуковићи, Милашиновићи, Џукићи, Дринчићи: Аранђеловдан (8.11.); Добриловићи, Миличићи, Поповићи, Трепчани-Радуловићи, Милешевићи: Никољдан (6.12.); Милутиновићи: Трипуњдан (1.2.); Ракетићи: Јовањдан (7.1.); Бојковићи: Велика Госпојина (15.8.)
Обилићи Копривице опширније у чланку о властели у Црној Гори
Озрихнићи Гардашевићи, Драгојевићи, Цаушевићи Озрихна „Озро“ Озринићи -> Бјелопавлићи, Босача/Језера, Грахово, Дробњаци, Голија, Горња Љешанска нахија, Доња Љешанска нахија, [Затарје -> Палеж/Језера, Будечевица/Шаранци], [Зета -> Глухи До -> Бечићи/Паштровићи], Комани, Костањица/Крајина, [Луково -> Казанци/Голија], [Љуботињ -> Дулетићи/Маини], Никшићка област, Никшићке Рудине, Опутне Рудине, Пива, Пљеваљска област Аранђеловдан (8.11.);  Николићи: Мала Госпојина (8.9.); у Костањици су муслимани
Орловићи Бајковићи, Бандићи, Бјелице, Бориловићи, [Грабљани и Градињани], Ђуричковићи, Комненовићи, [Липљани и Проседољци], Липовци, Ненојевићи, Самарџићи, Тепавчевићи, Ћетковићи опширније у чланку о властели у Црној Гори
Павићевићи Павићевићи и од њих Мирковићи и Перовићи Иванко Трешњево/Веље Цуце -> До Пјешивачки/Пјешивци -> Мацаваре/Бањани Мала Госпојина (8.9.), Јовањдан (7.1.) у Мацаварама
Пераловићи Пераловићи и од њих Коленовићи и Кулићи Перале Косор/Кучи -> Подгорица/Зета, Плавско-Гусињска област Никољдан (6.12.), Коленовићи су муслимани
Пешикани Пешикани Пешикан Кучи -> [Подбуковица -> Трешњево]/Веље Цуце Ђурђиц (3.11.)
Пилатовци Додери, Комненићи, Шекарићи опширније у чланку о властели у Црној Гори
Пјешчићи Пјешчићи непознато околина Требиња -> Берушица/Гацко -> Равно/Пива Стевањдан (27.12.)
Поповићи-Ђурмани Поповићи два брата Стара Србија -> Ђурмани/Спич Усековање (29.8.)
Поповићи-Загорани Поповићи непознато Загарач -> Загора/Грбаљ Илиндан (20.7.)
Поповићи-Зећани Поповићи и од њих Вукељићи, Марићи, Маровићи и Ћепићи поп из Коплика Коплик -> Зета Врачевдан (1.11.), Никољдан (6.12.) у Вуковцима, Ђурђиц (3.11.) у Доњој Горици
Поповићи-Слатињани Поповићи Саво Дукађин -> Бјелопавлићи Симеондан (1.9.)
Потпаре Потпаре непознато Добриловина/Поља Колашинска -> Затарје -> Пљеваљска област Никољдан (6.12.)
Првећани Вулаши, [Домазетовићи и од њих Жижићи], Поповићи Вулаш, Мркота Домазетовић, непознато Првете/Чево/Озринићи -> Загреда/Озринићи -> Кочани/Никшићка област, [Добро Поље/Спуж -> Веље Дубоко/Ровца -> Милошевићи/Дробњаци -> Струг/Ускоци -> Поља Колашинска] Аранђеловдан (8.11.)
Прентовићи Прентовићи Прента Црна Гора -> Прентовићи/Брајићи Митровдан (26.10.)
Рабаревићи Кузмани, Попиводе Вук Љешевоступац Љешев Ступ/Бјелице -> Бјелопавлићи Јовањдан (7.1.), Петковдан (14.10) у Бјелопавлићима
Раденовићи и Чекићи Раденовићи, Чекићи непознато Затријебач -> Плавско-Гусињска област -> Рожаје Никољдан (6.12.), Чекићи су муслимани
Радечи Радечи и од њих Баше, Ђукановићи, Ђурашевићи и Укашевићи Радеч Озринићи -> Комани -> Ново Село/Бјелопавлићи, Гађи/Грађани Ђурђевдан (23.4.)
Радивојевићи Борозани, Ломпари Радивоје Буковик/Глухи До -> Боково/Цеклин Спасовдан (40 дана након Вакрса)
Радомани Радомани Нико Радоман Овчје Поље/Македонија -> Бања/Косово -> Љуботињ -> Браћени/Орахово Аранђеловдан (8.11.)
Радуновићи Радуновићи Радун Љеш -> Љешанска нахија -> Љешкопоље, Зета Никољдан (6.12.)
Раичевићи и Хераковићи [Пенде, Подубличани, Радоњићи], [Петровићи, Поповићи] Раич, Херак Мужевице/Бањани -> Његуши -> Братешићи/Грбаљ, [Ожеговице/Озринићи -> Миоска/Доња Морача -> Васојевићи -> Бихор, Радева Мала/Рожајска област, Сипање/Корита] Ђурђевдан (23.4.), Васиљевдан (1.1.) у Миоској, Васојевићима и Радевој Мали, у Бихору и Коритима су муслимани
Рајковићи-Вражегрмци Рајковићи Рајко (син Вука Вражегрмца) Вражегрмци/Бјелопавлићи -> Брезојевица/Васојевићи Врачевдан (1.11.)
Рајковићи и Стаматовићи [Рајковићи-Рогамљани и од њих Латковићи, Радовићи и Рајковићи-Косијери] , Стаматовићи Рајко, Стамат Рогами/Пипери -> Косијери -> Копито/Његуши Аранђеловдан (8.11.), Мала Госпојина (8.9.) у Косијерима и Његушима
Ракоњци Ракоњци Паун Ракоњац Кучи -> Бјелопољска област -> Османбегово Село/Корита Никољдан (6.12.)
Ранци Гојнићи казнац Димитрије Доњи Брчели/Брчели Ђурђевдан (23.4.)
Реџовићи-Анамалци (А) Реџовићи Реџо Анамали муслимани
Роћени Роћени и од њих Роћеновићи поп Никола Чево/Озринићи -> Расова/Шаранци -> Бршно/Никшићка област -> Бијела/Дробњаци Аранђеловдан (8.11.)
Сарапи Бановићи, Вукићевићи, Вучковићи, Калуђеровићи, Лаличићи Божина Сарап Сараповина/Сарајево -> Љуботињ -> Тузи/Груде -> Доњи Мурићи/Крајина Никољдан (6.12.), у Тузима и Доњим Мурићима су муслимани
Селаковићи [Дуловићи, Пајовићи], Пековићи браћа Обрад и Радул Селаковић Попово Поље -> Горња Морача -> Тмушићи/Васојевићи -> Рожајска област Стевањдан (27.12.), у Сређанима су муслимани
Сијарићи Сијарићи непознато Бихор муслимани
Софтићи Софтићи непознато Васојевићи -> Врбе/Бихор муслимани
Терзићи-Зећани Терзићи непознато Гацко -> Српска/Зета Никољдан (6.12.)
Томићи-Морачани Томићи и од њих Стијеповићи поп Соа Томић Горанско/Пива -> Доња Морача -> Старче/Горња Морача -> Комарница/Дробњаци -> [Јаворје, Мотички Гај]/Језера Петровдан (29.6.)
Тоскићи (А) Дрпљани непознато Јужна Албанија -> Дрпе/Горњи Колашин -> Доњи Колашин -> Бихор муслимани
Тујковићи Тујковићи и од њих Мирановићи и Радовићи четири брата Косово -> Љеш -> Доњи Кокоти/Љешкопоље -> Дуб/Грбаљ Никољдан (6.12.), Ђурђевдан (23.4.) у Грбљу
Ћаласани Ћаласани непознато Мратиње/Пива Ђурђевдан (23.4.)
Ћировићи Ћировићи и од њих Голубовићи поп Ћиро Рака/Скадар ->  Доња Морача -> [Затарје -> Пљевљска област], Подбишће/Поља Колашинска Аранђеловдан (8.11.)
Ћоровићи Ћоровићи Мехмед Ћор-паша Осијек -> Бихор муслимани
Ускоковићи Ускоковићи непознато Љеш -> Дражевина -> Ћурчићи/Пјешивци Ђурђиц (3.11.), Мала Госпојина (8.9.) у Пјешивцима
Хајдарпашићи Хајдарпашићи и од њих Дердемези, Суљовићи и Хасанбеговићи Хајдар-паша Славонија -> Бихор -> Кичава/Доњи Колашин, Бјелопољска област муслимани
Хребељановићи-Лазаревићи Шобајићи опширније у чланку о властели у Црној Гори
Хумци Ђоновићи, Милошевићи, Омерћевићи браћа Ђон, Омер и Бјеладин „Хумац“ Ђоновица/Тетово -> Кроја -> Подхум/Хоти -> Томићи/Брчели -> Жабљак Црнојевића, Хумци/Цетиње Ђоновићи: Томиндан (6.10.); Хумци: Ђурђевдан (23.4.); Омерћевићи: муслимани
Цицмили Цицмили два брата Грбаљ -> Пива Ђурђевдан (23.4.)
Чиндраци Чиндраци непознато Вучитрн -> Долац/Бистрица муслимани
Чокрлићи Чокрлије непознато Кучи -> Чокрлије/Доњи Колашин муслимани
Џанбеговићи Зоронићи непознато [Жиљак, Ушановићи]/Бистрица муслимани
Џукелићи Вуљевићи, Ђонлекићи, Перишићи, Џукеле Ђуро Орахово/Кучи -> Стјепово/Затријебач, Бјелопољска област, Доњи Колашин Никољдан (6.12.), Мала Госпојина (8.9.) у Сјепову, у Бјелопољеској области и Доњем Колашину су муслимани
Шаховићи Шаховићи непознато Кучи -> Доњи Колашин муслимани
Шекуларци Војводићи, Вукљеваковићи, Радмужевићи Петар Шекуларац Шекулар Јовањдан (7.1.)
Шкријељи (А) Бихорци, Тутићи, Шестани Керли Пећ -> Шкријељи -> Бихор, Тутићи/Доњи Колашин, [Шестани -> Микулићи/Мркојевићи, Поможура, Сеоца, Мачуге/Црмница] Врачевдан (1.11.), Петровдан (29.6.) у Горњим Шестанима, Тројичиндан (50 дана накин Васкрса), Илиндан (20.7.) у Мачугама, у Бихору и Тутићима су муслимани
Штекојевићи Милошевићи, Радојичићи, Рајовићи, Савићевићи, Спасојевићи Ђуро Штекојевић Кучи -> [Витасојевићи -> До Пјешивачки]/Пјешивци Јесењи Јовањдан (23.9.)

Напомене:
(СА) – српски родови и братства албанског порекла према предањима
(АС) – албански родови и братства српског порекла према предањима
(А) – албански родови и братства
За родове који настањују више области је подвучена матица на простору Црне Горе.
За родове чија братства празнују више крсних слава подвучена је најстарија крсна слава.
За родове који настањују више насеља у оквиру неке области нису наведена имена тих насеља.

На следећој карти су приказана племена и области која се спомињу у претходној табели.

Народна подела на племена и области од 1878. до 1913. године

Као што се може приметити, највећи број великих родова потиче од српских средњовековних породица. Међутим, поједини родови као што су Хоти и Шкријељи имају предања о албанском пореклу, док Медини у Паштровићима сматрају да су пореклом из Италије или Шпаније. Родови који потичу од старијег слоја становништва, као што су рецимо Букумири, немају устаљена предања о даљем пореклу. Иако су српски родови претежно православне вере, постоји и велики број братстава, па и читавих родова, који су исламизирани, претежно на северу данашње Црне Горе, док су у Боки Которској многа мања братства за време Млетачке Републике прешла на католичанство. Албански родови су делом католичке, а делом исламске вероисповести, док су поједина братства прешла на православље и преузела српски национални идентитет. Постоје и супротни случајеви, па су тако Бањкани и Дељани из Затријепча, који су према предањима српског порекла, временом албанизовани јер су живели у албанском окружењу. Иако је крсна слава пре свега српски православни обичај, и албански католици су у огромној већини све до Првог светског рата славили крсну славу што је последица њихових вишевековних контаката са Србима и утицаја српске културе.

Територијални размештај највећих родова према предањима

На следећој карти је приказан територијални размештај највећих родова у Црној Гори по селима и засеоцима у којима су ти родови чинили апсолутну већину становништва на основу народних предања.

Највећи родови у Црној Гори 1913. године према устаљеним народним предањима

Братства која према предањима воде порекло од властеле су груписана на овој карти, па су тако рецимо као Војиновићи приказана сва братства која према предању воде порекло од овог властеоског рода. Мањи број родова који су наведени у предходној табели није приказан на карти јер нису чинили апсолутну већину становништва ни у једном селу.

Више о пореклу, предањима и хаплогрупама свих до сада тестираних братстава из Црне Горе се може прочитати у следећима чланцима:

 Коришћена литература
  • Андрија Јовићевић, Зета и Љешкопоље, Насеља и порекло становништва (књига 23), Српски етнографски зборник (књига 38), Српска Краљевска Академија, Београд, 1926.
  • Андрија Јовићевић, Малесија, Насеља и порекло становништва (књига 15), Српски етнографски зборник (књига 27), Српска Краљевска Академија, Београд, 1923.
  • Андрија Јовићевић, Плавско-Гусињска област, Полимље, Велика и Шекулар, Насеља и порекло становништва (књига 10), Српски етнографски зборник (књига 21), Српска Краљевска Академија, Београд, 1921.
  • Андрија Јовићевић, Ријечка Нахија, Београд, Насеља српских земаља (књига 7), Српски етнографски зборник (књига 15), Српска Краљевска Академија, 1911.
  • Андрија Јовићевић, Црногорско Приморје и Kрајина, Насеља и порекло становништва (књига 11), Српски етнографски зборник (књига 23), Српска Краљевска Академија, Београд, 1922.
  • Андрија Лубурић, Дробњаци – племе у Херцеговини, Београд, 1930.
  • Блажо Кнежевић, Властелиновићи, Подгорица, 2006.
  • Блажо A. Стругар, Стругари – братство у Цеклину 1450-1980, Цетиње, 1983.
  • Богдан Лалевић и Иван Протић, Васојевићи у турској граници, Насеља српских земаља (књига 3), Српски етнографски зборник (књига 6), Српска Краљевска Академија, Београд, 1905.
  • Богдан Лалевић и Иван Протић, Васојевићи у црногорској граници, Насеља српских земаља (књига 2), Српски етнографски зборник (књига 5), Српска Краљевска Академија, Београд, 1903.
  • Бранислав Ђурђев, Постанак и развитак брдских, црногорских и херцеговачких племена, Посебни радови (књига 4), Црногорска академија наука и умјетности, Титоград, 1984.
  • Бранко В. Kостић, Kостићи – братство у Цеклину, Пегаз, Подгорица, 2014.
  • Братство Вукчевић, Црногорско племе Љешњани (Вукчевићи) – Љешанска нахија, Дражевина, 1910.
  • Владо Ђ. Дулетић, Трагом прошлости Дулетића, Будвански културни идентитет, Будва, 2015.
  • Војин С. Муришић, Крушевице (Сврчуге – Петијевићи – Бијелићи) (књига 2), Библиотека „Хроника села“, Културно просветна заједница Републике Србије, Београд, 2000.
  • Вујанић, Јерковић, Kртинић, Маринковић, Kњига о Мацурама, Друштво српских родословаца „Порекло“, Београд, 2014.
  • Вукашин Вучков Шошкић, Шошкићи из Полимља, Београд, 1995.
  • Вукота Миљанић, Аким Миљанић, Презимена у Црној Гори, Београдска књига, Београд, 2007.
  • Вуле Kнежевић, Племе Шаранци, Београд, 1961.
  • Драган Крушић, Братство Славујевићи (Матовићи и Крушићи) у прошлости Бањана, Љетопис Бањана и Рудина, Никшић, 2016.
  • Душан Ј. Љумовић, Пипери – племе у Црној Гори, САНУ – „Хроника села“ / Културно просветна заједница Србије, Београд, 2000.
  • Ђорђе М. Ојданић, (Не)познате Лубнице, Комови, Подгорица, 2005.
  • Ђурђица Петровић, Матаруге у касном средњем веку, Гласник Цетињских музеја (књига 10), Цетиње, 1977.
  • Ејуп Мушовић, Етнички процеси и етничка структура становништва Новог Пазара, Етнографски институт Српске академије науке и уметности, Београд, 1979.
  • Звонимир М. Мијушковић, Племе Пјешивци – крајина Старе Црне Горе, Београд, 1984.
  • Зоран Мијбеговић, Кртољске приче, Тиват, 2016.
  • Јован Вукмановић, Паштровићи, Цетиње, 1960.
  • Јован Вукмановић, Црмница – антропогеографска и етнолошка истраживања, Посебна издања (књига DLXXXIII), Одељење дрштвених наука – одбор за филозофију и друштвену теорију (књига 1), Српска академија наука и уметности, Београд, 1988.
  • Јован Ердељановић, Братоножићи – племе у црногорским Брдима, Насеља српских земаља (књига 5), Српски етнографски зборник (књига 11), Српска Краљевска Академија, Београд, 1909.
  • Јован Ердељановић, Постанак племена Пипера, Српски етнографски зборник (књига 17), Српска Краљевска Академија, Београд, 1917.
  • Јован Ердељановић, Kучи, Насеља српских земаља (књига 4), Српски етнографски зборник (књига 8), Српска Краљевска Академија, Београд, 1907.
  • Јован Ердељановић, Стара Црна Гора, Насеља и порекло становништва (књига 24), Српски етнографски зборник (књига 39), Српска Краљевска Академија, Београд, 1926.
  • Јован Ф. Иванишевић, Подловћенско Цетиње, Јавор бр. 5, 12, 14, 16, 24 и 25 из 1892. године, Цетиње, 1892.
  • Јован Ф. Иванишевић, Путопис кроз Мале Цуце, Јавор бр. 37, 38 и 39 из 1891. године, Цетиње, 1891.
  • Косто Р. Перућица, Опутна Рудина, Београд, 1989.
  • Марко Д. Обрадовић, Поријекло и родослов Обрадовића из Лубница, Ступови / Либертас, Андријевица / Бијело Поље, 1995.
  • Марко Миљанов Поповић, Племе Кучи у народној причи и пјесми, Задужбина Илије М. Коларца, Београд, 1904.
  • Миладин Kонтић, Племе Пјешивци са историјом братства Kонтић, Београд, 1977.
  • Милан – Мишо Брајовић, Племе Бјелопавлићи, Културно-просвјетна заједница, Подгорица, 2000.
  • Милан Пековић, Никшићка Жупа, Београд, 1974.
  • Милан Р. Милановић, Бајкове Крушевице, Библиотека „Хроника села“, Одбор САНУ за проучавање села / Културно просветна заједница Републике Србије, Београд, 1997.
  • Милета Војиновић, Пљеваљски крај – прошлост и порекло становништва, Пљевља, 1997.
  • Милисав Лутовац, Бихор и Kорита – антропогеографска истраживања, Насеља и порекло становништва (књига 40), Српски етнографски зборник (књига 81), Српска академија наука и уметности, Београд, 1967.
  • Милисав Лутовац, Рожаје и Штавица – антропогеографска истраживања, Насеља и порекло становништва (књига 37), Српски етнографски зборник (књига 75), Српска академија наука и уметности, Београд, 1960.
  • Милован П. Пејовић, Племе Комани, Цетиње, 1976.
  • Милорад Јокнић, Становништво у пљеваљском крају, „Пролетер“ АД Бечеј, Пљевља, 2006.
  • Милош Војиновић, Стотину година од исељавања муслимана из Црне Горе за Турску 1914-2014, Колашин / Алачата, 2014.
  • Милош Војиновић, Тадија Бошковић, Попис домова у новим крајевима Краљевине Црне Горе 1913. године, Колашин, 2015.
  • Милун М. Штурановић, Озринићи крај Никшића – прилози за монографију, Асоцијација спорта и културе, Подгорица, 2000.
  • Миљан Јокановић, Племе Кучи – етничка историја (2. издање), Медеон / Принт, Подгорица, 2000.
  • Мирко Барјактаровић, Ровца, Црногорска академија наука и уметности, Титоград, 1984.
  • Мирко Барјактаровић, Село Петњик, Зборник радова етнографског института (књига 19), Београд, 1986.
  • Мирко Вукићевић, Вукићевићи из Трешњева и њихови коријени, ПАКО, Андријевица, 2015.
  • Момчило Мићовић, Бањани, Љетопис Бањана и Рудина, Никшић, 2016.
  • Небојша Драшковић, Чевско Заљуће и Доњи Крај – села у племену Озринићи, Библиотека „Хроника села“, Одбор за проучавање села САНУ / Културно просветна заједница Републике Србије / Министарство пољопривреде, водопривреде и шумарства Републике Србије, Београд, 1999.
  • Никола С. Вујачић, Братство Вујачић, Никшић, 1984.
  • Никола П. Рајковић, Племе Косијери 1439-1945, Цетиње, 1968.
  • Обрад Вишњић, Голија и Голијани, Требиње 1987.
  • Обрен Благојевић, Пива, Одељење друштвених наука САНУ, Београд, 1971.
  • Павле Радусиновић, Насеља Старе Црне Горе – општи дио, Посебна издања (књига DLXII), Одељење друштвених наука (књига 92), Српска академија наука и уметности / Народна књига, Београд, 1985.
  • Павле Радусиновић, Насеља Старе Црне Горе – посебни дио, Посебна издања (књига DLXII), Одељење друштвених наука (књига 92), Српска академија наука и уметности / Народна књига, Београд, 1985.
  • Павле Радусиновић, Становништво и насеља Зетске равнице од најстаријег до новијег доба (књига прва), НИП „Универзизетска ријеч“ / Историјски институт СР Црне Горе, Београд, 1991.
  • Павле Радусиновић, Становништво и насеља Зетске равнице од најстаријег до новијег доба (књига друга), НИП „Универзизетска ријеч“ / Историјски институт СР Црне Горе, Београд, 1991.
  • Петар Мркоњић, Средње Полимље и Потарје у Новопазарском санџаку, Српски етнографски зборник (књига 6), Српска Краљевска Академија, Београд, 1905.
  • Петар Пејовић, Озринићи – племе Старе Црне Горе, Београд, 2004.
  • Петар Шобајић, Бјелопавлићи и Пјешивци, Насеља и порекло становништва (књига 15), Српски етнографски зборник (књига 27), Српска Краљевска Академија, Београд, 1923, репринт издање (ЦИД, Подгорица, 1997.)
  • Петар Шобајић, Корјенићи, Гласник Етнографског музеја на Цетињу IV, Етнографски музеј на Цетињу, Цетиње, 1964.
  • Раде Вујисић, Братство Вујисића, ИТП „Унирекс“, Подгорица, 1998.
  • Радојe М. Ускоковић, Исељени Никшићи, Зборник радова посвећен Јовану Цвијићу, Београд, 1924.
  • Радојко Копривица, Братство Копривице – поријекло, свештеници, Љетопис Бањана и Рудина, Никшић, 2016.
  • Радослав-Јагош В. Вешовић, Племе Васојевићи, Сарајево, 1935.
  • Рајко Раосављевић, Морача, Ровца, Kолашин, Стручна књига, Београд, 1989.
  • Сава Накићеновић, Бока (антропогеографска студија), Насеља српских земаља (књига 9), Српски етнографски зборник (књига 20), Српска Краљевска Академија, Београд, 1913.
  • Сава Пејовић Трећи, Протокол – Поријекло Пејовића, Љетопис Бањана и Рудина, Никшић, 2016.
  • Светозар Томић, Бањани, Насеља и порекло становништва (књига 31), Српски етнографски зборник (књига 59), Српка академија наука и уметности, Београд, 1949.
  • Светозар Томић, Дробњак, Насеља српских земаља (књига 1), Српски етнографски зборник (књига 4), Српска Краљевска Академија, Београд, 1902.
  • Светозар Томић, Пива и Пивљани, Насеља и порекло становништва (књига 31), Српски етнографски зборник (књига 59), Српка академија наука и уметности, Београд, 1949.
  • Слободан Мишовић, Становништво пљеваљског краја, Завичајни музеј у Пљевљима, Пљевља, 2013.
  • Слободан Н. Ковачевић, Граховски Ковачевићи кроз векове и ратове, Пергамент, Приштина, 1998.
  • Стеван Поповић, Ровца и Ровчани у иторији и традицији (Друго допуњено издање), ИТП „Коло“ / ИТП „Унирекс „, Никшић, 1997.
  • Стојан Kараџић, Вук Шибалић, Дробњак – породице у Дробњаку и њихово поријекло (II измијењено и допуњено издање), Београд, 1997.
  • Томо П. Ораовац, Арбанашко питање и српско право, Београд, 1913, репринт издање (Прометеј, Београд, 1999.)
  • Чедомир С. Булајић, Вилуси, Библиотека „Хроника села“, Одбор за проучавање села САНУ / Институт за социолошка истраживања, Београд, 1994.
  • Шпиро Лучић, Љетопис породице Лучића и Парохије суторинске од 1680. до 1930. године, Завичајни музеј Херцег-Нови, Херцег-Нови, 2000.
  • Božidar A. Vukčević, Lješanska Nahija II, Montenegrina, Kanada 2003.
  • Čedomir S. Bulajić, Rodoslov bratstva Bulajić, Beograd, 1987.
  • Fadil M. Kardović, Porijeklo bratstva Kardovića, Sportturist, Novi Pazar, 2010.
  • Jovan B. Keković, Porijeklo i rodoslov Kekovića iz Zagarača (2. izdanje), NVO Kekovići iz Zagarača, Podgorica, 2013.
  • Jovo Medojević, Muslimani u bjelopoljskom kraju 1477-2002, Almanah, Podgorica, 2003.
  • Nadžib Kočan, Selo Vrbica u turskim popisima, Новопазарски зборник 36, Нови Пазар, 2013.
  • Miloš Krivokapić i Saša Knežević, Prilog proučavanju porijekla stanovništva i antroponimije Orahovca (Boka Kotorska), Anali Dubrovnik 55/1, Dubrovnik, 2017.
  • Risto Kovijanić, Pomeni crnogorskih plemena u kotorskim spomenicima – Knjiga I, Istorijski institut SR Crne Gore, Cetinje, 1963.
  • Risto Kovijanić, Pomeni crnogorskih plemena u kotorskim spomenicima – Knjiga II, Istorijski institut SR Crne Gore, Cetinje, 1974.
  • Robert Elsie, The Tribes of Albania – History, Society and Culture, I.B.Tauris & Co. Ltd, London/New York, 2015.
  • Veselin Konjević, Kazivanje Ahmet-bega Mušovića, Matica br. 69, Matica crnogorska, Cetinje, 2017.

Коментари (12)

  • Мило

    Било би од користи да нам савремени мислиоци објасне како су то у Црној Гори у XIV вијеку живјели Албанци, поред Срба. Једноставно, зато што је, Албанија успостављена као страни протекторат тек 1913.г. Име није добила по доминантним етничким групама, већ по географској одредице из језика страних оснивача. Двије најбројније етничке групе, Геге и Тоске, су се и тада и данас самоидентификовале као Шиптари. По томе зову и свој садашњи заједнички језик. Дакле, Албанци су становници данашње Албаније и једноставно нису могли живјети у Црној Гори. Додатно, тај простор је тада био Зета, па потом Црна гора, а тек одскора постаје Црна Гора. Дакле, та прича о поријеклу има велику рупу од самог почетка. Додатно, какве повластице добијали Влашки сточари од српских владара, најбоље се види из Душановог законика. Требало би то имати у виду, умјесто нагађања.

    Одговори
    • Иван Вукићевић

      Изнели сте више нетачних тврдњи.
      Најпре, Албанци себе не зову Шиптарима, већ Шћиптарима (Shqiptarët на албанском). Шиптарима их једино називају Срби у новије време и то пре свега са негативном конотацијом. Срби су Албанце у прошлости најчешће називали Арбанасима, да би се назив Арнаути усталио за исламизиране Арбанасе. Касније је под утицајем назива новоформиране државе и за народ почео да преовлађује назив Албанци. Називи Арбанаси и Албанци се паралелно користе још од средњег века, како од стране Грка и Латина, тако и од стране Срба, и односе се на етничку групу, а не на становнике области или државе која се зове Албанија како тврдите. У Албанији је за време Немањића било доста Срба, али никада нису називани Албанцима. Дакле, називи Албанци, Арбанаси и Шиптари су синоними у српском језику, и сва три се односе на све припаднике народа који себе назива Shqiptarët, исто као што се и назив Срби односи на све Србе, а не само на Србе из Србије. Рећи да је неправилно назвати Албанце у Црној Гори тим именом само зато што на свом језику себе другачије називају је исто као кад би рекли да је неправилно звати Немце тим именом јер они себе називају Deutsche. Међутим, иако за своје ставове немате било какво покриће, видим да позивате друге да их свега пар минута касније аминују у ботовском маниру тако типичном за данашње време (ово се односи на Јоканов коментар). Врло савремено, нема шта.

      Одговори
  • Богољуб

    Поштовани,
    Интересује ме на основу чега тврдите да Лутовци (односно новији слој Пипера) је измислио свог претка Пипа да би могао да „својата“ име племена? Врло је могуће и да је капетан Гојко (који је исто тако могао доћи из области Пилот ка Скадру, односно ка Лијевој ријеци, а не само из Пирота из Србије, што исто тврде поједина братства у Пиперима, а што је забележио и Јован Ердељановић, а што је и вероватније јер је у другој половини 15тог века Пирот већ био под Османлијама), могао доћи у област којој су староседеоци имали већ име Пипери, а он назвао свог сина по њима, можда и из захвалности, или нечег другог. Наравно ово што износим је само могућност, али ме занима на основу чега сте закључили да се сигурно ради о измишљеном претку, што сте поновили више пута у радовима овде. Капетан Гојко је један од ретких „предака“ који нису по причи ни из какве веће великашке породице, а кога су забележили и Братоножићи и Пипери. Такође, исто ме интересује, да ли знате којој генетици припадају Лазаревићи у Пиперима, који исто тврде да су од тог заједничког претка и да је Лазар био брат Вукотин, а син Гојислава. У питању је новији слој Пипера, како бележи Ердељановић.

    Одговори
    • Иван Вукићевић

      Теоретски је све могуће, па и то да је Гојко (или Гојак) заиста имао унука Пипа. Али судећи по томе што постоје слични примери у Црној Гори где су досељеници накнадно измишљали претке преко којих су себе проглашавали за осниваче племена (рецимо Абрамовићи и Милићи у Бјелицама спомињу претка Бјелана), чисто сумљам да је Пипо из родослова Лутоваца икада постојао. Тим пре што је тај родослов и иначе врло проблематичан јер њиме Лутовци својатају и Црнце и Мрке за које се поуздано зна да су другачијег порекла (за Мрке је то и генетски потврђено). Тако је Мркоје (наводни родоначелник Мрка) у родослову Лутоваца наведен као Пипов брат, док је Симо звани Црни (наводни родоначелник Црнаца) наведен као Пипов унук. Очигледно се ради о накнадним изменама у родослову чији је циљ стварање племенског јединства између три највеће групе братстава – Лутоваца, Црнаца и Мрка.

      Одговори
      • Богољуб

        Познајем тај родослов и ту се апсолутно слажем са Вама. Да је родослов накнадно проширен да би укључили Црнце и Мрке, то је готово сигурно. Свибњани би, ако се не варам, потпали онда под Лутовце који су И2? Али за Гојка (Гојак) ми је чудно, јер углавном се приче везују баш за високо племство, у смислу Немањићи, Мрњавчевићи и слично, а Гојко је био по предању капетан, евентуално управник града Пирота (навео сам горе, искрено и ја више нагињем ка Пилоту ка Скадру него ка Пироту због временског периода). Пак, што се тиче родослова, на основу тога што сте навели, више ми делују проблематичније те бочне гране које иду ка Мркама, него ове што настављају даље ка Лутовцима. У сваком случају, надам се само да нисам оставио „критизерски“ утисак са овим питањима, јер ми то није била намера, него јер сам читао неке ствари, а видим да знате доста па ме занимају новије информације о овој проблематици.

        Одговори
        • Иван Вукићевић

          Далеко од тога, Ваше питање је сасвим на месту. Због концизности нисам могао да улазим у све детаље у тексту, али зато су ту коментари да покушам да одговорим на сва евентуална питања. Навешћу још један разлог који нисам претходно споменуо због ког мислим да Пипо није постојао. Гојко је према родослову имао само једног сина – Николу, док је Никола поред Пипа имао Мркоја и још једног коме се не зна име. Како је доказано да Мркоје није постојао, а име Пипо је сумљиво из разлога које сам већ навео, рекао бих да је цео тај пас измишљен. Родослов је доста поуздан када је у питању потомство Гојислава и Ђурка, док раније пасове треба узети са великом резервом.
          Под претпоставком да су тестирани Божовићи из Ибарског Колашина заиста од Божовића из Пипера како гласи њихово предање, онда би требало да сви Лутовци припадају I2 хаплогрупи укључујући и Свибљане. С обзиром да се ради о врло разгранатом роду, верујем да нећемо дуго чекати док не добијемо дефинитивну потврду.

          Одговори
          • Иван Вукићевић

            Од наше преписке је прошло нешто више од годину дана, а у међувремену је доста тога разјашњено. Тестирано је неколико Лутоваца из различитих грана овог рода и недвосмислено је утврђено да сви припадају грани R1b-Y32147, тако да се испоставило да су Божовићи прибраћени Лутовцима. Такође, за Црнце је утврђено да припадају грани E-Z5018. Као што смо и очекивали, нису исти род са Лутовцима.

            Одговори
  • Здравко

    Поздрав,
    Свиђа ми се Ваш текст о родовима , и све ове дилеме и проблеми који се појављују кроз предања , тако да без чврстих доказа све треба узимати са резервом.Иначе пратим Ваше текстове на порталу и врло сам задовољан.
    Интересује ме како сте разврставали презимена , пошто се моје не појављује , а вуче корене из тог поднебља.
    Очекујући одговор ,захвалјујем се на уложеном труду и срдачно Вас поздрављам.
    Здравко Роћен

    Одговори
    • Иван Вукићевић

      Здравко, у тексту су наведени искључиво родови који су почетком прошлог века имали најмање 20 кућа, међутим промакло ми је наведем Ваше братство иако је Роћена само у Бршну код Никшића било 20-ак кућа. Допунио сам текст, тако да су Роћени сада наведени у табели и приказани на карти, конкретно у засеоку Орашац (село Расова у Шаранцима) где су Роћени били једино братство. Хвала Вам на одличном питању!

      Одговори
  • Dragutin Vučinić

    Nabrajatez ovde, u vašem radu, bratstva, tj. Rodove sa preko 20 porodica… izostavili ste rod u Piperima, odnosno u Rogamima, od 33 porodice- koliko ih je pobrojao Dr. Jovan Erdeljanović, naime radi se o bratstvu Vučinići ( sa trbuščićima Nenadićii, Cekovima i Veljovići) i bratstvu Vukanovići ( Blažićii ili Todići i Božarići) koji potiču od zajeddnićkog pretka u prvom koljenu- oca Raška! Proučavaju preglednu mapu najvećih rodova u Crnoj Gori vidim da u Rogamima 4/5 teritorije zauzimaju Rajkovići i Stamatovići (navedeni pod rednim br.135) i u skoro samom sjevero-istočnomom uglu navodite rod Mladenoviće (navedenim por red. br 110) ?!? Proučavam porijeklo ovog roda- bratstva (pošto mu i sam pripadam) ali nikad od nikog u bratstvu, selu Rogamima i Piperima nisam čuo za taj podatak- Mladenovići, bez Raškovića sa 33 porodice 1906.g. znam da je ovo ogroman projekat, ali lupati kao Maksimalno po diviziji nije rješenje.

    Одговори
    • Иван Вукићевић

      Драгутине, пре него што за некога кажете да „лупа максимално по дивизији“, боље проучите прво тематику. На карти коју спомињете нису приказана братства, већ искључиво родови према народним предањима, као што и пише у наслову карте. Братство је једно (рецимо Вучинићи), а род обухвата једно или најчешће више братстава. Вучинићи су према предању од Балевића из Братоножића, а Братоножићи су према предању од властеле Бранковића. Најстарије познато презиме Бранковића јесте Младеновић (родоначелник Бранковића је Бранко Младеновић), а на карти су наведена настарији називи родова. Сходно томе у Рогамима су приказани Младеновићи, а не Бранковићи, Братоножићи, Балевићи или Вучинићи. Такође, код Младеновића на карти можете да видите звездицу којом су означени родови који су према предању од властеле, а о њима сам детаљније писао у тексту о властели што сам и споменуо у овом тексту. Међутим, онима који не виде нити желе да виде даље од своје куће и свог села ништа не вреди. Само, у Црној Гори се некада барем пазило за сваку изговорену реч, али то очигледно више није случај.

      Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top