Род Васојевића

7. априла 2018.

коментара: 37

Андријевица у између два светска рата

Аутор: Иван Вукићевић ([email protected])
Објављено: 7.4.2018. | Допуњено: 29.12.2020.

Кратки опис рода

Васојевићи су род од кога је проистекло истоимено племе у Брдима на подручју данашње Црне Горе. Назив рода је патронистички, односно потиче од имена родоначелника Васоја. Родоначелник Васоје је према предању унук Вукана Немањића, а у Лијеву Ријеку под Комовима се са породицом доселио из Херцеговине Васојев праунук Васо Васојевић. На основу историјских извора поуздано се може тврдити да Васојевићи још од прве половине 15. века настањују област Лијеве Ријеке у Брдима и да су се доселили као православни Срби. Одатле су се проширили најпре на горњи ток Таре, а затим и на Горње Полимље одакле су истисли албанско племе Клименте који су претходно запосели земљу исељених полимских Срба. Ширењем племенских граница Васојевићи су населили пространо подручје од Љешнице до Брезојевице у Полимљу чиме су у састав њиховог племена ушла и братства другачијег порекла, као и некада самостална племена Шекулар и Велика. Племенско седиште је временом премештено у Андријевицу, а Васојевићи су уласком у састав Црне Горе у 19. веку постали једино племе у по коме је нека нахија носила име. Васојевићи се деле на Мијомановиће, Новаковиће и Рајевиће, а најбројнији Рајевићи се деле на Дабетиће, Ковачевиће и Лопаћане. Исељених Васојевића има у већем броју у Горњој Морачи, Никшићкој Жупи, Пољима Колашинским и Бихору. Крсна слава Васојевића у матици и већине исељеника је Аранђеловдан.

Васојевићи припадају грани E1b-V13>Z1057>Y30977>Y37092>Y126722, а генетички су им блиска и поједина братстава из Херцеговине и Босанске Крајине. По бројности се издвајају Бобанци – ђурђевштаци из Бобана у Херцеговини и братства која славе Часне Вериге Апостола Петра чија је матица код Мркоњић Града. Сродство са Бобанцима – ђурђевштацима и једним староседелачким братством из Постољана код Невесиња иде у прилог предању о пореклу Васојевића из те области. За све три основне гране Васојевића је генетички потврђено да припадају истом роду, међутим за већину братстава у другим областима Црне Гора која имају предање о пореклу од Васојевића утврђено да ипак не припадају роду Васојевића. Ту се по бројности истичу Витковићи и Потолићи из Пјешиваца, Глухдољани и Станимировићи из Црмнице, Караџићи из Дробњака из Мораковци из Никшићке Жупе. Род Васојевића према анонимном истраживању чини 4,95% становништва у Црној Гори и један су од неколико најбројнијих српских родова.

Овај чланак ће бити допуњаван како буду пристизали резултати ДНК тестирања.

Историјски помени

Васојевићи се први пут спомињу 1444. године у тужби Дубровчанина Брајана Проданића поднетој дубровачком суду у којој наводи да су 60 горштака убили његовог брата и опљачкали робу за шта је поред Васојевића оптужио још и Пипере и Бјелопавлиће. У истој тужби се наводи да се напад догодио на подручју Медуна и Рикавца који се налазе на данашњој племенској територији Куча. Због тога су поједини аутори аутори попут Константина Јиречека дошли до погрешног закључка да је некадашња матица Васојевића била нешто јужније на кучкој племенској територији превиђајући да би се том логиком онда исто могло рећи и за Пипере и Бјелопавлиће, што би било подједнако погрешно. На то да су Васојевићи настањени у Лијевој Ријеци од самог доласка у Брда указују сви доступни историјски извори, као и народна предања.

У селу Бујаковина код Фоче се налази споменик кнезу Арађију Васојевићу који је живео у време Сандаља Хранића почетком 15. века. Како Васојевићи имају предање да су се у Лијеву Ријеку доселили из Херцеговине, као и да им је један од даљих предака кнез Аранђел, може се претпоставити да је постојбина Васојевића заиста била у околини Фоче где је живело истоимено братство.

У турском дефтеру за Скадарски санџак из 1485. године се спомиње Речица чији је нови назив Васојевићи. Село је припадало нахији Пипери и било је тимар старешине Хасана Маринова. Албански аутор Селами Пулаха у свом преводу овог дефтера из 1485. поименично наводи све пописане пореске обвезнике овог села те године.

Порески обвезници у селу Речица 1485. године

Укупно је било 18 кућа са следећим домаћинима према преводу Божидара Вукчевића: Радула, син Којче; Данија, син Вукашина; Степан Владисалић; Никола, син Божидара; Вукосав Велик; Поп, син Стоје; Павле Гербаш; Петро, син Стоје; Сладоја, син Стовића; Никач Мачо; Брано, син Мелка; Радосав Херцеговић; Дука, син Милоша; Вука, син Ђорђа; Томјан син Радоње; Миоман, син Стоје; Вучић, син Тихога; Владислав, син Димитрашина. У дефтеру се такође спомиње да је претходни власник земљишта био Прекал Гуризи по чијем имену би се могло закључити да је био Албанац. Речица се највероватније односи на данашњу Лијеву Ријеку, матицу Васојевића. Међу пописаним домаћинима се наводи и Миоман, што би могао бити родоначелник Мијомановића – једног од огранака Васојевића. Од свих пописаних једино Степан Владисалић и Радосав Херцеговић су наведени под својим презименима, па постоји могућност да су другачијег порекла од осталих Васојевића и да су се заједно са њима доселили из Херцеговине. Презиме Херцеговић су у историји први узели припадници властеоске куће Косача према титули херцег, и то управо у другој половини 15. века, тако да је врло могуће да је Радосав Херцеговић изданак Косача. Уколико би то био случај, то би значило да су се Васојевићи етапно преселили у Лијеву Ријеку из области Косача јер презиме Херцеговић није постојало 1444. године када се Васојевићи први пут спомињу у Зети.

Када је у питању дефтер из 1485. године, битно је споменути да се подаци разлику у зависности од извора. Тако Бранислав Ђурђев у свом раду о настанку племена у Црној Гори наводи да село Рјечица са селом Дуга има 15 кућа и приход од 750. С друге стране, албански аутор Селами Пулаха, чији је рад превео Божидар Вукчевић, пише да Речица има 18 кућа и приход од 900 не спомињући да Речици припада Дуга. Ђурђев затим наводи да се Рјечица односи на данашњу Ријеку Пиперску што је и логично уколико је тачно да је Рјечици припадало село Дуга које је одмах са друге стране Мораче. Пулаха међутим каже да је Речица стари назив за село Васојевићи. Поставља се питање откуда различити подаци о броју кућа, односно да ли је можда Пулаха обрадио изворне податке са овог дефтера, а Ђурђев сумарне у којима има грешака. Како Пулаха наводи именом и презименом свих 18 домаћина, нема дилеме да је постојало село са тим бројем кућа. Такође, уколико би било тачно и да је Рјечици припадала Дуга, како наводи Ђурђев, и да је нови назив за то село Васојевићи, како наводи Пулаха, онда би то значило да су Васојевићи живели у Ријеци Пиперској за шта не постоје било какве индиције. Дакле, постоје само две могућности – прва је се ради о два различита села што би објаснило различити број кућа, а друга да подаци које износи Ђурђев нису тачни односно да их је преузео из сумарног дефтера где се поткрала грешка. Без додатног увида у оригиналне изворе није могуће донети било какав закључак.

У наредном турском дефтеру за Скадарски санџак из 1497. године Речица је и даље припадала нахији Пипери и имала 48 кућа са следећим домаћинима: Kнез Дабко, син Вукашина; Вуксан, син Дабов; Вукман, син Дабов; Вуксан, син Тихосавов; Вучић, син Тихосавов; Богдан, син Тихосавов; Вукосав, син Радичев; Радаш, син Радичев; Јако, син Kројашина; Ђорђије, син Јаков; Ђурашин, син Јаков; Мило, син Радулев; Вук, син Милка, самац; Лазар, син Радоње; Павко, син Мелков; Братко, син Мелков; Брад, син Братков, самац; Никач, син Никачев, самац; Вуксан, син Радоње; Никола, син Богданов; Црни, син Богданов; Рашко, син Мелков; Јован, син Мелков; Kоле, син Мелков; Паво, син Вучете; Kрал, син Војков; Ђуташ, син Војков, самац; Радоња, син Kарлов; Јован, син Kралов; Радоња, син Kарлов; Брато, син Вуксанов; Ненко, син Вуксанов, самац; Радослав, син Угљеше; Боја, син Рамјоне; Вук, син Боје, самац; Дабижив, син Вуксе; Вучета, син Вуксе; Ђурашин, син Радосава; Ђорђије, син Ђурашина, самац; Миоман, син Стоје; Ненко, син Миоманов, самац; Вукиц, син Kалођеров; Ђорђич, син Вукица; Вукослав, син Браца; Вуцета, син Вукосавов, самац; Бурила, син Радоње; Новак, син Радоње; Лекац, син Радоње, самац; Дедац, син Сладов; Ђорђич, син Сладов, самац; Медич, син Радула; Радич, син Медичев, самац; Вричиста, син Рашков; Радич, син Рашков, самац; Ненко, син Николе, самац; Никола, син Божидаров; Вукашин, син Николе, самац; Владисав, син Степанов; Јован, син Степанов, самац; Радула, син Степанов, самац; Новак, син Божидаров; Шишман, син Степанов; Степан, син Владиславов; Божидар, син Петров; Вуксан, син Милуша; Дукој, син Милуша; Дабчул, син Дукоја, самац; Никола, син Вучете; удовица Радославова, сина Вуксанова; удовица Kабаља, сина Прибојева; удовица Радославова, сина Николе.

Васојевићи су Полимље почели да насељавају након 1689. године када је аустријска војска, након претходног заузимања великог дела Старе Србије уз помоћ српских устаника, напустила то подручје. Старо српско становништво се у великој мери повукло са аустријском војском због страха од турске освете, а напуштена села насељавају брђанска и малесорска племена, а пре свих Васојевићи и Клименти о чему постоје бројни историјски извори. У 18. веку ће између ова два племена доћи до сукоба у коме ће Васојевићи уз помоћ преосталих Срба изаћи као победници, а Клименти у потпуности бити протерани из данашње области племена Васојевића са изузетком села Пепића код Мурина. Васојевићи у Лијевој Ријеци су са Турцима најчешће били у сукобу, па тако рецимо владика Василије Петровић у свом спису Историја о Црној Гори из 1754. године међу онима који су предводили народ у борби против Турака 1711-1712 под вођством владике Данила спомиње и Милоша, војводу племена Васојевића. С друге стране, Васојевићи који су прешли у Полимље су дуги низ година били у добрим односима са Шабанагићима из Гусиња чије су један период биле чивчије, док су у исто време константно били у сукобу са муслиманима из Бихора. Почев од друге половине 18. века Васојевићи се све чешће спомињу у историјским изворима које овде нећемо наводити.

Када се говори о историјским изворима, важно је рећи нешто и о Бобанима из Попова за које се испоставило да су сродни Васојевићима. Презиме Бобан се на простору Херцеговине у историјским изворима први пут спомиње 1379. године, док се Бобани као родовско-племенска групација први пут спомињу 1393. године, односно 51 годину пре него што ће Васојевићи први пут бити забележени у Зети. Бобани су у 15. веку били једно од племена са влашким статусом који су имале организоване родовске заједнице које су се бавиле сточарством.

Предања

Према устаљеном предању Васо, предак свих Васојевића, је по мушкој линији изданак лозе Немањића, а у Лијеву Ријеку се доселио из Херцеговине где је боравио код свог рођака Херцега Сјепана. Међутим, предања спомињу различите припаднике ове династије као директне претке Васојевића. Најчешће се говори о пореклу од Вуканове лозе, а пасови од Стефана Немање до Васа су према тој верзији следећи: Стефан Немања-Вукан-Костадин-Васоје-Стефан (Стеван)-Костадин-Васо. Уколико је заиста тачно да се Васов прадеда звао Васоје, то би значило да цео род Васојевића носи име по њему, а не по Васу. На то упућује и чињеница да се род не зове Васовићи, како би било логично да је назван по Васу, већ Васојевићи. Предање о пореклу Васојевића од Немањића није утемељено у историјским изворима јер није познато да је Вукан имао сина Костадина.

Према другом предању, које је иначе врло слабо заступљено у Васојевићима, а чешће се могло чути у Братоножићима, Васо је пореклом „од Деспотовића“, односно од деспота Змаја Вука Гргуровића, сина слепог Гргура Бранковића. Ово предање је по свему судећи настало у Братоножићима који сматрају да су пореклом од Бранковића и представља неуспео покушај рођакања ова два брђанска племена. За разлику од овог предања, широм Црне Горе, па и у Васојевићима, је прихваћено предање о петорици браће Васу, Озру, Пипу, Красу и Оту од којих су потекла српска племена Васојевићи, Озринићи и Пипери и албанска племена Краснићи и Хоти. Међутим, сви споменути родови од којих су проистекла истоимена племена су имали различито предање о пореклу браће. Док су Васојевићи сматрали да су браћа пореклом Немањићи, Озринићи су говорили да су из Босне, Пипери да су из Пирота, а Хоти да су из Пипера или Клименти. ДНК тестирања по Y хромозому су у потпуности оборила ово предање јер је утврђено да су разнородни сви наведени родови на основу чега се може закључити да је предање накнадно настало.

У народним песмама и предањима се најчешће спомињу Стево Васојевић и Васо Васојевић. Први је наводно имао поседе у Сјеничком пољу, код Драгојловића, а у песмама се говори да је закаснио на Косово 1389. године. Исто се у песмама говори и за Стевана Мусића и Рада Облачића који су обојица историјске личности, тако да се може претпоставити и да је Стево Васојевић био историјска личност чему у прилог иде и предање Васојевића према коме се тако звао Васов деда. Занимљиво је да и Витковићи и Потолићи из Пјешиваца у Катунској нахији такође сматрају да су потомци Стева Васојевића иако нити у Васојевићима нити у Пјешивцима постоји предање о међусобном сродству, а и генетички је потврђено да нису сродни односно да припадају различитим хаплогрупама.

Крсна слава

Крсна слава Васојевића у матици и код већине исељеника је Св. Архангел Михаило (Аранђеловдан). Према предању, ту славу су Васојевићи наследили од својих предака Немањића.

Икона Св. Архангела Михаила у цркви у Андријевици посвећеној овом свецу, фотографија Иван Вукићевић

Васојевићи преслављају Св. Александра Невског (Александровдан) јер су се у 18. веку на тај дан суочени са надмоћном турском војском која је напала Лијеву Ријеку заветовали да ће прослављати овог руског свеца уколико победе. Како се то и догодило, Васојевићи су дуги низ година Александровдан прослављали исто као и Аранђеловдан, да би у 19. веку Александровдан постао прислужба. Ова преслава је вероватно један од разлога за широко распрострањено русофилство код Васојевића. Лопаћани преслављају још и Св. Саву (Савиндан) због њихове победе над Колашинцима која се догодила на тај дан, а то је у једном периоду била и главна слава Лопаћана, међутим због племенског јединства поново су почели да славе Аранђеловдан средином 19. века. Услед тога што су Васојевићи поред Аранђеловдана у одређеним периодима прослављали још две славе, Александровдан и Савиндан су и данас крсне славе бројних старијих исељеника из племена. Крсна слава Бобана који су исти род са Васојевићима је Свети великомученик Георгије (Ђурђевдан).

Црквени назив славе Народни назив славе Датум по Јулијанском календару Датум по Грегоријанском календару
Свети Сава, први Архиепископ српски Савиндан 14. јануар 27. јануар
Свети великомученик Георгије Ђурђевдан 23. април 6. мај
Пренос моштију Светог Александра Невског Александровдан 30. август 12. септембар
Сабор Светог Архангела Михаила и осталих бестелесних сила Аранђеловдан 8. новембар 21. новембар

Иако су исељени Васојевићи врло ретко мењали славу, постоје и малобројни случајеви где су у новим срединама преузимали друге славе.

Црквени назив славе Народни назив славе Датум по Јулијанском календару Датум по Грегоријанском календару
Сабор Светог Јована Крститеља Јовањдан 7. јануар 20. јануар
Часне Вериге Светог апостола Петра Часне Вериге 16. јануар 29. јануар
Свети апостол и јеванђелист Марко Марковдан 25. април 8. мај
Пренос моштију Светог оца Николаја Мали Никољдан 9. мај 22. мај
Зачеће Светог Јована Претече и Крститеља Јесењи Јовањдан 23. септембар 6. октобар
Свети апостол Тома Томиндан 6. октобар 19. октобар
Преподобна мати Параскева Петковдан 14. октобар 27. октобар
Свети апостол и јеванђелист Лука Лучиндан 18. октобар 31. октобар
Свети великомученик Димитрије Митровдан 26. октобар 8. новембар
Обновљење храма Светог вликомученика Георгија Ђурђиц 3. новембар 16. новембар
Свети Николај, Архиепископ Мириклијски Чудотворац Никољдан 6. децембар 19. децембар
Свети првомученик и архиђакон Стефан Стевањдан 27. децембар 9. јануар

Такође, међу пар братстава у Црној Гори има и исламизираних породица, док су поједина братства исељена у претежно муслиманске крајеве у потпуности исламизирана.

Породице

Васо је према предању имао три сина – Раја, Новака и Мијомана од којих су Рајевићи, Новаковићи и Мијомановићи. Рајевићи су најбројнији, а од Рајових синова Ђура, Дабете и Угљеше потичу Лопаћани, Дабетићи и Ковачевићи. Свака од ових основних грана се дели на велики број братстава која пре свега насељавају  насељавају племенску територију Васојевића, али и бројне друге области у Црној Гори, Србији и Босни и Херцеговини. У следећој табели је списак братстава која су према предању од Васојевића изузузев оних за које се испоставило да то није случај, односно насеља у којима су живели у периоду између два светска рата и њихових крсних слава. Једини изузетак је Беране где су наведена једино братства која су у том граду живела 1914. године услед тога што је након Првог светског рата дошло до интезивног насељавања тог града од стране бројних братстава из Васојевића те њихово навођење не би било сврсисходно.

Братство

Насеља Слава

Рајевићи-Лопаћани

Ракетићи

▪ Поповићи

ПОДГОРИЦА: Опасаница (Опасаница, Хан Гаранчића); МОЈКОВАЦ: Бјелојевићи; ИВАЊИЦА: Равна Гора (Поповићи), Свештица; ЧАЧАК: Горичани; ЛЕСКОВАЦ Аранђеловдан, сем код Ивањице где славе Јелисејевдан

▪ ▪ Радуловићи

▪ ▪ ▪ Вешовићи

ПОДГОРИЦА: Лопате; КОЛАШИН: Матешево (Матешево, Букова Пољана, Планиница); АНДРИЈЕВИЦА: Андријевица, Марсенића Ријека; БЕРАНЕ: Црни Врх, Лужац, Беране Аранђеловдан

▪ ▪ ▪ ▪ Вуковићи

ПОДГОРИЦА: Лопате, Баре Краљске (Сунга); БЕРАНЕ: Лужац Аранђеловдан

▪ ▪ ▪ ▪ Ђукановићи

АНДРИЈЕВИЦА: Присоја (Салевићи) Аранђеловдан

▪ ▪ ▪ ▪ Гаранчићи

ПОДГОРИЦА: Опасаница (Хан Гаранчића) Аранђеловдан

▪ ▪ ▪ Јолићи

ПОДГОРИЦА: Лопате; АНДРИЈЕВИЦА: Присоја (Салевићи); БЕРАНЕ: Доња Ржаница Аранђеловдан

▪ ▪ Марсенићи

АНДРИЈЕВИЦА: Марсенића Ријека (Марсенића Ријека, Навотина); ПЛАВ: Машница; БЕРАНЕ: Доња Ржаница, Беране; НОВИ ПАЗАР: Бобивик Аранђеловдан

▪ ▪ Вулевићи

АНДРИЈЕВИЦА: Трешњево (Трешњево, Човеча Глава); ПЛАВ: Машница; БЕРАНЕ: Ровца Аранђеловдан

Милошевићи

ПОДГОРИЦА: Лопате, Тузи Љеворечке (Тузи Љеворечке, Лукавац), Опасаница; КОЛАШИН: Увач, Матешево (Матешево, Букова Пољана); АНДРИЈЕВИЦА: Андријевица; БЕРАНЕ: Доња Ржаница, Беране; КНИЋ: Борач, Брестовац Аранђеловдан

 

Велиџикнићи

БЕРАНЕ: Виницка Аранђеловдан

Пејовићи

исељени Аранђеловдан

Чукићи

АНДРИЈЕВИЦА: Трешњево (Трешњево, Човеча Глава, Лукин Вир), Андријевица; БЕРАНЕ: Доња Ржаница, Беране, Будимља; ХЕРЦЕГ НОВИ: Мељине; ТУТИН: Источни Мојстир; ЗУБИН ПОТОК: Стрмац (Русце), Међеђи Поток (Чукићи) Аранђеловдан, сем у Мељинама где славе Савиндан

Ђукићи

ПОДГОРИЦА: Лопате, Тузи Љеворечке, Опасаница, Подгорица; АНДРИЈЕВИЦА: Цецуни, Ђулићи, Грачаница, Андријевица (Пеовац); БЕРАНЕ: Доња Ржаница, Бабино, Горажде, Црни Врх, Беране; МОЈКОВАЦ: Бјелојевићи; ПЛАВ: Војно Село; ТОПЛИЦА; КЊАЖЕВАЦ; ПОЖАРЕВАЦ Аранђеловдан, мањим делом су муслимани у Горажду и Подгорици

▪ Јашаровићи

БЕРАНЕ: Доња Ржаница муслимани

▪ Павловићи

ПОЖАРЕВАЦ: Брежане Аранђеловдан

Богућани

СЈЕНИЦА: Житниће; НОВИ ПАЗАР: Нови Пазар муслимани

Шабановићи

СЈЕНИЦА: Богути муслимани

Бојовићи

АНДРИЕЈВИЦА: Бојовићи; ПЛАВ: Мурино; БЕРАНЕ: Загорје, Буче, Беране; НОВА ВАРОШ: Мишевићи; СЈЕНИЦА: Лопиже; ИВАЊИЦА: Ивањица; ПРОКУПЉЕ: Горња Коњуша, Пасјача, Јовине Ливаде; КУРШУМЛИЈА: Трн; РАЧА: Поповићи; УЖИЦЕ: Ужице; РАШКА: Суводо; ИСТОК: Исток; ПОДУЈЕВО; ЗВЕЧАН: Мали Звечан Аранђеловдан, сем у Горњој Коњуши где славе Савиндан и Малог Звечана где славе Јовањдан

Нерадовићи

АНДРИЈЕВИЦА: Анџелати, Андријевица; БЕРАНЕ: Доња Ржаница, Пешца, Доње Луге Аранђеловдан

 

▪ Спасојевићи

АНДРИЈЕВИЦА: Анџелати Аранђеловдан

Вукашиновићи

АНДРИЈЕВИЦА: Анџелати; НОВИ ПАЗАР: Нови Пазар; СЈЕНИЦА: Дубница; КНИЋ: Радмиловић Аранђеловдан, сем у Дубници и Радмиловићу где славе Александровдан

▪ Алексићи

АНДРИЈЕВИЦА: Анџелати Аранђеловдан

▪ Ђоковићи

АНДРИЈЕВИЦА: Анџелати Аранђеловдан

▪ Радићи

АНДРИЈЕВИЦА: Анџелати Аранђеловдан

Катићи

ПЛАВ: Мурино Аранђеловдан

Голубовићи

БЕРАНЕ: Буче, Дапсићи, Драгосава, Беране; КРУШЕВАЦ; ТОПЛИЦА Аранђеловдан

 

Раичевићи

АНДРИЈЕВИЦА: Трепча; ИВАЊИЦА: Вионица (Доњи Арбунићи), Брусник Аранђеловдан, сем у Бруснику где славе Томиндан

▪ Васовићи

АНДРИЈЕВИЦА: Трепча; ЧАЧАК: Коњевићи Аранђеловдан

▪ Ивановићи

АНДРИЈЕВИЦА: Трепча Аранђеловдан

▪ Нововићи

АНДРИЈЕВИЦА: Трепча Аранђеловдан

▪ Павићевићи

АНДРИЈЕВИЦА: Трепча; ЗВЕЧАН: Мали Звечан Аранђеловдан

▪ Драгићевићи

АНДРИЈЕВИЦА: Трепча Аранђеловдан

Лалевићи

АНДРИЈЕВИЦА: Трешњево (Човеча Глава), Андријевица (Пеовац); ЂАКОВИЦА: Ђаковица Аранђеловдан

▪ Кујовићи

КУРШУМЛИЈА: Дегрмен/Куршумлија; КРУШЕВАЦ Александровдан

Вукићевићи

АНДРИЈЕВИЦА: Трешњево; БЕРАНЕ: Виницка, Бабино; БИЈЕЛО ПОЉЕ: Пожегиња, Јабланово; СЈЕНИЦА: Гргаје; ТОПОЛА: Светлић; РАЧА: Доње Јарушице; ЈАГОДИНА; ЗУБИН ПОТОК; ИВАЊИЦА: Медовине (Палибрци); НОВИ ПАЗАР: Бобивик, Грачани, Осаоница; ТРЕБИЊЕ: Придворци Аранђеловдан, сем код Новог Пазара где славе Александровдан и Придвораца где славе Јовањдан

▪ Боричићи

БЕРАНЕ: Драгосава, Бабино; НОВИ ПАЗАР: Попиће Аранђеловдан

▪ Јевтићи

ТОПОЛА: Светлић Аранђеловдан

▪ Лазаревићи

ТОПОЛА: Светлић Аранђеловдан

▪ Максимовићи

ТОПОЛА: Светлић Аранђеловдан

▪ Милосављевићи

ТОПОЛА: Светлић Аранђеловдан

▪ Пантићи

ТОПОЛА: Светлић Аранђеловдан

▪ Петрићевићи

ТОПОЛА: Светлић Аранђеловдан

▪ Радојковићи

ТОПОЛА: Светлић Аранђеловдан

▪ Тодоровићи

ТОПОЛА: Светлић Аранђеловдан

▪ Ћирићи

ТОПОЛА: Светлић Аранђеловдан

▪ Илићи

ТОПОЛА: Светлић Аранђеловдан

▪ Лазићи

ТОПОЛА: Светлић Аранђеловдан

▪ Матејићи

ТОПОЛА: Светлић Аранђеловдан

▪ Миловановићи

ТОПОЛА: Светлић Аранђеловдан

▪ Радојкићи

ТОПОЛА: Светлић Аранђеловдан

Стојановићи

АНДРИЈЕВИЦА: Трешњево; БЕРАНЕ: Маште Аранђеловдан

▪ Маријановићи

АНДРИЈЕВИЦА: Трешњево Аранђеловдан

▪ Машовићи

АНДРИЈЕВИЦА: Трешњево; БЕРАНЕ: Горажде, Беране Аранђеловдан

▪ Стојковићи

АНДРИЈЕВИЦА: Трешњево Аранђеловдан

Лабани

АНДРИЈЕВИЦА: Грачаница; ПЛАВ: Плав, Метех (Десни Метех) Аранђеловдан, сем у Метеху где су муслимани

▪ Радуновићи

АНДРИЈЕВИЦА: Грачаница; ПЛАВ: Мурино Аранђеловдан

▪ ▪ Мирковићи

АНДРИЈЕВИЦА: Грачаница Аранђеловдан

▪ Радивојевићи

АНДРИЈЕВИЦА: Грачаница, Горње Луге Аранђеловдан

▪ Вугделићи

▪ ▪ Јелићи

АНДРИЈЕВИЦА: Грачаница Аранђеловдан

▪ ▪ Угреновићи

АНДРИЈЕВИЦА: Грачаница Аранђеловдан

▪ ▪ Вуканићи

АНДРИЈЕВИЦА: Грачаница Аранђеловдан

▪ ▪ Перовићи

АНДРИЈЕВИЦА: Грачаница; ИВАЊИЦА: Дајићи (Средња Река) Аранђеловдан

▪ Ивановићи

АНДРИЈЕВИЦА: Грачаница Аранђеловдан

▪ Мијовићи

АНДРИЈЕВИЦА: Грачаница; ПЛАВ: Мурино, Машница Аранђеловдан

▪ Киковићи

БЕРАНЕ: Ровца; СЈЕНИЦА: Лопижи Аранђеловдан

Ненадовићи

БЕРАНЕ: Горажде Аранђеловдан

Фолићи

АНДРИЈЕВИЦА: Сеоце Аранђеловдан

Вуловићи “Вараге”

ИВАЊИЦА: Кушићи (Мућваци), Равна Гора (Брадићи); ПОЖЕГА: Душковце, Тометино Поље, Мршеље Савиндан код Пожеге, Ђурђиц код Ивањице

Јовичићи

ЛУЧАНИ: Вучковица, Бели Камен Савиндан

Ђеровићи

ЛУЧАНИ: Кривача Савиндан

Видојевићи

ЛУЧАНИ: Тијање Савиндан

Радосављевићи

ЛУЧАНИ: Лукањи Савиндан

Радошићи

ЛУЧАНИ: Радојевац Савиндан

Пунишићи

ИВАЊИЦА: Кулизино Село/Дајићи, Ивањица Савиндан

Бајовићи

ИВАЊИЦА: Дајићи (Средња Река) Александровдан

Рајевићи-Дабетићи

Дабетићи

ПОДГОРИЦА: Лијева Ријека (Ками), Опасаница; АНДРИЈЕВИЦА: Трепча; БЕРАНЕ: Доња Ржаница, Калудра, Будимља, Беране Аранђеловдан

▪ Делетићи

АНДРИЈЕВИЦА: Краље, Грачаница; БЕРАНЕ: Мезгаљи, Буче, Горња Ржаница Аранђеловдан

▪ ▪ Лекићи

АНДРИЈЕВИЦА: Краље, Цецуни, Ђулићи; БЕРАНЕ:  Беране; КОЛАШИН: Колашин; ПРОКУПЉЕ: Широке Њиве; БЛАЦЕ: Алабана Аранђеловдан

▪ ▪ Ђекићи

АНДРИЈЕВИЦА: Краље; КОЛАШИН: Баре Краљске (Сунга); ТОПЛИЦА Аранђеловдан

▪ ▪ Нововићи

АНДРИЈЕВИЦА: Краље Аранђеловдан

▪ ▪ Рајовићи

АНДРИЈЕВИЦА: Краље Аранђеловдан

▪ ▪ ▪ Милићевићи

АНДРИЈЕВИЦА: Гњили Поток; ИВАЊИЦА: Дајићи (Доњи Дајићи), Ивањица Аранђеловдан, сем код Ивањице где славе Никољдан

▪ ▪ Вукићи

АНДРИЈЕВИЦА: Краље Аранђеловдан

▪ ▪ Мирчићи

АНДРИЈЕВИЦА: Краље Аранђеловдан

▪ Лабовићи

АНДРИЈЕВИЦА: Краље; ТОПЛИЦА Аранђеловдан

▪ ▪ Роснићи

АНДРИЈЕВИЦА: Краље Аранђеловдан

▪ ▪ Ћировићи

АНДРИЈЕВИЦА: Краље Аранђеловдан

▪ ▪ Грозданићи

АНДРИЈЕВИЦА: Краље Аранђеловдан

▪ Лазаревићи

▪ ▪ Станисавићи
-Илићи

АНДРИЈЕВИЦА: Краље Аранђеловдан

▪ ▪ Ласковићи

непознато Аранђеловдан

▪ ▪ Радуновићи
-Дрндари

АНДРИЈЕВИЦА: Андријевица (Пеовац); БЕРАНЕ: Мезгаљи Аранђеловдан

▪ ▪ Кубуровићи

АНДРИЈЕВИЦА: Присоја Аранђеловдан

▪ ▪ Осмајлићи

БЕРАНЕ: Доње Луге Аранђеловдан

▪ Вулинићи

АНДРИЈЕВИЦА: Краље Аранђеловдан

▪ ▪ Зоњићи

АНДРИЈЕВИЦА: Ђулићи, Обло Брдо Аранђеловдан

▪ ▪ ▪ Ђолевићи

АНДРИЈЕВИЦА: Ђулићи Аранђеловдан

▪ ▪ Драгојевићи

АНДРИЈЕВИЦА: Краље Аранђеловдан

▪ ▪ Ивановићи

АНДРИЈЕВИЦА: Сјеножета, Врањештица (Сува Гора) Аранђеловдан

▪ Арсенијевићи

АНДРИЈЕВИЦА: Присоја Аранђеловдан

▪ Протићи

АНДРИЈЕВИЦА: Присоја; ИВАЊИЦА Аранђеловдан

▪ Вуксановићи

АНДРИЈЕВИЦА: Присоја; ИВАЊИЦА Аранђеловдан

▪ Лакићевићи

непознато Аранђеловдан

▪ Станићи

НОВИ ПАЗАР: Бабреж, Трње Аранђеловдан

▪ Лалићи

АНДРИЈЕВИЦА: Цецуне; БЕРАНЕ: Виницка Аранђеловдан

▪ Лашићи

ПОДГОРИЦА: Лијева Ријека (Ками) Аранђеловдан

▪ Журићи

ПОДГОРИЦА: Лијева Ријека (Ками); МОЈКОВАЦ: Бјелојевићи Аранђеловдан

▪ Којићи

ПОДГОРИЦА: Лијева Ријека (Ками) Аранђеловдан

▪ Митровићи

непознато Аранђеловдан

▪ Палевићи

непознато Аранђеловдан

Гарчевићи

ПЛАВ: Машница, Мурино; БЕРАНЕ: Драгосава, Доња Ржаница, Горажде, Беране Аранђеловдан, у Горажду су муслимани

▪ Бојчићи

БЕРАНЕ: Буче Аранђеловдан

▪ Лазаревићи

▪ ▪ Васиљевићи

АРАНЂЕЛОВАЦ: Орашац Аранђеловдан

▪ ▪ Јокићи

АРАНЂЕЛОВАЦ: Орашац Аранђеловдан

▪ ▪ Андрићи

АРАНЂЕЛОВАЦ: Орашац Аранђеловдан

▪ ▪ Павловићи

АРАНЂЕЛОВАЦ: Орашац Аранђеловдан

▪ ▪ Стојановићи

АРАНЂЕЛОВАЦ: Орашац Аранђеловдан

▪ ▪ Секулићи

АРАНЂЕЛОВАЦ: Орашац Аранђеловдан

▪ ▪ Василићи

АРАНЂЕЛОВАЦ: Орашац Аранђеловдан

▪ Антићи

▪ ▪ Станићи

АРАНЂЕЛОВАЦ: Орашац Аранђеловдан

▪ ▪ Матијашевићи

АРАНЂЕЛОВАЦ: Орашац Аранђеловдан

▪ ▪ Савићи

АРАНЂЕЛОВАЦ: Орашац Аранђеловдан

▪ Чаприћи

ИВАЊИЦА: Брусник (Чаприћи) Александровдан

Рајевићи-Ковачевићи

Кастратовићи

АНДРИЈЕВИЦА: Грачаница, Андријевица (Пеовац), Присоја, Трешњево (Човеча Глава); БЕРАНЕ: Мезгаљи, Полица, Доња Ржаница, Загорје, Доње Луге, Горажде, Беране; ПЕЋ: Гораждевац Аранђеловдан, сем у Гораждевцу где славе Александровдан

▪ Војводићи-
Лакићевићи

АНДРИЈЕВИЦА: Коњухе Аранђеловдан

▪ Мићовићи

АНДРИЈЕВИЦА: Андријевица (Пеовац); КОЛАШИН: Баре Краљске Аранђеловдан

▪ Аковићи

АНДРИЈЕВИЦА: Андријевица (Пеовац) Аранђеловдан

Ђуровићи

БЕРАНЕ: Горажде Аранђеловдан

Ђуришићи

АНДРИЈЕВИЦА: Краље; БЕРАНЕ: Бабино, Тмушићи Аранђеловдан

 

Обадовићи

АНДРИЈЕВИЦА: Ђулићи, Божићи; БЕРАНЕ: Маште Аранђеловдан

▪ Савићи

АНДРИЈЕВИЦА: Ђулићи, Божићи; ЧАЧАК; ТОПЛИЦА Аранђеловдан

▪ Микетићи

АНДРИЈЕВИЦА: Андријевица (Пеовац); БЕРАНЕ: Беране Аранђеловдан

▪ Јукићи

АНДРИЈЕВИЦА: Ђулићи Аранђеловдан

▪ Вуксановићи

АНДРИЈЕВИЦА: Ђулићи Аранђеловдан

▪ Зекићи

АНДРИЈЕВИЦА: Ђулићи Аранђеловдан

▪ Вучевићи

АНДРИЈЕВИЦА: Ђулићи, Божићи Аранђеловдан

Катанићи

ГЊИЛАНЕ: Гњилане; ЛЕСКОВАЦ Аранђеловдан

▪ Вулићи

АНДРИЈЕВИЦА: Ђулићи, Божићи Аранђеловдан

▪ ▪ Шаровићи

АНДРИЈЕВИЦА: Ђулићи Аранђеловдан

▪ ▪ Новичићи

АНДРИЈЕВИЦА: Ђулићи Аранђеловдан

▪ Алетићи

АНДРИЈЕВИЦА: Краље Аранђеловдан

▪ Бацановићи

АНДРИЈЕВИЦА: Ђулићи, Божићи Аранђеловдан

Дедовићи

АНДРИЈЕВИЦА: Ђулићи, Божићи, Грачаница; БЕРАНЕ: Беране; ФОЧА: Бавчићи, Даничићи, Градац, Ђеђево, Зубовићи, Избишно, Јелеч, Миљевина, Патковина, Пољице, Радојевићи, Слатина, Сусјешно, Устиколина, Филиповићи, Штовић; ГОРАЖДЕ: Бачци, Дучићи, Гочела, Лалета, Присоје, Читлук, Чурови; ЧАЈНИЧЕ: Лађевци Аранђеловдан, сем у Подрињу где су муслимани

Ђиновићи

ПОДГОРИЦА: Лијева Ријека; ТУТИН: Источни Мојстир; ЗУБИН ПОТОК: Угљаре; ИВАЊИЦА: Глеђица (Горња Глеђица) Аранђеловдан, сем у Источном Мојстиру где славе Александровдан

Миловићи

АНДРИЈЕВИЦА: Обло Брдо (Чука), Андријевица (Пеовац), Краље; НОВИ ПАЗАР: Глушци Аранђеловдан

Таићи

АНДРИЈЕВИЦА: Обло Брдо Аранђеловдан

Ћеримани

ИВАЊИЦА: Медовине (Доњи Ћеримани, Горњи Ћеримани) Томиндан

▪ Зекићи

СЈЕНИЦА: Сјеница муслимани

Новаковићи

Миликићи

ПОДГОРИЦА: Лијева Ријека, Слацко; МОЈКОВАЦ: Бјелојевићи Аранђеловдан

▪ Томовићи

ПОДГОРИЦА: Лијева Ријека, Слацко; КОЛАШИН: Матешево Аранђеловдан

Радевићи

ПОДГОРИЦА: Лијева Ријека, Ступови (Птич); МОЈКОВАЦ: Бјелојевићи; ПЕЋ: Витомирица Аранђеловдан

▪ Ђекићи

ПОДГОРИЦА: Лијева Ријека; АНДРИЈЕВИЦА: Ђулићи Аранђеловдан

Мујовићи

ПОДГОРИЦА: Лијева Ријека Аранђеловдан

Кићовићи

АНДРИЈЕВИЦА: Слатина; БЕРАНЕ: Беране Аранђеловдан

Лакушићи

ПОДГОРИЦА: Душке (Љеваја) Аранђеловдан

Рачићи

АНДРИЈЕВИЦА: Слатина; КОЛАШИН: Врањештица; БЕРАНЕ: Долац; ТУТИН: Рибариће (Избег) Аранђеловдан

▪ Јелићи

АНДРИЈЕВИЦА: Слатина Аранђеловдан

▪ Вукићи

АНДРИЈЕВИЦА: Слатина Аранђеловдан

Асановићи

АНДРИЈЕВИЦА: Андријевица Аранђеловдан

Боричићи

ПОДГОРИЦА: Душке (Душке, Ножица); МОЈКОВАЦ: Бјелојевићи; ТОПЛИЦА Аранђеловдан

Љубићи

ПОДГОРИЦА: Лијева Ријека, Душке Аранђеловдан

▪ Николићи

ПОДГОРИЦА: Лијева Ријека Аранђеловдан

▪ Мишовићи

ПОДГОРИЦА: Лијева Ријека Аранђеловдан

Јанковићи

КУРШУМЛИЈА: Добри До; ПОДУЈЕВО: Орлане, Туручица Александровдан

Пантовићи

БЕРАНЕ: Горажде, Беране; ПЕЋ: Љевоша; ИВЊИЦА: Брусник, Дубрава (Јевац) Аранђеловдан, сем код Ивањице где славе Стевањдан

Марковићи

БЕРАНЕ: Горажде Аранђеловдан

Зековићи

ТОПЛИЦА Аранђеловдан

Радуновићи-Лимањци

ПОДГОРИЦА: Опасаница; АНДРИЈЕВИЦА: Слатина, Ђулићи, Божићи; БЕРАНЕ: Будимља, Буче, Полица, Беране Аранђеловдан

▪ Радоњићи

БЕРАНЕ: Долац Аранђеловдан

▪ Малевићи

БЕРАНЕ: Будимља Аранђеловдан

▪ Ивановићи

АНДРИЈЕВИЦА: Слатина Аранђеловдан

Дујовићи

ПОДГОРИЦА: Ступови (Птич); БЕРАНЕ: Мезгаљи Аранђеловдан

▪ Марнићи

ПОДГОРИЦА: Ступови (Птич) Аранђеловдан

▪ Бошковић

ПОДГОРИЦА: Ступови (Птич) Аранђеловдан

▪ Јовановић

ПОДГОРИЦА: Ступови (Птич) Аранђеловдан

▪ Кадушићи

ПОДГОРИЦА: Ступови (Птич) Аранђеловдан

Прелићи-Цанићи

БЕРАНЕ: Беране Аранђеловдан

Драговићи

АНДРИЈЕВИЦА: Ђулићи, Цецуни; БЕРАНЕ: Дапсићи, Беране; ИВАЊИЦА: Ивањица, Добри До, Драићи (Јасеновица) Аранђеловдан, сем код Ивањице где славе Александровдан

Вушовићи

АНДРИЈЕВИЦА: Ђулићи Аранђеловдан

Ћулафићи

АНДРИЈЕВИЦА: Горње Луге, Улотина Аранђеловдан

Качамаковићи

ПЛАВ: Плав муслимани

Мимовићи

непознато Аранђеловдан

Аџијићи

▪ Аџићи

ПОДГОРИЦА: Лијева Ријека, Слацко; КОЛАШИН: Матешево; АНДРИЈЕВИЦА: Горње Луге; МОЈКОВАЦ: Бјелојевићи Аранђеловдан

Бабовићи

АНДРИЈЕВИЦА: Коњухе, Ђулићи, Анџелати (Сутјеска); БЕРАНЕ: Будимља, Петњик, Доње Луге, Беране; ПРОКУПЉЕ: Широке Њиве; ТРСТЕНИК: Грабовац; ЧАЧАК: Трнава, Мршинци; ГОРЊИ МИЛАНОВАЦ: Гојна Гора; ЛАЈКОВАЦ: Врачевић (Думаче); КОЦЕЉЕВА: Коцељева, Свилеува (Леска) Аранђеловдан, сем у Грабовцу где славе Петковдан, Мршинцима где славе Александровдан, Гојној Гори, Врачевићу и Коцељеви где славе Никољдан

▪ Цветићи

▪ ▪ Радојевићи

ЗУБИН ПОТОК: Зупче Аранђеловдан

▪ Нововићи

ИВАЊИЦА: Дајићи (Доњи Дајићи), Ивањица; НОВИ ПАЗАР: Себечево, Слатина Александровдан

Оровићи

ПОДГОРИЦА: Лијева Ријека; БЕРАНЕ: Црни Врх Аранђеловдан

Кочановићи

АНДРИЈЕВИЦА: Коњухе; ПЛАН: Мурино Аранђеловдан

Вујовићи

непознато Аранђеловдан

Салевићи

АНДРИЈЕВИЦА: Присоја (Салевићи); ИВАЊИЦА: Ивањица, Добри До (Врлетнице); КРАЉЕВО: Врдила, Јарчујак, Конарево, Мусина Река Аранђеловдан, сем у Србији где славе Александровдан

▪ Бандовићи

АНДРИЈЕВИЦА: Присоја (Салевићи) Аранђеловдан

▪ Радојевићи

АНДРИЈЕВИЦА: Присоја (Салевићи) Аранђеловдан

▪ Радосављевићи

АНДРИЈЕВИЦА: Присоја (Салевићи) Аранђеловдан

▪ Вукадиновићи

АНДРИЈЕВИЦА: Присоја (Салевићи) Аранђеловдан

▪ Митровићи

АНДРИЈЕВИЦА: Присоја (Салевићи) Аранђеловдан

▪ Ђековићи

АНДРИЈЕВИЦА: Присоја (Салевићи) Аранђеловдан

▪ Матовићи

АНДРИЈЕВИЦА: Слатина Аранђеловдан

▪ Бутрићи

АНДРИЈЕВИЦА: Сјеножета Аранђеловдан

▪ Саљевићи

исељени муслимани

Зујовићи

БЕРАНЕ: Доња Ржаница, Беране; НОВИ ПАЗАР: Нови Пазар муслимани

Мијатовићи

АНДРИЈЕВИЦА: Присоја Аранђеловдан

Томовићи

АНДРИЈЕВИЦА: Сеоце Аранђеловдан

Мијомановићи

Рабљени

▪ Делевићи

БЕРАНЕ: Горажде, Пешца; ТОПЛИЦА Аранђеловдан

▪ ▪ Цемовићи

БЕРАНЕ: Буче, Лужац, Беране Аранђеловдан

▪ Јоксимовићи

БЕРАНЕ: Буче, Пешца Аранђеловдан

▪ Мићовићи

БЕРАНЕ: Буче, Лужац, Беране Аранђеловдан

▪ Бојичићи

БЕРАНЕ: Буче, Будимља Аранђеловдан

▪ Малишићи

БЕРАНЕ: Долац, Пешца; ПЕЋ: Радавац Аранђеловдан

▪ ▪ Недићи

БЕРАНЕ: Пешца Аранђеловдан

▪ Ћеранићи

БЕРАНЕ: Виницка; БИЈЕЛО ПОЉЕ: Затон, Брестовик, Дубово, Змијанац, Годуша, Бутуриће, Костеница Аранђеловдан, сем у Бихору и Бистрици где су муслимани

▪ Марковићи

БЕРАНЕ: Пешца; НОВИ ПАЗАР: Пашино Гувно Аранђеловдан

▪ Штипаљи

БЕРАНЕ: Маште Аранђеловдан

▪ ▪ Вукадиновићи

БЕРАНЕ: Маште Аранђеловдан

Зечевићи

ПОДГОРИЦА: Лијева Ријека, Веруша; БЕРАНЕ: Виницка, Пешца, Беране; НИКШИЋ: Југовићи; УЖИЦЕ: Гунцати, Брњица; ПЕЋ: Радавац Аранђеловдан

Брајотићи

 

▪ Саичићи

БЕРАНЕ: Виницка, Беран Село, Беране Аранђеловдан

▪ ▪ Мутапи

ГОРЊИ МИЛАНОВАЦ: Рудник; ЧАЧАК: Прислоница; КОЦЕЉЕВА: Галовић; ЉУБОВИЈА: Горње Кошље Аранђеловдан

Масловарићи

АНДРИЈЕВИЦА: Анџелати (Сутјеска), Ђулићи, Божићи; БЕРАНЕ: Драгосава, Беране; ИВАЊИЦА: Драићи (Каралићи); НОВИ ПАЗАР: Тврдошево Аранђеловдан, сем код Новог Пазара где славе Александровдан

▪ ▪ Дубаци

АНДРИЈЕВИЦА: Ђулићи, Божићи; БЕРАНЕ: Долац, Црни Врх Аранђеловдан

Вукићевићи

КОЛАШИН: Баре Краљске (Сунга); АНДРИЈЕВИЦА: Забрђе Аранђеловдан

Губеринићи

ПОДГОРИЦА: Грби До; АНДРИЈЕВИЦА: Коњухе, Сеоце; БЕРАНЕ: Беране Аранђеловдан

▪ Мишковићи

АНДРИЈЕВИЦА: Коњухе; БЕРАНЕ: Беране Аранђеловдан

▪ Вуковићи

АНДРИЈЕВИЦА: Коњухе; БЕРАНЕ: Будимља Аранђеловдан

▪ Ђерковићи

АНДРИЈЕВИЦА: Ђулићи Аранђеловдан

▪ Туровићи

АНДРИЈЕВИЦА: Коњухе Аранђеловдан

▪ Фатићи

АНДРИЈЕВИЦА: Коњухе, Цецуни, Ђулићи; ПЛАВ: Мурино, Скић Аранђеловдан, сем у Скићу где су Муслимани

▪ Нововићи

АНДРИЈЕВИЦА: Цецуне; ИВАЊИЦА: Драићи (Каралићи) Аранђеловдан

▪ Ђокићи

АНДРИЈЕВИЦА: Цецуне, Беране Аранђеловдан

▪ Ђелеши

АНДРИЈЕВИЦА: Цецуне Аранђеловдан

▪ Трубљани

БИЈЕЛО ПОЉЕ: Годуша; ТУТИН муслимани

Јововићи

АНДРИЈЕВИЦА: Коњухе, Ђулићи Аранђеловдан

▪ Савовићи

АНДРИЈЕВИЦА: Коњухе Аранђеловдан

Вучелићи

АНДРИЈЕВИЦА: Коњухе, Улотина; ЈАБЛАНИЦА Аранђеловдан

Вујовићи

АНДРИЈЕВИЦА: Коњухе Аранђеловдан

Стијовићи

АНДРИЈЕВИЦА: Сеоце, Анџелати (Сутјеска); БЕРАНЕ: Маште; ЛУЧАНИ: Ртари; ИВАЊИЦА: Ивањица, Добри До; ДЕЧАНИ: Дечани Аранђеловдан

▪ Томовићи

ЛУЧАНИ: Ртари Аранђеловдан

▪ Арнаути

ЛУЧАНИ: Ртари Аранђеловдан

Јочићи

АНДРИЈЕВИЦА: Трепча; КРУШЕВАЦ Аранђеловдан

Ћорци

ПЛАВ: Машница; БЕРАНЕ: Дапсићи Аранђеловдан

Шуњевићи

БЕРАНЕ: Дапсићи Аранђеловдан

Бајићи

БЕРАНЕ: Маште Аранђеловдан

Шарбајићи

БЕРАНЕ: Маште Аранђеловдан

Крушчићи

ПОДГОРИЦА: Крушчићи, Опасаница; МОЈКОВАЦ: Бјелојевићи Аранђеловдан

▪ Крушке

ЦЕТИЊЕ: Добрско Село Аранђеловдан

Јованчевићи

БЕРАНЕ: Долац Аранђеловдан

Бојићи

КОЛАШИН: Бојићи, Редице, Доње Липово, Плана, Требаљево; ЖАБЉАК: Градина; ИСТОК: Добруш; ПЕЋ: Витомирица; ЈАДАР: Бојићи Аранђеловдан

▪ Луковићи

МЕДВЕЂА: Гајтан Аранђеловдан

▪ Алексићи

СРБИЈА Аранђеловдан

▪ Стојићевићи

СРБИЈА Аранђеловдан

▪ Стојиљковићи

МЕДВЕЂА: Реткоцер Аранђеловдан

▪ Живковићи

МЕДВЕЂА: Реткоцер Аранђеловдан

Ђелошевићи

ИВАЊИЦА: Васиљевићи (Горњи Васиљевићи) Александровдан

Братства за која није утврђено од које гране потичу

Машковићи

ПЛАВ: Машница Аранђеловдан

Селмановићи

УЛЦИЊ: Зогање муслимани

Селаковићи

НОВА ВАРОШ: Сеништа Аранђеловдан

Алексићи

КНИЋ: Губеревац Аранђеловдан

Благојевићи

КНИЋ: Кнић Аранђеловдан

▪ Туцаковићи

КНИЋ: Кнић Аранђеловдан

Жарковићи

КРАЉЕВО: Витановац Аранђеловдан

Танасковићи

КРАЉЕВО: Витановац Аранђеловдан

Милетићи

КРАЉЕВО: Витановац Аранђеловдан

Жујовићи

СОПОТ: Неменикуће и околна села; ЛАЈКОВАЦ: Боговађа Аранђеловдан

Васојевићи

КРАЉЕВО: Витановац Аранђеловдан

Максимовићи

ВАЉЕВО: Жабари Аранђеловдан

Ђенадићи

ЛАЈКОВАЦ: Ратковац Аранђеловдан

Ратковићи

ЛАЈКОВАЦ: Ратковац Аранђеловдан

Видаковићи

ЉИГ: Ржаница Аранђеловдан

Николићи

ЛУЧАНИ: Лис Аранђеловдан

▪ Кочовићи

ЛУЧАНИ: Лис Аранђеловдан

▪ Вучићевићи

ЛУЧАНИ: Лис Аранђеловдан

▪ Ранђићи

ЛУЧАНИ: Лис Аранђеловдан

Нешовићи

ТУТИН: Суви До, Веље Поље; НОВИ ПАЗАР: Грачани Александровдан

▪ Смаковићи

▪ ▪ Шмаковићи

СЈЕНИЦА: Суви До муслимани

Вулетићи

НОВИ ПАЗАР: Војниће Аранђеловдан

Петровићи

НОВИ ПАЗАР: Лукоцрево; РАШКА: Супње Аранђеловдан

Нићифоровићи
(прибраћени)

НОВИ ПАЗАР: Постење Аранђеловдан

Ојићи

▪ Алексићи

НОВИ ПАЗАР: Жуњевиће Александровдан

▪ Радојковићи

НОВИ ПАЗАР: Знуше Александровдан

▪ Синадиновићи

НОВИ ПАЗАР: Рајетиће Александровдан

Радовићи

НОВИ ПАЗАР: Бобивик Аранђеловдан

Михаиловићи

НОВИ ПАЗАР: Себечево Аранђеловдан

Мањовићи

▪ Манојловићи

НОВИ ПАЗАР: Бекова (Доња Бекова) Аранђеловдан

Павловићи

НОВИ ПАЗАР: Вучиниће Аранђеловдан

Бабићи

НОВИ ПАЗАР: Баре; ЛЕПОСАВИЋ: Гркаја Александровдан

Јовановићи

ЗВЕЧАН: Извори Александровдан

Недељковићи

ЗВЕЧАН: Жареви, Извори Александровдан

Миленковићи

ЗВЕЧАН: Жареви Александровдан

Симовићи

НОВИ ПАЗАР: Лопужње Александровдан

Мартаћи

РАШКА: Кончулиће непознато

Маринковићи

РАШКА: Кућане, Супње Аранђеловдан

Дражовићи

РАШКА: Луково непознато

Јањовићи

РАШКА: Орахово Аранђеловдан

Нешовићи

РАШКА: Панојевиће Аранђеловдан

Јовановићи

РАШКА: Придворица (Лакићевска Мала) Аранђеловдан

▪ Радојичићи

РАШКА: Придворица (Шиљицка Мала) Аранђеловдан

Краговићи

НОВИ ПАЗАР: Смилов Лаз; ЛЕПОСАВИЋ: Вуча Аранђеловдан

Јовановићи

ЗВЕЧАН: Бресница Аранђеловдан

Антонијевићи

ЗВЕЧАН: Јошевик Александровдан

Јовановићи

ПРИШТИНА: Приштина Аранђеловдан

Глигоријевићи

ИВАЊИЦА: Рашчићи Аранђеловдан

Вишњићи

ИВАЊИЦА: Коритник (Крајеви) Александровдан

Николићи

ИВАЊИЦА: Драићи (Кулизино Село) Александровдан

Јаћовићи

ИВАЊИЦА: Вионица (Јаћовићи) Аранђеловдан

Вуковићи

ИВАЊИЦА: Ивањица, Добри До, Будожеља; ЧАЧАК: Мрчајевци Александровдан

Петровићи

ИВАЊИЦА: Добри До, Дајићи (Кулизино Село); КРАЉЕВО: Врх; НОВИ ПАЗАР: Кошково Александровдан

Шубашићи

ИВАЊИЦА: Медовине (Саковићи) Александровдан

Мартиновићи

ИВАЊИЦА: Васиљевићи (Горњи Васиљевићи) Александровдан

Мураковци

БИЈЕЛО ПОЉЕ: Бијело Поље; АРАНЂЕЛОВАЦ: Врбица Аранђеловдан

▪ Вукашиновићи

ПАНЧЕВО: Долови Аранђеловдан

Божићи

ВИНКОВЦИ Аранђеловдан

Напомене:
У табели су подвучена презимена, места порекла и крсне славе тестираних припадника рода.
Братства чија презимена нису подвучена још увек нису тестирана.
За некадашња братства која су се разгранала или променила назив нису наведена места становања и крсна слава.
Места становања су наведена у формату “ОПШТИНА: Насеље (Заселак)”

За поједина братства се испоставило да су генетички блиска Васојевићима, иако немају предање о томе. Поред таквих тестираних братстава, у следећој табели су приказана и братства која су им сродна према предањима.

Братство

Насеља Слава

Бобанци – ђурђевштаци

Анђушићи

РАВНО: Шћеница Бобани (Пожарно); ТРЕБИЊЕ: Драчево, Седлари Ђурђевдан у Шћеници и Драчеву, Стевањдан у Седларима

Косовићи

РАВНО: Шћеница Бобани (Пожарно); ТРЕБИЊЕ: Драчево, Седлари Ђурђевдан

Радуловићи

РАВНО: Шћеница Бобани; ТРЕБИЊЕ: Туље; МОСТАР: Мостар Ђурђевдан у Шћеници, Јовањдан у Туљима и Мостару

▪ Пешке

ТРЕБИЊЕ: Корлати; МОСТАР: Мостар Никољдан, Аранђеловдан

Чичковићи

РАВНО: Шћеница Бобани Ђурђевдан

Братства која славе Петровдан и Часне Вериге апостола Петра

Бранчићи

СУБОТИЦА: Суботица (Александрово) Петровдан

Ђукићи

СТАРА ПАЗОВА: Голубинци Петровдан

 

Комљеновићи

ГЛИНА: Велики Градац Петровдан

Антићи

ШАМАЦ: Брвник Часне Вериге апостола Петра

Видовићи

МРКОЊИЋ ГРАД: Тријебово Часне Вериге апостола Петра

Влаисављевићи

КОРЕНИЦА: Михаљевац (Брезовац), Крбавица; ЗРЕЊАНИН: Зрењанин Часне Вериге апостола Петра

Гаројевићи

ИМОТСКИ: Црногорци Часне Вериге апостола Петра

Дедићи

ДРНИШ: Дрниш, Миочић Часне Вериге апостола Петра

Ђурђевићи

БАЊА ЛУКА: Стричићи Часне Вериге апостола Петра

Јелићи

ДРНИШ: Биочић, Тепљух; КНИН: Книн, Стрмица; ШИБЕНИК: Коњеврате; БИСКУПИЈА: Уздоље Часне Вериге апостола Петра

Литричин

КИКИНДА: Башаид Часне Вериге апостола Петра

Ловрићи

ДВОР: Двор Часне Вериге апостола Петра

Манојловићи

ДРНИШ: Кањане; БИСКУПИЈА: Марковац, Орлић; ПРОМИНА: Развође Часне Вериге апостола Петра

Милићи

МРКОЊИЋ ГРАД: Тријебово Часне Вериге апостола Петра

Новаковићи

МРКОЊИЋ ГРАД: Брдо (Новаковићи) Часне Вериге апостола Петра

Нонковићи

БЕНКОВАЦ: Смилчић Часне Вериге апостола Петра

Павловићи

КОТОР ВАРОШ: Ћорковићи Часне Вериге апостола Петра

Радеке

БЕНКОВАЦ: Бенковачко Село, Доње Биљане, Доњи Карин; ЗАДАР: Задар Часне Вериге апостола Петра

Радовановићи

ПОЖЕГА: Засеље Часне Вериге апостола Петра

Трифуновићи

БИСКУПИЈА: Риђане Часне Вериге апостола Петра

Шкрбићи

КНИН: Цивљане (Цетина); ВРЛИКА: Кољане, Подосоје Часне Вериге апостола Петра

Ере
према предању пореклом из Моравичког Старог Влаха

Јовановићи

РАШКА: Раковац; КРУШЕВАЦ: Крушевац Марковдан, Лучиндан и Савиндан

Томићи

РАШКА: Раковац Марковдан, Лучиндан и Савиндан

Јанковићи

РАШКА: Раковац Марковдан, Лучиндан и Савиндан

Димитријевићи

РАШКА: Раковац Марковдан, Лучиндан и Савиндан

Ристовићи

РАШКА: Раковац Марковдан, Лучиндан и Савиндан

Андрејићи

РАШКА: Раковац Марковдан, Лучиндан и Савиндан

Глишовићи

РАШКА: Раковац Марковдан, Лучиндан и Савиндан

Остала братства

Роћени

ЖАБЉАК: Расова, Врела (Орашје); НИКШИЋ: Бршно; ШАВНИК: Горња Бијела; ПЉЕВЉА: Глибаћи, Пљевља Аранђеловдан

▪ Роћеновићи

НИКШИЋ: Бршно Аранђеловдан

Ступари

БОСАНСКА КРАЈИНА Аранђеловдан

Врцељи

ПЛАНДИШТЕ: Милетићево Ђурђевдан

Маслаци

СЈЕНИЦА: Црвско; БИЈЕЛО ПОЉЕ: Пријелози Ђурђевдан

Маслаковићи

ПРОКУПЉЕ: Крушевица Ђурђевдан

Мрдаљи

ЕРВЕНИК: Ервеник; БЕНКОВАЦ: Смилчић; ГРАЧАЦ: Ком, Паланка, Томингај Ђурђевдан

Радуловићи

КНИН: Полача Митровдан

Пантелићи

ЛОЗНИЦА: Доња Сипуља Митровдан

Букумири (прибраћени)

БЕРАНЕ: Беране Никољдан

Гуњаци

ИСТОЧНИ СТАРИ ГРАД: Довлићи; ИСТОЧНО НОВО САРАЈЕВО: Топлик; ПАЛЕ: Удеж, Пале Никољдан

Игњатовићи

ПАНЧЕВО: Банатски Брестовац Никољдан

Мештеровићи

ВИСОКО: Високо Никољдан

Митковићи

КОСОВСКА КАМЕНИЦА: Босце Никољдан

Перуничићи

ИВАЊИЦА: Дајићи (Горњи Дајићи) Никољдан

Накићи

БУЈАНОВАЦ: Бујановац Никољдан

Гргићи

ГРАДИШКА: Вилуси; БАЊА ЛУКА: Бања Лука Стевањдан

Радоје

ГЛАМОЧ: Подкрај Стевањдан

Здјелари

КРАЛОВАЦ: Карловац непознато

Кавази

БОСАНСКИ ПЕТРОВАЦ: Босански Петровац муслимани

Канлићи

ГОРАЖДЕ: Витковићи, Горажде, Дучићи, Зидине, Казагићи, Канлићи, Копачи, Костеник, Лукарице, Машићи, Неворићи, Слатина, Човчићи муслимани

Муратовићи

ЧЕЛИЋ: Хумци муслимани

Напомене:
У табели су подвучена презимена, места порекла и крсне славе тестираних припадника рода.
Братства чија презимена нису подвучена још увек нису тестирана.
Места становања су наведена у формату “ОПШТИНА: Насеље (Заселак)”

Међу братствима која су по хаплотипу блиска Васојевићима се издвајају Бобанци на подручју Бобана између Требиња и Равног који славе Ђурђевдан, као и група братстава која слави Часне Вериге апостола Петра са матицом у околини Мркоњић Града. Генетичка блискост Васојевића са Бобанцима – ђурђевштацима и једним староседелачким братством из Постољана код Невесиња, чији резултати још увек нису јавни, иде у прилог предању по коме Васојевићи потичу из Херцеговине. Међутим, на основу доступних историјских извора се не може рећи када је тачно дошло до раздвајања Васојевића, Бобана и споменутог братства из Постољана, као ни које место конкретно је матица овог рода. За ова братства која славе Часне Вериге апостола Петра, иначе врло ретку славу, сматра се да су раније славила Петровдан. С обзиром да међу породицама које славе Часне Вериге апостола Петра до сада нема тестираних који не припадају роду Васојевића, основано се може претпоставити да и остале породице, или барем огромна већина, такође припадају роду Васојевића.

Породице које се везују за Васојевиће

За поједина братства се насупрот предањима испоставило да генетички не потичу од Васојевића по мушкој линији.

Бабовићи из Луштице према предању потичу од Бабобића из Коњуха, међутим испоставило се да припадају грани I2-PH908 на основу чега се може закључити да је предање настало због истог презимена. Славе Мали Никољдан.

Бакићи из Забрђа су према предању грана Новаковића, међутим за њихове исељенике у Добром Долу у Куршумлији се испоставило да припадају роду Куча и грани E-BY165837. Тек остаје да се утврди да су сви Бакићи прибраћени Васојевићима, или само нека грана овог братства. Славе Аранђеловдан.

Витковићи и Потолићи из Пјешиваца према устаљеном предању потичу од Стевана Васојевића, који је према родослову Васојевића син Васојев. Међутим, испоставило се да то предање није тачно јер припадају роду Пјешиваца и Цуца и грани J2a-FT384930. Витковића и Потолића у Старој Херцеговини има у Никшићкој области. Славе Јесењи Јовањдан.

Глуходољани и Станимировићи су две сродне групе братстава са матицом у Дупилу одакле су се раширили и на Глухи До. Према сопственом предању, као и према предању Васојевића, потичу из тог племена. Станимировићи из Дупила сматрају да су пореклом из Лопата које су матица Васојевића-Лопаћана, док Глуходољани сматрају да су грана Васојевића-Мијомановића, међутим како припадају грани R1a-YP417, споменута предања се могу одбацити. Славе Аранђеловдан.

Зечевићи из засеока Дрпе у Кленку у Бањанима према устаљеном предању потичу од Зечевића из Никшићке Жупе који потичу од истоименог братства из Лијеве Ријеке, док према другом предању потичу од Бановића, исто као Мулине из Кленка. С обзиром да је утврђено да припадају роду Бањана и грани N2-FGC28435, може се закључити да је друго предање тачније. Зечевићи из Кленка славе Јовањадан, за разлику од Зечевића из Васојевића и Никшићке Жупе који славе Аранђеловдан.

Караџићи из Лопата према устаљеном предању грана Лопаћана, међутим за њихове знатно бројније исељенике из Дробњака је установљено да припадају грани I2-Z17855. Због тога се као тачније може узети мање прихваћено предање о пореклу Караџића из Македоније где су живели испод планине Караџице. Славе Аранђеловдан. Од Караџића према предању потичу Петијевићи из истоименог села у Крушевицама, међутим за њих се испоставило да припадају грани E-Z16988. Петијевићи славе Јесењи Јовањдан.

Лепосавићи из Коњуха код Андријевице су према предању огранак Губеринића из истог места, који су грана Мијомановића. Како је за Лепосавиће утврђено да припадају грани роду Богићеваца из Доње Мораче и грани R1b-Z37, поменуто предање се може одбацити као нетачно. Славе Аранђеловдан.

Мораковци (Маројевићи, Драгнићи и Ћоровићи) из Моракова у Никшићкој Жупи према предању потичу од Дабетића из Лопата у Васојевићима (села у коме иначе нема Дабетића), међутим ипоставило се да припадају роду Мрка из Пипера и грани R1a-Y2902 чему у прилог иду заједничка слава и преслава које деле са Мркама (Аранђеловдан и Спасовдан).

Радевићи из Мезгаља у Шекулару према предању потичу од Радевића из Лијеве Ријеке. Како је за Радевиће из Лијеве Ријеке потврђено да припадају роду Васојевића, а за Радевиће из Мезгаља да припадају роду Куча и грани E-BY165837, може се закључити да су ови други прибраћени. Славе Аранђеловдан.

Рахићи из Тријебина код Сјенице према предању потичу од исламизираних Ђукића из Горажда у Полици, али се испоставило да припадају роду Куча и грани  E-BY165837.

Генетички профил рода

Васојевићи припадају грани чији је генетички низ E1b-V13>Z1057>Y30977>Y37092>Y126722. Грана Y126722 је отривена средином 2020. године на основу резултата whole genome sequencing (WGS) тестова лабораторије DanteLabs, које су урадили Вукићевић из Трешњева и Гуњак из Довлића. До сада је утврђено да овој грани међу Србима поред рода Васојевића припада једино род Рајовића из околине Новог Пазара који према предању потичеиз Куча. Поред братстава која су по хаплотипу блиска Васојевићима, може се претпоставити да истој грани припадају и Шаранци из истоименог племена. Рајовићи припадају једној од подграна Y37092, конкретно BY14161.

Када су у питању резултати ван српског етничког простора, Васојевићи немају ближих сродника ни међу до сада тестираним појединцима у свету. Због тога су Васојевићи донекле специфични јер су им по мушкој линији међу до сада тестиранима најближи родови са којима имају заједничког претка који је живео током каменог доба на прелазу између мезолита и неолита што оставља доста простора за прецизније утврђивање тачне подгране која дефинише род Васојевића. Тестирани ван простора бивше Југославије за које је потврђено да припадају грани Y37092 потичу из Велике Британије, Грчке, Ирске, Италије, Мађарске, Украјине, Швајцарске и Шведске, док је један припадник ове гране из Саудијске Арабије. Сматра се да је матица ове гране највероватније у Грчкој.

Хаплотип Васојевића на 111 маркера по FTDNA редоследу је приказан у следећој табели.

DYS393 DYS390 DYS19 DYS391 DYS385 DYS426 DYS388 DYS439
13 24 13 10 16-18 11 12 11

 

DYS389i DYS392 DYS389ii DYS458 DYS459 DYS455 DYS454 DYS447
14 11 31 15 9-9 11 11 26

 

DYS437 DYS448 DYS449 DYS464 DYS460 YGATAH4 YCAII DYS456
14 20 32 14-16-17-17 9 11 19-21 16

 

DYS607 DYS576 DYS570 CDY DYS442 DYS438 DYS531 DYS578
12 18 19 30-33 11 10 10 8

 

DYF395S1 DYS590 DYS537 DYS641 DYS472 DYF406S1 DYS511 DYS425
15-15 8 11 9 8 11 10 ?

 

DYS413 DYS557 DYS594 DYS436 DYS490 DYS534 DYS450 DYS444
23-24 18 11 12 12 16 7 12

 

DYS481 DYS520 DYS446 DYS617 DYS568 DYS487 DYS572 DYS640
22 18 12 13 12 15 11 11

 

DYS492 DYS565 DYS710 DYS485 DYS632 DYS495 DYS540 DYS714
11 11 33 16 8 15 11 23

 

DYS716 DYS717 DYS505 DYS556 DYS549 DYS589 DYS522 DYS494
27 19 12 12 12 11 12 10

 

DYS533 DYS636 DYS575 DYS638 DYS462 DYS452 DYS445 YGATAA10
12 11 10 11 12 31 10 10

 

DYS463 DYS441 YGGAAT1B07 DYS525 DYS712 DYS593 DYS650 DYS532
18 14 9 10 19 16 21 13

 

DYS715 DYS504 DYS513 DYS561 DYS552 DYS726 DYS635
23 13 13 15 23 14 23

 

DYS587 DYS643 DYS497 DYS510 DYS434 DYS461 DYS435
18 12 14 17 9 12 11

Сви до сада тестирани Бобани и Васојевићи-Мијомановићи имају вредност 22 на DYS635, док Васојевићи из грана Рајевића и Новаковића, као и сви други припадници овог рода, имају вредност 23. Друга мутација која се примећује је на маркеру YGATAH4 и догодила се код Рајевића који имају вредност 11, док сви остали до сада тестирани припадници овог рода имају вредност 10.

Географска присутност рода

Род Васојевића је превасходно груписани на племенској територији Васојевића у Брдима где чине апсолутну већину становништва. То је простор који обухвата целокупну општину Андријевица, највећи део општине Беране, као и делове општина Колашин, Плав и Подгорица. Васојевићи су једини род у Црној Гори који чини апсолутну већину у некој општини, а то је Андријевица. Васојевићи чине апсолутну већину и у појединим насељима у Црној Гори као што су Бјелојевиће у Колашинским Пољима, Бојићи у Горњој Морачи и Мораково у Никшићкој Жупи. Појединачно гледано по насељима, највише Васојевића је у Беранама, док је Андријевица највеће место у коме су Васојевићи апсолутна већина становништва. Исељених Васојевића има широм Србије, а највише на Пештеру који је био успутна станица за исељавање у даље крајеве. У већем броју Васојевића има у Гружи, Колубари и Моравици.

Род Васојевића у Црној Гори 1913. године
Род Васојевића у Црној Гори 1913. године

Братства која припадају роду Васојевића, а немају предање о заједичком пореклу, превасходно су насељена у Босанској Крајини, Северној Далмацији и Банији, као и Херцеговини где је матица рода Васојевића. У Бобанима овај род чини већину становништва у неколико насеља.

Фотографије подручја матичног предела рода
Комови, фотографија Иван Вукићевић
Катун на Штавни, фотографија Иван Вукићевић
Околина Присојачког катуна, фотографија Иван Вукићевић
Стари део Андријевице, фотографија Иван Вукићевић
Црква Св. Архангела Михаила у парку Књажевац у Андријевици, фотографија Иван Вукићевић
Горње Луге, фотографија Иван Вукићевић
Поглед из Трешњева на Забрђе и Слатину, фотографија Иван Вукићевић
Лијева Ријека, Google Street View
Манастир Ђурђеви Ступови код Берана, Google Street View
Истакнути припадници рода

Мојсије Зечевић (1780-1850) – игуман манастира Ђурђеви Ступови код Берана и главар Васојевића у првој половини 19. века. Рођен је у Виницкој где су се Зечевићи (грана Мијомановића) доселили са Лијеве Ријеке. Због својих блиских веза са династијом Петровић-Његош и ослањања на Црну Гору често је долазио у сукоб са турским властима те је у више наврата морао и да се склања у Црну Гору. Са  владикама Петром I и Петром II је заједнички радио на уједињењу Васојевића са Црном Гором што је и остварено осам година након смрти игумана Мојсија. Упорно је радио на враћању исламизираних Васојевића на православље у чему је у највећој мери и успео. Његовом заслугом је на Свеопштој народној скупштини Васојевића из 1829. или 1830. године усвојен Васојевићки закон у 12 точака по коме су Васојевићи познати као једино српско племе које је имало свој сопствени закон. Умро је у манастиру Ђурђеви Ступови у коме је столовао, а тамо је и сахрањен.

Никола „Консула“ Васојевић (1797-1844) – каријерни војник и дипломата у служби више европских земаља и титуларни кнез Васојевића. Рођен је у Лопатама и потиче од братства Пејовић (грана Лопаћана) које се временом иселило из племена, а најближи сродници су им Милошевићи због чега се у литератури може наићи на погрешан податак да је Никола од Милошевића. Након смрти оца Станише са мајком Јованом прелази у Горњу Морачу, њен родни крај, где се преудала за Глигора Радоњића. У Русију се сели са Требјешанима 1804. године када је пописан као Николај Глигоров Радоњић. Након завршетка школовања у војсци је дуже од деценије радио као инжењер. Око 1830. је пребегао у Турску где се бавио истим послом. Након тога је пројектовао српска утврђења за кнеза Милоша, да би једно време био и енглески конзул у Цариграду. По доласку у Црну Гору у почетку је био у добрим односима са црногорским владиком Петром II Петровићем Његошем од кога је и добио титулу кнеза Васојевића иако у самом племену није имао готово никакву власт. Познат је превасходно по свом неуспешном пројекту Кнежевине Холмије која би обухватала брдска и малесорска племена са седиштем у Васојевићима. Користећи бројне контакте у Европи које је стекао нудио је многим земљама савезништво своје будуће државе у замену за подршку, а римском папи и прелазак становништва будуће државе на католичанство. Због своје превртљивости и честих заокрета никада није наишао на озбиљнију подршку, како међу европским владарима, тако ни међу Васојевићима који су тежили уједињењу српског народа услед чега је дошао у сукоб са Мојсијем Зечевићем, али и Петром II Петровићем Његошем по чијем наређењу је и убијен у Доњем Загарачу где је и сахрањен.

Никола “Консула” Васојевић

Миљан Вуков Вешовић (1820-1886) – Васојевићки војвода и капетан и сенатор Црне Горе. Рођен је у Лијевој Ријеци, матици Вешовића који су огранак Лопаћана. Након смрти свог стрица барјактара Милоша Спахова Вешовића, а затим и његовог сина Века, постаје Љеворечки барјактар уз одобрење турског паше у Скадру. Убрзо одлази на Цетиње где су му владика Петар II Петровић-Његош потврђује барјактарство и упознаје са својим наследником, будућим књазом Данилом, са којим се том приликом побратимио. Као главар Васојевића наследио је Мојсија Зечевића и наставио рад на уједињењу са Црном Гором, а за Васојевићког војводу и капетана, као и сенатора, постављен је 1853. када почињу борбе са Турцима. У рату из 1858. и 1859. године Васојевићи су у целости ослобођени од турске власти, међутим по споразуму са Турском једино су Горњи Васојевићи, и то не у целости, ушли у састав Црне Горе. Познат је и по томе што су под његовом и командом Новице Церовића Васојевићи и Дробњаци 1858. године освојили и похарали тада турски Колашин. Средином 1875. године под вођством војводе Миљана почиње устанак у Доњим Васојевићима који ће са краћим прекидима трајати све до 1878. године када су исцртане нове границе на Берлинском конгресу. Упркос војним успесима и проширењем Црне Горе у Полимљу, Доњи Васојевићи су остали у турским границама. Војвода Миљан је уживао огроман углед у читавој Црној, а захваљујући томе успео је и да унапреди племенске односе Васојевића са суседним Братоножићима и Кучима. Упамћено је да је увек био јако озбиљан, како у јавности, тако и у породици. Умро је непосредно након изненадне смрти сина бригадира Тодора Вешовића.

Миљан Вуков Вешовић

Петар Бојовић (1858-1945) – војвода српске краљевске војске. Рођен је у Мишевићима код Нове Вароши, а пореклом је из Бојовића код Андријевице од истоименог братства које је грана Лопаћана. У војсци је постепено напредовао, а за заслуге у Кумановској бици и Битољској бици током Првог балканског рата добио је чин генерала. У Другом балканском рату је био начелник Штаба Прве армије која је однела победу у Брегалничкој бици. За заслуге у Првом светском рату добио звање војводе 1918. године чиме је постао четврти, а уједно и последњи генерал који је понео то највише војно звање у Краљевини Србији и Краљевини СХС које је било у рангу фелдмаршала. Због неслагања са кадровском политиком у војсци  пензионисао се 1921. године. У Београду је живео повучено све до војног пуча од 27. марта 1941. године када је недељу дана касније постављен за Врховног инспектора целокупне војне силе Југославије. У Априлском рату је одбио да напусти земљу, тако да је заробљен од стране Немаца. У писму из 1942. године упућеном Дражи Михаиловићу подржао је четнички покрет на чијем је челу био (Југословенска војска у отаџбини). По завршетку рата крајем 1944. године претучен је од стране припадника ОЗНА-е услед чега је недуго затим и преминуо у јануару 1945. године. Комунистичке власти су грађанима преко радија под претњом кривичног гоњења забраниле да присуствују Бојовићевој сахрани на Новом гробљу у Београду.

Петар Бојовић

Слободан Милошевић (1941-2006) – председник Србије (1989-1997) и СР Југославије (1997-2000). Рођен је у Пожаревцу, а потиче из села Тузи код Лијеве Ријеке где живе Милошевићи који су грана Лопаћана. Као гимназијалац је 1959. године примљен у Савез комуниста Југославије у коме је постепено напредовао. На Осмој седници ЦКСКС 1987. године преузима власт у партији и од тада па све до 2000. године имаће апсолутну власт у Србији. 1990. године донет је нови устав Републике Србије којим су знатно смањене надлежности аутономних покрајина. Почетком сукоба у бившој СФРЈ најпре је покушао да спречи распад земље, да би 1991. у фингираном рату допустио одцепљење Словеније, а затим и Хрватске, односно њеног највећег дела. Под притиском западних земаља у потпуности одустаје од очувања СФРЈ те је 1992. године проглашена СР Југославија коју су чиниле Србија и Црна Гора. Са циљем укидања санкција СРЈ од стране САД и њених савезника 1995. године допушта хрватску окупацију Републике Српске Крајине којој, као ни руководство Републике Српске, није пружио било какву помоћ током акција Бљесак и Олуја. Исте године у име Републике Српске потписује Дејтонски споразум којим је Република Српска међународно призната као ентитет у оквиру Босне и Херцеговине. Након оружане побуне косовских Албанаца 1999. године одбија споразум у Рамбујеу којим би Србија пристала на референдум о независности Косова и Метохије услед чега долази до НАТО агресије на СРЈ која је завршена повлачењем војске и администрације СРЈ са АП Косово и Метохија, али и усвајањем Резолуције Савета безбедности ОУН 1244 којом је формално потврђен суверенитет СРЈ над покрајином. Власт губи на изборима за председника СРЈ 2000. године, а 2001. године је ухапшен, а убрзо и испоручен на Видовдан у Хашки трибунал где му је суђено по оптужници за ратне злочине у Босни и Херцеговини и Хрватској. На суђењу се успешно сам бранио против оптужнице која је у највећем делу била монтирана, чиме је у српском јавном мњењу знатно поправио нарушену слику о себи. Услед недостатка адекватне здравствене неге умро је у притвору 2006. године не дочекавши изрицање пресуде.

Слободан Милошевић са супругом Миром Марковић, фотографија Јовица Кртинић
Особине рода

Васојевићи су првих пар векова по доласку у Лијеву Ријеку у великој мери живели изоловано и без већих утицаја са стране. Захваљујући томе што је њихова племенска област била забачена нису били честа мета турских напада, а услед тога што нису били измешани са братствима другог порекла  могли су несметано да развију сопствени племенски идентитет. Као и код суседних брђанских племена, патријархалност, горштачки менталитет и чврста морална начела су кључне одлике Васојевића. Ширењем на област Полимља, Васојевићи после дужег времена почињу да живе заједно са братствима другачијег порекла (које су Васојевићи називали Србљацима) што је довело до обостраних утицаја. Тако су рецимо Васојевићи у Полимљу знатно блаже нарави од сродника у Лијевој Ријеци, те подела на „Љеворечане“ и „Нахијаше“ није само географска, већ у великој мери и социолошка. Тако су Љеворечани импулсивнији, гласнији и одлучнији, а Нахијаши сталоженији, тиши и промишљенији. Поједине особине су карактеристичне за све Васојевиће и по њима се издвајају у окружењу, а сналажљивост је свакако најизраженија. У Црној Гори је позната изрека „Умије ка’ Васојевић“, a вероватно најбољи опис Васојевића дао је писац Григорије Божовић: „Нико се из нас не пробија кроз свет као Васојевићи и нико међу Динарцима не може бити довитљив и лукав кад је потребно као Васојевићи. Једини су Васојевићи који су под Турцима од Турака земљу освајали и дошли до више Пећи, до Бихора и Пештера. Без прекида. Нико својој мети упорније не хода од Васојевића.“. И заиста, ниједно друго племе није успело да се прошири у толикој мери да не само што је територијално и бројчано постало најбројније, већ и далеко најутицајније у читавој Црној Гори након Његуша из којих потиче династија Петровић-Његош. Тако су Васојевићи једино племе по коме је у 19. веку назив носила нека од нахија у Црној Гори, а у 20. веку и област. Услед тога Васојевићи више него и једно друго племе са поносом истичу своју племенску припадност, а ретко пропуштају прилику да истакну како су највеће српско племе. Битно је нагласити да Васојевићи нису истовремено и најбројнији род у Црној Гори јер су поједини родови, иако малобројнији у својим племенима, укупно бројнији услед насељавања области ван граница њихових племена.

Када су у питању предања, Васојевићи се у одређеној мери издвајају у односу на суседне веће родове. Док су се код других Брђана усталила предања о пореклу од Мрњавчевића, Дрекаловића, Бранковића и друге средњовековне властеле, код Васојевића се усталило предање о пореклу од, ни мање ни више, него од Немањића. Такође, док су за време ослобађања Србије друга племена својатала бројне војводе, Васојевићи су својатали никог другог до Карађорђа. Теорију о пореклу од Васојевића су заступали и поједини Карађорђевићи. Хаплогрупа Немањића још увек није утврђена, тако да ни предање Васојевића о пореклу од њихове лозе није оборено. Међутим, на основу ДНК резултата Кузмића из Мраморца код Смедеревске Паланке, који су блиски рођаци Карађорђевића и за које је утврђено да припадају грани I2-Y3120, основано се може претпоставити да Карађорђевићи ипак не припадају роду Васојевића.

Укорењеност Косовског култа и споменута предања о сродству са наистакнутијим српским владарским династијама сигурно су допринели чињеници да је српски национални идентитет код Васојевића увек био изнад регионалног црногорског идентитета и припадност црногорској држави. То је посебно дошло до изражаја током 1918. године када су Васојевићи подржали Подгоричку скупштину на којој је проглашено уједињење Црне Горе са Србијом, а недуго потом и учествовали у гушењу Божићног устанка. Исто тако, током Другог светског рата Васојевићи су масовно учествовали у четничком покрету као противтежи партизанском покрету иза кога је стајала Комунистичка партија са својим програмом стварања засебне црногорске нације и републике. И у данашње време када се Црна Гора у великој мери одрекла свог српског идентитета, Васојевићи су наистакнутији род у Црној Гори чији се припадници већински изјашњавају као Срби и залажу за јединствену државу српског народа.

Извори података

ДНК резултати:

  • Српски ДНК пројекат
  • FTDNA – Serbian DNA Project
  • Bošnjački DNK projekat
  • 23andMe – резултате прикупио Небојша Новаковић (Српски ДНК пројекат)
  • YFull (E-Y126722)
  • Анонимно тестирање 404 појединца из Црне Горе из студије Human Y-Chromosome Short Tandem Repeats: A Tale of Acculturation and Migrations as Mechanisms for the Diffusion of Agriculture in the Balkan Peninsula, 2010. – статистичка обрада Синиша Јерковић (Српски ДНК пројекат)

Литература:

  • Андрија Јовићевић, Плавско-Гусињска област, Полимље, Велика и Шекулар, Насеља и порекло становништва (књига 10), Српски етнографски зборник (књига 21), Српска Краљевска Академија, Београд, 1921.
  • Андрија Лубурић, Дробњаци – племе у Херцеговини, Београд, 1930.
  • Богдан Лалевић и Иван Протић, Васојевићи у турској граници, Насеља српских земаља (књига 3), Српски етнографски зборник (књига 6), Српска Краљевска Академија, Београд, 1905.
  • Богдан Лалевић и Иван Протић, Васојевићи у црногорској граници, Насеља српских земаља (књига 2), Српски етнографски зборник (књига 5), Српска Краљевска Академија, Београд, 1903.
  • Бранислав Ђурђев, Постанак и развитак брдских, црногорских и херцеговачких племена, Посебни радови (књига 4), Црногорска академија наука и умјетности, Титоград, 1984.
  • Вукота Миљанић, Аким Миљанић, Презимена у Црној Гори, Београдска књига, Београд, 2007.
  • Давид Лалић, Војвода Миљан Вуков Вешовић, Глас Холмије
  • Ејуп Мушовић, Становништво Сјеничког и Тутинског краја, Одељење за енологију Филозофског факултета у Београду, Београд,
  • Јован Вукмановић, Црмница – антропогеографска и етнолошка истраживања, Посебна издања (књига DLXXXIII), Одељење дрштвених наука – одбор за филозофију и друштвену теорију (књига 1), Српска академија наука и уметности, Београд, 1988.
  • Љубомир М. Марковић и Светислав Љ. Марковић, Становништво Моравичког Старог Влаха, Географски институт Јован Цвијић, Српска академија наука и уметности, Београд,
  • Милан Пековић, Никшићка Жупа, Београд, 1974.
  • Милисав Лутовац, Бихор и Kорита – антропогеографска истраживања, Насеља и порекло становништва (књига 40), Српски етнографски зборник (књига 81), Српска академија наука и уметности, Београд, 1967.
  • Милисав Лутовац, Ибарски Колашин, Насеља и порекло становништва (књига 34), Српски етнографски зборник (књига 67), Српска академија наука и уметности, Београд,
  • Милош Војиновић, Тадија Бошковић, Попис домова у новим крајевима Краљевине Црне Горе 1913. године, Колашин, 2015.
  • Миодраг-Мишо Н. Вуловић и Зоран Н. Вуловић, Трешњево – завичај братства Вулевића, Библиотека “Хроника села”, Одбор САНУ за проучавање села / Културно просветна заједница Републике Србије / Братство Вулевићи, Београд,
  • Мирко Вукићевић, Вукићевићи из Трешњева и њихови коријени, ПАКО, Андријевица 2015.
  • Петар Ж. Петровић, Рашка: антропогеографска истраживања (књига II), Музеј “Рас”, Нови Пазар, 2010.
  • Предраг Влаховић, Бродарево и његова околина, Универзитет у Београду, Београд, 1968.
  • Радослав Д. Бабовић и Миљан В. Бабовић, Братство Бабовићи, Библиотека “Хроника села”, Одбор САНУ за проучавање села, Београд/Коњухе,
  • Радослав-Јагош В. Вешовић, Племе Васојевићи, Сарајево, 1935.
  • Рајко Раосављевић, Морача, Ровца, Kолашин, Стручна књига, Београд, 1989.
  • Esad Kurtović, Vlasi Bobani, Društvo za proučavanje srednjovekovne bosanske historije, Filozofski fakultet, Sarajevo, 2012.
  • Risto Kovijanić, Pomeni crnogorskih plemena u kotorskim spomenicima – Knjiga I, Istorijski institut SR Crne Gore, Cetinje, 1963.
  • Risto Kovijanić, Pomeni crnogorskih plemena u kotorskim spomenicima – Knjiga II, Istorijski institut SR Crne Gore, Cetinje, 1974.

Коментари (37)

Одговорите

37 коментара

  1. Djordjije

    Ja imam neke podatke:Jasno mi je da je ovo istraživanje složeno i nezahvalno.Ali moje informacije su da su preci Vasojevića doselili u Lijevu rijeku sa Kosova.predanje?
    Bratsvo Joksimović potiče od rodonačelnika VASA još od 1444 godine(K.Jeriček-Istorija Srba knj.III Beograd 1923god. str 54).Po Vasovom djedu ili pradjedu VASOJU zadržalo je zjedničko prezime VASOJEVIĆ.Kolijevka velikog plemena Vasojević je Lijeva Rijeka,u kojoj se od Vasovih sinova,Raja,Novaka i Mijomana razgranaše tri bratsva,Rajevići,Novakovići i Mijomanovići. Iz bratsva Mijomanovića potiče Joksim zvani Bandula djed Vuka Karadzića koji se po Andriji Luburiću(Drobnjaci pleme u hercegovini Beograd 1930,str 164,preselio iz Lijeve rijeke u Petnjicu u Drobnjake(iznad Šavnika).U Petnjici se rodio njegov sin Stefan koji je kasnije preselio u Tršić gdje mu se 1787godine rodio sin Vuk..Po Iliji Brakoviću -Porijeklo i vladavina dinastije Karađorđević,Kruševac 1938 str174,Vuk je od oca Stefana Joksimovića porijeklom iz Lijeve Rijeke,a i po M Pavloviću(Vuk Stefanović karadzić Beograd 1964 str 11,Vuk karadzić je porijeklom iz Vasojevića .Po nekim predanjma se kaže da su preci Vasojevića doselili u Lijvu rijeku sa Kosova?