Генетички родови германског порекла у Црној Гори

16. новембра 2021.

коментара: 0

Аутор: Иван Вукићевић ([email protected])
Објављено: 16.11.2021.

Увод

Најновији слој становништва у Црној Гори превасходно чине припадници хаплогрупа које се везују за германске народе који су населили Балкан у раном средњем веку. Хаплогрупе I1 и I2a1b (односно грана I2-М223) и грана R1b-U106 се везују за поједине германске народе и племена чији су припадници доспели на Балкан под различитим околностима. У тексту Генетичка слика Црне Горе је било више речи о хаплогрупама на простору Црне Горе, док ће овде у краћим цртама бити наведени сви родови за које је до сада утврђено да су германског порекла. Родови су груписани по гранама за које утврђено да им припадају преко SNP тестирања или се то основано претпоставља на основу резултата по маркерима. Битно је напоменути да припадност споменутим хаплогрупама не гарантује да су родови о којима ће бити речи у овом тексту заиста словенског или германског порекла, већ да се на основу досадашњих сазнања о миграцијама тих хаплогрупа тако нешто основано може претпоставити. Овај текст ће бити допуњаван како буду пристизали резултати ДНК тестирања.

Највећи родови у Црној Гори 1913. године према народним предањима и ДНК резултатима

Хаплогрупа I1

I1-Z2336>Y3866>S4767>Y4781>S4770>M227>A11380

Бајчете су разгранати род из Пљеваљског краја, чија је матица у Какмужима. Од Бајчета су се одвојили Чоловићи са Лончарима, Џогази, Коруге, Гачевићи и Раилићи. До сада су тестирани једино Лончаревићи из Црљеница, који су огранак Лончара. Према једном предању, у Какмуже се доселио неки Мартиновић, које је био рањен током битке на Вртијељци 1685. године. Том приликом је погинуо Бајо Пивљанин, а како је Мартиновић стално причао о свом саборцу Бају, добио је надимак Бајчета, а његови потомци презимена Бајчета и Бајчетић. Постоји и предање према коме Бајчете, Лаловићи и Тошићи из Какмужа потичу од Миљанића из истоименог села у Бањанима, одакле су се доселили око 1660. године. Међутим, судећи по резултату Лончаревића, Бајчете нису генетички сродни Миљанићима, који припадају грани I1-Y2245.  Лаловићи и Тошићи из Пљевљског краја још нису генетички тестирани, тако да није утврђено да ли су генетички сродни Бајчетама. Крсна слава рода је Јовањдан.

I1-P109>FGC16695>FGC16678>Y3662>S14887>Y11203>FGC22046>FGC22045

Новљани су према предању српско племе и род из околине Травника у Босни од кога потичу Дробњаци. Најпре су се преко Херцеговине населили на поручју Бањана и Никшићких Рудина, да би одатле касније прешли у Дробњак. Основне групе братстава су Балотићи, Вуловићи, Добриловићи, Ђурјановићи, Златнопојасовићи, Калабићи, Косовчићи, Косорићи, Лазаревићи, Мандићи, Миличићи, Милошевићи, Милутиновићи, Омакловићи, Поповићи, Србљановићи и Церовићи, а према предању од Новљана су и Трепчани у Језерима. Дробњаци највећим делом славе Ђурђевдан, док од већих братстава једино Мандићи славе Аранђеловдан у Дробњаку. За највећи број братстава је потврђено да су генетички сродна чиме је предање о заједничком пореклу потврђено. До сада је једино за Трепчане установљено да нису сродни осталим Дробњацима, односно да припадају грани I2-PH908. За Струњаше, или барем један њихов део, је утвђено да за разлику од осталих Србљановића припадају грани I2-S17250. Исто важи и за Ћетковиће из Шекулара који имају предање да су од Церовића, а припадају грани I2-A1328, као и за неколико братстава из Грахова и Леденица која су према предању пореклом од Мандића и припадају R1a-YP4278 и I2-Y3120 гранама. С друге стране, за поједина братстава која имају другачија предања о пореклу се такође испоставило да припадају роду Новљана. То су Касалице и Ненезићи из Дробњака, Булатовићи-Стајовићи из Мртвог Дубоког у Ровцима од којих потичу исламизирани Еровићи из Бихора, Станишићи из Вражегрмаца у Бјелопавлићима, Вранеши, Лековићи, Садиковићи и Фуртуле из Доњег Колашина, Кајевићи из Средњег Полимља, као и Шабановићи из Корита.
Касалице из Дробњака су према предању од Ковачевића из Грахова што се испоставило као нетачно јер Ковачевићи припадају грани I2-PH908.
Ненезићи из Доње Бијеле у Дробњаку према предању потичу из Велестова у Озринићима, међутим како је за Озриниће утврђено да припадају грани I2-BY93199, то предање се може одбацити.
Булатовићи-Стајовићи су, као и сви остали Булатовићи, према предању од Никшића-Гојаковића, међутим то је случај само са једним делом тог великог братства, док се за Стајовиће испоставило да припадају роду Новљана. Славе Лучиндан.
Станишићи су према устаљеном предању огранак Бубића из Бјелопавлића, међутим постоји и предање по коме су прибраћени Бубићима што ће се испоставити као тачно јер они као и остали Бјелопавлићи припадају грани Е-Z13591. Славе Петковдан.
Вранеши су род из Доњег Колашина чији је родоначелник Херак Вранеш.  Јоксимовићи су према предању од Херака Вранеша, а захваљујући резултату њихових исељеника утврђено је да припадају роду Новљана. Славе Цвети. Исламизирани Даутовићи су према једном предању такође од Вранеша што ће се испоставити као истинито јер су сродни Јоксимовићима. Према истом предању су Даутовићима сродни Мушовићи и Хасанбеговићи, али се испоставило да су сва три братства разнородна, због чега се може закључити да су Мушовићи и Хасанбеговићи преузели споменуто предање од Даутовића.
Лековићи из Павиног Поља и Стожера у Доњем Колашину су према предању од Лековића из Озринића, међутим генетички нису сродни Озринићима који припадају грани I2-PH908. Такође се рођакају и са истоименим братством из Годиња у племену Бољевићи, међутим Лековићи из тог села су пореклом из Груда и припадају роду Цијевњана и грани R1b-BY38894.
Садиковићи су муслиманско братство из Садића у Доњем Колашину које је према предању пореклом из Шаранаца.
Фуртуле из Павиног Поља у Доњем Колашину такође припадају роду Новљана. Славе Аранђеловдан.
Муратбашићи и Хоџићи су два сродна из Бихора за које утврђено да припадају роду Новљана. Од Муратбашића потичу Шабановићи из Стуба у Бистрици. Овим братствима су према предању сродни и Мустајбашићи и Мушовићи из Лозне и Годуше у Бихору. Међутим, за Мустајбашиће је утврђено да припадају грани I2-S17250, док Мушовићи још увек нису тестирани.
Када је у питању даље порекло Новљана, на основу припадности грани I1-FGC22045 се може закључити да су скандинавског порекла. Род Новљана према анонимном истраживању чини 5,45% становништва у Црној Гори.

I1-Z63>BY151>FGC81364>S2078>S2077>Y2245

Бајићи из Пљеваља и околних села према предању потичу од Мартиновића из Бајица одакле су се доселили преко Бандића и Колашина. С обзиром да Мартиновићи припадају грани E-А18844, ово предање се може одбацити као нетачно. Бајићи славе Стевањдан.

Миљанићи и Росандићи су род коме припадају поједина братства која потичу са Чева у Озринићима и славе Јовањдан, али нису повезана предањима.
Миљанићи из истоименог села у Бањанима према предању потичу од Милисава који се доселио из Озринића. Милисав је према једном предању од Озринића, а према другом је даљим пореклом из Метохије. Од Милисава према предању потичу и Бијеловићи и Мркајићи из Бањана. Међутим, за Бијеловиће је утврђено да припадају грани I2-Y3120, док је за Мркајиће утврђено да припадају роду Бањана и грани N2-FT182494. Такође, за Озриниће је утврђено да припадају грани I2-BY93199.
Росандићи из Милојевића у Пјешивцима су пореклом са Чева, а доселили су преко Комана где су живели неко време. Према једном предању им је старо презиме Милојевић, а према другом потичу од Сенића са Чева. Према предању су сродни Милатовићима у Вражегрмцима у Бјелопавлићима, међутим то предање се испоставило као нетачно јер Милатовићи припадају грани I2-PH908.

I1-Z63>BY151>FGC81364>S2078>S2077>MF603955>Y16435>Y16437>Y16434

Мацуре су староседелачки род са подручја племена Ровца, Доња Морача и Горња Морача за који се одувек сматрало да потиче од предсловенског становништва. У Црној Гори ниједно братство није задржало предање о пореклу од Мацура за разлику од исељених Мацура у Далмацији чијим је тестирањем утврђена хаплогрупа којој припада овај род. У Црној Гори је до сада једино за Неђељковиће из Роваца који су грана Драшковића утврђено да припадају роду Мацура, уместо роду Никшића како се очекивало на основу предања. У Ровцима и Доњој Морачи су новији досељеници често називали старинце Мацурама, међутим ниједно од до сада тестираних староседелачких братства из тог подручја не припада роду Мацура. За Мацуре се на основу хаплогрупе може закључити да су германског порекла. Крсна слава Мацура у Далмацији је Аранђеловдан, док Недељковићи славе Лучиндан.

I1-Z63>BY151>FGC81364>S2078>S2077>Y16435>Y16437>Y60985>BY105294>BY58510>Y157596

Пукићи су католичко братство албанског порекла из Томбе код Бара. Пореклом су из Пуке у Албанији по којој носе презиме, а како имају више сродника међу Албанцима из матичне области, споменуто предање је потврђено.

I1-Z63>BY151>BY351>Y7075>Y13946>Y14111>Y53660>Y51867

Милачићи из истоименог села у Кучима према предању потичу од ванбрачног сина Илика Лаловог Дрекаловића, а презиме су добили по његовој мајци Милачи. За муслимане Калаче из Рожајске области који су према предањима огранак Милачића је утврђено да не припадају роду Куча коме припадају Дрекаловићи, већ грани I1-Y13946, тако да се може претпоставити да истој грани припадају и Милачићи. Овом роду припадају и Морачани из Мојковца су према предању од Дуловића из Горње Мораче, међутим како је за Дуловиће утврђено да припадају грани G2а-L14 и роду Селаковића, Морачани су највероватније од неког мањег братства из Горње Мораче које је живело са Дуловићима и од њих преузело славу Стевањдан.

Хаплогрупа I2a1b

I2-M223>Y3259>CTS616>Y3721>Y3670>L1229>Z2069
   >Z2059>Z2068>Y3672>Y9443>FGC67849>YP4799

Сипањци и Фетићи су генетички род коме припадају три муслиманска братства из Бихора и Корита која нису повезана предањима.
Фетићи из Краденика у Бихору и Негобратине у Коритима према предању потичу од Куча, а род су им Пепељци из Годијева у Бихору и Меховићи из Негобратине у Коритима и пар бихорских села. Међутим, за Меховиће из Бора у Бихору је утврђено да припадају роду Куча и грани E-BY165837, док Пепељци још увек нису тестирани. Може се закључити да су Фетићи предање о пореклу из Куча преузели од Меховића са којима се рођакају.
Скоке из Сипања у Коритима према предању потичу од православних Скоковића из Доње Ржанице у Васојевићима који потичу од Обрадовића из Гоњих Села. Како је за Обрадовиће утврђено да припадају грани R1a-Z282, предање Скока се може одбацити као нетачно.
Качари из Сипања у Коритима према предању потичу од истоименог братства из Буковице код Рожаја који потичу од православних Белоица из истог места. За Качаре из Буковице потврђено да припадају роду Белоица и грани G1b-L830 чиме је оборено предање Качара из Сипања.

I2-M223>Y3259>CTS616>CTS10057>L701>P78

Миковићи су једно од 12 паштровских “племена”, односно родова који су управљали Паштровићима. Досељени су из Црмнице где су били ситна властела у средњем веку. Од Миковића су у Црмници преостали Ђалци, док се у Паштровићима поред оних који су задржали старо презиме деле на Андровиће, Греговиће, Давидовиће и Медиговиће. Миковићи славе Илиндан.

I2-M223>Y3259>CTS616>CTS10057>L701>P78>S25733>A427

Барјактаровићи из Петњика и Калудре у Васојевићима према сопственом предању потичу од Николе Поповића од истоименог братства са Медуна у Кучима које је огранак Дрекаловића. Постоје и мишљења да су се доселили из Братоножића. Како Дрекаловићи припадају роду Куча и грани E-BY165837, може се закључити да је предање о пореклу од Поповића са Медуна оборен. Генетички је потврђено и да од Барјактаровића потичу муслимани Дудићи из Биохана код Тутина. Барјактаровићи највероватније потичу од староседелаца из Полимља. Славе Никољдан.

Грана R1b-U106

R1b-L23>L51>L52>L151>U106>S263>S264>S497>A10971>BY18860

Дрецуни и Сарапи су два братства из Љуботиња са различитим предањима о пореклу за која се испоставило да су сродна.
Дрецуни према предању потичу из Велике Дренове у Шумадији одакле се њихов предак најпре настанио у Братоножићима одакле је прешао у Богуте у Љуботињ. Славе Никољдан.
Сарапи су најбројнија група братстава у Љуботињу и према предању потичу од Божине Сарапа који се за време Ивана Црнојевића доселио из Сараповине код Сарајева, места које данас не постоји нити се спомиње у историјским изворима. Божина Сарап је имао пет синова: од првог су Вукићевићи, Вујановићи, Ђурашевићи и Маркишићи, од другог Вучковићи, од трећег Бановићи, од четвртог Лаличићи и од петог Калуђеровићи. Сви Сарапи славе Никољдан.

Извори података

ДНК резултати:

  • Српски ДНК пројекат
  • FTDNA – Serbian DNA Project
  • Bošnjački DNK projekat
  • Albanian Bloodlines Project
  • 23andMe – резултате прикупио Небојша Новаковић (Српски ДНК пројекат)
  • Анонимно тестирање 404 појединца из Црне Горе из студије Human Y-Chromosome Short Tandem Repeats: A Tale of Acculturation and Migrations as Mechanisms for the Diffusion of Agriculture in the Balkan Peninsula, 2010. – статистичка обрада Синиша Јерковић (Српски ДНК пројекат)

Генетичка стабла:

Литература:

  • Андрија Јовићевић, Зета и Љешкопоље, Насеља и порекло становништва (књига 23), Српски етнографски зборник (књига 38), Српска Краљевска Академија, Београд, 1926.
  • Андрија Јовићевић, Малесија, Насеља и порекло становништва (књига 15), Српски етнографски зборник (књига 27), Српска Краљевска Академија, Београд, 1923.
  • Андрија Јовићевић, Плавско-Гусињска област, Полимље, Велика и Шекулар, Насеља и порекло становништва (књига 10), Српски етнографски зборник (књига 21), Српска Краљевска Академија, Београд, 1921.
  • Андрија Јовићевић, Ријечка Нахија, Београд, Насеља српских земаља (књига 7), Српски етнографски зборник (књига 15), Српска Краљевска Академија, 1911.
  • Андрија Јовићевић, Црногорско Приморје и Kрајина, Насеља и порекло становништва (књига 11), Српски етнографски зборник (књига 23), Српска Краљевска Академија, Београд, 1922.
  • Андрија Лубурић, Дробњаци – племе у Херцеговини, Београд, 1930.
  • Блажо Кнежевић, Властелиновићи, Подгорица, 2006.
  • Блажо A. Стругар, Стругари – братство у Цеклину 1450-1980, Цетиње, 1983.
  • Богдан Лалевић и Иван Протић, Васојевићи у турској граници, Насеља српских земаља (књига 3), Српски етнографски зборник (књига 6), Српска Краљевска Академија, Београд, 1905.
  • Богдан Лалевић и Иван Протић, Васојевићи у црногорској граници, Насеља српских земаља (књига 2), Српски етнографски зборник (књига 5), Српска Краљевска Академија, Београд, 1903.
  • Бранислав Ђурђев, Постанак и развитак брдских, црногорских и херцеговачких племена, Посебни радови (књига 4), Црногорска академија наука и умјетности, Титоград, 1984.
  • Бранко В. Kостић, Kостићи – братство у Цеклину, Пегаз, Подгорица, 2014.
  • Братство Вукчевић, Црногорско племе Љешњани (Вукчевићи) – Љешанска нахија, Дражевина, 1910.
  • Владо Ђ. Дулетић, Трагом прошлости Дулетића, Будвански културни идентитет, Будва, 2015.
  • Војин С. Муришић, Крушевице (Сврчуге – Петијевићи – Бијелићи) (књига 2), Библиотека “Хроника села”, Културно просветна заједница Републике Србије, Београд, 2000.
  • Вујанић, Јерковић, Kртинић, Маринковић, Kњига о Мацурама, Друштво српских родословаца “Порекло”, Београд, 2014.
  • Вукашин Вучков Шошкић, Шошкићи из Полимља, Београд, 1995.
  • Вукота Миљанић, Аким Миљанић, Презимена у Црној Гори, Београдска књига, Београд, 2007.
  • Вуле Kнежевић, Племе Шаранци, Београд, 1961.
  • Драган Крушић, Братство Славујевићи (Матовићи и Крушићи) у прошлости Бањана, Љетопис Бањана и Рудина, Никшић, 2016.
  • Ђорђе М. Ојданић, (Не)познате Лубнице, Комови, Подгорица, 2005.
  • Ђурђица Петровић, Матаруге у касном средњем веку, Гласник Цетињских музеја (књига 10), Цетиње, 1977.
  • Ејуп Мушовић, Етнички процеси и етничка структура становништва Новог Пазара, Етнографски институт Српске академије науке и уметности, Београд, 1979.
  • Звонимир М. Мијушковић, Племе Пјешивци – крајина Старе Црне Горе, Београд, 1984.
  • Зоран Мијбеговић, Кртољске приче, Тиват, 2016.
  • Јован Вукмановић, Паштровићи, Цетиње, 1960.
  • Јован Вукмановић, Црмница – антропогеографска и етнолошка истраживања, Посебна издања (књига DLXXXIII), Одељење дрштвених наука – одбор за филозофију и друштвену теорију (књига 1), Српска академија наука и уметности, Београд, 1988.
  • Јован Ердељановић, Братоножићи – племе у црногорским Брдима, Насеља српских земаља (књига 5), Српски етнографски зборник (књига 11), Српска Краљевска Академија, Београд, 1909.
  • Јован Ердељановић, Постанак племена Пипера, Српски етнографски зборник (књига 17), Српска Краљевска Академија, Београд, 1917.
  • Јован Ердељановић, Kучи, Насеља српских земаља (књига 4), Српски етнографски зборник (књига 8), Српска Краљевска Академија, Београд, 1907.
  • Јован Ердељановић, Стара Црна Гора, Насеља и порекло становништва (књига 24), Српски етнографски зборник (књига 39), Српска Краљевска Академија, Београд, 1926.
  • Јован Ф. Иванишевић, Подловћенско Цетиње, Јавор бр. 5, 12, 14, 16, 24 и 25 из 1892. године, Цетиње, 1892.
  • Јован Ф. Иванишевић, Путопис кроз Мале Цуце, Јавор бр. 37, 38 и 39 из 1891. године, Цетиње, 1891.
  • Косто Р. Перућица, Опутна Рудина, Београд, 1989.
  • Марко Д. Обрадовић, Поријекло и родослов Обрадовића из Лубница, Ступови / Либертас, Андријевица / Бијело Поље, 1995.
  • Марко Миљанов Поповић, Племе Кучи у народној причи и пјесми, Задужбина Илије М. Коларца, Београд, 1904.
  • Миладин Kонтић, Племе Пјешивци са историјом братства Kонтић, Београд, 1977.
  • Милан – Мишо Брајовић, Племе Бјелопавлићи, Културно-просвјетна заједница, Подгорица, 2000.
  • Милан Пековић, Никшићка Жупа, Београд, 1974.
  • Милан Р. Милановић, Бајкове Крушевице, Библиотека “Хроника села”, Одбор САНУ за проучавање села / Културно просветна заједница Републике Србије, Београд, 1997.
  • Милета Војиновић, Пљеваљски крај – прошлост и порекло становништва, Пљевља, 1997.
  • Милисав Лутовац, Бихор и Kорита – антропогеографска истраживања, Насеља и порекло становништва (књига 40), Српски етнографски зборник (књига 81), Српска академија наука и уметности, Београд, 1967.
  • Милисав Лутовац, Рожаје и Штавица – антропогеографска истраживања, Насеља и порекло становништва (књига 37), Српски етнографски зборник (књига 75), Српска академија наука и уметности, Београд, 1960.
  • Милорад Јокнић, Становништво у пљеваљском крају, “Пролетер” АД Бечеј, Пљевља, 2006.
  • Милош Војиновић, Стотину година од исељавања муслимана из Црне Горе за Турску 1914-2014, Колашин / Алачата, 2014.
  • Милош Војиновић, Тадија Бошковић, Попис домова у новим крајевима Краљевине Црне Горе 1913. године, Колашин, 2015.
  • Милун М. Штурановић, Озринићи крај Никшића – прилози за монографију, Асоцијација спорта и културе, Подгорица, 2000.
  • Миљан Јокановић, Племе Кучи – етничка историја (2. издање), Медеон / Принт, Подгорица, 2000.
  • Мирко Барјактаровић, Ровца, Црногорска академија наука и уметности, Титоград, 1984.
  • Мирко Барјактаровић, Село Петњик, Зборник радова етнографског института (књига 19), Београд, 1986.
  • Момчило Мићовић, Бањани, Љетопис Бањана и Рудина, Никшић, 2016.
  • Небојша Драшковић, Чевско Заљуће и Доњи Крај – села у племену Озринићи, Библиотека “Хроника села”, Одбор за проучавање села САНУ / Културно просветна заједница Републике Србије / Министарство пољопривреде, водопривреде и шумарства Републике Србије, Београд, 1999.
  • Никола С. Вујачић, Братство Вујачић, Никшић, 1984.
  • Никола П. Рајковић, Племе Косијери 1439-1945, Цетиње, 1968.
  • Обрад Вишњић, Голија и Голијани, Требиње, 1987.
  • Обрен Благојевић, Пива, Одељење друштвених наука САНУ, Београд, 1971.
  • Павле Радусиновић, Насеља Старе Црне Горе – општи дио, Посебна издања (књига DLXII), Одељење друштвених наука (књига 92), Српска академија наука и уметности / Народна књига, Београд, 1985.
  • Павле Радусиновић, Насеља Старе Црне Горе – посебни дио, Посебна издања (књига DLXII), Одељење друштвених наука (књига 92), Српска академија наука и уметности / Народна књига, Београд, 1985.
  • Павле Радусиновић, Становништво и насеља Зетске равнице од најстаријег до новијег доба (књига прва), НИП “Универзизетска ријеч” / Историјски институт СР Црне Горе, Београд, 1991.
  • Павле Радусиновић, Становништво и насеља Зетске равнице од најстаријег до новијег доба (књига друга), НИП “Универзизетска ријеч” / Историјски институт СР Црне Горе, Београд, 1991.
  • Петар Мркоњић, Средње Полимље и Потарје у Новопазарском санџаку, Српски етнографски зборник (књига 6), Српска Краљевска Академија, Београд, 1905.
  • Петар Пејовић, Озринићи – племе Старе Црне Горе, Београд, 2004.
  • Петар Шобајић, Бјелопавлићи и Пјешивци, Насеља и порекло становништва (књига 15), Српски етнографски зборник (књига 27), Српска Краљевска Академија, Београд, 1923, репринт издање (ЦИД, Подгорица, 1997.)
  • Петар Шобајић, Корјенићи, Гласник Етнографског музеја на Цетињу IV, Етнографски музеј на Цетињу, Цетиње, 1964.
  • Радослав Ј. В. Вешовић, Племе Васојевићи, Сарајево, 1935.
  • Раде Вујисић, Братство Вујисића, ИТП “Унирекс”, Подгорица, 1998.
  • Радојe М. Ускоковић, Исељени Никшићи, Зборник радова посвећен Јовану Цвијићу, Београд, 1924.
  • Радојко Копривица, Братство Копривице – поријекло, свештеници, Љетопис Бањана и Рудина, Никшић, 2016.
  • Рајко Раосављевић, Морача, Ровца, Kолашин, Стручна књига, Београд, 1989.
  • Сава Накићеновић, Бока (антропогеографска студија), Насеља српских земаља (књига 9), Српски етнографски зборник (књига 20), Српска Краљевска Академија, Београд, 1913.
  • Сава Пејовић Трећи, Протокол – Поријекло Пејовића, Љетопис Бањана и Рудина, Никшић, 2016.
  • Светозар Томић, Бањани, Насеља и порекло становништва (књига 31), Српски етнографски зборник (књига 59), Српка академија наука и уметности, Београд, 1949.
  • Светозар Томић, Дробњак, Насеља српских земаља (књига 1), Српски етнографски зборник (књига 4), Српска Краљевска Академија, Београд, 1902.
  • Светозар Томић, Пива и Пивљани, Насеља и порекло становништва (књига 31), Српски етнографски зборник (књига 59), Српка академија наука и уметности, Београд, 1949.
  • Слободан Мишовић, Становништво пљеваљског краја, Завичајни музеј у Пљевљима, Пљевља, 2013.
  • Слободан Н. Ковачевић, Граховски Ковачевићи кроз векове и ратове, Пергамент, Приштина, 1998.
  • Стеван Поповић, Ровца и Ровчани у иторији и традицији (Друг о допуњено издање), ИТП “Коло” / ИТП “Унирекс “, Никшић, 1997.
  • Стојан Kараџић, Вук Шибалић, Дробњак – породице у Дробњаку и њихово поријекло (II измијењено и допуњено издање), Београд, 1997.
  • Томо П. Ораовац, Арбанашко питање и српско право, Београд, 1913, репринт издање (Прометеј, Београд, 1999.)
  • Чедомир С. Булајић, Вилуси, Библиотека “Хроника села”, Одбор за проучавање села САНУ / Институт за социолошка истраживања, Београд, 1994.
  • Шпиро Лучић, Љетопис породице Лучића и Парохије суторинске од 1680. до 1930. године, Завичајни музеј Херцег Нови, Херцег Нови, 2000.
  • Božidar A. Vukčević, Lješanska Nahija II, Montenegrina, Kanada, 2003.
  • Čedomir S. Bulajić, Rodoslov bratstva Bulajić, Beograd, 1987.
  • Fadil M. Kardović, Porijeklo bratstva Kardovića, Sportturist, Novi Pazar, 2010.
  • Jovan B. Keković, Porijeklo i rodoslov Kekovića iz Zagarača (2. izdanje), NVO Kekovići iz Zagarača, Podgorica, 2013.
  • Jovo Medojević, Muslimani u bjelopoljskom kraju 1477-2002, Almanah, Podgorica, 2003.
  • Nadžib Kočan, Selo Vrbica u turskim popisima, Новопазарски зборник 36, Нови Пазар, 2013.
  • Miloš Krivokapić i Saša Knežević, Prilog proučavanju porijekla stanovništva i antroponimije Orahovca (Boka Kotorska), Anali Dubrovnik 55/1, Dubrovnik, 2017.
  • Risto Kovijanić, Pomeni crnogorskih plemena u kotorskim spomenicima – Knjiga I, Istorijski institut SR Crne Gore, Cetinje, 1963.
  • Risto Kovijanić, Pomeni crnogorskih plemena u kotorskim spomenicima – Knjiga II, Istorijski institut SR Crne Gore, Cetinje, 1974.
  • Robert Elsie, The Tribes of Albania – History, Society and Culture, I.B.Tauris & Co. Ltd, London/New York, 2015.
  • Veselin Konjević, Kazivanje Ahmet-bega Mušovića, Matica br. 69, Matica crnogorska, Cetinje, 2017.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.