Родови у Црној Гори према народним предањима

29. јуна 2017.

коментара: 12

Аутор: Иван Вукићевић ([email protected])
Објављено: 29.6.2017. | Допуњено: 9.3.2020.

Родовско друштвено уређење

Зачеци родовског друштвеног уређења на простору данашње Црне Горе огледају се у постојању влашких катуна у XIV веку. Поједина братства која су се претежно бавила сточарством у планинским областима су од српске властеле, а касније и од Турака, добијала повластице у замену за осигуравање безбедности на путевима који су пролазили кроз  крајеве које су та братства насељавала. Тиме је створена економска основа за даље ширење тих братстава на просторима које су контролисали, а многа од њих ће временом прерасти у разгранате родове. Иако је међу овим родовима било доста братстава старобалканског порекла, битно је нагласити да се термин влашки не односи на етничку припадност, већ на друштвени статус. Влашки статус су имали и поједини родови попут Бањана и Дробњака који ће касније прерасти у племена. Са јачањем централне турске власти долази и до постепеног укидања влашког статуса, због чега долази до удруживања дотадашњих катуна у племена.

За разлику од градова и равничарских области где је становништво одувек било мештовитог састава, у највећем делу данашње Црне Горе братства су све до средине XX века најчешће живела самостално по засеоцима у планинским крајевима. Упућени једни на друге, припадници неког братства делили су и добро и зло заједно. Бројност неког братства је за време турске окупације и свеопште несигурности била од посебног значаја за опстанак, због чега су се родбинске везе са сродним братствима пажљиво неговале, а порекло од заједничког родоначелника бележило у родословима и усмено преносило у предањима са колена на колено. Припадност неком већем роду давала је братству одређену врсту сигурности јер је увек могло рачунати да ће им сродна братства притећи у помоћ у случају озбиљнијег сукоба, било да се ради о Турцима или о братствима у окружењу. Услед великог значаја које је породично порекло имало, мушка деца су од малих ногу знала да наброје све претке од свог оца па до најстаријег познатог претка. Поједина братства су почетком XX века знала да наброје и по 15 пасова по мушкој линији до својих родоначелника што најбоље говори о томе колико се водило рачуна о пореклу.

Поред  добрих страна, као што је јачање породице, овакве друштвене околности су довеле и до штетне појаве да је родовско-племенски идентитет постао вишеструко јачи од етничке и верске припадности, што је довело до честих сукоба између брастстава и племена. Најчешће би сукоби започињали око планина за испашу стоке, а убрзо би долазило и до крвне освете која је посебно оптрећивала односе између појединих племена и братстава због чега су црногорске владике много напора улагале да успоставе мир. Тако је рецимо владика Петар I Петровић-Његош (Свети Петар Цетињски) најпре молио завађене стране да се помире, а затим их и клео не би ли спречио даље унутрашње сукобе који су били препрека за успешну борбу за ослобођење од Турака. Тек је са јачањем централне државне власти дошло до постепеног нестанка крвне освете.

 Порекло родова

Подручје данашње Црне Горе су у позном средњем веку претежно насељавали Срби и Албанци, док је у приморју живео и мањи број Грка и Млечана. Међу Србима се могу разликовати два слоја становништва – старији старо-балкански слој и новији словенски слој становништва који је досељен у VI и VII веку. Планинска подручја су у средњем веку била доста слабо насељена, па самим тим и Црна Гора, међутим ситуација се нагло мења са почетком турске окупације када Срби масовно напуштају плодне области под притиском Турака. Крајем XIV и током XV и XVI века долази до великог прилива српских избеглица на подручје данашње Црне Горе где је турска власт била знатно слабија него у другим областима. Такође, велики број породица, међу којима су многе биле добростојеће,  преселио се у приморје које је највећим делом припадало Млетачкој Републици. Срби су се претежно досељавали из Херцеговине, Косова, Метохије и Албаније, али и из нешто даљих области као што су Босна и Македонија.

Најчешће су долазиле појединачне породице, али дешавало се да се организовано населе и читава братства. С обзиром на слабу насељеност, досељеници су били у могућности да запоседну читава села у којима су најчешће затицали малобројне староседеоце, а понекада и само напуштена кућишта. Високим природним прираштајем долазило је до брзог умножавања и ширења на суседна подручја што је довело и до појаве да поједини родови прерасту у читава племена. Највећи родови у Црној Гори, као што су Бјелопавлићи и Васојевићи, углавном су досељени управо у овом периоду као већ формирана братства. Тако се Бјелопавлићи који су дошли из Метохије (Дукађина) први пут помињу 1411. године у дубровачким документима, док се Васојевићи који су досељени из Херцеговине први пут помињу 1444. године, такође у дубровачким документима. Међу неколико највећих родова једино се за Никшиће сматра да су даљим пореклом са подручја данашње Црне Горе, конкретно из Кртола у Боки Которској.

 Повезивање родова путем предања

Као што су поједини већи родови често проглашавали себе за потомке властеле, о чему се више може прочитати у чланку о властели у Црној Гори, тако се често дешавало и да се мања братства представљају као огранци јаких родова. Ова појава се назива прибраћивање, и типична је за староседелачка братства у племенима којима су била ниподаштавана од стране великих братстава. Већа новодосељена братства у Бјелопавлићима, Пиперима и Пјешивцима називала су староседеоце Лужанима, у Бањанима су их називали Матаругама, а у Морачи Мацурама. Староседелачка братства (старинци у народном говору) су овакве тврдње сматрала за увреду због чега су многа од њих, да би себи подигла углед, мењала славе и породична предања, при чему би се најстарији познати предак повезивао са родоначелником неког знатнијег рода или братства. У појединим случајевима је долазило чак и до промене презимена, али за то је био непходан пристанак братства чије су презиме узимали. У неким случајевима су мања братства у сваком погледу постајала део рода коме су се прибратила, али се често дешавало и да сродство никада не буде признато од жељених “рођака”.

Тако су рецимо Караџићи, који су према једном предању даљим пореклом из Македоније, у потпуности прихваћени од Васојевића као грана Лопаћана, док са друге стране Бјелопавлићи називају Раичевиће у Вражегрмцима старинцима, иако Раичевићи себе сматрају за потомке Бијелог Павла. Постоје и прелазни случајеви као у Вељим Цуцама где су Кривокапићи начелно прихватили Ивановиће као свој огранак, али је ипак опште познато у племену да се ради о братству другачијег порекла. Поједини случајеви прибраћивања су заиста парадоксални, а најбољи пример је племе Пипери где су Лутовци, као новији слој становништва, најпре измислили Пипа у свом родослову да би тиме себе представили као осниваче племена, да би затим бројна староседелачка братства, која су заправо проистекла од правих Пипера, себе прогласила за потомке тог истог измишљеног Пипа. Оно што је интересантно је да прибраћивања готово да није ни било код мањих братстава која су се усељавала у већ формирана племена. Њихов положај је био знатно бољи у односу на старинце, због чега нису имали потребу да измишљају непостојеће везе са великим братствима.

Поред прибраћавиња, честа је била и појава да се поједини родови који су били у традиционално пријатељским односима међусобно рођакају и проглашавају своје родоначелнике за браћу, иако су различитог порекла. Свакако најпознатији случај је чувено предање о неколико браће од којих су настала српска племена Васојевићи, Озринићи и Пипери и албанска племена Затријебач, Краснићи и Хоти. Код српских племена је најчешћа верзија предања о петорици браће Васу, Красу, Озру, Оту и Пипу, док предање албанских родова Бонкећа и Хота помиње браћу Бана, Васа, Лазара, Меркота и Пиперија. Међутим, оно што је карактеристично је да сви ови родови изузев Бонкећа и Хота имају различита предања о даљем пореклу браће. Тако Васојевићи сматрају да се Васо доселио из Херцеговине и да је пореклом од Немањића, Пипери (грана Лутоваца) да се њихов предак доселио из Пирота, а Бонкећи и Хоти да су им се преци доселили из горњег тока реке Цијевне. Такође, број пасова до родоначелника се разликује од рода до рода, тако да је и пре истраживања њиховог Y-ДНК порекла, која су побила ово предање, било очигледно да се ради о покушају стварања савезништва између ових племена.

 Етнографска истраживања

Почетком XX века више српских етнографа започиње истраживање племена и области у Црној Гори према упутствима Јована Цвијића. Радови Јована Ердељановића, Андрије Јовићевића и других аутора постаће основа за све будуће анализе порекла становништва у Црној Гори. Поред основних података као што је бројност братстава по селима, етнографи су приликом разговора са мештанима записивали и предања о даљем пореклу и гранању родова, историјске догађаје, као и бројне друге податке о областима које су истраживали. Захваљујући истраживањима из тог периода, од заборава је сачувана породична историја великог броја братстава.

Поједини етнографи, као што су Милисав Лутовац и Јован Вукмановић, су у периоду социјалистичке Југославије наставили посао на истраживању до тада необрађених племена и области. Истраживањима су често бавили и људи из народа који су услед недостатка литературе о свом крају желели да документују прошлост својих предака, тако да је објављено доста радова који по свом квалитету не заостају пуно за радовима наших познатих етнографа. Нажалост, међу тим радовима има и оних у којима се потпуно неосновано износе тврђења и фабрикују народна предања.

 Највећи родови према народним предањима

У прегледу који следи приказани су родови на простору данашње Црне Горе који су 1913. године, односно у периоду након потпуног ослобођења од Турака, имали најмање 20 домова. С обзиром да поједине области нису обрађене детаљним етнографским истраживањима, могуће је да недостају поједини родови који испуњавају наведени критеријум бројности. Подаци о родовима су приказани на основу устаљених народних предања из тог периода. У случајевима где су делови предања о даљем пореклу контрадикторни у односу на делове предања о сродству са другим братствима, предност је дата даљем пореклу у односу на рођакање са другим родовима. Тако су рецимо од споменутих шест српских и албанских родова који се рођакају једино Бонкећи и Хоти приказани као један род јер имају исто предање о даљем пореклу.

НазивОсновне гране у Црној ГориРодоначелник или најстарији познати предакМиграције у Црној ГориКрсна слава по Јулијанском календару
Азанци[Вукајловићи и од њих Новалићи], Луковићи, Петровићи, РадошевићинепознатоШекулар или Озринићи -> [Азане -> Лагатори]/БихорЈовањдан (7.1.) сем Новалића и дела Луковића који су муслимани
АџићиАџићи и од њих Мазићи, Мочевићи, Томчићи, Радојичићи, Томчићи, Туфегџићи, Ушћумлићи, ШарцинепознатоМетохија -> Зета -> Косијери -> Книн -> Тупан/Бањани -> Пива -> Мочевићи/БуковицаМала Госпођа (8.9.) у Косијерима, Јовањдан (7.1.) у Пиви, Мочевићи су муслимани
Бановићи[Мулине, Славујевићи], Старчевићиопширније у чланку о властели у Црној Гори
БањовићиБањовићинепознатоБања Лука -> Коћи -> КучиНикољдан (6.12.)
БарјамовићиБарјамовићи и од њих Војводићи и Машановићивојвода ЈањоКосовска Митровица или Кучи -> Грађани -> Орахово/ПодгорИвањдан (24.6.)
БашићиБашићи и од њих ЈеврићинепознатоЉеш -> Гусиње -> [Јара -> Плав]/Плавмуслимани
БездановићиЈовановићи, Пејовићи, Радоњићипоп МихаилоНевесиње -> Озринићи -> КоманиАранђеловдан (8.11.)
Бијелићи-МатаружаниГачевићи, Картали, Обренићи, ШарциГачо, непознато, Обрен, непознатоГацко -> Матаруге/ПљевљаЛазаревдан (8 дана пре Васкрса)
БилафериБилаферинепознатоБањани -> Стрп/РисанСпасовдан (40 дана након Вакрса)
БјелошевићиГрљевићи, ЈовановићиЈован БјелошГрље/Зета -> Бјелоши/Конак -> ГрбаљЈесењи Јовањдан (23.9.) у Бјелошима, Никољдан (6.12.) у Грбљу
БлагојевићиБлагојевићи и од њих Дамјановићи и МарковићиБлагојеНевесиње -> Буковац/Пива -> Гацко -> Буковац/Пива, Малинско/Ускоци, ГраховоЂурђевдан (23.4.)
БлизикућеЉубише, Никлановићибраћа Љубо и Никлан “Нико”Долина реке Љубишнице -> Близикуће/ПаштровићиМитровдан (26.10.)
Богдановићи- ПеруничићиПеруничићиБогданБањани -> Борова/ПљевљаЂурђевдан (23.4.)
БогостиновићиБољевићиопширније у чланку о властели у Црној Гори
Бонкећи и Хоти (А)Бонкећи: [Дедивановићи, Ђекићи, Ђоновићи, Љуцовићи, Чунговићи], [Дукићи, Ђуравчевићи], [Дацаити, Ђокићи,  Никђерковићи], Никмараши];

Хоти: [Гајчаји, Гоздјени, Душаји], [Ђоновићи, Јунчевићи, Лајчовићи]

Кећо ПонтинПипери или Клименти -> [Затријебач -> Плав и Гусиње], [Хоти -> Зета, Малин Дубрава/Рожаје, Тузи, Хоти/Плав, [Црнци/Пипери -> Зета -> Опточићи/Подгор -> Ћепетићи/Горња Љешанска нахија -> [Градац -> Брежине/Градац]]]Бонкећи: Мала Госпођа (Зоја Затријебачка) (прва субота октобра) у Затријепчу, у Плаву и Гусињу су муслимани;

Хоти: католици славе Усековање (29.8.), Вујачићи и Крстовићи славе Никољдан (6.12.), Мараши славе Митровдан (26.10.), у Плаву, Рожају и Тузима су муслимани

БоришићиБоришићиБоришаБјелоши -> Очинићи/Конак -> Буковица, ПљевљаЈовањдан (7.1.) у Бјелошима, у Буковици су муслимани
БоројевићиБоројевићи, Владисављевићи, Вушуровићи, Драгосављевићиопширније у чланку о властели у Црној Гори
Браниловићи

и Руђићи

Браниловићи, Руђићибраћа Бранило и РуђоКосово и Метохија -> Бањани -> Пива -> Пљеваљска областБраниловићи: Јовањдан (7.1.); Руђићи: Никољдан (6.12.)
Брешковци[Бошковићи, Мијушковићи, Перовићи], Ераковићи, Килибарде, ЋалаицеТодор, Вукота Ераковић, Милош Килибарда, непознатоБрешков До/Велестово/Озринићи -> Бањани -> Богмиловићи/Пјешивци, Горње Црквице/Опутне РудинеАранђеловдан (8.11.) сем у Богмиловићима где славе Малу Госпођу (8.9.)
Брчељани-Томинштаци[Алексићи, Бошковићи, Кнежевићи],

Поповићи

браћа Ђуро и поп НиколаСкадар -> Горњи Брчели/БрчелиТоминдан (6.10.)
БубањеБубање и од њих Шаботићибраћа Радован и МаркоБубање/Бијело Поље -> БихорБубање: Алимпијевдан (26.11.); Шаботићи: муслимани
БукумириБојовићи, Букумире, Дураковићи, ЉаљовићиНика БукумјераБратоножићи -> Васојевићи -> Бихор, Бјелопољска област, Рожајска областНикољдан (6.12.) сем у Бихору и Миочама где су муслимани
БуроњићиПетровићиПетар БуроњићБјелопавлићи -> ЋеклићиИлиндан (20.7.)
БучаниБучанинепознатоБуче/Никшић -> Губавач/Бијело Пољемуслимани
ВељокрајаниБатрићевићи, Варезићи, Вуловићи, Гавриловићи, Јовечки, Љесари, Николићи, Перашинепознато[Вељи Крај/Ераковићи -> Жањев До, Мирац]/Његуши -> Жабљак/Језера -> Смријечно/ПиваЂурђевдан (23.4.) у Вељем Крају, Јеремијиндан (1.5.) у Жањевом Долу, Никољдан (6.12.) у Смријечну
Вишњићи и Томовићи[Вишњићи и од њих Бјеладиновићи], ТомовићиЈован Вишњин, ТомоВилуси/Грахово -> Вишњића До/Голија -> РисанЈовањдан (7.1.) сем Бјеладиновића који славе Ђурђевдан (23.4.)
Властелиновићи-ПлањаниШаранциопширније у чланку о властели у Црној Гори
Властелиновићи-УгњаниБојковићи, Зубери, Шоровићиопширније у чланку о властели у Црној Гори
ВојиновићиВојинићи-Жарићи, Војинићи-Љешњани, Војиновићи-Трепчани, Војновићи, Вујовићи-Љуботињани, Пуношевићи, Радуловићиопширније у чланку о властели у Црној Гори
Вранчићи-Ђурашевићи-ЦрнојевићиМарковићи-Бањкани (АС), Ђурашевићи, Црновићиопширније у чланку о властели у Црној Гори
ВрбицеВрбице и од њих ВучковићиВучкоВрба/Гацко -> Врба/ЊегушиПетковдан (14.10)
Вујадиновићи-ТупањциКојовићи, КраљачићиВујадинСкадар -> Тупан/Бањани-> Трса/ПиваЂурђевдан (23.4.)
Вујовићи-МикулићаниВујовићиВујоМикулићи/БјелицеПетковдан (14.10.)
ВукашиновићиШурбатовићи и од њих Мирјачићи и ЧановићиВукота ВукашиновићЧево/Озринићи -> Бршно/НикшићАранђеловдан (8.11.)
Вукићевићи, Вуковићи и ИвовићиВукићевићи, Вуковићи, Ивовићибраћа Вукић, Вуко и ИвоНевесиње -> УблиЂурђевдан (23.4.)
Вуковићи и ПавловићиВуковићи, Павловићибраћа Вук и ПавлеСтара Србија -> Режевићи/ПаштровићиМала Госпођа (8.9.) сем у Чамом Долу где славе Шћепандан (27.12.)
ВулићевићиУлићевићинепознатоСмедервска Паланка -> Крушевице -> Подгор -> Бријеге/Брчели, [Крушевица/Орахово  -> Салковина/Жабљак/Зета (касније Цеклин) -> Горичани/Зета, [Врањина/Зета (касније Цеклин) -> Дупило, Миковићи/Орахово]]Ђурђевдан (23.4.)
ГамбелићиМиловићиМилутин ГамбелићКучи -> [Црни Кук/Дубочке -> Велимље]/БањаниНикољдан (6.12.)
ГлобариГлобаревићи (раније Глобари) и од њих Богдановићи и Микиљинепознато[Дражевина -> Бегова Главица]/Дражевина -> [Србија -> Грбовци/Зета], [Врањина, Додоши]/ЦеклинЂурђиц (3.11.)
ГодијељиЛазаревићи, Мијовићи, Пејановићи, ПоповићиПејанГодиње/Бољевићи -> Годијељи/ДробњациЂурђевдан (23.4.)
ГоревуциЈаблани, Сјеклоћеопширније у чланку о властели у Црној Гори
ГрачаниБрновићи, [Ђуришићи, Раичковићи], Кажићи, Ковачи, МаровићиБрно, Бошко, непознато, непознато, непознатоНикшићка Жупа -> Градац -> Бобија/ЦеклинКажићи: Илиндан (20.7.); Брновићи, Ђуришићи и Раичковићи, Ковачи, Маровићи: Петковдан (14.10.)
ГрбљановићиНикшићиопширније у чланку о властели у Црној Гори
Груде (А)[Вуксагељићи, Вучинићи], Вуљевићи, ЉуљђуровићиЂон или Груд СумаСума -> Груде -> Годиње/Бољевићи, Зета, НикшићКатолици: Мала Госпођа (Зоја) (8.9.); Православци: Никољдан (6.12.); у Диноши и Милешима су већином муслимани
ДабовићиДабовићиДабоТрубјела/Никшићке Рудине -> Крушевице -> Крушевица/Орахово/ПодгорЂурђевдан (23.4.)
Даниловићи-БуковичаниДаниловићи и од њих ДрагутиновићинепознатоБуковица -> Бобово/ЗатарјеЂурђевдан (23.4.) у Буковици, Никољдан (6.12.) у Бобову
ДапчићиБујеновићи, Ђуришићи, Кикановићи, Јокићи, Милошевићи, Никовићи, Радовићи, Раутовићи, Русовићи, ШотковићиДапкоАлбанија -> Кртоли -> Бабунци/ЛуштицаСрђевдан (7.10.) сем у Гошићима и Богишићима где славе Ивањдан (24.6.)
Даутовићи, Мушовићи и ХасанбеговићиДаутовићи, Мушовићи, Хасанбеговићи

 

АхметДоњи Колашин -> [Колашин, Никшић] -> Стричина/Доњи Колашин -> Бијело Пољемуслимани
ДеановићиЗградићинепознатоБољевићи -> Зградићи/СпичМитровдан (26.10.)
Дедејићи-ЧевљаниДедејићи и од њих велики број братставаДобрија ДедејићЧево/Озринићи -> [Језера, Шаранци] -> Ускоци, Затарје, БуковицаЂурђевдан (23.4.)
Дељани (АС)Вуковићи, Јусуфђокићи, ЉуцковићиДељаХерцеговина -> Бајице -> Дељани/Затријебач -> ГусињеМала Госпођа (Зоја Затријебачка) (прва субота октобра), у Гусињу су Муслимани
Дервишевићи (А)ДервишевићинепознатоЗатријебач -> Плав и Гусиње -> Срђевац/Бихормуслимани
ДимитријевићиРафаиловићиДимитријеМакедонија -> Рисан -> Вити До/ПаштровићиМитровдан (26.10.)
Добриловићи[Вукићи, Ђурановићи, Рајовићи, Средановићи], [Вујовићи, Софрани]Шћепан ДобриловићПећ -> [Добрско Село -> Добрска Жупа]/ Добрско СелоНикољдан (6.12.)
Доброгорани и ЛазаревићиДоброгорани: Вујичићи, Водовари, Вукаловићи, Вучуровићи, Илићи;

Лазаревићи и од њих Вујићи и Пејурићи, Кусовци и Михаљевићи

[Вујица, Вук, Вукал, Вучур, Стојан], ЛазарШобајићи/Бјелопавлићи -> [Грбаљ -> Цеклин, Зачир/Љуботињ], [Загарач -> Добра Гора/Веље Цуце -> Звечава/Кривошије -> [Богојевић Село/Зубци -> Долови/Грахово]]Петковдан (14.10.) у Шобајићима, Кривошијама и Грахову, Никољдан (6.12.) у Грбљу, Аранђеловдан (8.11.) у Љуботињу, Св. Текла у Цеклину (24.9.)
Драгојловићи, Јанчићи и ЛаконићиДрагојловићи, Јанчићи, Лаконићибраћа Драгојло, Јанча и ЛакоБјелице -> УблиПетковдан (14.10.)
ДрецуниДрецунинепознатоВелика Дренова -> ЉуботињНикољдан (6.12.)
ДрпљаниДрпљанинепознатоДрпе/Горњи Колашин -> Доњи Колашин -> Бихормуслимани
Дукађинци-БјелопавлићиБјелопавлићи, Гашани (А)опширније у чланку о властели у Црној Гори
Дукађинци-СотонићиСотонићиопширније у чланку о властели у Црној Гори
ДупончевићиГачевићи, Друговићи, Хрсовићибраћа Гач, Друг и ХрсВељи Залаз/ЊегушиВрачевдан (1.11.)
Ђедовићи, Радовићи и СклендериЂедовићи, Радовићи, Склендерибраћа Ђедо, Радо и СклендерБјелопавлићи или Пипери -> Дробнићи/ПаштровићиМала Госпођа (8.9.)
Ђујовићи[Думовићи, Ђуровићи], [Којовићи, Марковићи]кнез ЂујоРелеза/Горња Љешанска нахијаНикољдан (6.12.)
Ђурашевићи, Новаковићи и СтанишићиЂурашевићи, Новаковићи, Станишићибраћа Ђуро, Новак и СтанишаНиш -> Мишићи/СпичМратиндан (11.11.)
Ђуровићи-РожајциЂуровићиЂуроКучи -> Лукавица/Тутин -> [Грижица -> Башча]/РожајеНикољдан (6.12.)
ЗабешаниЂуришићи, [Петрановићи, Поповићи]Ђуриша Вукељин, ЂуроКосово -> Забес/БољевићиНикољдан (6.12.)
ЗаграђаниЈеврићи, Поповићи-Михајловићи, Секулићи, Трифуновићи, Цикићи, Циковићи, ШљакићинепознатоКучи -> Заграђе/ВасојевићиСв. Пантелија (27.7.)
Зековићи-Добрињани (А)ЗековићинепознатоКастрати -> Добриње/Бијело Пољемуслимани
Зековићи-ТушињаниЗековићиМитарКучи -> Тушиња/Дробњаци -> [Шљиванско/Пљевља -> Станчани/Затарје -> Никшић], Баре/УскоциНикољдан (6.12.)
ЗемуновићиБакочи и од њих Јаничићи, Глушчевићи, Гобовићи, Комари, КујачићинепознатоОзринићи -> Нудо/Корјенићи (касније Грахово) -> Корјенићи, Бакочи/Горњи Морињ/Рисан -> Броћанац Вилушки/ГраховоАранђеловдан (8.11.)
Иванишевићи, Кецојевићи и ЦвјетковићиВасиљевићи, Кецојевићи, [[Јоковићи, Пејовићи], Мијовићи, Поповићи]Иваниш, војвода Трипко, војвода Митар ЦвјетковићПетропоље/Косово или Бањска/Звечан -> Петровићи/Бањани -> Драчевица, Опутне Рудине, ПиваЈовањдан (7.1.) сем Васовића који славе Аранђеловдан (8.11.)
Ивановићи-НикшићаниПетрушићи, СмоловићиИванНикшић -> [Јасиковац/Дробњаци -> Прошћење/Доњи Колашин], [Риђани/Никшић, Сеоца/Струг/Ускоци]Ђурђевдан (23.4.)
ИвчевићиПечурице и од њих Абазовићи, Барјамовићи, Бећировићи и ЂубићиИвацоколина Скадра -> Печурице/Мркојевићи, Трново/ДупилоАранђеловдан (8.11.) у Трнову, у Печурицама су муслимани
Иличковићи, Никаљевићи и РоловићиИличковићи, [Никаљевићи, Роловићи]браћа Голуб и поп Станко, МароЕпир -> Црнобрег/Дечани -> Богићевица/Плав -> Брскут -> Горњи Брчели/Брчели -> Брца/СпичИлиндан (20.7.) у Горњим Брчелима, Никољдан (6.12.) у Брци
ЈасеновциИлићи, Радојевићи, СимоновићиШћепанХерцеговина –> Јасенова/Доња МорачаСрђевдан (7.10.)
ЈокановићиЈокановићи и од њих Албијанићи, Гашовићи (АС) и ПјешчићиЈоканТребијови/Требиње -> [Баљци/Билећке Рудине -> Вучи До/Опутне Рудине], [Берушица/Гацко -> Равно/Пива], [Бањкани/Затријебач -> Врбица/Кучи]Шћепандан (27.12.) у Пиви, Никољдан (6.12.) у Кучима, Мала Госпођа (Зоја Затријебачка) (прва субота октобра)
ЈошиловићиПијуцинепознатоДолац/Сарајево -> Варине/Затарјемуслимани
КањошиПејаковићиКањошПаштровићи -> Љуботињ -> Пејаковићи/Добрско СелоНикољдан (6.12.)
КастриотиДрекаловићи, Мугоше, Пајовићи-Сеочаниопширније у чланку о властели у Црној Гори
КијаметиКијамети и од њих Кијаметовићипоп ЈеремијаГодијево/Бихор -> Бијело Пољемуслимани
Клименти (А)Вукли: Балотићи, Вусањи, [Горвоки, Мари], Клименте,  [Лековићи, Челићи], Мартиновићи (део), Руговци, Цамићи, Цеклињани-Горњаци;

Никчи: Мусликуртовићи, Никачи, Реџићи;

Селчани: Аговићи, Дабановићи, Дајковићи, Дацићи, [Зејнелагићи, Рамовићи], Куртагићи, Мартиновићи (део), Мурићи, Орландићи, Пепићи, Перазићи;

Непознато: Балићи, [Мусићи, Рековићи, Цановићи, Хасиловићи], Новшићани, Поповићи

Клмен-Амати[[Хоти -> Фундина/Кучи] или Пипери] -> Клименти -> Бихор, [Годиње/Бољевићи -> Перазића До/Паштровићи], [Коћи -> Плав], [Пипери -> Цеклин -> Бихор, Бјелопавлићи, Васојевићи, Дупило, Ђуричка Ријека/Плав], Плавско-Гусињска област, Рожаје, Сеоце, [Цеклин -> Дупило], Церово/Доњи КолашинНикољдан (6.12.) у Цеклину, Годињу и Горњим Сеоцима, Аранђеловдан (8.11.) у Дупилу, Алимпијевдан (26.11) у Велици, Ђуричкој Ријеци и Калудри, Ђурђиц (3.11.) у Будимљи и Лушцу, Св. Евдокије (6.9.) у Доњим Сеоцима, Шћепандан (27.12.) у Режевићима, Пролећни Крстовдан (3. маја) у Светом Николи,  у Бихору, Доњем Колашину, Плаву и Гусињу и Рожају су муслимани
КлишеЈовановићинепознатоКосово или Албанија -> Доњи Брчели/БрчелиАранђеловдан (8.11.)
КовачевићиКовачевићиСавоСтари Влах -> Церовица/Бањани -> Грахово -> Бјелопавлићи, Ковачка Долина/ЈезераЂурђевдан (23.4.) сем у Бјелопавлићима где славе Петковдан (7.1.)
Кожари, Муратовићи, Тараниши и ТигањиКожари, Муратовићи, Тараниши, Тигањивојник Хајдар-пашеСлавонија -> Бихормуслимани
КозјевићиОчинићиНикац КозјевићОчинићи/КонакЈовањдан (7.1.)
КолићиКолићинепознатоКучи -> Бјелојевиће/Поља Колашинска -> Бјелопољска област, Доњи Колашинмуслимани
КонатариКонатари и од њих ХаџибеговићинепознатоКучи -> Конатари/Бијело Поље -> Ботурићи/БистрицаКонатари: Никољдан (6.12.); Хаџибеговићи: муслимани
КосанчићиПрибојевићиопширније у чланку о властели у Црној Гори
КочаниКочанитри братаГодочеље/Бихормуслимани
КрусеБојановићи, Перовићи, Рајићевићи, Рацковићи, ЋетковићинепознатоКроја -> Доња Љешанска нахијаПетковдан (14.10.)
ЛамбуљићиДраговићи, Ђуровићи, Лазовићи, Николићи, ПоповићиЛабоКосово -> Груде -> ЗетаНикољдан (6.12.)
ЛијешевићиАлагићи, Лазаревићи, Матићи, Целкињани-Доњацивојвода ЛијешСтијена/Пипери -> Цеклин -> Утрг/ПодгорТоминдан (6.10.) у Пиперима, Ђурђевдан (23.4.) у Цеклину и Утргу
ЛужаниБогетићи, Дужани, [Мандалинићи, Шкулетићи], Петричевићи, Рсојевићи, Сеочани, Симоновићи, Пејовићи, ШулендеЂукан Богетић, Стојан Станишин, непознато, непознато, непознато, Станиша Перов, непознатоБјелопавлићи, [Пипери -> Дуга/Братоножићи], [Пјешивци -> Горовићи/Грбаљ, [Дулин Бријег/Затарје -> Ускоци/Језера]]Богетићи и Дужани: Никољдан (6.12.); Мадналинићи, Шкулетићи, Пејовићи и Шуленде: Јесењи Јовањдан (23.9.); Петричевићи:  Петковдан (14.10.); Сеочани:  Аранђеловдан (8.11.); Симоновићи: Симеондан (1.9.)
ЛукшићиЛукшићинепознатоЦрна Гора -> СпичНикољдан (6.12.) у Брци и Сутомору, Митровдан (26.10.) у Шушњу
ЛутовциМрке (Буљевићи, Латковићи, Крчковићи),

Пипери (Гојислављевићи, Ђурковићи, Црнци)

капетан Гојак или ГојкоПирот -> Лутово -> Васојевићи, [Пипери -> [Бјелопољска област -> Горња Села], Васојевићи, Доља/Гусиње, [Мркојевићи -> Мужовићи/Љуботињ-> Улићи/Цеклин, Љајковићи/Зета, Сеоца], Паштровићи]Аранђеловдан (8.11.) сем Вукотића који славе Митровдан (26.10.), Шћекића који славе Петковдан (14.10.), Љајковића који славе Петровдан (29.6.), Дабковића и Ивовића који славе Никољдан (6.12.) и Барјактаровића и Пипера у Дољи који су мислимани
Лучићи-СутораниЛучићибраћа Благоје и Петар ЛучићДурмитор/Језера -> СуторинаНикољдан (6.12.)
Љешевићи-ГрађаниЛиповци, ШишовићиЉешПризрен -> ГрађаниИвањдан (24.6.)
Љешевићи-ЉешкопољциЉешевићи и од њих ЉешковићиЉешМетохија -> Љешкопоље -> [Љешевићи/Грбаљ -> Бргули/Луштица], [Пива -> Подкупић/Церово/Пјешивци]Св. Вартоломеј (11.6.) у Бргулима, Јовањдан (7.1.) у Пиви, Јесењи Јовањдан (23.9.) у Церову
Љешњани[Болевићи, Вукчевићи, Милијићи], Зеци, [Маретићи, Мудреше][Болија, Драшко, Милија], непознато, непознатоЉеш -> Љешкопоље -> [Дражевина -> Бобија/Цеклин, Доња Љешанска нахија, Зета], [Спуж -> [[Боково -> Додоши, Жабљак]/Цеклин -> Побори, Лимљани]Ђурђиц (3.11.) сем  Маретића и Мудреша који славе Спасовдан (40 дана након Васкрса), Зечева који славе Јесењи Јовањдан (23.9.), и Вулетића који славе Јовањдан (7.1.)
МалешевциАлексићи, Јарамази. Шупићивојвода МалешМалина/Жудојевићи/Завође -> Опутне Рудине -> ПиваИгњатијевдан (20.12.)
МаликовићиМаликовићинепознатоЛепеница -> БјелопавлићиПетковдан (14.10.)
МаричићиМрдаци и од њих МрдаковићиБрајило “Крунослав” МаричићБрњак/Ибарски Колашин -> Брскут/Кучи -> Затарје -> Доњи Колашин, Трновице/ПљевљаНикољдан (6.12.)
Марковићи- МаињаниМарковићиМаркоЦрна Гора -> Марковићи/Маини -> Бријеге/БрчелиКлимањдан (25.11.) у Маинама, Ђурђевдан (23.4.) у Брчелима
МаројевићиАдројевићи, Милијевићи, Мухадиновићи, Радојевићи, РамадановићиМарко (Мароје након преласка на ислам)Ћеклићи -> Стојановићи/БрајићиИлиндан (20.7.) сем Стојановића који славе Митровдан (26.10.)
Мартиновићи-БрајићиМартиновићиБело МартиновићСкадар -> Мартиновићи/Брајићи -> Ивановићи/МаиниМитровдан (26.10.)
МединиМединиМедоИталија или Шпанија -> [Петровац -> Чами До]/Паштровићи -> БудваТоминдан (6.10.) у Паштровићима, Лучиндан (18.10.) у Будви
Меховићи, Пепељци и ФетићиМеховићи, Пепељци, ФетићиМехо, непознато за Пепељаке и ФетићеКучи -> Бихормуслимани
МигаловићиКофрцинепознатоРовца -> Сига/Доњи Колашинмуслимани
Мијановићи и РачетеМијановићи и од њих Лакићевићи, РачетеМијан, РачетаЗета -> Мале Цуце -> Кавач/Грбаљ, Попов До/Звечава/КривошијеНикољдан (6.12.)
МиковићиМиковићи и од њих Андровићи, Греговићи, Давидовићи, Ђалци и Медиговићиопширније у чланку о властели у Црној Гори
Милатовићи, Милојевићи и РадечиМилатовићи, Росандићи, [Перовићи, [Баше, Ђукановићи, Ђурашевићи и Укашевићи]]Милат, Милоје, РадечЧево/Озринићи -> [Милати, Ораовица]/Комани -> [Вражегрмци/Бјелопавлићи -> Милојевићи/Пјешивци], [ [Спуж -> Ново Село/Бјелопавлићи], Гађи/Грађани]Милатовићи: Петковдан (14.10.); Милојевићи: Јовањдан (7.1.) ; Радечи: Аранђеловдан (8.11.) у Новом Селу, Ђурђевдан (23.4.) у Гађима
МилиновићиМилиновићинепознатоБањани -> Доњи Морињ/РисанЂурђевдан (23.4.)
Милићевићи-ПљевљаниМилићевићи и од њих Ненадићи и ТерзићиМилићПљевља -> ЗатарјеНикољдан (6.12.)
Миловановићи- ЧечаревићиКоћали, ПетрићиМилованТушиња/Дробњаци -> [Косаница -> Бељковићи]/Затарје -> Матаруге/ПљевљаЂурђевдан (23.4.)
Милуновићи и Шујаци[Милуновићи и од њих Башовићи], ШујациВелимирСтијена/Пипери -> Ријека Пиперска/Пипери -> Гусиње, Подгорица/ЗетаМилуновићи: Никољдан (6.12.);

Шујаци: Аранђеловдан (8.11.), у Гусињу су муслимани

Мирдите, Шаљани и Шоши (А)[[Марвасије, Паљоке, Симони], Пепђоновићи, Прелукићи], Величани-Шаљани, ШоћиМур Дити, Марк Дити, Зог ДитиДукађин -> Велика, Крајина, Љуботињ, УлцињМарвасије, Паљоке, Симони:  Св. Марија (2. Јул); Пепђоновићи: Шин Ре (24. мај); Прелукићи: Тројичиндан (50 дана након Васкрса); Величани-Шаљани: Никољдан (6.12.); Шоћи: Аранђеловдан (8.11.); остали у Крајини и Улцињу су муслимани
МиросављевићиПилицеМирославМиројевићи/Бистрицамуслимани
МитровићиМитровићи и од њих Анђуси, Грломани, Ђурашевићи, Јовановићи, Рађеновићи и СанковићиМитарКосовска Митровица -> ПаштровићиМитровдан (26.10.)
МишевићиВицковићи, Гвозденовићи, ПророчићиПериша МишевићЧарађе/Голија -> Вучи До/ЋеклићиИлиндан (20.7.)
Младеновићи-БранковићиБиједићи, Братоножићи, Цвијовићиопширније у чланку о властели у Црној Гори
МојановићиАјковићи, Дракићи, Кнежевићи, Лукачевићи, ПејановићинепознатоСтара Србија -> Мојан/Васојевићи -> ЗетаАлимпијевдан (26.11.) у Мојановићима, Ђурђиц (3.11.) у Бериславцима; Секнићи и Дервановићи су муслимани
МрњавчевићиБогићевци, Гојковићи, Мрњавчићиопширније у чланку о властели у Црној Гори
МујевићиЛичиненепознатоКучи -> Бихор -> Коритамуслимани
Муратбашићи, Мустајбашићи, Мушовићи и Хоџићи[Муратбашићи и од њих Шабановићи], Мустајбашићи, Мушовићи, ХоџићинепознатоБихормуслимани
Муратовићи-БољанинциМуратовићиМуратКучи -> Бољанина/Бихор -> Бјелопољска областмуслимани
МуслићиМуслићинепознатоКучи -> Муслићи/Доњи Колашинмуслимани
МустеровићиВасиљевићи, Грујичићи, Ђуришићи, Кековићи, Марковићи, Раичевићи, Стојановићи, ТодоровићиМустроЧарађе/Голија -> Пригредина/Бањани -> Ржани До/Веље Цуце -> Загарач -> Шушуња/ЗетаВасиљевићи, Грујичићи, Раичевићи, Стојановићи и Тодоровићи: Јесењи Јовањдан (24.6.); Ђуришићи и Кековићи: Јовањдан (7.1.); Марковићи: Петковдан (14.10.)
НемањићиВасојевићи и од њих Витковићи и Потолићиопширније у чланку о властели у Црној Гори
Никићи и Нуцуловићи [Никићи и од њих Пајовићи] (СА), [Нуцуловићи и од њих Уљићи] (А)Пак Ника или Ника ГогинКастрати -> Селца/Клименти -> Лазорце/Орахово/Кучи -> [Коћи -> Плав -> Брезојевица/Васојевићи], Зета, Бар, УлцињНикићи: Јесењи Јовањдан (24.6.) сем Ораховаца који су муслимани; Нуцуловићи: Антоновдан (17.1.) сем Реџића који су муслимани
НилејићиНилевићи и од њих Бојовићи, Љуце, Радовановићи и РистовићинепознатоБезјово/Кучи -> Грнчар/ Гусиње, [Никшић -> Бијело Поље], ПодгорицаНикољдан (6.12.) сем Љуца који су муслимани
Новаковићи-ПоповићиПоповићи-ЉешкопољцинепознатоЖабљак/Зета (касније Цеклин) -> ЉешкопољеЂурђиц (3.11.)
НовљаниДробњаци (Балотићи, Вуловићи, Добриловићи, Ђурјановићи, Златнопојасовићи, Калабићи, Косовчићи, Косорићи, Лазаревићи, Мандићи, Миличићи, Милошевићи, Милутиновићи, Омакловићи, Поповићи, Србљановићи, Трепчани, Церовићи)непознато[Бањани, Никшићке Рудине] -> Дробњаци -> Буковица, Затарје, [Горње Леденице/Леденице -> [Мокрине/Драчевица -> Зубци -> Вилуси/Грахово], Вишњево/Грбаљ], Пива, Пљеваљска област, Побретићи/Бистрица, Приградина/Бањани, Садићи/Доњи Колашин, [Шекулар -> Васојевићи, Горња Села], Штитари/Бијело ПољеВећина братстава: Ђурђевдан (23.4.); Мандићи у Дробњацима, Лазаревићи, Вуковићи, Милашиновићи, Џукићи, Дринчићи: Аранђеловдан (8.11.); Добриловићи, Миличићи, Поповићи, Трепчани-Радуловићи: Никољдан (6.12.); Милутиновићи: Трипуњдан (1.2.); Ракетићи: Јовањдан (7.1.); Бојковићи: Велика Госпођа (15.8.)
ОбилићиКопривицеопширније у чланку о властели у Црној Гори
ОгњеновићиОгњеновићи и од њих Косановићи, Митрићи и РадојевићиОгњенГабела/Бока Которска -> [Миљанићи -> Велимље]/Бањани -> [Мратиње ->  Горње Црквице]/Пива, Рисан/Драчевица, КоторНикољдан (6.12.), Ђурђевдан (23.4.) у Пиви
ОзринићиГардашевићи, Драгојевићи, ЦаушевићиОзроОзринићи -> [Бањани -> Пљеваљска област, Телач До/Горња Морача], Бјелопавлићи, Босача/Језера, Грахово, Дробњаци, Голија, Горња Љешанска нахија, Доња Љешанска нахија, [Затарје -> Палеж/Језера, Будечевица/Шаранци], [Зета -> Глухи До -> Бечићи/Паштровићи], Комани, Костањица/Крајина, [Луково -> Казанци/Голија], [Љуботињ -> Дулетићи/Маини], Никшићка област, Никшићке Рудине, Опутне Рудине, Пива, Пљеваљска областАранђеловдан (8.11.) сем Бијеловића, Миљанића и Мркајића који славе Јовањдан (7.1.), Николића који славе Малу Госпођу (8.9.) и Драговића који су муслимани
ОрловићиБајковићи, Бандићи, Бјелице, Бориловићи, [Грабљани и Градињани], Ђуричковићи, Комненовићи, [Липљани и Проседољци], Липовци, Ненојевићи, Самарџићи, Тепавчевићи, Ћетковићиопширније у чланку о властели у Црној Гори
ПавићевићиПавићевићи и од њих Мирковићи и ПеровићиИванкоТрешњево/Веље Цуце -> Ливеровићи/Никшићка Жупа -> Зета -> До Пјешивачки/Пјешивци -> Мацаваре/БањаниМала Госпођа (8.9.) у Долу Пјешивачком,

Јовањдан (7.1.) у Мацаварама, Јесењи Јовањдан (23.9.) у Ускоцима

ПераловићиПераловићи и од њих Коленовићи и КулићиПералеКосор/Кучи -> Подгорица/Зета, [Гусиње -> Грнчар, Коленовићи, Крушево]/ГусињеНикољдан (6.12.) сем Коленовића који су муслимани
ПешиканиПешикани и од њих МеђедовићиПешиканКучи -> [Подбуковица -> Трешњево]/Веље Цуце -> Горње Поље/НикшићЂурђиц (3.11.)
ПилатовциДодери, Комненићи, Шекарићиопширније у чланку о властели у Црној Гори
Поповићи-ЂурманиПоповићидва братаСтара Србија -> Ђурмани/СпичУсековање (29.8.)
Поповићи-ЗагораниПоповићинепознатоЗагарач -> Загора/ГрбаљИлиндан (20.7.)
Поповићи-ЗећаниПоповићи и од њих Вукељићи, Марићи, Маровићи и Ћепићипоп из КопликаКоплик -> Зета -> Доња Горица/ЉешкопољеВрачевдан (1.11.) сем у Вуковцима где славе Никољдан (6.12.) и Доњој Горици где славе Ђурђиц (3.11.)
Поповићи-СлатињаниПоповићиСавоДукађин -> БјелопавлићиСимеондан (1.9.)
ПотпареПотпаренепознатоДобриловина/Поља Колашинска -> Затарје -> ПљевљаНикољдан (6.12.)
ПрвећаниВулаши, [Домазетовићи и од њих Жижићи], ПоповићиВулаш, Мркота Домазетовић, непознатоПрвете/Чево/Озринићи -> Загреда/Озринићи -> Кочани/Никшић, [Добро Поље/Спуж -> Веље Дубоко/Ровца -> Милошевићи/Дробњаци -> Струг/Ускоци -> Поља Колашинска]Аранђеловдан (8.11.)
ПрентовићиПрентовићиПрентаЦрна Гора -> Прентовићи/БрајићиМитровдан (26.10.)
РабаревићиКузмани, ПопиводеВук ЉешевоступацЉешев Ступ/Бјелице -> БјелопавлићиЈовањдан (7.1.) сем у Бјелопавлићима где славе Петковдан (14.10)
Раденовићи и ЧекићиРаденовићи, ЧекићинепознатоЗатријебач -> Плавско-Гусињска област -> Горња Ржаница/Васојевићи, Шустери/РожајеРаденовићи: Илиндан (20.7.); Чекићи: муслимани
РадивојевићиБорозани, ЛомпариРадивојеБуковик/Глухи До -> Боково/ЦеклинСпасовдан (40 дана након Вакрса)
РадоманиРадоманиНико РадоманОвчје Поље/Македонија -> Бања/Косово -> Љуботињ -> Браћени/Орахово/ПодгорАранђеловдан (8.11.)
РадуновићиРадуновићиРадунЉеш -> Љешанска нахија -> Љешкопоље, ЗетаНикољдан (6.12.)
Раичевићи и Хераковићи[Пенде, Подубличани, Радоњићи], Петровићи и од њих ПоповићиРаич, ХеракМужевице/Бањани -> Његуши -> Братешићи/Грбаљ, [Ожеговице/Озринићи -> Миоска/Доња Морача -> Васојевићи -> Бихор, Радева Мала/Рожаје, Сипање/Корита]Ђурђевдан (23.4.) сем у Миоској, Васојевићима и Радевој Мали где славе Васиљевдан (1.1.) и Бихору и Коритима где су муслимани
Рајковићи-ВражегрмциРајковићиРајко (син Вука Вражегрмца)Вражегрмци/Бјелопавлићи -> Брезојевица/ВасојевићиВрачевдан (1.11.)
Рајковићи и Стаматовићи[Рајковићи-Рогамљани и од њих Латковићи, Радовићи и Рајковићи-Косијери] , СтаматовићиРајко, СтаматРогами/Пипери -> Косијери -> Копито/ЊегушиАранђеловдан (8.11.) у Рогамима, Мала Госпођа (8.9.) у Косијерима и Његушима
РакоњциРакоњциПаун РакоњацКучи -> Бијело Поље -> Османбегово Село/КоритаНикољдан (6.12.)
РанциГојнићиказнац ДимитријеДоњи Брчели/БрчелиЂурђевдан (23.4.)
Реџовићи-Анамалци (А)РеџовићиРеџоАнамалимуслимани
РоћениРоћени и од њих Роћеновићипоп НиколаЧево/Озринићи -> Расова/Шаранци -> Бршно/Никшић -> Бијела/ДробњациАранђеловдан (8.11.)
СарапиБановићи, Вукићевићи, Вучковићи, Калуђеровићи, ЛаличићиБожина СарапСараповина/Сарајево -> Љуботињ -> Тузи -> Доњи Мурићи/КрајинаНикољдан (6.12.) сем у Тузима и Доњим Мурићима где су муслимани
Селаковићи[Дуловићи, Пајовићи], Пековићибраћа Обрад и Радул СелаковићПопово Поље -> Горња Морача -> Тмушићи/Васојевићи -> Рожајска областШћепандан (27.12.) сем у Сређанима где су муслимани
СијарићиСијарићинепознато[Годијево -> Шиповица]/Бихормуслимани
СофтићиСофтићинепознатоВасојевићи -> Врбе/Бихормуслимани
СтрахињеСтрахиње и од њих Јоветићи, Хајдуковићи и ЧаловићиНикац Марков и његов старији братКосово -> Хоти -> Утрг/Подгор -> СотонићиМитровдан (26.10.) сем Чаловића у Сотонићима који славе Аранђеловдан (8.11.)
СуботићиСуботићинепознатоОрлина/Голија -> Чево/Озринићи -> Доње Леденице/Леденице -> [Рисан -> Горњи Брчели/Брчели], КоторИлиндан (20.7.)
Терзићи-ЗећаниТерзићинепознатоГацко -> Српска/ЗетаНикољдан (6.12.)
Томићи-МорачаниТомићи и од њих Стијеповићипоп Соа ТомићГоранско/Пива -> Доња Морача -> Старче/Горња Морача -> Комарница/Дробњаци -> [Јаворје, Мотички Гај]/ЈезераПетровдан (29.6.)
ТујковићиТујковићи и од њих Мирановићи и Радовићичетири братаКосово -> Љеш -> Доњи Кокоти/Љешкопоље -> Дуб/ГрбаљНикољдан (6.12.) сем у Грбљу где славе Ђурђевдан (23.4.)
ЋаласаниЋаласанинепознатоМратиње/ПиваЂурђевдан (23.4.)
Ћировићи-МорачаниЋировићи и од њих Голубовићипоп ЋироРака/Скадар ->  Доња Морача -> [Затарје -> [Љутићи, Маоче]/Пљевља], Подбишће/Поља КолашинскаАранђеловдан (8.11.)
Ћоровићи-БихорциЋоровићи и од њих ДупљациМехмед Ћор-пашаОсијек -> [Лозна -> Ивање]/Бихор -> Бјелопољска област, Дупљаци/Коритамуслимани
ЋудеСрзентићи и од њих Злотвори и РачевићинепознатоСотонићи -> Брда/Паштровићи -> Смоковци/ЉуботињАранђеловдан (8.11.) у Сотонићима, Никољдан (6.12.) у Брдима, Срђевдан (7.10.) у Смоковцима
УскоковићиУскоковићинепознатоЉеш -> Дражевина -> Ћурчићи/ПјешивциЂурђиц (3.11.) у Дражевини, Мала Госпођа (8.9.) у Пјешивцима
ХајдарпашићиХајдарпашићи и од њих Дердемези, Суљовићи и ХасанбеговићиХајдар-пашаСлавонија -> Бихор -> Кичава/Доњи Колашин, Бјелопољска областмуслимани
Хребељановићи-ЛазаревићиШобајићиопширније у чланку о властели у Црној Гори
Хумци (СА)Ђоновићи, Милошевићи, Омерћевићибраћа Ђон, Омер и Бјеладин “Хумац”Ђоновица/Тетово -> Кроја -> Подхум/Хоти -> Томићи/Брчели -> Жабљак Црнојевића/Цеклин (раније Зета), Хумци/ЦетињеЂоновићи: Томиндан (6.10.); Хумци: Ђурђевдан (23.4.); Омерћевићи: муслимани
ЦицмилиЦицмилидва братаГрбаљ -> ПиваЂурђевдан (23.4.)
ЦрновршаниЦрновршанинепознатоКучи -> Црни Врх/Васојевићи -> Бјелопољска област -> Бихормуслимани
ЧиндрациЧиндрацинепознатоВучитрн -> Долац/Бистрицамуслимани
ЧокрлићиЧокрлијенепознатоКучи -> Чокрлије/Доњи Колашинмуслимани
ЏанбеговићиЗоронићинепознато[Жиљак, Ушановићи]/Бистрицамуслимани
ЏукелићиВуљевићи, Ђонлекићи, Перишићи, ЏукелеЂуроЛазорце/Орахово/Кучи -> Стјепово/Затријебач, Бијело Поље, Доњи КолашинНикољдан (6.12.) у Орахову, Мала Госпођа (8.9.) у Сјепову, у Бијелом Пољу и Доњем Колашину су муслимани
ШаховићиШаховићинепознатоКучи -> Доњи Колашинмуслимани
ШекуларциВојводићи, Вукљеваковићи, РадмужевићиПетар ШекуларацШекуларЈовањдан (7.1.)
Шкријељи (А)Тутићи, Шестани, ШкријељиКерлиПећ -> Шкријељи -> Бихор, Тутићи/Доњи Колашин, [Шестани -> Микулићи/Мркојевићи, Поможура, Сеоца, Мачуге/Црмница]Врачевдан (1.11.) у Вучедабићима и Доњим Сеоцима, Петровдан (29.6.) у Горњим Шестанима, Тројичиндан (50 дана након Васкрса) у Драчевици и Караникићима, Тијелово (9. четвртак након Ускрса) у Ђуравцима, Илиндан (20.7.) у Мачугама, у Бихору и Тутићима су муслимани
ШтекојевићиМилошевићи, Радојичићи, Рајовићи, Савићевићи, СпасојевићиЂуро ШтекојевићКучи -> [Витасојевићи -> До Пјешивачки]/ПјешивциЈесењи Јовањдан (23.9.)

Напомене:
(СА) – српски родови и братства албанског порекла према предањима
(АС) – албански родови и братства српског порекла према предањима
(А) – албански родови и братства
За родове који настањују више области је подвучена матица на простору Црне Горе.
За родове чија братства празнују више крсних слава подвучена је најстарија крсна слава.
За родове који настањују више насеља у оквиру неке области нису наведена имена тих насеља.

На следећој карти су приказана племена и области која се спомињу у претходној табели.

Народна подела на племена и области од 1878. до 1913. године

Као што се може приметити, највећи број великих родова потиче од српских средњовековних породица. Међутим, поједини родови као што су Хоти и Шкријељи имају предања о албанском пореклу, док Медини у Паштровићима сматрају да су пореклом из Италије или Шпаније. Родови који потичу од старијег слоја становништва, као што су рецимо Букумири, немају устаљена предања о даљем пореклу. Иако су српски родови претежно православне вере, постоји и велики број братстава, па и читавих родова, који су исламизирани, претежно на северу данашње Црне Горе, док су у Боки Которској многа мања братства за време Млетачке Републике прешла на католичанство. Албански родови су делом католичке, а делом исламске вероисповести, док су поједина братства прешла на православље и преузела српски национални идентитет. Постоје и супротни случајеви, па су тако Бањкани и Дељани из Затријепча, који су према предањима српског порекла, временом албанизовани јер су живели у албанском окружењу. Иако је крсна слава пре свега српски православни обичај, и албански католици су у огромној већини све до Првог светског рата славили крсну славу што је последица њихових вишевековних контаката са Србима и утицаја српске културе.

Територијални размештај највећих родова према предањима

На следећој карти је приказан територијални размештај највећих родова у Црној Гори по селима и засеоцима у којима су ти родови чинили апсолутну већину становништва на основу народних предања.

Највећи родови у Црној Гори 1913. године према устаљеним народним предањима

Братства која према предањима воде порекло од властеле су груписана на овој карти, па су тако рецимо као Војиновићи приказана сва братства која према предању воде порекло од овог властеоског рода. Мањи број родова који су наведени у предходној табели није приказан на карти јер нису чинили апсолутну већину становништва ни у једном селу.

Више о пореклу, предањима и хаплогрупама свих до сада тестираних братстава из Црне Горе се може прочитати у следећима чланцима:

 Коришћена литература
  • Андрија Јовићевић, Зета и Љешкопоље, Насеља и порекло становништва (књига 23), Српски етнографски зборник (књига 38), Српска Краљевска Академија, Београд, 1926.
  • Андрија Јовићевић, Малесија, Насеља и порекло становништва (књига 15), Српски етнографски зборник (књига 27), Српска Краљевска Академија, Београд, 1923.
  • Андрија Јовићевић, Плавско-Гусињска област, Полимље, Велика и Шекулар, Насеља и порекло становништва (књига 10), Српски етнографски зборник (књига 21), Српска Краљевска Академија, Београд, 1921.
  • Андрија Јовићевић, Ријечка Нахија, Београд, Насеља српских земаља (књига 7), Српски етнографски зборник (књига 15), Српска Краљевска Академија, 1911.
  • Андрија Јовићевић, Црногорско Приморје и Kрајина, Насеља и порекло становништва (књига 11), Српски етнографски зборник (књига 23), Српска Краљевска Академија, Београд, 1922.
  • Андрија Лубурић, Дробњаци – племе у Херцеговини, Београд, 1930.
  • Блажо Кнежевић, Властелиновићи, Подгорица, 2006.
  • Блажо A. Стругар, Стругари – братство у Цеклину 1450-1980, Цетиње, 1983.
  • Богдан Лалевић и Иван Протић, Васојевићи у турској граници, Насеља српских земаља (књига 3), Српски етнографски зборник (књига 6), Српска Краљевска Академија, Београд, 1905.
  • Богдан Лалевић и Иван Протић, Васојевићи у црногорској граници, Насеља српских земаља (књига 2), Српски етнографски зборник (књига 5), Српска Краљевска Академија, Београд, 1903.
  • Бранислав Ђурђев, Постанак и развитак брдских, црногорских и херцеговачких племена, Посебни радови (књига 4), Црногорска академија наука и умјетности, Титоград, 1984.
  • Бранко В. Kостић, Kостићи – братство у Цеклину, Пегаз, Подгорица, 2014.
  • Братство Вукчевић, Црногорско племе Љешњани (Вукчевићи) – Љешанска нахија, Дражевина, 1910.
  • Владо Ђ. Дулетић, Трагом прошлости Дулетића, Будвански културни идентитет, Будва, 2015.
  • Војин С. Муришић, Крушевице (Сврчуге – Петијевићи – Бијелићи) (књига 2), Библиотека “Хроника села”, Културно просветна заједница Републике Србије, Београд, 2000.
  • Вујанић, Јерковић, Kртинић, Маринковић, Kњига о Мацурама, Друштво српских родословаца “Порекло”, Београд, 2014.
  • Вукашин Вучков Шошкић, Шошкићи из Полимља, Београд, 1995.
  • Вукота Миљанић, Аким Миљанић, Презимена у Црној Гори, Београдска књига, Београд, 2007.
  • Вуле Kнежевић, Племе Шаранци, Београд, 1961.
  • Драган Крушић, Братство Славујевићи (Матовићи и Крушићи) у прошлости Бањана, Љетопис Бањана и Рудина, Никшић, 2016.
  • Душан Ј. Љумовић, Пипери – племе у Црној Гори, САНУ – “Хроника села” / Културно просветна заједница Србије, Београд, 2000.
  • Ђорђе М. Ојданић, (Не)познате Лубнице, Комови, Подгорица, 2005.
  • Ђурђица Петровић, Матаруге у касном средњем веку, Гласник Цетињских музеја (књига 10), Цетиње, 1977.
  • Ејуп Мушовић, Етнички процеси и етничка структура становништва Новог Пазара, Етнографски институт Српске академије науке и уметности, Београд, 1979.
  • Звонимир М. Мијушковић, Племе Пјешивци – крајина Старе Црне Горе, Београд, 1984.
  • Зоран Мијбеговић, Кртољске приче, Тиват, 2016.
  • Јован Вукмановић, Паштровићи, Цетиње, 1960.
  • Јован Вукмановић, Црмница – антропогеографска и етнолошка истраживања, Посебна издања (књига DLXXXIII), Одељење дрштвених наука – одбор за филозофију и друштвену теорију (књига 1), Српска академија наука и уметности, Београд, 1988.
  • Јован Ердељановић, Братоножићи – племе у црногорским Брдима, Насеља српских земаља (књига 5), Српски етнографски зборник (књига 11), Српска Краљевска Академија, Београд, 1909.
  • Јован Ердељановић, Постанак племена Пипера, Српски етнографски зборник (књига 17), Српска Краљевска Академија, Београд, 1917.
  • Јован Ердељановић, Kучи, Насеља српских земаља (књига 4), Српски етнографски зборник (књига 8), Српска Краљевска Академија, Београд, 1907.
  • Јован Ердељановић, Стара Црна Гора, Насеља и порекло становништва (књига 24), Српски етнографски зборник (књига 39), Српска Краљевска Академија, Београд, 1926.
  • Јован Ф. Иванишевић, Подловћенско Цетиње, Јавор бр. 5, 12, 14, 16, 24 и 25 из 1892. године, Цетиње, 1892.
  • Јован Ф. Иванишевић, Путопис кроз Мале Цуце, Јавор бр. 37, 38 и 39 из 1891. године, Цетиње, 1891.
  • Косто Р. Перућица, Опутна Рудина, Београд, 1989.
  • Марко Д. Обрадовић, Поријекло и родослов Обрадовића из Лубница, Ступови / Либертас, Андријевица / Бијело Поље, 1995.
  • Марко Миљанов Поповић, Племе Кучи у народној причи и пјесми, Задужбина Илије М. Коларца, Београд, 1904.
  • Миладин Kонтић, Племе Пјешивци са историјом братства Kонтић, Београд, 1977.
  • Милан – Мишо Брајовић, Племе Бјелопавлићи, Културно-просвјетна заједница, Подгорица, 2000.
  • Милан Пековић, Никшићка Жупа, Београд, 1974.
  • Милан Р. Милановић, Бајкове Крушевице, Библиотека “Хроника села”, Одбор САНУ за проучавање села / Културно просветна заједница Републике Србије, Београд, 1997.
  • Милета Војиновић, Пљеваљски крај – прошлост и порекло становништва, Пљевља, 1997.
  • Милисав Лутовац, Бихор и Kорита – антропогеографска истраживања, Насеља и порекло становништва (књига 40), Српски етнографски зборник (књига 81), Српска академија наука и уметности, Београд, 1967.
  • Милисав Лутовац, Рожаје и Штавица – антропогеографска истраживања, Насеља и порекло становништва (књига 37), Српски етнографски зборник (књига 75), Српска академија наука и уметности, Београд, 1960.
  • Милован П. Пејовић, Племе Комани, Цетиње, 1976.
  • Милорад Јокнић, Становништво у пљеваљском крају, “Пролетер” АД Бечеј, Пљевља, 2006.
  • Милош Војиновић, Стотину година од исељавања муслимана из Црне Горе за Турску 1914-2014, Колашин / Алачата, 2014.
  • Милош Војиновић, Тадија Бошковић, Попис домова у новим крајевима Краљевине Црне Горе 1913. године, Колашин, 2015.
  • Милун М. Штурановић, Озринићи крај Никшића – прилози за монографију, Асоцијација спорта и културе, Подгорица, 2000.
  • Миљан Јокановић, Племе Кучи – етничка историја (2. издање), Медеон / Принт, Подгорица, 2000.
  • Мирко Барјактаровић, Ровца, Црногорска академија наука и уметности, Титоград, 1984.
  • Мирко Барјактаровић, Село Петњик, Зборник радова етнографског института (књига 19), Београд, 1986.
  • Мирко Вукићевић, Вукићевићи из Трешњева и њихови коријени, ПАКО, Андријевица, 2015.
  • Момчило Мићовић, Бањани, Љетопис Бањана и Рудина, Никшић, 2016.
  • Небојша Драшковић, Чевско Заљуће и Доњи Крај – села у племену Озринићи, Библиотека “Хроника села”, Одбор за проучавање села САНУ / Културно просветна заједница Републике Србије / Министарство пољопривреде, водопривреде и шумарства Републике Србије, Београд, 1999.
  • Никола С. Вујачић, Братство Вујачић, Никшић, 1984.
  • Никола П. Рајковић, Племе Косијери 1439-1945, Цетиње, 1968.
  • Обрад Вишњић, Голија и Голијани, Требиње 1987.
  • Обрен Благојевић, Пива, Одељење друштвених наука САНУ, Београд, 1971.
  • Павле Радусиновић, Насеља Старе Црне Горе – општи дио, Посебна издања (књига DLXII), Одељење друштвених наука (књига 92), Српска академија наука и уметности / Народна књига, Београд, 1985.
  • Павле Радусиновић, Насеља Старе Црне Горе – посебни дио, Посебна издања (књига DLXII), Одељење друштвених наука (књига 92), Српска академија наука и уметности / Народна књига, Београд, 1985.
  • Павле Радусиновић, Становништво и насеља Зетске равнице од најстаријег до новијег доба (књига прва), НИП “Универзизетска ријеч” / Историјски институт СР Црне Горе, Београд, 1991.
  • Павле Радусиновић, Становништво и насеља Зетске равнице од најстаријег до новијег доба (књига друга), НИП “Универзизетска ријеч” / Историјски институт СР Црне Горе, Београд, 1991.
  • Петар Мркоњић, Средње Полимље и Потарје у Новопазарском санџаку, Српски етнографски зборник (књига 6), Српска Краљевска Академија, Београд, 1905.
  • Петар Пејовић, Озринићи – племе Старе Црне Горе, Београд, 2004.
  • Петар Шобајић, Бјелопавлићи и Пјешивци, Насеља и порекло становништва (књига 15), Српски етнографски зборник (књига 27), Српска Краљевска Академија, Београд, 1923, репринт издање (ЦИД, Подгорица, 1997.)
  • Петар Шобајић, Корјенићи, Гласник Етнографског музеја на Цетињу IV, Етнографски музеј на Цетињу, Цетиње, 1964.
  • Раде Вујисић, Братство Вујисића, ИТП “Унирекс”, Подгорица, 1998.
  • Радојe М. Ускоковић, Исељени Никшићи, Зборник радова посвећен Јовану Цвијићу, Београд, 1924.
  • Радојко Копривица, Братство Копривице – поријекло, свештеници, Љетопис Бањана и Рудина, Никшић, 2016.
  • Радослав-Јагош В. Вешовић, Племе Васојевићи, Сарајево, 1935.
  • Рајко Раосављевић, Морача, Ровца, Kолашин, Стручна књига, Београд, 1989.
  • Сава Накићеновић, Бока (антропогеографска студија), Насеља српских земаља (књига 9), Српски етнографски зборник (књига 20), Српска Краљевска Академија, Београд, 1913.
  • Сава Пејовић Трећи, Протокол – Поријекло Пејовића, Љетопис Бањана и Рудина, Никшић, 2016.
  • Светозар Томић, Бањани, Насеља и порекло становништва (књига 31), Српски етнографски зборник (књига 59), Српка академија наука и уметности, Београд, 1949.
  • Светозар Томић, Дробњак, Насеља српских земаља (књига 1), Српски етнографски зборник (књига 4), Српска Краљевска Академија, Београд, 1902.
  • Светозар Томић, Пива и Пивљани, Насеља и порекло становништва (књига 31), Српски етнографски зборник (књига 59), Српка академија наука и уметности, Београд, 1949.
  • Слободан Мишовић, Становништво пљеваљског краја, Завичајни музеј у Пљевљима, Пљевља, 2013.
  • Слободан Н. Ковачевић, Граховски Ковачевићи кроз векове и ратове, Пергамент, Приштина, 1998.
  • Стеван Поповић, Ровца и Ровчани у иторији и традицији (Друго допуњено издање), ИТП “Коло” / ИТП “Унирекс “, Никшић, 1997.
  • Стојан Kараџић, Вук Шибалић, Дробњак – породице у Дробњаку и њихово поријекло (II измијењено и допуњено издање), Београд, 1997.
  • Томо П. Ораовац, Арбанашко питање и српско право, Београд, 1913, репринт издање (Прометеј, Београд, 1999.)
  • Чедомир С. Булајић, Вилуси, Библиотека “Хроника села”, Одбор за проучавање села САНУ / Институт за социолошка истраживања, Београд, 1994.
  • Шпиро Лучић, Љетопис породице Лучића и Парохије суторинске од 1680. до 1930. године, Завичајни музеј Херцег-Нови, Херцег-Нови, 2000.
  • Božidar A. Vukčević, Lješanska Nahija II, Montenegrina, Kanada 2003.
  • Čedomir S. Bulajić, Rodoslov bratstva Bulajić, Beograd, 1987.
  • Fadil M. Kardović, Porijeklo bratstva Kardovića, Sportturist, Novi Pazar, 2010.
  • Jovan B. Keković, Porijeklo i rodoslov Kekovića iz Zagarača (2. izdanje), NVO Kekovići iz Zagarača, Podgorica, 2013.
  • Jovo Medojević, Muslimani u bjelopoljskom kraju 1477-2002, Almanah, Podgorica, 2003.
  • Nadžib Kočan, Selo Vrbica u turskim popisima, Новопазарски зборник 36, Нови Пазар, 2013.
  • Miloš Krivokapić i Saša Knežević, Prilog proučavanju porijekla stanovništva i antroponimije Orahovca (Boka Kotorska), Anali Dubrovnik 55/1, Dubrovnik, 2017.
  • Risto Kovijanić, Pomeni crnogorskih plemena u kotorskim spomenicima – Knjiga I, Istorijski institut SR Crne Gore, Cetinje, 1963.
  • Risto Kovijanić, Pomeni crnogorskih plemena u kotorskim spomenicima – Knjiga II, Istorijski institut SR Crne Gore, Cetinje, 1974.
  • Robert Elsie, The Tribes of Albania – History, Society and Culture, I.B.Tauris & Co. Ltd, London/New York, 2015.
  • Veselin Konjević, Kazivanje Ahmet-bega Mušovića, Matica br. 69, Matica crnogorska, Cetinje, 2017.

Коментари (12)

Одговорите

12 коментара

  1. Мило

    Било би од користи да нам савремени мислиоци објасне како су то у Црној Гори у XIV вијеку живјели Албанци, поред Срба. Једноставно, зато што је, Албанија успостављена као страни протекторат тек 1913.г. Име није добила по доминантним етничким групама, већ по географској одредице из језика страних оснивача. Двије најбројније етничке групе, Геге и Тоске, су се и тада и данас самоидентификовале као Шиптари. По томе зову и свој садашњи заједнички језик. Дакле, Албанци су становници данашње Албаније и једноставно нису могли живјети у Црној Гори. Додатно, тај простор је тада био Зета, па потом Црна гора, а тек одскора постаје Црна Гора. Дакле, та прича о поријеклу има велику рупу од самог почетка. Додатно, какве повластице добијали Влашки сточари од српских владара, најбоље се види из Душановог законика. Требало би то имати у виду, умјесто нагађања.

    • Иван Вукићевић

      Изнели сте више нетачних тврдњи.
      Најпре, Албанци себе не зову Шиптарима, већ Шћиптарима (Shqiptarët на албанском). Шиптарима их једино називају Срби у новије време и то пре свега са негативном конотацијом. Срби су Албанце у прошлости најчешће називали Арбанасима, да би се назив Арнаути усталио за исламизиране Арбанасе. Касније је под утицајем назива новоформиране државе и за народ почео да преовлађује назив Албанци. Називи Арбанаси и Албанци се паралелно користе још од средњег века, како од стране Грка и Латина, тако и од стране Срба, и односе се на етничку групу, а не на становнике области или државе која се зове Албанија како тврдите. У Албанији је за време Немањића било доста Срба, али никада нису називани Албанцима. Дакле, називи Албанци, Арбанаси и Шиптари су синоними у српском језику, и сва три се односе на све припаднике народа који себе назива Shqiptarët, исто као што се и назив Срби односи на све Србе, а не само на Србе из Србије. Рећи да је неправилно назвати Албанце у Црној Гори тим именом само зато што на свом језику себе другачије називају је исто као кад би рекли да је неправилно звати Немце тим именом јер они себе називају Deutsche. Међутим, иако за своје ставове немате било какво покриће, видим да позивате друге да их свега пар минута касније аминују у ботовском маниру тако типичном за данашње време (ово се односи на Јоканов коментар). Врло савремено, нема шта.

  2. Богољуб

    Поштовани,
    Интересује ме на основу чега тврдите да Лутовци (односно новији слој Пипера) је измислио свог претка Пипа да би могао да „својата“ име племена? Врло је могуће и да је капетан Гојко (који је исто тако могао доћи из области Пилот ка Скадру, односно ка Лијевој ријеци, а не само из Пирота из Србије, што исто тврде поједина братства у Пиперима, а што је забележио и Јован Ердељановић, а што је и вероватније јер је у другој половини 15тог века Пирот већ био под Османлијама), могао доћи у област којој су староседеоци имали већ име Пипери, а он назвао свог сина по њима, можда и из захвалности, или нечег другог. Наравно ово што износим је само могућност, али ме занима на основу чега сте закључили да се сигурно ради о измишљеном претку, што сте поновили више пута у радовима овде. Капетан Гојко је један од ретких „предака“ који нису по причи ни из какве веће великашке породице, а кога су забележили и Братоножићи и Пипери. Такође, исто ме интересује, да ли знате којој генетици припадају Лазаревићи у Пиперима, који исто тврде да су од тог заједничког претка и да је Лазар био брат Вукотин, а син Гојислава. У питању је новији слој Пипера, како бележи Ердељановић.

    • Иван Вукићевић

      Теоретски је све могуће, па и то да је Гојко (или Гојак) заиста имао унука Пипа. Али судећи по томе што постоје слични примери у Црној Гори где су досељеници накнадно измишљали претке преко којих су себе проглашавали за осниваче племена (рецимо Абрамовићи и Милићи у Бјелицама спомињу претка Бјелана), чисто сумљам да је Пипо из родослова Лутоваца икада постојао. Тим пре што је тај родослов и иначе врло проблематичан јер њиме Лутовци својатају и Црнце и Мрке за које се поуздано зна да су другачијег порекла (за Мрке је то и генетски потврђено). Тако је Мркоје (наводни родоначелник Мрка) у родослову Лутоваца наведен као Пипов брат, док је Симо звани Црни (наводни родоначелник Црнаца) наведен као Пипов унук. Очигледно се ради о накнадним изменама у родослову чији је циљ стварање племенског јединства између три највеће групе братстава – Лутоваца, Црнаца и Мрка.

      • Богољуб

        Познајем тај родослов и ту се апсолутно слажем са Вама. Да је родослов накнадно проширен да би укључили Црнце и Мрке, то је готово сигурно. Свибњани би, ако се не варам, потпали онда под Лутовце који су И2? Али за Гојка (Гојак) ми је чудно, јер углавном се приче везују баш за високо племство, у смислу Немањићи, Мрњавчевићи и слично, а Гојко је био по предању капетан, евентуално управник града Пирота (навео сам горе, искрено и ја више нагињем ка Пилоту ка Скадру него ка Пироту због временског периода). Пак, што се тиче родослова, на основу тога што сте навели, више ми делују проблематичније те бочне гране које иду ка Мркама, него ове што настављају даље ка Лутовцима. У сваком случају, надам се само да нисам оставио „критизерски“ утисак са овим питањима, јер ми то није била намера, него јер сам читао неке ствари, а видим да знате доста па ме занимају новије информације о овој проблематици.

        • Иван Вукићевић

          Далеко од тога, Ваше питање је сасвим на месту. Због концизности нисам могао да улазим у све детаље у тексту, али зато су ту коментари да покушам да одговорим на сва евентуална питања. Навешћу још један разлог који нисам претходно споменуо због ког мислим да Пипо није постојао. Гојко је према родослову имао само једног сина – Николу, док је Никола поред Пипа имао Мркоја и још једног коме се не зна име. Како је доказано да Мркоје није постојао, а име Пипо је сумљиво из разлога које сам већ навео, рекао бих да је цео тај пас измишљен. Родослов је доста поуздан када је у питању потомство Гојислава и Ђурка, док раније пасове треба узети са великом резервом.
          Под претпоставком да су тестирани Божовићи из Ибарског Колашина заиста од Божовића из Пипера како гласи њихово предање, онда би требало да сви Лутовци припадају I2 хаплогрупи укључујући и Свибљане. С обзиром да се ради о врло разгранатом роду, верујем да нећемо дуго чекати док не добијемо дефинитивну потврду.

          • Иван Вукићевић

            Од наше преписке је прошло нешто више од годину дана, а у међувремену је доста тога разјашњено. Тестирано је неколико Лутоваца из различитих грана овог рода и недвосмислено је утврђено да сви припадају грани R1b-Y32147, тако да се испоставило да су Божовићи прибраћени Лутовцима. Такође, за Црнце је утврђено да припадају грани E-Z5018. Као што смо и очекивали, нису исти род са Лутовцима.

  3. Здравко

    Поздрав,
    Свиђа ми се Ваш текст о родовима , и све ове дилеме и проблеми који се појављују кроз предања , тако да без чврстих доказа све треба узимати са резервом.Иначе пратим Ваше текстове на порталу и врло сам задовољан.
    Интересује ме како сте разврставали презимена , пошто се моје не појављује , а вуче корене из тог поднебља.
    Очекујући одговор ,захвалјујем се на уложеном труду и срдачно Вас поздрављам.
    Здравко Роћен

    • Иван Вукићевић

      Здравко, у тексту су наведени искључиво родови који су почетком прошлог века имали најмање 20 кућа, међутим промакло ми је наведем Ваше братство иако је Роћена само у Бршну код Никшића било 20-ак кућа. Допунио сам текст, тако да су Роћени сада наведени у табели и приказани на карти, конкретно у засеоку Орашац (село Расова у Шаранцима) где су Роћени били једино братство. Хвала Вам на одличном питању!

  4. Dragutin Vučinić

    Nabrajatez ovde, u vašem radu, bratstva, tj. Rodove sa preko 20 porodica… izostavili ste rod u Piperima, odnosno u Rogamima, od 33 porodice- koliko ih je pobrojao Dr. Jovan Erdeljanović, naime radi se o bratstvu Vučinići ( sa trbuščićima Nenadićii, Cekovima i Veljovići) i bratstvu Vukanovići ( Blažićii ili Todići i Božarići) koji potiču od zajeddnićkog pretka u prvom koljenu- oca Raška! Proučavaju preglednu mapu najvećih rodova u Crnoj Gori vidim da u Rogamima 4/5 teritorije zauzimaju Rajkovići i Stamatovići (navedeni pod rednim br.135) i u skoro samom sjevero-istočnomom uglu navodite rod Mladenoviće (navedenim por red. br 110) ?!? Proučavam porijeklo ovog roda- bratstva (pošto mu i sam pripadam) ali nikad od nikog u bratstvu, selu Rogamima i Piperima nisam čuo za taj podatak- Mladenovići, bez Raškovića sa 33 porodice 1906.g. znam da je ovo ogroman projekat, ali lupati kao Maksimalno po diviziji nije rješenje.

    • Иван Вукићевић

      Драгутине, пре него што за некога кажете да „лупа максимално по дивизији“, боље проучите прво тематику. На карти коју спомињете нису приказана братства, већ искључиво родови према народним предањима, као што и пише у наслову карте. Братство је једно (рецимо Вучинићи), а род обухвата једно или најчешће више братстава. Вучинићи су према предању од Балевића из Братоножића, а Братоножићи су према предању од властеле Бранковића. Најстарије познато презиме Бранковића јесте Младеновић (родоначелник Бранковића је Бранко Младеновић), а на карти су наведена настарији називи родова. Сходно томе у Рогамима су приказани Младеновићи, а не Бранковићи, Братоножићи, Балевићи или Вучинићи. Такође, код Младеновића на карти можете да видите звездицу којом су означени родови који су према предању од властеле, а о њима сам детаљније писао у тексту о властели што сам и споменуо у овом тексту. Међутим, онима који не виде нити желе да виде даље од своје куће и свог села ништа не вреди. Само, у Црној Гори се некада барем пазило за сваку изговорену реч, али то очигледно више није случај.