Генетички родови словенског порекла у Црној Гори

19. новембар 2017.

коментара: 71

 

Аутор: Иван Вукићевић ([email protected])
Објављено: 19.11.2017. | Допуњено: 23.3.2023.

Увод

Хаплогрупе I2a1a (односно грана I2-CTS10228) и R1a хаплогрупа на простору Црне Горе могу се поистоветити са Србима и другим Словенима који су се доселили на Балкан са Карпата. У тексту Генетичка слика Црне Горе је било више речи о хаплогрупама на простору Црне Горе, док ће овде у краћим цртама бити наведени сви родови за које је до сада утврђено да су словенског порекла. Родови су груписани по гранама за које утврђено да им припадају преко SNP тестирања или се то основано претпоставља на основу резултата по маркерима. Битно је напоменути да припадност споменутим хаплогрупама не гарантује да су родови о којима ће бити речи у овом тексту заиста словенског или германског порекла, већ да се на основу досадашњих сазнања о миграцијама тих хаплогрупа тако нешто основано може претпоставити. Овај текст ће бити допуњаван како буду пристизали резултати ДНК тестирања.

Највећи родови у Црној Гори 1913. године према народним предањима и ДНК резултатима

Хаплогрупа I2a1a

Хаплогрупа I2-CTS10228 у Црној Гори

I2-CTS10228>Y3120

Бијеловићи из Велимља у Бањанима према предању заједно са Миљанићима и Мркајићима из истог племена потичу од заједничког претка Милисава који се доселио из Озринића. Милисав је према једном предању од Озринића, а према другом је даљим пореклом из Метохије. Испоставило се да ова три братства нису генетички сродна с обзиром да Миљанићима припадају грани I1-L1237, а Мркајићи роду Бањана и грани N2-FT182494. Део Бијеловића је током 20. века узео презиме Бјеловић. Славе Јовањдан.

Даниловићи – Буковичани су староседелачко братство из Срећања у Буковици, где су према предању живели још за време Немањића. Сматрају да су се доселили са Дурмитора, а да даљим пореклом потичу из Ријеке Црнојевића. Од Даниловића потичу Драгутиновићи у Засаду, засеоку Бобова, а од Драгутиновића потичу Томићи, Голубовићи, Јаковљевићи и Пуповићи. Даниловићи у Буковици славе Ђурђевдан, док њихови огранци у Бобову славе Аранђеловдан.

Драгомановићи су братство из Рисанске области које потиче из Грахова. Најпре су се доселили у Убле, да би одатле највећим делом прешли у Морињ код Рисна где су најстарије братство, а по њима се Морињ некада звао Драгомановићи. Славе Јовањдан.

Ковачевићи Доловљани су братство из Долова у Бјелопавлићима које има предање о пореклу од далеко већег истоименог братства из Грахова за које је међутим утврђено да припадају грани I2-PH908, тако да је то предање очигледно настало због заједничког презимена ових братстава. Ковачевићима су према предању прибраћени Абејевићи и Муреновићи који су преузели њихово презиме, међутим испоставило се да су Муреновићи заиста сродни Ковачевићима чиме је предање Муреновића о пореклу из Цуца доведено у питање. Највероватније се ради о давно разрођеним братствима од којих су се Абејевићи и Муреновићи касније прибратили бројнијим Ковачевићима. Већина Ковачевића слави Петковдан, док Муреновићи славе Јовањдан.

Костићи илинштаци из Смријечна у Пиви су староседеоци у том племену и према предању су досељени пре Браниловића и Руђића. Славе Илиндан.

Љешњани су разгранати род који чине братства из Дражевине у Љешанској нахији и Љешкопоља која према предању потичу из Љеша у Албанији. Иако само поједина братства имају предање о међусобном сродству, за сва до сада тестирана братства која су према предању пореклом из Љеша се испоставило да су исти род.
Вукчевићи у Дражевини у истоименом племену, Болевићи (данас Бољевићи) и Милијићи у Љешкопољу и исламизирани Аматбашићи који су живели у Подгорици до ослобођења овог града 1878. године (када су се иселили у Турску) су четери братства која према предању потичу од заједничког претка. Вукчевићи су највеће братство у Љешанској нахији, а поред Дражевине их има и у Фармацима у Доњој Љешанској нахији и Зети. Вукчевићи, Бољевићи и Милићи славе Ђурђиц. Зеци у Поборима, као и Мудреше и Маротићи у Цеклину, имају предање да су сродни Вукчевићима, међутим утврђено је да ова братства припадају грани G2a-Y128028.
Глобари су братство чија је матица у Дражевини у истоименом племену, а највише их има у Беговој Главици, такође у Дражевини. Славе Ђурђиц.
Ускоковићи су још једно братство чија је матица у Дражевини у истоименом племену. Исељених Ускоковића има у селу До у Пјешивцима где су далеко бројнији него у матици. Ускоковићи славе Ђурђиц у Дражевини, док у Пјешивцима славе Малу Госпојину.

Пилатовци из истоименог села у Опутним Рудинама према предању потичу од бана Пилата који је у средњем веку као властелин управљао тим подручјем, а поред ове области, насељавају и суседну билећку област у Источној Херцеговини. Деле се на Комнениће и Шекариће у Пилатовцима, а од Комненића потичу Додери у Пиви. Сви славе Ђурђевдан.

Раичевићи и Шумановићи из Вражегрмаца у Бјелопавлићима према сопственом предању потичу од истоименог рода, док их остала братства у Бјелопавлићима сматрају за старинце у племену. С обзиром да Бјелопавлићи припадају грани E-Z13591 може се закључити да су Раичевићи и Шумановићи старији слој становништва у том племену.

Савићи Ровчани су братство из Метеха код Плава које је пореклом из Роваца. Део Савића је прешао у Мурино у Васојевићима. С обзиром да нису сродни ниједном братству из Роваца, очигледно потичу од старијег слоја становништва из тог племена. Славе Лучиндан.

Тарханиши и Тигањи су два сродна муслиманска братства из Бихора. Тарханишима је матица у Горњој Врбици у Бихору одакле су се исељавали у суседно село Трпези и Ибарац код Рожаја. Тарханиши у Бихору се од средине 20. века презивају Талевић, док су у Ибарцу задржали старо презиме. Тигањи потичу из Петњице у Бихору одакле су се у потпуности иселили у суседно село Горњу Врбицу, Корита и Буковицу у Рожајској области. Према предању Кожара из Радманаца, ово братство је исти род са Муратовићима, Тигањима и Таранишима. Како се испоставило да Кожари и Муратовићи припадају грани R1b-BY53973, а Тараниши и Тигањи припадају грани I2-Y3120, ово предање је само делимично тачно.

I2-CTS10228>Y3120>S17250

Биједићи из истоименог села код Мељака у Пљеваљској области потичу из Корјенића где су њихови братственици прешли на ислам. Према предању потичу од владарске куће Бранковића који су такође из Корјенића. До сада су тестирани једино муслимани Биједићи. Биједићи славе Ђурђевдан у Пљеваљској области.

Дервовићи су муслиманско братство из Бјелопољске области кoje према предању потичу ”из Коње”. Рођакају се са Сутовићима из Рожаја, међутим како су Сутовићи пореклом из Селца у Клименатима и готово извесно припадају грани Е-BY4590, то предање се може одбацити.

Ивчевићи су род од кога потичу Печурице у Трнову у племену Дупило и селу Печурице у Мркојевићима. Према предању су три брата Ивчевића живела у околини Скадра где је један остао, а двојица су прешла у Дупило и Мркојевиће. Печурице у Мркојевићима су муслимани и деле се на Ђубиће, Бећировиће, Абазовиће и Барјамовиће, док у Трнову славе Аранђеловдан.

Мекићи Колашинци су муслиманско братство из Бјелопољске области потичу из Колашина одакле су се након ослобођења тог града 1878. године најпре иселили на своју земљу у Доњем Колашину, да би одатле између два светска рата прешли у Бјелопољску област. Њихов родоначелник Мека капетан према предању потиче од Ђурђевића који су грана Мрњавчића из Куча, међутим за њих је утврђено да припадају роду Куча и грани E-BY165837 због чега се испоставило да је ово предање нетачно.

Отовићи су братство из Буча код Берана у Васојевићима. Према предању потичу од Обрадовића из Горњих Села, као и Кнежевићи из Будимље код Берана. Сматрају да даљим пореклом потичу из Миоске из Доње Мораче, те да су им тамо род Кујовићи и Шуковићи. Међутим, за Отовиће из Белог Поља код Пећи, који потичу од Отовића из Буча код Берана, утврђено је да нису сродни Кујовићима који припадају грани I2-A13912, као ни Кнежевићима који припадају грани R1a-Z280. Обрадовићи још нису тестирани. Крсна слава Отовића је Васиљевдан.

Паучинци су муслимански род из Паучине код Рожаја који је према предању пореклом из околине Ђаковице од албанског племена Гашана. Међутим, судећи по припадности грани I2-S17250 која је словенског порекла и није присутна код других до сада тестираних Гашана, највероватније се ради о роду српског порекла. Деле се на Алијиће, Грлиће, Сеферовиће и Хусовиће.

Страхиње су братство из Утрга у Подгору које према предању потиче са Косова одакле су се доселили преко Хота у Малесији. Огранци Страхиња су Јоветићи и Хајдуковићи из истог места, као и Чаловићи из Сотонића. Сви славе Митровдан.

Чобаји су албанско муслиманско братство из Зогања код Улциња. Није познато какво им је предање о пореклу, међутим судећи по презимену и припадности словенској грани I2-S17250, може се претпоставити да потичу од муслимана Чобовића из Љесковца у Мркојевићима који су као и скоро сва остала братства из тог племена српског порекла.

I2-CTS10228>Y3120>S17250>Y4882>Z16969>A1328

Ћетковићи Вајмеши из Шекулара су група братстава која је према устаљеном предању пореклом од Ћетка Церовића који се доселио из Дробњака. Међутим, за Церовиће је утврђено да припадају роду Новљана и грани I1-FGC22045. Ћетковићи су познати и под надимком Вајмеши, а према једном старијем предању надимак носе према свом претку војводи Вајмешу из XV века. Иако се то предање није очувало код Ћетковића, добија на значају с обзиром да је предање о пореклу од Церовића оборено. Деле се на Церовиће у Метохији, Шекуларце у Горњим Селима, неколико сродних братстава у селу Ровца у Шекулару и Бабиће са огранцима у Ћетковићима у Шекулару и Калудри у Васојевићима. За Томовиће из села Ровца који су према предању огранак Ћетковића се испоставило да припадају роду Катуњана и Риђана и грани E-А18844. Сви Ћетковићи славе Ђурђевдан.

I2-CTS10228>Y3120>S17250>Y4882>Z16969>A1328>FT27092>Y177643>Y220413>FT109194

Булатовићи Вељовићи из Бијеле Цркве код Рожаја су према предању од Булатовића из Роваца. Вељовићи су се најпре доселили у Трпезе у Бихору где од два брата која су прешла на ислам потичу Муховићи и Османовићи, док су од трећег брата православни Вељовићи у Бијелој Цркви код Рожаја. Део Вељовића је узео старо презиме Булатовић. Како Булатовићи изворно припадају роду Никшића и грани I2-FT190799, може се закључити да је овај род прибраћен Булатовићима у Ровцима. Славе Лучиндан у Бијелој Цркви. За Муховиће је утврђено да насупрот предању не потичу од Вељовића, већ да припадају грани R1b-FT140430. Утврђено је да овом роду генетички припадају још два муслиманска братства:
Цикотићи из Трпези у Бихори који су према предању род са Кљајићима из Загорја у Васојевићима и потичу из Бјелопавлића, што се испоставило као нетачно.
Куртћехајићи су братство из Бијелог Поља које према предању потиче из Коње у Малој Азији. Предање о пореклу из Коње може бити тачно једино уколико је родоначелник овог братства био јањичар који се вратио на Балкан.

I2-CTS10228>Y3120>S17250>Y4882>Z16969>A1328
   >FT27092>Y177643>Y220413>FT109194>FT109402

Лаловићи Пивљани из Борковића у Пиви потичу из Плужина, а према предању су од Браниловића. Како је за Браниловиће утврђено да припадају роду Бањана и грани N2-FT182494, очигледно је да су им Лаловићи прибраћени. Лаловићи се деле на Делиће, Лондровиће и Радовиће, а према једном предању, које је генетички потврђено, овом роду припадају и Недићи из истог села. Од Недића потичу Баиловићи у Врановини, засеоку Слатине у Бобову. Сви славе Јовањдан.

I2-CTS10228>Y3120>S17250>Y4882>Z16969>A1328>FT27092>Y177643>Y220413>FT386055

Коленовићи су једно од најбројнијих муслиманских братстава из Гусињског краја. Према једном предању потичу од Пераловића из Куча, а према другом предању су род са Мартиновићима и Нокшићима из истоимених оближњих села (село Нокшићи се данас зове Новшићи), који потичу из Климената. С обзиром да Пераловићи припадају роду Куча и грани E-BY165837, а да Клименти припадају грани E-BY105970, може се закључити да су Коленовићи вероватно староседеоци у Гусињском крају.

I2-CTS10228>Y3120>S17250>PH908

Аџије, како гласи надимак једног огранка Николића-Павловића из Ластве у Озринићима, су према устаљеном предању од Николића чије презиме носе, односно Озринића Драгојевића, а према другом су пореклом из Никшића и прибраћени су Николићима. С обзиром да нису генетички сродни Озринићима, друго предање се може сматрати потврђеним. Аџије славе Аранђеловдан.

Бабовићи Луштичани су братство из засеока Жањице у Радованићима на Луштици. Према предању потичу од Бабовића из Коњуха у Васојевићима, међутим како не припадају роду Васојевића, могу се сматрати за староседеоце. Славе Никољдан.

Бараћи су братство из Павиног Поља у Доњем Колашину о чијем пореклу нема довољно података. Славе Никољдан.

Бијелићи Матаружани су група братстава из Матаруга код Пљевље која се дели на Гачевиће, Картале, Обрениће и Шарце и према предању су досељени из Гацка, док постоје и мишљења да су староседеоци. Славе Лазареву суботу (Лазаревдан).

Богојевићи – Лацмани су род из Црнобора у Пљеваљском крају. Према предању потичу из Боке Которске, одакле им се предак доселио у 17. веку. Данас се презивају Лацмановић. Славе Врачевдан.

Богостиновићи и Жарићи су генетички род који чине братства која нису повезана предањима, као ни славом.
Богостиновићи су род од кога потичу Бољевићи из истоименог племена у Црмници. Према предању потичу из Благаја у Бишћу у Херцеговини, а одатле су се доселили преко Крушевице у Црмници. Деле се на Пламенце и Вулековиће. Славе Ивањдан.
Жарићи из Мартинића у Бјелопавлићима потичу из засеока Војинићи на Чеву у Озринићима. Према устаљеном предању потичу од Озринића, док постоји и предање да су староседеоци из истоименог племена. Како се испоставило да Жарићи не припадају роду Озринића, може се закључити да је мање прихваћено предање тачније. Жарићи славе Петковдан, славу коју су преузели од Бјелопавлића.

Бојати из истоименог села у Пиви према предању потичу од Јауковића из Дробњака. Међутим, како Јауковићи припадају роду Новљана и грани I1-FGC22045, то предање се може одбацити. Од Бојата потичу Дуњића из Заврши, захваљујући чијем резултату је утврђена хаплогрупа овог рода, као и Тешовићи из Бобова, од којих потичу Тањевићи из исте области и Миљићи из Потока код Пљеваља. Сви славе Ђурђевдан.

Бубање су братство из истоименог села између Бијелог Поља и Берана о чијем пореклу постоје два предања од којих ниједно није опште прихваћено. Према првом су од Бубића из Бјелопавлића, а према другом су презиме добили према бубњу. Оно што је заједничко и једном и другом предању јесте да су Бубањама род Шаботићи из Бихора, међутим Шаботићи припадају грани G2а-S9591 чиме је утврђено да ова два братства нису сродна. Предање о пореклу од Бубића се такође може одбацити јер они припадају роду Бјелопавлића и грани E-Z13591. Бубање славе Алимпијевдан.

Величани – Цеклињани и Величани – Шаљани су највећи род из Велике код Плава који чине две разгранате групе братстава са потпуно различитим предањима о пореклу.
Шаљани према предању потичу од Чере који се доселио из албанског племена Шаље. С обзиром да међу до сада тестираним Шаљанима немају сроднике, споменуто предање је у великој мери доведено у питање. Овој групи братстава припадају Брковићи, Гојковићи, Голубовићи, Јокићи, Кнежевићи, Касумовићи, Лакићевићи, Микићи, Радуловићи и Симоновићи. Шаљићи из Горњег Полимља су пореклом из Велике и сматра се да су од Кнежевића, међутим за њих је установљено да припадају роду Бањана и грани N2-FT182494. Сви славе Никољдан.
Цеклињани према предању потичу од Ђурашковића из Цеклина. Према предању потичу од Ђурашковића из Цеклина, као и братства са којима се рођакају, а то су Ђуричани из Ђуричке Ријеке код Плава, Ралевићи из Калудре у Васојевићима и муслимани Адровићи из Бихора. Међутим, за ово предање се испоставило да је нетачно јер је за Горњаке утврђено да припадају грани I2-Z17855. Такође, оборено је и предање о сродству са Ралевићима који припадају грани E-Z827 и Хадровићима припадају грани G2a-Z6211. Ђуричани још увек нису тестирани. У Цеклињане у Велици се убрајају Бошковићи, Вучетићи, Огњеновићи, Пауновићи, Радевићи, Стешевићи и Томовићи. Сви славе Алимпијевдан.

Гојковићи из Мокрина код Херцег Новог према предању потичу од Гојка Мрњавчевића. Братства из Леденица и Грахова која су пореклом из Дробњака их сматрају за своје рођаке, међутим испоставило се да нису сродни иако припадају истој хаплогрупи. Гојковићи славе Ђурђевдан.

Грачани, Мијановићи и Рачете су две групе сродних братстава за које се испоставило да припадају истом роду.
Грачани су сродна група братстава из племена Градац у Љешанској нахији у коме су уједно и најбројнији род. Према предању су пореклом су из Херцеговине одакле су се доселили у околину реке Грачанице код Никшића да би затим прешли у Љешанску нахију. Деле се на Брновиће, Ђуришиће, Кажиће, Коваче, Радовиће и Раичковиће, а прибрајају им се и Маровићи за које постоји предање су досељени раније и да су пореклом од Васојевића из Глухог Дола. Сви Грачани су некада славили Илиндан, док данас ту славу славе једино Кажићи. Сва остала братства славе Петковдан.
Мијановићи и Рачете су братства која према предању потичу из Зете. Одатле су прешли у Мале Цуце где су им били катуни, да би се предак Рачета даље иселио у Кавач код Котора. Мијановићи насељавају Круг и Меоца у Малим Цуцама, а њихових исељеника има у Кривошијама и Кртолама. Оба братства славе Никољдан.

Гурешићи из Црнче у Бихору су према предању досељени из Роваца, а старином су из Врања у Зети. Славе Климањдан. Гурешићи имају предање да је од њих потекла династија Карађорђевић чему у прилог иде и то што Карађорђевићи такође имају предање о пореклу из Врања и што су у прошлости су славили Климањдан. Међутим, за Кузмиће из Мраморца код Смедеревске Паланке који су блиски рођаци Карађорђевића је установљено да нису сродни Гурешићима јер припадају другој подграни испод I2-Y3120, чиме је предање Гурешића оборено.

Дапчићи су род из Кртола који је према предању пореклом из Албаније. Деле се на већи број братстава од којих нека живе и у суседној Луштици. Већина братстава слави Срђевдан, док поједина братства славе Ивањдан.

Живковићи Јеринићи из Јеринића у Пиви су према предању од Церовића из Дробњака, али како је за Церовиће утврђено да припадају роду Новљана и I1-FGC22045, ово предање се испоставило као нетачно. Живковићи славе Ђурђевдан.

Зупци су род и истоимено племе у Требињској области. У Херцег Новом и околним селима има неколико мањих братстава која воде порекло из Зубаца, а међу њима су до сада тестирани Радановићи из Мокрина за које је потврђено да припадају овом роду. Радановићи славе Ђурђевдан, као и већина братстава досељених из Зубаца.

Илићи и Лазовићи из Леденица према предању потичу од Дракуле Мандића из Дробњака, међутим како Новљани, чији су Мандићи према предању огранак, припадају грани I1-FGC22045, то предање је врло упитно. Рођакају се са Гојковићима из Мокрина код Херцег Новог и Андријашевићима из Кешељевићима из Грахова који имају исто предање, међутим ни они не припадају роду Новљана нити су сродни Илићима и Лазовићима. Бојковићи из Вишњева у Грбљу су такође истог порекла према предању, али њихова хаплогрупа још увек није утврђена. Илићи и Лазовићи славе Ђурђевдан.

Јакичићи су род чија је матица у Рубежима код Никшића, а даље порекло према предању са Чева у Озринићима. Сви су се иселили из матице и узели нова презимена. Од Јакичића потичу Одовићи у Заграду у Никшићкој Жупи, Ћалићи у Драговољићима код Никшића и Рубежићи из Бара и Сировца у Ускоцима у Дробњаку. Сви славе Никољдан.

Кањоши су род који потиче из истоименог засеока у Буљарици у Паштровићима. Од њих је Кањош Мацедоновић, што наводи на помисао да је њихово старо презиме Мацедоновић. Међутим, Кањоши се као братство помињу знатно раније у Паштровићима због чега се може закључити да је Мацедоновић био надимак поменуте личности. Кањоши су се у потпуности иселили из Паштровића, а од њих су Пејаковићи у Љуботињу који славе Никољдан.

Ковачевићи Граховљани из Грахова су најбројније братство у том племену и према предању су пореклом из Старог Влаха. Рођакају се са Церовићима из Дробњака за које је међутим утврђено да припадају грани I1-FGC22045. Исељених Ковачевића има у Језерима, а према предању од њих је и истоимено братство у Бјелопавлићима што се испоставило као нетачно јер припадају грани I2-Y3120. Ковачевићи славе Ђурђевдан.

Косијери су генетички род коме припада већина братстава из истоименог племена у Ријечкој нахији иако немају предања о међусобном сродству. Сви славе Малу Госпојину, племенску славу Косијера.
Аџићи из Косијера су према предању пореклом из Метохије одакле су се преселили најпре у Зету, а одатле у Косијере. У предању се даље наводи да се део Аџића из Косијера иселио у Книн у Далмацији, а одатле у Тупан у Бањанима, да би затим прешао у Пиву. Међутим, за Аџиће из Косијера је утврђено да припадају грани I2-Y3120, док Аџићи из Пиве припадају роду Копривица и Тупањаца и грани Е-L241 због чега се тај део предања може одбацити.
Братићевићи и Марићевићи из Косијера према предању потичу из Рогама у Пиперима. Братићевићи се деле на Рајковиће, Радовиће и Латковиће. Немају чврсто предање од ког братства потичу, а нагађало се да би могли бити од тамошњих Рајковића, међутим то је мало вероватно јер су генетички сродни Аџићима из истог племена. Исељених Рајковића има у Његушима.

Крковићи и Лакетићи су два сродна братства из Телач Дола у Горњој Морачи која према предању потичу из Бањана. Сматрало се да су сродни тамошњим братствима Миљанићима, Мркајићима и Бијеловићима који потичу из Озринића, међутим за та братства је утврђено да припадају грани I1-L1237. Крковићи и Лакетићи славе Јовањдан.

Крсмановићи су братство из Слатине у Дробњаку које према предању потиче од Радовића из Мартинића у Бјелопавлићима. Међутим, како је за Бјелопавлиће, од којих потичу Радовићи, утврђено да припадају грани E-Z13591, за ово предање се испоставило да је нетачно. Крсмановићи славе Ђурђевдан.

Малешевци и Суботићи су братства са ширег подручја Херцеговине за која се на основу досадашњих резултата основано може претпоставити да су генетички сродна.
Малешевци потичу из Малина код Билеће одакле су се преселили у Опутну Рудину где су најбројнији род. У Црној Гори се деле на Алексиће, Јарамазе и Шупиће. Исељених Малешеваца има у селу Црна Гора у Пиви. За поједине исељене Малешевце је утврђено да припадају грани G2a-Y60799, међутим испоставило се да су у питању прибраћена браства с обзиром да Алексићи и већина исељеника припада грани I2-PH908. Сви Малешевци славе Игњатијевдан, врло ретку славу за коју се сматра да је славе искључиво Малешевци.
Суботићи су братство из Доњих Леденица које је најбројније у племену Леденице. Према предању даљим пореклом потичу из Голије одакле су се доселили преко Чева у Озринићима где су живели одређено време. Исељених Суботића има у Рисну и Брчелима. Славе Илиндан.
Овом роду припадају и Јечменице и Матовићи из Пљеваљске области који су према предању пореклом из Стожера у Доњем Колашину. Славе Никољдан.

Марковићи Маињани су братство из села Марковићи у племену Маини. Према предању су пре неколико векова досељени из Пипера. Део Марковића је прешао у Бријеге, село у племену Брчели, због сукоба унутар братства у коме је погинуло неколико братственика. Сви Марковићи у матици су раније славили Климањдан, док данас неки славе Петковдан.

Маркуши су староседелачко братство из Зете и Љешкопоља које се према предању доселило из Грађана пре пада Подгорице под турску власт. Немају предање о сродству ни са једним братством из Грађана чему у прилог иду генетички резултати јер нису сродни до сада тестираним братствима из Грађана. Славе Ђурђиц.

Медини из Мединског Крша код Петровца у Паштровићима су једно од најстаријих братстава у племену које се спомиње још у XIV веку у повељи цара Душана. Медини су у једном тренутку сви прешли на католичанство, да би се већина касније под притиском осталих Паштровића вратила на православље због чега су преостали Медини католици прешли у Будву. Према једном предању су пореклом из Италије, док Медини у Будви сматрају да им је предак био лутајући витез из Шпаније. С обзиром да Медини припадају I2-PH908 групи која је типична за Србе, оба предања се могу одбацити. Православни Медини у Паштровићима славе Томиндан, а католици у Будви славе Лучиндан.

Мијајловићи су братство из Игала код Херцег Новог, а тамо су досељени из Бајкових Крушевица. Славе Јовањдан.

Милетићи и Синђићи су уз Дмитриће једина староседелачка братства из Роваца која се нису прибила уз бројнија братства која су касније населила ово племе. Милетићи настањују Горња Ровца, а Синђићи Међуречје. Не постоји предање о међусобном сродству ових братстава, међутим генетика је потврдила да су сродни. Крсну славу Лучиндан су преузели од Никшића-Гојаковића.

Милићевићи – Крњачани су братство чија је матица у Крњачи код Прибоја, одакле су се раширили на Пљеваљски крај. Од Милићевића потичу Ненадићи из исте области, захваљујући чијем резултату је утврђена хаплогрупа Милићевића. Од Милићевића према предању потичу из Терзићи из Пљеваљског краја, али је за њих утврђено да припадају грани I1-M227. Крсна слава Милићевића је Никољдан.

Милојци (у једнини Милојко) су братство Побрђа у Грбљу. Према предању потичу из Старе Црне Горе одакле су досељени у првој половини XVII века. Славе Ђурђевдан.

Мустајбашићи су муслиманско братство из Лозне и Годуше у Бихору које важи за староседелачко у тој области. Рођакају се са Хоџићима из Годијева, међутим за њих је утврђено да припадају роду Новљана и грани I1-FGC22045, тако да је то предање оборено.

Ненадовићи Шабановићи су братство са Грахова у истоименом племену, одакле су се делом иселили у Бијелу код Херцег-Новог. Шабановићи према предању потичу из Дулића у Гацку где су се презивали Ненадовић. Славе Ђурђевдан.

Огњеновићи из Миљанића у Бањанима према предању потичу из Боке Которске, због чега су имали надимак Латини. Огранци Огњеновића у Бањанима су Косановићи и Радојевићи, за које постоји и предање да су им прибраћени. Међутим, генетички је потврђено да потичу од Огњеновића. Огњеновићи су се исељавали у Пиву, где их има у Мратињу. Огњеновићи и њихови огранци у Бањанима славе Никољдан, а у Пиви славе Ђурђевдан.

Осредчани су род који чине Бјелићи и Главичани из Осредака у Доњој Морачи који немају предање о заједничком пореклу.
Бјелићи према предању потичу од Братоножића из истоименог племена и рођакају се са другим братствима из Осредака са истим предањем. Међутим, како је за Братоножиће утврђено да припадају грани Q2-Y172657, то предање се може одбацити. Део Бјелића је прешао у суседно село Љута. Славе Никољдан.
Главичани из Осредака су староседеоци у Доњој Морачи и немају предање о даљем пореклу. Такође славе Никољдан.

Петијевићи – Брбуни из Мокрина код Херцег Новог према предању потичу од француског војника који се прибратио Петијевићима, што је и генетички потврђено с обзиром да Петијевићи припадају грани E-Z16988. Међутим, имајући у виду да Брбуни припадају грани I2-PH908 може се претпоставити да се ради о војнику Србину који је регрутован у француску војску. Брбуни славе Зачеће Св. Јована, као и остали Петијевићи.

Поповићи – Загорани су братство из Загоре у Грбљу. Према предању потичу из Загарача, али међу до сада тестираним братствима из тог племена немају генетичке сроднике. Славе Илиндан.

Пребирачевићи су староседелачко братство из Пећарске у Бистрици. Од њих су исељени Балшићи у Драгосињцима код Краљева захваљујући чијем резултату је утврђен хаплотип овог братства. Славе Лазареву суботу (Лазаревдан).

Пуношевићи су род из Његуша чији родоначелник Пунош према предању потиче од властеле Војиновића. Пунош се из Гацка најпре преселио у Мужевице испод планине Његош у Бањанима, а одатле у Дуги До у Његушима. Пуношевићи су касније населили и Копито у Његушима, а има их и на Мирцу. Деле се на Водаловиће, Ђурановиће, Марићевиће, Милошевиће, Оташевиће и Параче у Дугом Долу и Богдановиће у Копиту. Већина Водаловића и Ђурановића је исељена из племена. Првих има у Глибацу код Никшића, као и у Кривошијама где се презивају Одаловић одакле је део прешао у Боку Которску и Ластву у Грбљу, а других такође у Боки Которској и Побрђу у Грбљу где су узели друга презимена. Оташевића има исељених у Горњој Ржаници у Васојевићима. Пуношевићи су некада сви славили Никољдан, да би већина братстава у Дугом Долу касније почела да слави Николице. Исељеници и даље славе Никољдан.

Радуловићи Ровчани из Лијешња у Ровцима имају више предања о свом пореклу. Према првом предању су потомство Богдана Војинића као и већина братстава из Лијешња, према другом су потомци Никшића-Требјешана који су боравили на подручју Мораче у 18. веку, по трећом су од Радуловића из Комана који су од Озринића, док постоји и мишљење да су од Мацура. Међутим, генетика је оборила сва споменута предања јер Радуловићи немају ближе сроднике међу до сада тестираним братствима у Црној Гори. Славе Аранђеловдан.

Рајковићи Вражегрмци су најбројније братство из Брезојевице у Васојевићима. Према предању су из Вражгрмаца у Бјелопавлићима. Славе Врачевдан.

Старчевићи су разгранати род из Пљеваљске области и Затарја који према предању потиче од Страхињића Бана. Матица Старчевића је у Матаругама код Пљевље одакле су се ширили по другим селима, превасходно у подручју Бобова у Затарју, где су мењали презимена. Огранци Старчевића су Бошковићи, Јеловци, Лучићи, Милићевићи, Попадићи, Ћирковићи и Џувери. Хаплогрупа овог рода је утврђена на основу резултата Срндовића из Фоче који су према предању огранак Џувера. Сви славе Лазаревдан.

Струњаши из Тимара у Дробњацима према предању потичу од Србљановића који су грана Новљана. Како је за Србљановиће потврђено да припадају роду Новљана и грани I1-FGC22045, може се закључити да Струњаши, или барем један њихов део (познато је да је једна грана овог братства прибраћена), не потичу од Србљановића. Славе Ђурђевдан.

Тепчани су род из Језера који према предању потиче од Новљана, као и већина дробњачких братстава, а наводно су се доселили из Трепче у Никшићким Рудинама у Међужваље у Дробњаку, а одатле у Тепца у Језерима одакле су се раширили и на суседна села тако да су појединачно најбројнији род у Језерима. С обзиром да Новљани припадају грани I1-FGC22045, највероватније се ради о староседелачком роду из Међужваља, док је предање о пореклу из Трепче настало због сличности назива Трепча и Тепца. Деле се на Раичевиће, Станишиће и Радуловиће. Раичевићи и Станишићи славе Ђурђевдан сем исељеника у Рудом Пољу у Дробњаку који славе Аранђеловдан, док Радуловићи славе Никољдан.

Тмушићи из истоименог села у Полици у Васојевићима су према предању пореклом од Селаковића из Горње Мораче. С обзиром да Селаковићи припадају грани G2а-M406, а да је за Магделиниће из Богаја код Рожаја који су огранак Тмушића утврђено да припадају грани I2-PH908, предање о пореклу од Селаковића је очигледно нетачно. Од Тмушића су још и Курпејовићи из Сеошнице код Рожаја. Тмушићи су по свему судећи староделечако братство у Средњем Полимљу. Славе Стевањдан.

Ћатовићи Потарци и Халиловићи су муслиманска братства из Бјелопољске области и Доњег Колашина за која се испоставило да су сродна.
Ћатовићи су према предању у сродству са православним Ћатовићима из Тимара у Дробњацима који су од Булатовића из Роваца, а досељени су из Штитарице у Пољима Колашинским.
Халиловићи према предању потичу из Куча, али како ова грана није забележена до сада међу Кучима, споменуто предање вероватно није тачно. Од Халиловића су Кукуљци, такође у Бјелопољској области.

Чепићи су братство из Редица у Горњој Морачи, где су се доселили из суседних Бојића. Огранак Чепића у Редицама су Шишовићи. Чепићи према предању потичу од Ракочевића из Доње Мораче. С обзиром да Ракочевићи припадају роду Богићевица и грани R1b-Y175368, за поменуто предање се испоставило да је нетачно. Чепићи славе Аранђеловдан.

I2-CTS10228>Y3120>S17250>PH908>FT14506

Дупљаци су муслиманско братство из засеока Дупљаци у Ђаловићима. Према предању потичу из Лозне у Бихору. Постоји и предање према коме потичу од тамошњих Ћоровића, али се испоставило да ова два братства нису генетички сродна. Дупљаци су се потпуно иселили из Корита након 1912. године, највише у Нови Пазар.

Живковићи – Ржедољци су братство из Ржаног Дола у Цуцама. Према предању потичу из Чарађа у Голији. Исељавали су се у Грахово, Царине у Никшићкој Жупи, Трепче у Никшићким Рудинама и Боку Которску. Славе Јовањдан.

Каљевићи Дробњаци су братство из Дробњака које према предању потиче од Пилетића са Стијене у Пиперима, међутим сами Пилетићи немају предање о сродству са Каљевићима. С обзиром да Пилетићи славе Аранђеловдан и да је за Ђурковиће, чији су огранак Пилетићи, утврђено да припадају грани R1b-FT49714, то предање се може одбацити. Постоји и мишљење да Каљевићи потичу од Лијешевића из Стијене у Пиперима који као и Каљевићи славе Томиндан, међутим међу Лијешевићима још увек нема тестираних тако да та претпоставка још увек није потврђена.

I2-CTS10228>Y3120>S17250>PH908>FT14506>A13912

Миочани су род коме према предању припадају Кујовићи и Шуковићи из Миоске у Доњој Морачи и Обрадовићи из Горњих Села у Васојевићима. Сматрају да потичу од Хераковића из Његуша, одакле су се према једној верзији преко Спужа, а према другој преко Ожеговица у Озринићима, населили у Миоску у Доњој Морачи. Одатле су Обрадовићи прешли у Горња Села. С обзиром да Хераковићи припадају грани E-Z1057 и славе Ђурђевдан, за поменуто предање се испоставило да је нетачно. Од Обрадовића према предању потичу Скоковићи у Доњој Ржаници, Кнежевићи у Будимљи и Отовићи у Бучу у Васојевићима, затим Зекићи у Радевој Мали код Рожаја, као и исламизирани Бабачићи и Реброње у Бихору. Обрадовићи још нису тестирани. За Отовиће из Белог Поља код Пећи, који потичу од Отовића из Буча код Берана, утврђено је да нису сродни Кујовићима, те да припадају грани I2-S17250, али не и њеној млађој грани I2-PH908. Муслимани Скоци у Сипању у Коритима имају предање према коме потичу од Обрадовића, али се за њих испоставило да припадају грани I2-YP4799. Крсна слава овог рода је Васиљевдан.

I2-CTS10228>Y3120>S17250>PH908>FT14506>Y179535>FT190202>Y52621>FT190799

Никшићи према предању потичу од Никше Грбљановића из Кртола који се доселио у Морачу, а одатле прешао у Никшићку Жупу. Никшин отац је према истом предању као властелин управљао јужним делом Боке Которске, међутим о Грбљановићима нема историјских података који би потврдили ово предање. Никша је имао пет синова: од Радована су Требјешани из Никшићког поља, од Милутина су Драговољићи и Ливеровићи, Владимир се вратио на имање Никшиног оца, од Гезимира је већи број братстава у Никшићкој Жупи, а од Гојака су Гојаковићи у Ровцима који се деле на Булатовиће, Влаховиће, Срезојевиће и Шћепановиће. Док су се Требјешани услед бројних сукоба са никшићким Турцима раселили широм Црне Горе (највише их је у Горњој Морачи, Ускоцима, Љешанској нахији, Пиви, Никшићким и Опутним Рудинама), Никшићи у Никшићкој Жупи и Ровцима су се разгранали и чине већину становништва у тим племенима. За Булатовиће, који су једно од највећих братстава у Црној Гори, је утврђено да су разнородни те да поред Булатовића који су сродни осталим Никшића постоје још чак четири прибраћена рода у оквиру овог братства (две R1a гране, две I2 гране и по једна E1b и I1 грана). Такође, код Драшковића из Роваца који су огранак Шћепановића постоји прибраћена грана која је пореклом од Мацура који припадају грани I1-Y16434. Сви Никшићи славе Лучиндан.
Утврђено је да од Никшића потичу и следећа братства:
Азанци из Азана у Бихору се деле на Вукајловиће, Луковиће, Петровиће, Поповиће и Радошевиће. Према предању Вукајловића пореклом су из Озринића, док су према предању Поповића пореклом из Шекулара од Вукољеваковића. С обзиром да нису сродни Вукољеваковића који припадају грани I2-Z17855, ово друго предање се може одбацити као нетачно. Сви славе Јовањдан, сем исламизованих Новалића у Лагаторима који су огранак Вукајловића.
Кургаши су муслиманско братство из околине Бијелог Поља, где су се се према предању доселили из Старе Црне Горе преко Плава.

I2-CTS10228>Y3120>S17250>PH908>FT14506>Y56203>Y134578

Тарски Никшићи су род који чине Татићи из Колашина, Крвавци из Затарја и Рабреновићи из Поља Колашинских где је уједно и матица овог рода.
Татићи су према предању од Никшића, међутим то предање се може одбацити иако и Никшићи такође припадају грани I2-PH908. Славе Лучиндан.
Крвавци из Затарја су према предању од Дедејића из Дробњака, међутим то се испоставило као нетачно јер Дедејићи припадају грани J2-Y22066. Крвавци славе Ђурђевдан.
Рабреновићи спадају у најстарија братства у Потарју и према предању потичу од Радмиља из Столца. Славе Аранђеловдан.
Међедовићи су муслиманско братство из Оброва код Бијелог Поља, одакле су се раширили и на околна села. Према предању потичу од Булатовића из Роваца. С обзиром да Булатовићи припадају роду Никшића и грани I2-FT190799, за ово предање се испоставило да је нетачно.
У прилог томе да су Тарски Никшићи били у заједници са Никшићима говори и то што већина исељених братстава која припадају овом роди у Србији слави Лучиндан, племенску славу Никшића.

I2-CTS10228>Y3120>S17250>PH908>Z16983

Ајановићи су муслиманско братство које живи у неколико села у околини Оџака у Пљеваљској области. Досељени су из Крајчиновића код Прибоја око 1800. године.

Фуштићи су братство из Брскова код Мојковца. Према предању су потомци Саса који су радили у руднику Брскову. Генетички су сродни појединим Немцима што иде у прилог овом предању, као и њихово презиме које би могло бити српска верзија немачког презимена Фушт. Славе Мратиндан.

I2-CTS10228>Y3120>S17250>PH908>Z16983>Y4789>FT245949>Y45843

Бјелошевићи су род из Бјелоша код Цетиња. Ово село је својевремено било и самостално племе које се касније удружило са Очинићима и Угнима у племе Конак као противтежа бројнијим Бајицама и Доњекрајцима, а сви заједно чине племе Цетиње. Родоначелник Бјелошевића се према предању доселио из села Грље у Зети. Деле се на Грљевиће и Јовановиће, а предак Дапчевића и Камбана, који су блиски рођаци Јовановића, је из Бјелоша прешао у Вигњевиће у Љуботињу. Исељених Бјелоша има и у Грбљу. Славе Зачеће Св. Јована у Бјелошима, Ивањдан у Љуботињу и Никољдан у Грбљу.

I2-CTS10228>Y3120>S17250>PH908>FT16449>MF2888

Бездановићи, Липљани, Проседољци и Црновићи су генетички род који чине братства из Комана, Вељих Цуца и Грађана која нису повезана предањима.
Бездановићи из Комана су према предању пореклом из Невесиња одакле су се најпре доселили на Чево у Озринићима, да би одатле касније прешли у Комане. Бездановићи чине већину становништва у Зеленим Доловима, Милатама и Жупи Безданској, а насељвају и Балоче и Ораовицу. Деле се на Јовановиће, Пејовиће и Радоњиће и сви славе Аранђеловдан.
Липљани су Поповићи из Липе у Вељим Цуцама који према предању потичу од попа Јакова из Доњег Краја, данас засеока Чева у Озринићима. У Цуцама су им према предању најближи Проседољци (Марковићи и Томашевићи), који још увек нису тестирани, а према предању су даљи род са Бајковићима, Градињанима и Грабљанима и сви потичу од Орловића. Међутим, испоставило се да поменуте групе братстава припадају грани J2a-FT384930 и роду Пјешиваца и Цуца, тако да се ово предање може одбацити. Липљани славе Јовањдан.
Црновићи, односно Црнојевићи како се већ дуже време презивају, према предању потичу од Ђурђа Црнојевића, брата Ивана Црнојевића чија се породица након напуштања Жабљака Црнојевића најпре настанила у Ријечком Граду, а одатле прешла у Грађане због сукоба са Турцима. Славе Ивањдан.

I2-CTS10228>Y3120>S17250>PH908>FT16449>Y151633

Беговићи и Кујовићи Мокролужани су два муслиманска братства која припадају истом роду иако немају предање о заједничком пореклу.
Беговићи из Расова код Бијелог Поља су муслиманско братство које важи за најстарије у тој области. Према предању су сродни Јаћимовићима, што се као што је већ споменуто испоставило као нетачно, и заједно потичу од ниже властеле која је владала тим подручјем до турске окупације када су Беговићи прешли на ислам да би задржали повластице.
Кујовићи из Мокрог Луга у Бистрици према предању потичу из Вранеша, а доселили су се преко Бијелог Поља.

Конатари су братство из истоименог села код Бијелог Поља које је према предању пореклом из Куча. С обзиром да у Кучима до сада ни за једно братство није утврђено да припада I2 хаплогрупи, ово предање је вероватно нетачно. Од Конатара су према предању исламизирани Хаџибеговићи из Ботурића у Бистрици. Конатари славе Никољдан.

I2-CTS10228>Y3120>S17250>PH908>A5913>A22312>BY79593

Милатовићи Чакмаци из Винића у Бјелопавићима према предању потичу од Милатовића из Дабовића у Бјелопавлићима, међутим за њих је утврђено да припадају грани I2-Y51673 због чега се то предање може одбацити. Једно време су се презивали Чакмаци. Славе  Петковдан.

Шестовићи су братство из Крупица у Затарју одакле је део братства касније прешао у Стожер у Доњем Колашину. Према предању потичу од Паровића из Биограда код Невесиња, али с обзиром да Паровићи припадају грани N2-FT182494, то предање се може одбацити. Шестовићи славе Аранђеловдан.

I2-CTS10228>Y3120>S17250>PH908>A5913>A22312>BY153567>BY152858

Дубљевићи и Пустипушани су према предањима различитог порекла, међутим на основу досадашњих резултата може се сматрати да су генетички сродни.
Дубљевићи су братство из села Дубљевићи у Пиви, где су се доселили из истоименог села код Гацка. Према устаљеном предању потичу од Милића из Бјелица, док су према мање прихваћеном предању у Бјелице дошли из Бара где су се презивали Поповић. Прво предање се може одбацити с обзиром да Милићи припадају генетичком роду Матаруга и грани E-FT104106. Од Дубљевића су Поповићи у Тепцима у Језерима. И једни и други славе Ђурђиц.
Пустипушани су група братстава из Пустипуха код Љубиња, која припада истом генетичком роду иако не постоји предањска веза између њих. Овом генетичком роду припадају и Ћаласани из Мратиња у Пиви, који су према једном предању пореклом из Будима у Доњој Херцеговини због чега су се раније презивали Будимлије, а према другом предању потичу из Сарајева. На основу тога што су исти род са Дубљевићима који потичу из Херцеговине, прво предање је вероватно тачније. Има их у другим пивским селима у мањем броју. Славе Ђурђевдан.

I2-CTS10228>Y3120>S17250>PH908>Y51673

Бехровићи су један он најстаријих муслиманских родова из Плавско-Гусињске области, а према предању потичу из Анадолије. Деле се на Кијаке из Комараче и Шиљковиће из Плава. Како припадају грани која је на Балкан дошла са миграцијом Срба са Карпата, предање о пореклу из Анадолије се може одбацити.

Врбице и Раичевићи Његуши су два братства из Његуша која нису повезана предањима, а која су генетички исти род.
Врбице су братство из Врбе у Његушима, а тамо су се доселили из истоименог села код Гацка. Део Врбица је узео презиме Вучковић према свом родоначелнику Вучку. Исељених Врбица има у Бања Луци и на основу резултата једног од ових исељеника је утврђено да припадају грани I2-Y51673. Славе Петковдан.
Раичевићи – Његуши су највећи род из Његуша који према предању потиче из Мужевица у Бањанима. Сматрају да су род са Хераковићима из истог племена, међутим за Поповиће који потичу од Хераковића је утврђено да припадају грани E-Z1057. Раичевићи се деле на Пенде, Подубличане и Радоњиће. Исељених Раичевића има у Братешићима у Грбљу. Сви славе Ђурђевдан.

Дупончевићи су староседелачки род из Великих Залаза у Његушима. Деле се на Гачевиће, Друговиће и Хрсовиће. У Катунској нахији многи сматрају да су од Матаруга, међутим то је мало вероватно с обзиром да припадају грани I2-PH908. Исељавали су се у Бјелице и околину Котора. Славе Врачевдан.

Милатовићи из Дабовића и Међеђа у Бјелопавлићима су према предању пореклом из Чева у Озринићима одакле су се доселили преко Милата у Команима. За Милатовиће из Винића у Бјелопавићима је утврђено да насупрот предању не потичу од Милатовића из Вражегрмаца. Милатовићима су предању сродни Милојевићи из истоименог села у Пјешивцима који су се тамо доселили из Вражегрмаца, али с обзиром да је за Росандиће који потичу од Милојевића утврђено да припадају роду Чевљана-Јовањштака и грани I1-Y16437, ово предање се може одбацити. Милатовићи славе Петковдан.

Предојевићи су разгранати род из Билећких Рудина чија је матица у Пријевору. Били су у влашком друштвеном статусу у средњем веку, а имали су и свој грб због чега постоји мишљење да су били и ситна властела. У Црној Гори Предојевића има у Жлијебима где живе Радмиловићи који су се доселили из Баљака у Билећким Рудинама. Славе Никољдан.

I2-CTS10228>Y3120>S17250>PH908>Y32084>PH3310>A20333>FT25902>FT176119

Папићи – Дробњаци су род из Комарнице у Дробњаку, од кога потичу Савовићи из тог места. Папићи према предању потичу од презимењака из Петровића у Бањанима. Међутим, с обзиром да је за Папиће из Љубомира, који потичу из Бањана, утврђено да припадају генетичком роду Бањана и грани N2-FT182494, поменуто предање Папића из Дробњака је очигледно настало због истог презимена. Савовићи славе Јовањдан.

I2-CTS10228>Y3120>S17250>PH908>FT382557>BY93199

Озринићи су разгранати род из истоименог племена у Катунској нахији. На Чево су према устаљеном предању досељени из Херцеговине и зову се по свом родоначелнику Озрихни, али због презимена које је временом скраћено (слово х је нестало) постоје и погрешна нагађања да се предак звао Озро или да су дошли са Озрена у Босни. Деле се на три велике групе братстава – Гардашевиће, Драгојевиће и Цаушевиће. За све три гране је утврђено да припадају истом роду чиме је потврђено предање о заједничком пореклу. Високим наталитетом су најпре постали већина у племену које је и преименовано по њима, да би се временом иселили готово сви старинци. Озринићи су етнички најмонолитније српско племе јер поред самих Озринића у племену живе једино два мала братства која су према предању другачијег порекла – Вулаши и Домазетовићи, с тим што се и за њих испоставило да припадају роду Озринића. Озринићи у матици, као огромна већина исељеника, славе Аранђеловдан, док у Озринићи у истоименом селу код Никшића и њихови исељеници у Бањанима славе Малу Госпојину.
Брешковци из Тупана у Бањанима и Богмиловића у Пјешивцима су пореклом из Брешковог Дола у Велестову у Озринићима, а сматрају да даљим пореклом из Његуша. С обзиром да припадају роду Озринића, предање о даљем пореклу из Његуша се може одбацити. Деле се на Ераковиће, Килибарде и Ћалаице на Тупану, од којих су ови последњи из делом прешли у Сомину. Славе Аранђеловдан. Од Ераковића потичу Бошковићи, Мијушковићи и Перовићи у Богмиловићима у Пјешивцима где славе Малу Госпојину. За Милуновиће у Богмиловићима се сматрало да потичу од Лужана, али и они припадају роду Озринића. Како у истом селу живе Брешковци, највероватније потичу од њих.
С друге стране, за поједина братства која према предању потичу од Озринића се испоставило да не припадају овом роду. Тако Антуновићи, Мијатовићи и Паповићи из Горњих Поља и Голије припадају роду Марковљана и грани R1a-YP417, Бијеловићи, Миљанићи и Мркајићи из Бањана припадају грани I1-L1237, Вуковићи из Пиве припадају грани E-L241, Ненезићи из Дробњака припадају роду Новљана и грани I1-FGC22045, Гајовићи из Озринића који су према предању грана Цаушевића-Кривоглава-Рељића припадају грани R1b-U152, док Павловићи-Аџије (званично презиме им је Николић) који су према предању грана Драгојевића-Николића припадају грани I2-PH908, али нису исти род са Озринићима. Због недостатка обрадиве земље у матици Озринићи су се у великом броју исељавали широм Црне Горе. Има их у Никшићкој области где су најбројнији род, Грахову, Команима, Љешанској нахији, Никшићким Рудинама, Опутним Рудинама, Пиви, Језерима, Шаранцима, Пљевљи и Крајини.  У Крајини су исламизирани. Орзинићи чине 5,94% становништва у Црној Гори према анонимном истраживању и један су од неколико најбројнијих родова.

I2-CTS10228>Y3120>Y4460>BY37317>FT122415

Кочани су муслиманско староседелачко братство из Годочеља у Горњем Бихору. Не знају одакле су се доселили, а о њиховом пореклу постоје разне теорије. Док поједини сматрају да су од неког турког војника, постоје и нагађања на основу презимена да су из Кочана код Никшића или Кочана у Македонији. I2-Y4460 грана којој припадају је изузетно ретка на српском етничком подручју.

I2-CTS10228>Y3120>Z17855

Албијанићи из Вучијег Дола у Опутним Рудинама потичу од истоименог братства из Баљака у Билећким Рудинама. Према једном предању потичу од Јокановића из Требијева код Требиња, а према другом од Селаковића из Горње Мораче. Међутим, оба предања су побијена јер је установљено да Јокановићи и Селаковићи припадају другим хаплогрупама, због чега се може закључити да су оба предања настала на основу тога што споменути родови такође славе Стевањдан, као и Албијанићи.

Војводићи и Вукољеваковићи из Шекулара према предању потичу од војводе Петра Шекуларца, као и Радмужевићи за које је установљено да припадају грани J1-Z18463. Војводићи се деле на Булиће, Дашиће и Рмуше, док се Вукољеваковићи деле на Бракочевиће, Живковиће и Јашовиће. Сви славе Јовањдан, племенску славу Шекулара.

Караџићи су братство из Лопата у Васојевићима које се највећим делом иселило у Петњицу у Дробњацима одакле су се раширили и на друга села у том племену. Према устаљеном предању су грана Васојевића-Лопаћана, а према мање прихваћеном предању су пореклом из Македоније где су живели под планином Караџицом по којој се презивају. Утврђено је да Караџићи не потичу од Васојевића који припадају грани E-BY14151, тако да је предање о пореклу из Македоније вероватно тачно тим пре што је I2-Z17855 грана тамо најзаступљенија на Балкану. За Петијевиће из истоименог села у Бајковим Крушевицама који су према предању од Караџића из Дробњака је утврђено да припадају E-L17 грани чиме је споменуто предање оборено. Караџићи славе Аранђеловдан.

Цецуњани су муслиманско братство из Богајића у Плавско-Гусињској области. Потичу из Цецуна у Васојевићима, а сматра се да су их одатле протерали Васојевићи по доласку у то село.

I2-CTS10228>Y3120>Z17855>PH3414>Y58629

Мириловићи су један од највећих херцеговачких родова са матицом у истименом селу у Билећким Рудинама. Према предању потичу из Петровића у Бањанима. Деле се на Капоре у Мириловићима и Џелетовиће у суседној Чепелици, а исељених Мириловића који потичу од ова два братства највише има у Храсну и околини Љубиња. У Црној Гори има Капора у Доловима у Грахову. Славе Никољдан.

I2-CTS10228>Y3120>Z17855>Y230195>Y230196>A16413

Цеклињани Горњаци су највећи род из Цеклина чији се родоначелник Лека према предању доселио преко Пипера из Вукли у албанском племену Клименти. Од Усен Леке, како се према предању албанских Клименти звао Лека, су у Климентима преостала братства Врата и Ђоновић у Селцима где се Лекин син преселио из Вукли. С обзиром да Вукли припадају роду Клименти и грани и грани E-BY4590, предање о Лекином сродству са албанским Климентима је оборено. Горњаци се деле на две групе братстава – Љешевиће и Вуличевиће. Љешевићи се деле на Ђурашковиће, Јанковиће, Костиће и Татаре, а Вуличевићи на Јовићевиће, Пејовиће, Шофранце, Машановиће, Вукославчевиће (исељени у Папратницу у Дупилу) и Ражнатовиће. Ђурановићи у Мартинићима у Бјелопавлићима, Лушчани у Лушцу у Васојевићима, Цеклињани-Алимпијевци у Васојевићима и Плавско-Гусињској области, као и Хадровићи у Бихору, имају предање да су од Ђурашковића, али за ова разграната братства је установљено да припадају другим хаплогрупама, односно да не припадају роду Цеклињана-Горњака. Сви Горњаци славе Никољдан сем исељених Вукославчевића који славе Аранђеловдан.

I2-CTS10228>Y3120>Z17855>Y230195>Y230196>A16413>Y135658>A20030>Y135654>Y135653

Љешњани Војинићи су разгранати род чија братства настањују Ровца, Доњу Морачу и Горњу Морачу, а по Љешанској нахији одакле су досељени се називају и Љешњанима. Постоје два предања о пореклу њиховог родоначелника Богдана Војинића којима је заједничко то што га оба везују за властелу Војиновиће. Према првом предању Богданови преци су се најпре из Херцеговине доселили у Војиниће у Чеву, да би се Богдан преко Љешанске нахије са породицом преселио у Лијешње у Доњој Морачи (касније ће припасти Ровцима) које су назвали по истоименом селу из Љешанске нахије. Према другом предању Богдан је истог порекла као и Вукчевићи из Дражевине, а из Вучитрна су се најпре доселили Љешанску нахију, одакле су Боданови преци прешли на Чево. Из Чева се Бодан затим вратио у Лијешње у Љешанској нахији да би одатле прешао у Доњу Морачу. Међутим, како је за Вукчевиће утврђено да нису сродни Војинићима иако такође припадају грани I2-Y3120, друго предање се може одбацити због чега се може сматрати да овај род потиче са Чева, а евентуално даљим пореклом из Херцеговине. Из Роваца су се исељавали у суседна племена Доњу и Горњу Морачу. Љешњани-Војинићи се деле на велики број братстава. У Ровцима славе Аранђеловдан, у Доњој Морачи Ћириловдан (Св. Кирила Словенског, стару славу овог рода) и Срђевдан (Свети мученици Сергије и Вакхо), а у Горњој Морачи Св. Ћирила и Методија.

I2-CTS10228>Y3120>Z17855>Y230195>Y230196>FT20796

Срдановићи и Хуремовићи су два муслиманска братства која нису повезана предањима, а за која се испоставило да су генетички сродна.
Срдановићи су староседелачко братство из Плава и пар околних села о чијем даљем пореклу не постоје никаква предања.
Хуремовићи су из села Трпези у Бихору према предању потичу са Пелевог Бријега у Братоножићима. Међутим, мало вероватно да је то истинито јер грана I2-FT20796 до сада није забележена међу братствима која потичу из Братоножића.

Хаплогрупа R1a 

Хаплогрупа R1a-Z282 у Црној Гори

R1a-Z282

Љешевићи Липовци су највећи род у Грађанима, племену у Ријечкој нахији. Деле се на Вукотиће, Кнежевиће, Милановиће, Петровиће и Поповиће. Према предању потичу из Призрена одакле је њихов предак због убиства избегао у Мало Трново, да би се његов син Љеш доселио у Грађане. Исељених Липоваца има у Цеклинској Жупи. Сви славе Ивањдан.

Ћетковићи Ораховчани су братство из Ораховца у Боки Которској. Према предању потичу од Орловића из Чарађа у Голији одакле су се најпре доселили у Веље Цуце, а затим убрзо прешли у суседно племе Ораховац. Међутим, како остала братства са истим предањем која потичу из Вељих Цуца припадају гранама E-FT104106 и J2a-Y230579, предање Ћетковића о пореклу из Чарађа се може одбацити. Део Ћетковића је прешао у Братешиће и Горовиће у Грбљу. У Ораховцу славе Јовањдан, у Братешићима Зачеће Св. Јована, а у Горовићима славе Никољдан. Хаплогрупа овог братства је утврђена на основу резултата тестираног Ћетковића из Братешића.

R1a-Z282>PF6155>M458>PF7521>Y2604>L260>YP256>YP254>Y2905

Ђенђиновићи из истоименог села у Спичу важе за староседеоце у том племену. Делом су православци, а делом католици, међутим сви славе Митровдан.

R1a-Z282>PF6155>M458>PF7521>Y2604>FGC2608>CTS11962>L1029>YP417

Бећи су албанско муслиманско братство из Штодре на Бојани у Анамалима. Није познато да ли имају предање о даљем пореклу, међутим судећи по хаплогрупи којој припадају, извесно је да су српског порекла што није изненађујуће јер Анамали важе за област у којој је доста српских братстава албанизовано након преласка на ислам.

Благојевићи из Буковца у Пиви су према предању староседеоци у том племену. У прошлости су се у потпуности иселили у Гацко, да би се после неког времена део братства вратио Буковац. Од Благојевића из Гацка потичу Алексићи у Малинском у Ускоцима који су се раније презивали Дамјановић и Марковићи из Изгори код Гацка којих има и у Грахову. Сви славе Ђурђевдан.

Горевуци, Дупиљани и Шоћи су три предањска рода из Ријечке нахије и Црмнице која нису повезана предањима, али се испоставило да су генетички сродна.
Горевуци су род из Добрског Села који потиче из Клобука у Корјенићима где су били средњовековна властела. Чешће се називају Горњевуцима што је новији назив. Деле се на Јаблане и Сјеклоће у Добрском Селу, а у Добрској Жупи живи део Сјеклоћа са огранком Расплапчевићима, као и Моштроколи који су огранак Јаблана. Према предању Горевука истог порекла су и Кустудије у Његушима и Газиводе на Цеклину, међутим ова братства имају предање о пореклу из Пјешиваца, односно из Његуша. Сви Горевуци славе Св. Агатоника.
Дупиљанима се заједно могу назвати Станимировићи из Дупила и Глуходољани из Глухог Дола, који потичу из Дупила. Ове две групе сродних братстава према сопственом предању, као и према предању Васојевића, потичу из тог племена. Станимировићи из Дупила сматрају да су пореклом из Лопата које су матица Васојевића-Лопаћана, док Глуходољани сматрају да су грана Васојевића-Мијомановића, међутим како Васојевићи припадају грани E-BY14151, споменута предања се могу одбацити. Станимировићи се деле на  Ђуровиће, Ремековиће и Црнчевиће, а од два брата која су се доселила из Дупила потичу Бранковићи, Вулетићи, Гвозденовићи, Ивчевићи, Јововићи, Крстићевићи и Кумпреси у селу Глухи До у истоименом племену, док од трећег брата потичу Бокани, Калетићи, Лекићи, Раичевићи, Рајковићи и Уљановићи из суседног Буковика. Сви славе Аранђеловдан.
Шоћи из Дубове у Љуботињу према предању потичу из племена Шоши у Дукађину, одакле им се предак доселио преко Скадра. С обзиром на то да су генетички сродни Горевуцима, поменуто предање се може одбацити и по свој прилици је настало због сличности њиховог презимена са називом поменутог албанског племена. Славе Аранђеловдан.
Овом генетичком роду припада и део Вујовића – Љуботињана који према предању потичу од племићке породице Војиновића из Вучитрна, одакле су се преко Мораче и Братоножића доселили у Љуботињ, где су били спахије и једно време најутицајније српско братство у Црној Гори. Део Вујовића је прешао у Трново и Комарно који су убрзо потом припали црмничком племену Дупило. Сродници Вујовића су Лалићи и Лекићи у Црмници. За Вујовиће је утврђено да су разнородни пошто део братства припада грани R1b-FT48939. Славе Аранђеловдан.

Зековићи Тушињани из Тушиње у Дробњацима према старијем предању потичу из Куча где су се презивали Бостанџић. У том предању се наводи да од брата родоначелника Зековића потичу муслимани Љувари у Никшићу, што би указало на то да су браћа пореклом из села Љухари у Фундини, међутим ниједно братство из тог села не припада грани R1a-YP417. Код Зековића постоји и предање, по свему судећи новијег датума јер није забележено почетком прошлог века, по коме су од Радоњића из Куча који су огранак Дрекаловића, међутим то предање се може одбацити јер Дрекаловићи припадају роду Куча и грани E1b-BY165837. Зековићи славе Никољдан.

Кораћи – Бихорци су муслиманско братство из Јоховице у Бихору. Њихови огранци су Паламари из суседног Годочеља и Бибуљице из Црхаља, такође у Бихору. Кораћи из Бихора према предању потичу од православних презимењака из Горњих Села. Међутим, за њих је утврђено да припадају грани J2b2-Z1043, због чега се за поменуто предање испоставило да је нетачно.

Перишићи су староседелачко братство у Косијерима за које није познато одакле потичу. Некада су живели у засеоку Плоча, да би касније прешли у засеок Посајке. Славе Малу Госпојину.

Радовићи Пљевљаци су староседелако братство из Пљевљаске области. Од њих су Лончари из Рађевића код Пљевље на основу чијег резултата је утврђен хаплотип овог рода. Радовићи и Лончари славе Ђурђевдан.

Сијарићи су разгранато муслиманско братство из Годијева у Бихору, одакле су се раширили на суседне Шиповице. Према предању су староседеоци у Бихору. За Сијариће је утврђено да су разнородни, пошто део братства припада грани J2а-L70.

Тихомири су стари српски род који је живео на подручју племена Груде одакле су се према предању које се чува у том племену иселили у Орахово у Кучима где су славили Митровдан и дуго након исељења сахрањивали покојне у Грудама. Од Тихомира у Кучима нико није остао, али за Кликовце у Махали и другим селима у Зети, који су према устаљеном предању од Вујошевића из Подграда у Орахову, постоји и мање прихваћено предање по коме потичу од Тихомира. Како је за Кликовце установљено да припадају овој грани, а Вујошевићи припадају роду Куча и грани E-BY165837, може се закључити да Кликовци ипак потичу од Тихомира досељених у Орахово. Огранак Кликоваца су Радовићи из Матагужа у Зети. Оба братства славе Ђурђиц.

Шипачњани су група братстава из Шипачног код Никшића која према једном предању потиче из Марковине, а према другом из Велестова у Озринићима. Деле се на Божовиће, Бошковиће, Мариће, Мићовиће, Радовиће, Стојановиће и Чоловиће. Према једном предању њима су сродни Мијатовићи из Шипачног и Антуновићи и Паповићи из Казанаца у Голији, што се испоставило као тачно на основу резулата Мијатовића и Паповића за које је утврђено да припадају овом роду. Ова три братства су према устаљеном предању од Озринића-Цаушевића са Велестова што свакако није случај јер Озринићи припадају грани I2-PH908. Сви славе Аранђеловдан.

R1a-Z282>Z280

Кнежевићи – Букумире су братство из Будимље код Берана у Доњим Васојевићима. Према предању су род са Обрадовићима из Лубница, Отовићима из Буча и Кујовићима и Шуковићима из Миоске у Доњој Морачи. Обрадовићи имају нешто прецизније предање у коме се на Кујовићи припадају грани I2-A13912, док Обрадовићи још нису тестирани. За Отовиће из Белог Поља код Пећи, који потичу од Отовића из Буча код Берана, утврђено је да нису сродни Кујовићима, те да припадају грани I2-S17250, али не и њеној млађој грани I2-PH908. Кнежевићи се помињу и под надимком Букумире, иако не потичу од Букумира. Славе Васиљевдан.

R1a-Z282>Z280>Z92>Z685>YP271>YP270>CTS4648>YP1408>Y13891>BY105638>BY116359

Ћоровићи Бихорци (део) су муслиманско братство из Бихора. Потичу од Мехмед Ћор-паше који се доселио у Лозну након пада Осијека у аустријске руке. Одатле су се исељавали у друга бихорска села, а највише у Ивање где су појединачно најбројније братство. Етничко порекло Ћор-паше није познато, а једино је сачувано у предању да је био у служби Османског царства. Утврђено је да су Ћоровићи разнородни, те део братства припада грани G2a-Z2026. Од Ћоровића према предању потичу Дупљаци из истоименог села у Коритама, али је за њихов огранак Шаћировиће из Комиња код Новог Пазара утврђено да припадају грани I2-FT14506.

R1a-Z282>Z280>CTS1211>Y35>YP4278>Y109474>BY30743

Андријашевићи, Елезовићи и Јокановићи – Требињци су генетички род који чине три групе братства које немају предање о међусобном сродству.
Андријашевићи и њихов огранак Кешељевићи из околине Вилуса у Грахову према предању потичу од Дракуле Мандића из Дробњака, међутим како Новљани, чији су Мандићи према предању огранак, припадају грани I1-FGC22045, то предање је врло упитно. Предање о пореклу од Дракуле Мандића имају и Гојковићи из Мокрина код Херцег Новог и Илићи и Лазовићи из Леденица, међутим ни они не припадају роду Новљана нити су сродни Андријашевићима и Кешељевићима. Андријашевићи и Кешељевићи славе Ђурђевдан.
Елезовићи из Бањана су према предању пореклом из Старе Србије одакле су се доселили у Грахово, а одатле у Вилусе, да би коначно прешли у Бањана где живе у Велимљу и Церовици. Драганићи имају предање о најдаљем пореклу из Новог одакле су се преко Нудола у Корјенићима (данас Грахово) и Вилуса у Грахову доселили на Дријен у Петровићима, док према другом предању потичу од Елезовића што ће се испоставити као тачно. Истом роду припадају и разгранати Плањани из околине Билеће. Драганићи и Елезовићи славе Аранђеловдан, а преслављају Матијевдан, своју некадашњу славу.
Јокановићи – Требињци су род који чини истоимено братство из Тријебова код Требиња и неколико братстава која потичу од њих од којих у Црној Гори живе Пјешчићи из Равног у Пиви. Тамо су се доселили из Берушице код Гацка где живе њихови братственици. Пјешчићи према једном предању потичу од Јокановића, а према другом су огранак Окиљевића из околине Гацка. Како је утврђено да Пјешчићи припадају роду Јокановића, прво предање се може сматрати потврђеним. Пјешчићи славе Стевањдан, као и Јокановићи. Од Јокановића према предању потичу и Албијанићи из Вучјег Дола у Опутним Рудинама, међутим за њих је утврђено да припадају грани I2-Z17855.

R1a-Z282>Z280>CTS1211>Y35>CTS3402

Милиновићи су братство из Доњег Мориња код Рисна у Драчевици. Према предању потичу из Бањана, међутим овој грани не припада ни једно до сада тестирано братство из Бањана. Славе Ђурђевдан.

R1a-Z282>Z280>CTS1211>Y35>CTS3402>Y2613>Y2615>Y2609>Y2608>YP6098

Булатовићи – Бајовићи су огранак Булатовића из Мртвог Дубоког, за који је утврђено да је прибрађен поменутом братству. Булатовићи изворно припадају роду Никшића и грани I2-FT190799. Огранак Бајовића слави Лучиндан, као и сви Булатовићи.

Мијачи – Секуловићи из Утрга у црмничком племену Подгор су према предању пореклом из Васојевића, а у Утргу су прибраћени Мијачима чије су презиме узели. Мијачи су од Абрамовића из Бјелица за које је установљено да припадају грани E-FT104106, а с обзиром да тестирани Мијач припада грани R1a-YP6098, може се основано претпоставити да је од гране Секуловића. Секуловићи као и остали Мијачи славе Митровдан.

R1a-Z282>Z280>CTS1211>Y35>CTS3402>Y2613
    >Y2615>Y2609>Y2608>YP6098>BY68536>Y190918>FT242663

Живаљевићи, Петровићи и Радевићи су три братства из Велике, племена на ширем простору Васојевића. Живаљевићи и Петровићи важе за најстарија братства у овом племену, а према предањима први потичу из Пипера, а други из Васојевића. О пореклу Радевића има више предања, а углавном су се држали заједно са братствима из Велике која имају предање о пореклу из Целикна. Како се Живаљевићи у изворима помињу у Велици још пре Турске окупације, очигледно се ради о староседелачком роду из овог племена. Сви славе Алимпијевдан.

R1a-Z282>Z280>CTS1211>Y35>CTS3402>Y2613>Y2615>Y2609>Y2608>FT255070

Лончаревићи, Раденовићи и Цвијовићи Малокрћани су братства са различитим предањима за које се испоставило да припадају истом роду.
Лончаревићи и њихови рођаци Бекташевићи из Гусиња су према предању Лончаревића даљим пореклом од Милића из Бјелица одакле су се три брата доселила у Затријебач. Један брат је према предању ту и остао и полатинио се те су од њега „Бењкањи“ (ту се мисли на најбројније поарбанашене Марковиће из тог села), а од двојице браће који су отишли у Гусиње један је прешао на ислам и од њега су Бекташевићи, док је други задржао православну веру и од њега су Лончаревићи. Део Лончаревића је касније прешао у Андријевицу и Беране у Васојевићима. Мемчевићи из Бањкана који су грана Марковића међу својим исељеницима наводе и Бекташевиће у Гусињу, међутим није познато да Бекташевићи имају такво предање. С обзиром да Милићи припадају генетичком роду Матаруга и грани E-FT104106, а да Марковићи из Бањкана припадају роду Цијевљана и грани R1b-BY38894, може се закључити да су предања о пореклу Лончаревића и Бекташевића од поменутих бртстава нетачна. Лончаревићи славе Св. Стефана Дечанског (Мратиндан).
Раденовићи из Плавско-Гусињске области према предању потичу из Затријепча, а на основу тога што су исти род са Лончаревићима, може се закључити да такође потичу из Бањкана, села у Затријепчу. Раденовићи су једно од најстаријих братстава из Плавско-Гусињске области и сматра се да су ту још од времена када се градио манастир Дечани. Дуго су се бавили ковачким занатом. Настањују неколико села у околини Плава, а најбројнији су у Лијевом Метеху. Исељених Раденовића има у Рожајама. Већина Раденовића слави Илиндан, док је мањи део братства прешао на ислам.
Цвијовићи-Малокрћани из околине Пљевље према предању потичу од династије Бранковић, међутим како ниједан од два староседелачка рода из Корјенића који се везују за Бранковиће не припада овој грани, то предање се може одбацити као нетачно. Цвијовићи су најбројнији Малим Крћама где живе у засеоку који носи њихово име. Славе Св. Стефана Дечанског (Мратиндан).
Хасанбеговићи су муслиманско братство из Павиног Поља у Доњем Колашину које такође припада овом роду. Према предању су сродни Даутовићима и Мушовићима из исте области што се испоставило као нетачно јер Даутовићи припадају роду Новљана и грани I1-FGC22045, а Мушовићи припадају грани R1b-U106. Хасанбеговићи су се између два светска рата иселили из Доњег Колашина, а од њих потичу Мелуновићи из Пријепоља преко којих је установљена њихова хаплогрупа.
Појатићи из Пљевље су муслиманско братство које нема предање о даљем пореклу, а такође припада овом роду.
Како поједина братстава из Пољица у Попову која славе Лучиндан такође припадају истом роду, може се претпоставити да је матица овог рода у Попову одакле се предак Цвијовића доселио у околину Пљевље, а предак Лончаревића и Раденовића у Бјелице где се неко време задржао код Милића и одатле преко Бањкана у Затријепчу дошао у Гусиње. Презиме Лончаревић је вероватно настало пре досељавања у Гусиње, тако да су Бекташевићи вероватно исламизирани огранак Лончаревића уколико су заиста исти род као што гласи предање.

R1a-Z282>Z280>CTS1211>Y35>CTS3402>Y33>CTS8816>Y2902

Боројевићи из Доњег Краја на Цетињу су према предању из Старог Влаха одакле се доселио војвода Иван Боројев. Деле се према предању на Боројевиће (Дапчевићи и Иванишевићи), Владисављевиће (Ивановићи и Мариновићи), Вушуровиће (са Ивановићима) и Драгосављевиће (Шабани), међутим за Владисављевиће је утврђено да припадају грани E-PH1173.  Из Доњег Краја су се Дапчевићи иселили у Врањину у Цеклину и Веље Село у Мркојевићима, Шабани у Љуботињ, а Вушуровићи у Томиће у Бјелицама одакле је део прешао у Шпиљаре код Котора. Боројевићи углавном славе Ђурђевдан, док у Томићима славе Петковдан, а у Шпиљарима Врачевдан. У Мркојевићима су исламизирани.

Ђуровићи Свибљани су братство из Свибе и Мравиња у Пиперима које према предању потиче из Пјешиваца. Деле се на Детовиће и Радишевиће. Славе Аранђеловдан. Утврђено да је да од Ђуровића потичу и Пипери из околине Берана у Васојевићима који носе презиме према племену из кога потичу. Такође славе Аранђеловдан. Иако Ђуровићи припадају истој грани као и Мрке из Пипера, нису исти род. Славе Аранђеловдан.

Ивановићи Никшићани су род који према предању чине Петрушићи из Сеоца у Ускоцима и Смоловићи из Јасиковца у Дробњацима. Ивановићи су из Никшића избегли у Дробњак, а одатле су су се даље проширили на Прошћење у Доњем Колашину. Овом роду припадају и Шпањевићи из Поља Колашинских који према предању потичу од Дедејића из Дробњака који су се ту доселили са Чева. С обзиром да је за Дедејиће и још нека братства која су од њих потекла утврђено да припадају роду Крича и грани J2b-Y22066, споменуто предање се може одбацити. Сви славе Ђурђевдан.

Ковачи из Петровића у Бањанима су према предању пореклом “из Ржаног Дола код Подгорице” (могуће је да се мисли на истоимено село у Цуцама), а сродни су Деретићима из Оровца код Требиња. Славе Јовањдан.

Мрке из истоименог села у Пиперима су према предању једна од две гране Лутоваца из Лутова у Братоножићима, међутим за њих се поуздано зна да су старији слој становништва у Пиперима што је генетика и потврдила. Мрке се деле на Буљевиће, Крчковиће и Латковиће. Сви славе Аранђеловдан, а преслављају Спасовдан. Од Мрка према предању потичу Барјактаровићи из Мркојевића, као и њихови огранци Прље из Љуботиња и Лајковићи из Зете, међутим за њих је утврђено да припадају грани R1b-Y217583. Маџгаљи славе Ђурђевдан.
Маројевићи, Мушикићи, Драгнићи и Ћоровићи из Моракова у Никшићкој Жупи су према предању пореклом од Васојевића-Дабетића из Лопата (селу у коме иначе нема Дабетића), међутим на основу резултата Маројевића се испоставило да припадају роду Мрка чему у прилог иду заједничка слава и преслава које деле са Мркама. Од Мрка највероватније потичу и православни Маџгаљи из Писане Јеле у Доњем Колашину који су према предању из Куча, а за које се испоставило да припадају овом роду.

Радоничићи су братство из Убала одакле се део иселио у Доброту код Котора где су прешли у католичанство. Пореклом су из Попова. У Ублима славе Петковдан, а у Доброти Св. Крст.

R1a-Z282>Z280>CTS1211>Y35>CTS3402>Y33>CTS8816>Y2902>Y4380>A22775

Жарковићи из Недајног у Пиви према устаљеном предању потичу од Жарка Мркшића, сина Мркше Мркшића, властелина цара Душана који је управљао подручјем данашњег Косјерића. Жарковићи су пред Турцима избегли у Челиково Поље код Фоче где од једног брата кога су звали Челик потиче истоимено исламизирано братство, док је други брат Жарко прешао у Недајно. О пореклу Жарковића постоји и мање прихваћено предање по коме су они огранак Браниловића. Међу Жарковићима нема тестираних, међутим за братство Челик је утврђено да припадају овој грани на основу чега се може претпоставити истој грани припадају и Жарковићи. Славе Јовањдан.

R1a-Z282>Z280>CTS1211>Y35>CTS3402>Y33>CTS8816>Y3301>L1280>Y5647>YP6343

Бјелићи Заострани су братство Заостра у Васојевићима. Славе Митровдан, због чега се сматрало да вероватно потичу од Мрњавчића из Куча, али како Мрњавчићи припадају роду Куча и грани E-BY165837, Бјелићи су вероватно од старијег слоја становништва из тог племена уколико одатле заиста потичу.

R1a-Z282>Z280>CTS1211>Y35>CTS3402>Y33>CTS8816>Y3301>L1280>Y5647>YP611>YP3987

Мојановићи су један од најстаријих родова у Зети чија је матица у селу названом по њима. Према предању су из Старе Србије одакле су се доселили под планину Мојан на Проклетијама, а одатле су прешли у Зету. Деле се на Ајковиће, Дракиће, Кнежевиће, Лукачевиће и Пејановиће, а од последњих су и исламизирани Дервановићи и Секнићи у Подгорици. Од свих братстава која су према предању од Мојановића до сада су тестирани једино Секнићи. Сви православни Мојановићи славе Алимпијевдан, сем у Бериславцима где славе Ђурђиц.

R1a-Z282>Z280>CTS1211>Y35>CTS3402>Y33>CTS8816>Y3301>YP311>S18681>YP315>YP314

Павловићи Конављани из Бајкових Крушевица су према предању пореклом из Фоче одакле су се најпре доселили у Конавле где су живели до преласка те области под власт Дубровника, да би затим прешли у Поде код Херцег Новог, а одатле у Крушевице. С обзиром да је последње упориште властеоске породице Павловић било управо у Конавлима, постоји могућност да Павловићи из Крушевица потичу од њих. Славе Ђурђевдан.

R1a-Z282>Z280>CTS1211>Y35>CTS3402>YP237>FGC13681>YP953>YP951

Бајовићи – Чепури су староседелачки род из Руденица у Пиви одакле је већина касније прешла у пивско село Безује. Крајем XIX века променили су презиме у Бајовић. Према првом предању су од браће Баја Пивљанина, према другом од сељака Чепура који је остао на њиховом имању, а према трећем предању су грана Руђића. С обзиром да је за Руђиће утврђено да припадају роду Бањана и грани N2-FT182494, последње предање се може одбацити. Бајовићи славе Никољдан.

R1a-Z282>Z280>CTS1211>Y35>CTS3402>YP237>YP235>YP234>YP295>L366>FT36801

Ћеклићи су род и истоимено племе у Катунској нахији. Род чине три групе братстава из племена која су различитог порекла према предању – Маројевићи, Буроњићи и Мишевићи.
Маројевићи су према предању од Марка из Војковића у Ћеклићима који је прешао на ислам и променио име у Мароје. Деле се на Адројевиће, Милијевиће, Мухадиновиће, Радојевиће и Рамадановиће и временом су сви који су остали у племену прешли на православље. Од Маројевића су и исељени Стојановићи у Брајићима. Сви славе Илиндан, сем Стојановића који славе Митровдан.
Буроњићи према предању потичу од Петра Буроњића који се доселио из Бјелопавлића, а по њему се још зову и Петровићи. Деле се на Драгомиљане, Језеране, Петродољце и Убљане. Презиме њиховог родоначеника упућује на то да би даљим пореклом могли бити из Буроња у Љешанској нахији. Славе Илиндан.
Калуђеровићи су братство из Кућишта у Ћеклићима које према предању потиче од Бјелопавлића. С обзиром да Бјелопавлићи припадају грани E-Z1359, то предање се може одбацити као нетачно. Калуђеровићи су по свој прилици само једно краће време боравили у Бјелопавлићима, одакле су се после вратили у Ћеклиће. Славе Илиндан, а раније су славили Петковдан.
Мишевићи из села Вучи До у Ћеклићима се још називају и Вучедољанима по селу које настањују. Деле се на Вицковиће, Гвозденовиће и Пророчиће. Према свим предањима су пореклом из Чарађа у Голији, док су према једној верзији сродни Хераковићима и Раичевићима из Његуша. Судећи по резултату једног братства из Херцеговине које је према предању од Гвозденовића, Мишевићи такође припадају роду Ћеклића. Славе Илиндан, а раније су наводно славили Ђурђевдан.

Извори података

ДНК резултати:

  • Српски ДНК пројекат
  • FTDNA – Serbian DNA Project
  • Bošnjački DNK projekat
  • Albanian Bloodlines Project
  • 23andMe – резултате прикупио Небојша Новаковић (Српски ДНК пројекат)
  • Анонимно тестирање 404 појединца из Црне Горе из студије Human Y-Chromosome Short Tandem Repeats: A Tale of Acculturation and Migrations as Mechanisms for the Diffusion of Agriculture in the Balkan Peninsula, 2010. – статистичка обрада Синиша Јерковић (Српски ДНК пројекат)

Генетичка стабла:

Литература:

  • Андрија Јовићевић, Зета и Љешкопоље, Насеља и порекло становништва (књига 23), Српски етнографски зборник (књига 38), Српска Краљевска Академија, Београд, 1926.
  • Андрија Јовићевић, Малесија, Насеља и порекло становништва (књига 15), Српски етнографски зборник (књига 27), Српска Краљевска Академија, Београд, 1923.
  • Андрија Јовићевић, Плавско-Гусињска област, Полимље, Велика и Шекулар, Насеља и порекло становништва (књига 10), Српски етнографски зборник (књига 21), Српска Краљевска Академија, Београд, 1921.
  • Андрија Јовићевић, Ријечка Нахија, Београд, Насеља српских земаља (књига 7), Српски етнографски зборник (књига 15), Српска Краљевска Академија, 1911.
  • Андрија Јовићевић, Црногорско Приморје и Kрајина, Насеља и порекло становништва (књига 11), Српски етнографски зборник (књига 23), Српска Краљевска Академија, Београд, 1922.
  • Андрија Лубурић, Дробњаци – племе у Херцеговини, Београд, 1930.
  • Блажо Кнежевић, Властелиновићи, Подгорица, 2006.
  • Блажо A. Стругар, Стругари – братство у Цеклину 1450-1980, Цетиње, 1983.
  • Богдан Лалевић и Иван Протић, Васојевићи у турској граници, Насеља српских земаља (књига 3), Српски етнографски зборник (књига 6), Српска Краљевска Академија, Београд, 1905.
  • Богдан Лалевић и Иван Протић, Васојевићи у црногорској граници, Насеља српских земаља (књига 2), Српски етнографски зборник (књига 5), Српска Краљевска Академија, Београд, 1903.
  • Бранислав Ђурђев, Постанак и развитак брдских, црногорских и херцеговачких племена, Посебни радови (књига 4), Црногорска академија наука и умјетности, Титоград, 1984.
  • Бранко В. Kостић, Kостићи – братство у Цеклину, Пегаз, Подгорица, 2014.
  • Братство Вукчевић, Црногорско племе Љешњани (Вукчевићи) – Љешанска нахија, Дражевина,
  • Владо Ђ. Дулетић, Трагом прошлости Дулетића, Будвански културни идентитет, Будва, 2015.
  • Војин С. Муришић, Крушевице (Сврчуге – Петијевићи – Бијелићи) (књига 2), Библиотека “Хроника села”, Културно просветна заједница Републике Србије, Београд, 2000.
  • Вујанић, Јерковић, Kртинић, Маринковић, Kњига о Мацурама, Друштво српских родословаца “Порекло”, Београд, 2014.
  • Вукашин Вучков Шошкић, Шошкићи из Полимља, Београд, 1995.
  • Вукота Миљанић, Аким Миљанић, Презимена у Црној Гори, Београдска књига, Београд, 2007.
  • Вуле Kнежевић, Племе Шаранци, Београд, 1961.
  • Драган Крушић, Братство Славујевићи (Матовићи и Крушићи) у прошлости Бањана, Љетопис Бањана и Рудина, Никшић, 2016.
  • Ђорђе М. Ојданић, (Не)познате Лубнице, Комови, Подгорица, 2005.
  • Ђурђица Петровић, Матаруге у касном средњем веку, Гласник Цетињских музеја (књига 10), Цетиње, 1977.
  • Ејуп Мушовић, Етнички процеси и етничка структура становништва Новог Пазара, Етнографски институт Српске академије науке и уметности, Београд, 1979.
  • Звонимир М. Мијушковић, Племе Пјешивци – крајина Старе Црне Горе, Београд, 1984.
  • Зоран Мијбеговић, Кртољске приче, Тиват, 2016.
  • Јован Вукмановић, Паштровићи, Цетиње, 1960.
  • Јован Вукмановић, Црмница – антропогеографска и етнолошка истраживања, Посебна издања (књига DLXXXIII), Одељење дрштвених наука – одбор за филозофију и друштвену теорију (књига 1), Српска академија наука и уметности, Београд, 1988.
  • Јован Ердељановић, Братоножићи – племе у црногорским Брдима, Насеља српских земаља (књига 5), Српски етнографски зборник (књига 11), Српска Краљевска Академија, Београд, 1909.
  • Јован Ердељановић, Постанак племена Пипера, Српски етнографски зборник (књига 17), Српска Краљевска Академија, Београд, 1917.
  • Јован Ердељановић, Kучи, Насеља српских земаља (књига 4), Српски етнографски зборник (књига 8), Српска Краљевска Академија, Београд, 1907.
  • Јован Ердељановић, Стара Црна Гора, Насеља и порекло становништва (књига 24), Српски етнографски зборник (књига 39), Српска Краљевска Академија, Београд, 1926.
  • Јован Ф. Иванишевић, Подловћенско Цетиње, Јавор бр. 5, 12, 14, 16, 24 и 25 из 1892. године, Цетиње, 1892.
  • Јован Ф. Иванишевић, Путопис кроз Мале Цуце, Јавор бр. 37, 38 и 39 из 1891. године, Цетиње, 1891.
  • Косто Р. Перућица, Опутна Рудина, Београд, 1989.
  • Марко Д. Обрадовић, Поријекло и родослов Обрадовића из Лубница, Ступови / Либертас, Андријевица / Бијело Поље, 1995.
  • Марко Миљанов Поповић, Племе Кучи у народној причи и пјесми, Задужбина Илије М. Коларца, Београд, 1904.
  • Миладин Kонтић, Племе Пјешивци са историјом братства Kонтић, Београд, 1977.
  • Милан – Мишо Брајовић, Племе Бјелопавлићи, Културно-просвјетна заједница, Подгорица, 2000.
  • Милан Пековић, Никшићка Жупа, Београд, 1974.
  • Милан Р. Милановић, Бајкове Крушевице, Библиотека “Хроника села”, Одбор САНУ за проучавање села / Културно просветна заједница Републике Србије, Београд, 1997.
  • Милета Војиновић, Пљеваљски крај – прошлост и порекло становништва, Пљевља, 1997.
  • Милисав Лутовац, Бихор и Kорита – антропогеографска истраживања, Насеља и порекло становништва (књига 40), Српски етнографски зборник (књига 81), Српска академија наука и уметности, Београд, 1967.
  • Милисав Лутовац, Рожаје и Штавица – антропогеографска истраживања, Насеља и порекло становништва (књига 37), Српски етнографски зборник (књига 75), Српска академија наука и уметности, Београд, 1960.
  • Милорад Јокнић, Становништво у пљеваљском крају, “Пролетер” АД Бечеј, Пљевља, 2006.
  • Милош Војиновић, Стотину година од исељавања муслимана из Црне Горе за Турску 1914-2014, Колашин / Алачата, 2014.
  • Милош Војиновић, Тадија Бошковић, Попис домова у новим крајевима Краљевине Црне Горе 1913. године, Колашин, 2015.
  • Милун М. Штурановић, Озринићи крај Никшића – прилози за монографију, Асоцијација спорта и културе, Подгорица, 2000.
  • Миљан Јокановић, Племе Кучи – етничка историја (2. издање), Медеон / Принт, Подгорица, 2000.
  • Мирко Барјактаровић, Ровца, Црногорска академија наука и уметности, Титоград, 1984.
  • Мирко Барјактаровић, Село Петњик, Зборник радова етнографског института (књига 19), Београд, 1986.
  • Мирко Вукићевић, Вукићевићи из Трешњева и њихови коријени, ПАКО, Андријевица, 2015.
  • Момчило Мићовић, Бањани, Љетопис Бањана и Рудина, Никшић, 2016.
  • Небојша Драшковић, Чевско Заљуће и Доњи Крај – села у племену Озринићи, Библиотека “Хроника села”, Одбор за проучавање села САНУ / Културно просветна заједница Републике Србије / Министарство пољопривреде, водопривреде и шумарства Републике Србије, Београд, 1999.
  • Никола С. Вујачић, Братство Вујачић, Никшић, 1984.
  • Никола П. Рајковић, Племе Косијери 1439-1945, Цетиње, 1968.
  • Обрад Вишњић, Голија и Голијани, Требиње, 1987.
  • Обрен Благојевић, Пива, Одељење друштвених наука САНУ, Београд, 1971.
  • Павле Радусиновић, Насеља Старе Црне Горе – општи дио, Посебна издања (књига DLXII), Одељење друштвених наука (књига 92), Српска академија наука и уметности / Народна књига, Београд, 1985.
  • Павле Радусиновић, Насеља Старе Црне Горе – посебни дио, Посебна издања (књига DLXII), Одељење друштвених наука (књига 92), Српска академија наука и уметности / Народна књига, Београд, 1985.
  • Павле Радусиновић, Становништво и насеља Зетске равнице од најстаријег до новијег доба (књига прва), НИП “Универзизетска ријеч” / Историјски институт СР Црне Горе, Београд, 1991.
  • Павле Радусиновић, Становништво и насеља Зетске равнице од најстаријег до новијег доба (књига друга), НИП “Универзизетска ријеч” / Историјски институт СР Црне Горе, Београд, 1991.
  • Петар Мркоњић, Средње Полимље и Потарје у Новопазарском санџаку, Српски етнографски зборник (књига 6), Српска Краљевска Академија, Београд, 1905.
  • Петар Пејовић, Озринићи – племе Старе Црне Горе, Београд, 2004.
  • Петар Шобајић, Бјелопавлићи и Пјешивци, Насеља и порекло становништва (књига 15), Српски етнографски зборник (књига 27), Српска Краљевска Академија, Београд, 1923, репринт издање (ЦИД, Подгорица, 1997.)
  • Петар Шобајић, Корјенићи, Гласник Етнографског музеја на Цетињу IV, Етнографски музеј на Цетињу, Цетиње, 1964.
  • Радослав Ј. В. Вешовић, Племе Васојевићи, Сарајево, 1935.
  • Раде Вујисић, Братство Вујисића, ИТП “Унирекс”, Подгорица,
  • Радојe М. Ускоковић, Исељени Никшићи, Зборник радова посвећен Јовану Цвијићу, Београд,
  • Радојко Копривица, Братство Копривице – поријекло, свештеници, Љетопис Бањана и Рудина, Никшић,
  • Рајко Раосављевић, Морача, Ровца, Kолашин, Стручна књига, Београд, 1989.
  • Сава Накићеновић, Бока (антропогеографска студија), Насеља српских земаља (књига 9), Српски етнографски зборник (књига 20), Српска Краљевска Академија, Београд, 1913.
  • Сава Пејовић Трећи, Протокол – Поријекло Пејовића, Љетопис Бањана и Рудина, Никшић,
  • Светозар Томић, Бањани, Насеља и порекло становништва (књига 31), Српски етнографски зборник (књига 59), Српка академија наука и уметности, Београд, 1949.
  • Светозар Томић, Дробњак, Насеља српских земаља (књига 1), Српски етнографски зборник (књига 4), Српска Краљевска Академија, Београд,
  • Светозар Томић, Пива и Пивљани, Насеља и порекло становништва (књига 31), Српски етнографски зборник (књига 59), Српка академија наука и уметности, Београд, 1949.
  • Слободан Мишовић, Становништво пљеваљског краја, Завичајни музеј у Пљевљима, Пљевља, 2013.
  • Слободан Н. Ковачевић, Граховски Ковачевићи кроз векове и ратове, Пергамент, Приштина,
  • Стеван Поповић, Ровца и Ровчани у иторији и традицији (Друг о допуњено издање), ИТП “Коло” / ИТП “Унирекс “, Никшић, 1997.
  • Стојан Kараџић, Вук Шибалић, Дробњак – породице у Дробњаку и њихово поријекло (II измијењено и допуњено издање), Београд, 1997.
  • Томо П. Ораовац, Арбанашко питање и српско право, Београд, 1913, репринт издање (Прометеј, Београд, 1999.)
  • Чедомир С. Булајић, Вилуси, Библиотека “Хроника села”, Одбор за проучавање села САНУ / Институт за социолошка истраживања, Београд,
  • Шпиро Лучић, Љетопис породице Лучића и Парохије суторинске од 1680. до 1930. године, Завичајни музеј Херцег-Нови, Херцег-Нови, 2000.
  • Božidar A. Vukčević, Lješanska Nahija II, Montenegrina, Kanada, 2003.
  • Čedomir S. Bulajić, Rodoslov bratstva Bulajić, Beograd, 1987.
  • Fadil M. Kardović, Porijeklo bratstva Kardovića, Sportturist, Novi Pazar,
  • Jovan B. Keković, Porijeklo i rodoslov Kekovića iz Zagarača (2. izdanje), NVO Kekovići iz Zagarača, Podgorica, 2013.
  • Jovo Medojević, Muslimani u bjelopoljskom kraju 1477-2002, Almanah, Podgorica, 2003.
  • Nadžib Kočan, Selo Vrbica u turskim popisima, Новопазарски зборник 36, Нови Пазар, 2013.
  • Miloš Krivokapić i Saša Knežević, Prilog proučavanju porijekla stanovništva i antroponimije Orahovca (Boka Kotorska), Anali Dubrovnik 55/1, Dubrovnik,
  • Risto Kovijanić, Pomeni crnogorskih plemena u kotorskim spomenicima – Knjiga I, Istorijski institut SR Crne Gore, Cetinje, 1963.
  • Risto Kovijanić, Pomeni crnogorskih plemena u kotorskim spomenicima – Knjiga II, Istorijski institut SR Crne Gore, Cetinje, 1974.
  • Robert Elsie, The Tribes of Albania – History, Society and Culture, I.B.Tauris & Co. Ltd, London/New York, 2015.
  • Veselin Konjević, Kazivanje Ahmet-bega Mušovića, Matica br. 69, Matica crnogorska, Cetinje,
Avatar photo

Аутор чланка:
Иван Вукићевић

Коментари (71)

Одговорите

71 коментара

  1. Виктор Ратковић

    Читајући ово долази се до закључка да је потпуно нетачно предање да Несторовићи, Лучићи и Ратковићи (из Пријепоља), иначе свеи I1 P109 потичу од Куча, односно да се неки поп Нестор отуд населио у село Кучин (пре око 200 година), већ испада да су чисти Новљани…

    • Данило

      Пријатељу та прича ,,да су Кучи” је нажалост много честа појава код многих брастава,довољно је човека погледати физиономијом и знати.
      Дођу тако хвале се да су ,,Кучи” а оно плави,високи,плаве или зелене очи тога код Куча нема, проблем је што су и многим исељеним браствима из Куча управо бројни ,,прибраћени” уништили предање, често мањи дио неког братства су Род Куча и лако их је препознати изгледом али већи дио тог браства нису и онда дође тестира се тај прибраћени и буде друга Хаплогрупа,тога има доста а некад читаво браство измисли предање.
      Можда су нека браства боравила у ,,Племену Куча” и ту узела крсну славу и причу о поријеклу, али Род Куча многи то нису!

      • Darko

        Daj bre , kakvo je to filozofiranje , pa više sam video plavušana , ako već hoćeš da znaš upravo u okruženjima gde su ev-13 dominatntni . Kuča imaš plavih koliko hoćeš , inače Hercegovac sam , i baš iz Kuča poreklom , baba i deda sa meduna , svi plavi , kevini iz bileće , i to i1 , osim visine , bez problema prolaze kao grci ili sicilijanci , kao i većina ljudi ovde u Hercegovini . Gde god da sam bio misle da sam grk ili žabar , a za oca da je nemac . Jedino se za visinu slažem , kuči jesu nešto niži .

        • Горан

          Мислим да постоји повезаност између Милачића из Куча са братством Морачанин из Горње Мораче собзиром на исту хаплогрупу I1Z63-Y13946-51867.Познато је дасу многи Кучи у време прве похаре бјежали у Ровца и Морачу те је можда неки Милачић остао у Горњој Морачи,уз Селаковиће,прозвао се Морачанин.Ако су Милачићи заиста потомци Илика Лалева Дрекаловића,тј.његовог сина Вукослава,онда се поставља питање која је хаплогрупа Вукослава и његове браће као и дали је Илико њихов отац имао хаплогрупу I1Z63-Y13946?Ако би се ова хаплогрупа показала код још неког потомка Вуксана Иликовог могли би доћи до закључка да је то Иликова хапло група за коју мислим да су је у извесном проценту имали Арбанаси и дасу је они преносили у Куче и Клименте,Груде.У свим монографијама Милачића наводи се да Калачи из Рожаја потичу од Вуша Перовог Милачића док се за Милачиће постоје две тврдње:потомци седмог Иликовог сина Милача или потомци Иликовог сина Вукослава и Иликове служавке Милаче.(Родослов Раковића)Ако је ово тачно закључили би даје Иликова хаплогрупа I1-Y13946.Арбанаси?

          • Горан

            Што се тиче хаплогрупе I1P109 позната је као Норманска.Она је могла бити присутна код појединих Арбанаса који су живели у Кучима временом Посрбљени а међу Арбанасе је дошла на исти начин и у исто време као и међу оне Влахе који су отишли у Дробњак.У 11веку је велика Норманска војска у којој је било много Лангобарда-Германа(I1Z63-Y13946)ратовала у Епиру и Тесалији против Византије.Веома много њих се нису вратили бродовима у Италију већ су остали у Албанији и Тесалији у планинама,после пораза од Византије.Временом су се ови Нормано-Лангобарди бивши војници интегрисали у становништво Албаније и Тесалије постали Арбанаси и Власи Брђани.Тако су I1P109 и I1Z63-13946,Арбанаси и Власи Нормано-Лангобард.порекла разносили на многе стране Балкана.Неки у Север.Албанију,Брда неки у Стару Херцеговину и даље на запад.Неки Арбанаси у територији Куча могли су бити истог Норманског порекла као и власи Новљани у Дробњаку.Стари Кучи Арбанаси су могли имати Норманску I1P109 као и I1Z63 Германскукоји су временом одатле са тог простора у највећем броју иселили замењени већинским Е1bV13 становништвом.Наравно увек остану неки трагови старог становништва неке области.

            • Darko

              Ja mislim da i1 u Kučima ima veze sa Arbanasima iz Dukađina , treba znati da je tu oblast Beriša , iz koje Kuči imaju predanje da je Drekale poreklom . Meni su Klimenti interesentni , jer na osnovu haplotipa , njihove ev-13, i ako je deo njih i1a-z63 , možemo li tvrditi da imamo jedno poveće pleme koje je celovito germanskog porekla . Ova njihova ev-13 grana z16988 je prisutna još samo kod nemaca , austrijanaca , holanđana i danaca .

            • Горан

              Норманскоих војника који су под вођством Роберта Гвискара из Јужне Италије дошли у Епир,Драч,Тесалију било је око 25.000.,већина Германског Скандинавског порекла.Велики број етничких Данаца,Швеђана,Холанђана,Викинзи,Англо-Саси били су део Нормана Роберта Гвискара плус Итало-Германи из Италије и Сицилије.Једна од многобројних хаплогрупа и подграна коју су ови војници донели у Албанију ,можда и као велика група истог порекла је E1bV13 Z16988,можда сви Данци-Викинзи,остају у Север.Албанији као јединствена група земљака чији су потомци остали на истом подручју временом постали Арбанаси Дербенџије прозвани Клименти по Византиј.тврђави Климентима,поред које су становали.С обзиром да су у Албанији 11веку били Нормани потомци Викинга за очекивати је дасу међу њима најбројнији били Данци,Холанђани,Франци(Нормандија)већи број Латина Готског и Лангобарског порекла.Овако велик број Нормана,25.000војника где је било веома много дезертера свакако је оставио свој генетски траг иу Албанији иу Зети,Тесалији,Анталији,Сицилији где год су били присутни.Па и име покрајине Дукађин је настало по Норманину Дукс Жан,Кнез Жан,тј.Јован.Дакле то је место где су настањени бивши Нормански војници.У 11веку 25000.људи у једној области(Драч) тоје било изузетно много.

        • Данило

          Баш занимљиво ето ја скоро ниђе не виђох ,,плаве Куче од Подгорице до Пештера”, осим Милачиће који су И1 и нису Род Куча не знам можда су твоји од Бањовића Р1а, или Р1Б за која су по предању нека муслиманска браства из лимске долине и Пештера.Било је нешто других Хаплогрупа у Племену Куча али дана их нема,јер у Кучима није пронађена ни једна друга Хаплогрупа осим Е1 што је Род Куча.
          А антрополошки гледано Кучи су доминантно медитеранског изгледа, нешто мање динарског, у дебелој већини тамнијег тена,косе и очију.Ја као Род Куча баш такав и моје братство.

          • Darko

            Brate , o čemu pričaš ? Ovi i1 su arbanasi , što su u kuče , ali gledaj otac mi je od rajkovića , ubli , plav , svetao , keva mi je iz bileće , osim rasta , stereotipna mediteranka . Ako već pričaš o mediteranskoj rasi na balkanu , Hercegovina je tu na prvom mestu . Osim visine , većinu hercegovaca ne možeš razlikovati od sicilijanaca i grka . Imam prijatelje klimente katolike , svi plavi germanoliki , jednostavno haplogrupa ne utiče na izgled . A od kojih si kuča , meni je to sumnjivo što pričaš , otac mi je kuč i to ev-13 , u njegovom reonu plavušana koliko hoćeš . Milačići su vrv Dukađinci poreklom , kao i kalači .

            • Данило

              Стари Кучи са Убала(засеок Рајовићи)Гољевић-Голевић има тестирани рођак EV13 Род Куча, досада тестираних Куча што ћеш наћи на српском или тзв:бошњачком ДНК проекту има скоро 100, а од тога преко 90 ЕВ13 Хаплогрупа, и ријетко која друга, нешто мало Р1Б и то по предању муслиманска браства из лимске долине и Пештера(Зукорлић,Зилкић,Алић…),кажем ти било која друга Хаплогрупа за Племе Куче је ријеткост и само племе је преко 90% Род Куча тако је и у ,,Кучку Крајину” ђе су Арбанаси.Кад смо код Расе па како Херцеговци могу бити медитеранци кад су највисочији људи и типични представници ,,Динарске” и Атланско медитеранске расе, коју одликује висок раст и Доликокефалија(уска глава), а Кучи су типични медитеранци, Мезокефалне лобање.Кажем ти знам јер сам обишао и Куче и Пештерску висораван(ту ми је ујчевина Сјеница),Клименти са Пештера су мали и црномањасти једини што по правилу имају ,,зелене очи”.
              Хаплогрупа утиче на изглед у то сам сигуран,па само погледај Мале Цуце који су ЕВ13 и упореди са Вељим Цуцама,који су Херцеговци и Ј2, од висине боје коже и свега осталог очигледна разлика!.Уверен сам да Хаплогупа утиче на изглед доста.

            • Darko

              Burazeru , visina je jedno i to se slažem , ljudi kad se poturče poprimaju drugačiju fizionomiju zbog načina življenja . Hercegovci su najviši , ali ja pričam o faci . Klimentski ev-13 jeste germanski ako te zanima , idi na sever albanije i pogledaj ih , meni i liče na nemce i holanđane , katolici barem . Gde god da sam otišao , a povukao sam na kevine , misle da sam italijan . Meni stereotipan hercegovac izgleda kao onaj Tesio iz Kuma . Visok , krakat , mrk , tako mi i majčini svi izgledaju . Najbolji primer ti je Brad Dexter , stari glumac , poreklom iz Ljubinja . Na severu albanije sam lično bio dvaput , dukađin i klimeti , moj utisak je da je tamošnje stanovništvo svetlike kompleksije . A gen ne utiče na izgled iz razloga mešanja . Još jednom , kevini su hercegovci , starinom drobnjaci , svi preko 190 i tamne mediteranske kompleksije , što je normalno za hercegovinu . Nemoj me učiti , rođen sam u trebinju .

            • Darko

              Uostalom , zašto je kun naveo sever albanije kao prostor najjačeg stepena dinarizacije , on je malisore na severu albanije opisivao kao ljude svetlije kompleksije . Njegov rad se zove The mountains of giants : North albanian ghegs . I upravo je keljmende opisao kao najveći stepen dinarizacije , mada po meni su šalje , koja je šansa onda da kuči nisu dinarci a odmah su pored . Erdeljanović i kun su tvrdili da u kučima ima solidan broj plave kose i da je rast relativno visok . A ako već hoćeš da znaš , jedini plav drug iz trebinja je ev-13 Vujović , iz Bileće poreklom . Za visinu se jedino slažem od svega , da kuči u proseku jesu niži od okruženja , ali daleko od toga da su niski . A što se poturčenih tiče , prosto kultura života , muslimanski običaji , utiču na promenu fizionomije . Generalno , muslimani su dosta manjeg rasta , i u BiH , i u Sandžaku i na Kosovu .

            • Goran

              Родоначелник моје фамилије се звао Мартин,Климента дошао са Пештера почетком 18века у село Корита засеок Шапоње,оженио се од Драгутиновића и узео да слави Стевањдан,вратио се православљу па га прозвали Грк.Његови синови су по засеоку прозвани Шапоње Гркови.Сви његови потомци некако су подељени што се тиче физичк.изгледа:Једни су високи крупни црномањасти,други ниски тамнокоси,тамнопути и већина нас има зеленкасте очи.Ми смо хаплогрупа I1Z63-Y13946 моји рођаци знају да је Мартин био Арнаут,Климента са Пештера,ми смо његовог сина Шћепана потомци.Можда су и Милачићи потомци неког Клименте прибраћеног у Дрекаловиће.Мислим да је међу Климентима било и у усељених Арбанаса са мојом хаплогрупом,или поарбанашени Срби у Малесији.Од 18века смо Старовлашани од Нове Вароши.

            • Darko

              Gorane , gen koji dominira u klimentima ev-13 z16988 , još ako dodamo i1az63 kao moguć gen koji je egzistirao u klimentima , imali bismo jedno kompletno pleme germanskog porekla , što je vrlo moguće da su određene germanske naseobine na Balkan se tu naselile . Takođe i u Dukađinu ima pregršt i1az63 .
              Erdeljanović je rekao da u kučima ima puno norika , tj mešavine dinarida i nordida , što i ima logike , jer drekalovići tvrde da su potomci drekala kastriota , koji je u srodstvu sa skenderbegom , i upravo da je iz dukađina . Tako da sve je moguće , a što se danila tiče , haplogrupe ne utiču na izgled iz razloga mešanja , klime i ostalih faktora , koji opredeljuju našu fizionomiju , a i ko zna koja je baš genetika za svetao ten .

            • Goran

              Треба узети у обзир и дасу у Малесији,Дукађину,широј околини Скадра и Дриваста,Задримљу живели заједно и Срби и Арбанаси и даје долазило до њиховог честог мешања посебно у Малесији,али дасу Малесори имали доминантну Германско-Норманску генетику,из Епира и Дукађина.Што се тиче физиономије веома јако утиче на изглед и вековни живот у планини,напољу,у брдима.Моји су прађедови сви брђани,планинци,сточари,тамни у лицу много много грубљи јачи,чвршћи,од нас данас који живимо у градовима.Погледајте данашње Пештерце и Старовлашане сточаре и њихове унуке у градовима,ко да нису исти род.Код Пештераца превладавају Пореклом Клименти и Кучи,Старовлашани углавном Херцеговци,Гејаци од Ивањице углавном Васојевићи.Сви имају Планиску физиономију.

            • Darko

              Slažem se Gorane za to da kad žive u gradovima poprime drugačiju fizionomiju lica , jednostavno drugi način življenja , mada kod ljudi koji su se poturčili , obično kroz generacije dolazi do smanjenja rasta u odnosu na hrišćane od kojih su nastali a i face kreću da poprimaju određene bliskoistočne crte , pogotovo Sandžak i Kosovo , mada i u BIH ima toga dosta , tako da i kultura i običaji imaju značajnog udela u fizičkim crtama lica .

            • Goran

              На Гуглу се за упит ,,Клименти у Срему,,може видети чланак о књизи Марка Лоша Мараша,професора историје из Руме родом из Хртковаца,Хртковци у времену и простору.Марко Лош је писао о свом пореклу од Климената,њихову историју,долазак у Хртковце Никинце и Јарак,презимена и фамилије у Јарку и Никинцима које потичу од Клименти.У књизи су описане фамилије Никић и Пепчић пореклом Клименти.Књига обилује фотографијама породица из Хртковаца,прави типични Сремци,многи од њих су похрваћени,они у Јарку су Православци Срби.По фотографијама Пепчића из Хртковаца неможе се ни претпоставити веза са Климентима из Малесије.Типични Сремци нимало неличе на данашње Пештерце.Књигу вреди прочитати и видети фотографије Климената у Сремској ношњи,са много Климентских презимена.У књизи се говори о животу досељених Арбанаса у Сремску равницу.

  2. Bojan

    Uz svo poštovanje za vaš kompletan rad, koji pokušavam da pratim što je više moguće, moram da kažem da odeljak o Kaljevićima nije na mestu. Profilisanje roda je izvršeno na osnovu mog rezultata a da niko od roda Kaljevića nije to potvrdio SNP testiranjem…Mislim da je to jako problematično i nadam se da drugi rodovi nisu tako profilisani…Pozdrav

    • Иван Вукићевић

      Хаплогрупа Каљевића која је наведена у овом тексту (I2-FT25902) је преузета из табеле Српског ДНК пројекта. Не уређујем ту хаплогрупу на пројекту, али знам да су надлежни уредници тако сврстали Каљевиће на основу одређених специфичних вредности које њихов модални хаплотип поседује. СНП текст је свакако пожељан да бисмо добили потврду.

  3. Bato

    Živaljevićima nije predanje da su iz Pipera. Nama je predanje da smo iz okoline Duklje, sto je par vjekoca nakon naše selidbe naselilo to pleme. Mi smo u velikom broju iselili oko Čakora. Sela Mašnica, Velika, Meteh i Crni Vrh blizu Peći. Pošto su bili susjedi Stefanu Nemanji, koji je iz Rasa, par kilometara od grada Duklje, pretpostavljam da smo imali svojinske odnose preko oduva. Zato ne treba da čudi da je Hramenu i Hranoju Živaljević bio dodijeljen kao feud gornje Polimlje, Plav i Gusinje u Dečanskoj hrisovulji.

    • Иван Вукићевић

      Предање о пореклу Живаљевића из Пипера је забележио Андрија Јовићевић у свом раду Плавско-Гусињска област, Полимље, Велика и Шекулар (страна 541.). То не значи да Живаљевићи данас немају и предање које сте навели, али је предање о Пиперима дефинитивно постојало почетком прошлог века.

  4. БОЈАН

    Каљевићи су тестирани на наведену грану и резултат је негативан,значи Каљевићи нису ФТ 25902.

  5. Владимир Бојановић

    Када ће се ажурирати текст за Никшиће и прибраћеног рода Никшићима у Потарју (Y134578=Лучиндан), с обзиром да се доста тога новог открило по питању предања о пореклу Никшића са Грбља које је генеалогија оборила, старости FT190799 укључујући и низводну мутацију Y189944, које превазилазе временски период досељавања Никше другог у Оногошт, њеног (FT190799) рачвања, веће разноврсности на северу (Полимље, Потарје, Рашка, Стари Влах Y189944*) у односу на Жупу Никшићку, неприпадности Требјешана и једног дела Жупљана тзв. “Никшиној подграни” Y250780?

  6. Воихна

    У тексту се наводи: “Милићевићи-Крњачани (I2-CTS10228>Y3120>S17250>PH908) су братство чија је матица у Крњачи код Прибоја, одакле су се раширили на Пљеваљски крај. Од Милићевића потичу Ненадићи из исте области, захваљујући чијем резултату је утврђена хаплогрупа Милићевића. Од Милићевића према предању потичу и Терзићи из Пљеваљског краја, али је за њих утврђено да припадају грани I1-M227. Крсна слава Милићевића је Никољдан.”
    Поредећи наводе неких аутора (Т. Пејатовић, М. Војиновић, М. Јокнић) изгледа да ни носиоци било ког од наведених презимена у пљеваљском крају нису истородни. У сваком случају, приоритет би био да се тестира неко из овог старог братства Милићевића из Крњаче, пошто је веома упитно утврђивати њихову хаплогрупу на основу резултата једног од Ненадића, чак и ако је предање тачно. Након тога се може утврдити да ли, и који Ненадићи и Терзићи потичу од њих.