Циљ овог мини-пројекта је да се на једном месту прикупљају и анализирају резултати ДНК тестова припадника Y-хаплогрупе R1a>>Z280>>YP4278, и да се помоћу тих резултата и осталих релевантних података осветле прошлост и путеви миграција припадника ове хаплогрупе. У оквиру пројекта ће се такође координисати и усмеравати даља тестирања, посебно оних породица чији би резултати могли допринети бољем разумевању прошлости ове хаплогрупе или омогућити прецизније профилисање значајнијих родова унутар ње.
У циљу лакшег информисања о новостима везаним за хаплогрупу R1a-YP4278, можете се пријавити на мејлинг листу преко које ћете, с времена на време, добијати обавештења о новим резултатима тестирања и новим открићима релевантним за ову хаплогрупу.
Уколико желите да се пријавите на мејлинг листу, молимо вас да оставите своје име и и-мејл адресу у назначена поља.
Опште информације о хаплогрупи R1a-YP4278
Хаплогрупа R1a-YP4278 је малобројна али је широко распрострањена по источној половини Европe. Њен положај на Y-стаблу, процењено време експанзије као и географска дистрибуција, указују да се ради о хаплогрупи чији су корени у извориштима прото-словенске популације.
Грана YP4278 се налази филогенетски одмах испод карактеристичне словенске гране Y35, заједно са знатно многобројнијом и разгранатијом паралелном граном CTS3402. Филогенетски низ изгледа овако:
R1a > M459 > M198 > M417 > Z645 > Z283 > Z282 > Z280 > CTS1211 > Y35 > YP4278
Хаплогрупу YP4278 карактерише дуг размак између времена формирања, које се тренутно према YFull методологији процењује на пре oko 4200 година (~2180. п.н.е.)[1], и времена до најближег заједничког претка (енг. TMRCA) за све припадника ове хаплогрупе који су урадили неки од тестова секвенцирања Y хромозома, а које се тренутно на YFull-у процењује на пре око 1700 година (~320. н.е.)[1]. Овај велики временски размак, који није редак на Y-стаблу, може бити последица два фактора или њихове комбинације:
- – боравка патрилинеарних предака данашњих припадника ове хаплогрупе у релативно изолованој области са релативно оскудним ресурсима тогом поменутог дугог периода, што је ограничило бројност и онемогућило територијално ширење;
- – неког догађаја који је уништио све остале паралелне гране које су се појавиле између времена формирања хаплогрупе и времена настанка подграна које су опстале до данас, тако да је само једна линија преживела тај дуги период и оставила потомство (енг. population bottleneck).
Интензивније гранање на Y-стаблу указује на бројчану експанзију групе у датом периоду у прошлости и често прати територијално ширење популације и миграције у нове средине. Код хаплогрупе YP4278 се почетно гранање (TMRCA) временски добро подудара са завршним фазама словенске етногенезе и претходи њиховим миграцијама.
За сада је међу јужнословенским популацијама потврђена само једна грана испод YP4278, а то је BY30749, и њен TMRCA је тренутно процењен на пре 1300 година, тј. на ~720. н.е. Као што се може видети на Y-стаблу, ова грана се даље дели на две подгране: BY30743, која је потврђена међу Србима, и FT223890, која је откривена код Бугара.
Овде је важно напоменути да је веома мали број тестираних, од свих оних који су на основу основног хаплотипа од 23 STR-маркера сврстани у хаплогрупу R1a-YP4278, урадио SNP тестове или напредне секвенцирајуће тестове, који једини могу прецизно одредити њихову позицију на Y-стаблу и дефинисати нове подгране. Један од циљева овог пројекта јесте да се тај број повећа и да се родови који су за сада само прелиминарно груписани на основу хаплотипова SNP профилишу и да им се на тај начин одреди тачна позиција на Y-стаблу.
Y-хаплогрупа R1a-YP4278 на Српском ДНК пројекту
Заступљеност хаплогрупе R1a-YP4278 у српској популацији износи оквирно 1.2-1.3%[2], [3]. Географски гледано, ова хаплогрупа је најбројнија у Херцеговини, где њена заступљеност достиже око 6% [4]. На том подручју је и разноврсност хаплотипова њених припадника прилично велика [3], што би могло указивати на Херцеговину као главно извориште ове гране R1a унутар српске популације. Међутим, за озбиљнију анализу би требало имати више Y-секвенцирајућих тестова са подручја Херцеговине.
На Српском ДНК пројекту (СДП-у) је до сада SNP-профилисано свега неколико родова из ове хаплогрупе.
У источној Херцеговини живи већа група породица (Шаренци, Бабићи, Шакотићи, Жерајићи, Стајићи и други) које славе ретку славу Лазаревдан и имају предање о заједничком пореклу[5], [6], [7]. Постоје индиције да се ради о потомцима средњевековних влаха Кресојевића/Красојевића који су забележени на подручју Рудина крајем XIV и током XV века, превасходно у документима дубровачког архива[8], [9], [10]. Због тога смо овај род означили као род Шаренаца-Кресојевића. Након урађеног BigY-500 теста за једног од Стајића и BigY-700 теста за једног од Шаренаца, дефинисана је подграна Y144943 којој припадају две наведене породице, а вероватно и остале из овог рода. Оквирна процена времена до најближег заједничког претка за грану Y144943 износи пре 650 година (око 1370.), што се временски поклапа са првим поменом влаха Кресојевића у сачуваним документима (1379.)[10]. Разна предања о пореклу забележена код породица из ове групе и малобројни сачувани историјски извори нису сасвим кохерентни, али се место Плана код Билеће може сматрати најбољим кандидатом за старо станиште рода Шаренаца-Кресојевића. На Форуму „Порекло” се може наћи више података о овом роду на следећим темама:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=662.0
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=662.msg37532#msg37532
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=662.msg144956#msg144956
Најближи роду Шаренаца-Кресојевића на Y-стаблу су Елезовићи (урађен BigY-700 тест) и Цветковићи (урађен BigY-700 тест), који формирају две гране паралелне са Y144943. Време раздвајања ове три гране је тренутно процењено на пре око 800 година (око 1220.).
Елезовићи као део рода Елезовића-Драганића (стара слава Матијевдан) даљим пореклом су из Вилуса, данас у општини Никшић у Црној Гори, где се први пут помињу почетком XVII века[11][12]. Ради се о делу старе Херцеговине, не превише удаљеном од Плане, што указује на могуће извориште читаве гране BY30748 на овом подручју.
Цветковићи, као део рода Пешинаца (слава Јовањдан) из Понишавља представљају географски изоловану грану испод BY30748. Према забележеном предању, потичу из места Ваве у оближњој Лужници, одакле су се доселили у Црвени Брег, данас у општина Бела Паланка, на самом крају XVIII века[13]. Имајући у виду положај овог рода на Y-стаблу и процењену старост гранања, може се закључити да су се њихови преци одвојили од својих даљих рођака на подручју Херцеговине и мигрирали источније највероватније током експанзије немањићке државе ка југу и истоку у XIII и XIV веку.
Паралелно са граном BY30748, којој припадају Шаренци-Кресојевићи, Елезовићи-Драганићи и Цветковићи-Пешинци, недавно је тестирањем панела SNP-маркера идентификована нова грана у којој су Калаитовићи (слава Никољдан) из Штиткова, општина Нова Варош, који су потомци старовлашких бератлијских кнезова Рашковића[14]. Више о тестирању овог историјски значајног рода се може наћи у чланку (линк).
На СДП-у постоји још доста тестираних који су на основу свог основног хаплотипа на 23 маркера сврстани у одређене подгрупе у оквиру хаплогрупе R1a-YP4278. Међутим, да бисмо прецизније профилисали те прелиминарне родове и одредили њихово место на Y-стаблу, неопходно је да бар један тестирани из сваког од родова уради неки од Y-секвенцирајућих тестова (као што су FTDNA-BigY-700, DanteLabs-WGS, SEQ-WGS или NebulaGenomics-WGS) или барем панел SNP-маркера. То би омогућило да се јасније повежу различите групе унутар R1a-YP4278 и да се процени када су се оне раздвојиле, којим редом и којим путевима су текле њихове миграције.
Предлози за даље тестирање
Род Ивковића (Никољдан; Бијела Рудина/Билећа)
Ивковићи из Бијеле Рудине, општина Билећа, се сматрају једном од најстаријих породица на том подручју[5]. За сада имамо тестираног једног Ивковића из Пожарнице код Тузле. Они потичу од Ивковића из Доњег Дрежња код Невесиња, који су се, према предању, ту доселили из Бијеле Рудине око 1700. године. Ивковић из Пожарнице се према основном хаплотипу добро уклапа у грану BY30748, мада се без SNP тестирања не може са сигурношћу говорити о његовом тачном положају на Y-стаблу. Основно STR тестирање Ивковића из Бијеле Рудине би било довољно да би се проверила веза између поменутих грана Ивковића. Уколико би веза била потврђена, то би значило да Бијела Рудина јесте најстарије станиште овог рода, као што се наводи у етнографској литератури. Занимљиво је да се Бијела Рудина налази у непосредној близини Плане, иако у предањима нема назнака о заједничком пореклу породица из групе Шаренаца-Кресојевића и Ивковића. Дубље тестирање некога из рода Ивковића би разјаснило њихову патрилинеарну генетичку везу и допринело би бољем разумевању гране BY30748.
Род Стратимировића/Јокановића (Стевањдан; даље порекло из Требиња)
Из овог рода су значајне историјске личности: митрополит карловачки Стефан Стратимировић (1757.-1836.) и Ђорђе Стратимировић (1822.-1908.), један од истакнутијих вођа Срба током мађарске револуције 1848[15]. Пореклом су из Херцеговине, са подручја Требиња[15], што је индиректно и потврђено проналаском њихових даљих патрилинеарних рођака током подухвата тестирања великог броја херцеговачких породица у организацији Српског ДНК пројекта. У бази хаплотипова на СДП-у има више припадника овог генетичког рода, укључујући недавно тестираног Стратимировића (слава Стевањдан) из Новог Сада, Јокановића (слава Стевањдан) из Ужица, са даљим пореклом из Херцеговине, и неколико херцеговачких породица, од којих је већина са подручја Требиња. Поред неколико карактеристичних вредности STR маркера, на основу којих су груписани у овај род, занимљиво је да сви славе Стевањдан. Овај род је према хаплотипу нешто удаљенији од до сада SNP-профилисаних српских родова, тако да би само неки од Y-секвенцирајућих тестова могао да покаже где се на Y-стаблу одваја њихова грана. Дубље тестирање овог рода би било значајно за пројекат јер би могло потврдити разноврсност подграна хаплогрупе YP4278 на подручју Херцеговине (што разноликост хаплотипова већ сугерише), а то би оснажило аргументе у прилог тези да се ова хаплогрупа међу српском популацијом ширила управо из Херцеговине.
Род Бована (Јовањдан; Херцеговина)
Овај херцеговачки род је такође издвојен на основу неких специфичности у хаплотипу које их раздвајају од осталих YP4278 родова. Најстарије станиште Бована би према етнографској литератури могло бити подручје Љубиња. Поред самих Бована (једног из Ходбине/Мостар и једног из Чичева/Коњиц), на СДП-у има још неколико херцеговачких породица са блиским хаплотиповима и истом славом, Св. Јованом, који су прелиминарно сврстани у овај род. Као и у случају Стратимировића, дубље тестирање некога из овог рода би утврдило њихову прецизну позицију на Y-стаблу и могло би потврдити разноврсност YP4278 на подручју Херцеговине.
Буњевачка грана (Суботица)
На СДП-у је на основу хаплотипа идентификована једна буњевачка грана YP4278. За сада су тестирани Башић, Бачић (чије је старо презиме заправо Башић) и још једна особа чији резултат је део текуће студије, па се још не може објавити. Према наводима тестираног, Башићи на подручју Суботице живе од око 1700. године. Имајући у виду да Буњевци највероватније потичу из западне Херцеговине или околних области, ово је још један род који би могао сведочити о разноликости херцеговачких YP4278. Због специфичности хаплотипа, неки од дубљих Y-секвенцирајућих тестова би био најбољи начин да се утврди веза овог рода са осталим YP4278 родовима.
Род Калаитовића-Рашковића (Никољдан; Штитково/Нова Варош)
За овај значајан род је тачан положај на Y-стаблу одређен тестирањем панела SNP маркера код Калаитовића из Штиткова. Даље тестирање бар два припадника овог рода неким од Y-секвенцирајућих тестова би додатно SNP-профилисало ову грану и омогућило бољу процену њене старости.
Род Црноглаваца (Аранђеловдан; расински и рашки крај)
Овај род, који је издвојен на основу специфичне комбинације ретких вредности појединих STR маркера, сачињава за сада неколико породица са ширег простора Расине, које славе претежно Аранђеловдан. Ту спадају породице Црноглавац (Аранђеловдан; Митрово Поље/Александровац), Максимовић (Гавриловдан; Црна Глава/Рашка), Степановић (Аранђеловдан; Рибник/Трстеник) и још неколико које су део текуће студије. У етнографској литератури се за овај род, који се, по свему судећи, ширио из места Црна Глава (општина Рашка), може наћи податак да су даљим пореклом из Црноглава, између Стоца и Неума у Херцеговини[16]. Низ специфичних вредности маркера које деле припадници овог рода, а које се прилично разликују од хаплотипова до сада профилисаних YP4278 родова, указују на рано одвајање ове гране. Међутим, тачну везу са осталима и место на Y стаблу може открити само дубље тестирање припадника ове групе.
Постоји још резултата у СДП-у који би били занимљиви за дубље тестирање, као што је неколико тестираних са Косова и Метохије, из Босанске Крајине итд. Сваки дубљи Y-секвенцирајући тест ће осветлити везе са већ установљеним родовима, које се често не могу уочити на основу основног хаплотипа, и допринети бољем разумевању односа унутар хаплогрупе.
За савет око даљег тестирања, ваше предлоге или уколико желите да помогнете пројекат, можете се обратити на email: [email protected]
Посебно би било значајно ако бисмо успели да пронађемо некога из родова наведених међу предлозима за даље тестирање ко би хтео да уради један од дубљих тестова.
Фусноте:
[1] https://www.yfull.com/tree/R-YP4278/ [2] Tamara Kačar, Gorana Stamenković, Jelena Blagojević, Jovica Krtinić, Dragan Mijović & Damir Marjanović (2019) „Y chromosome genetic data defined by 23 short tandem repeats in a Serbian population on the Balkan Peninsula”, Annals of Human Biology, 46:1, 77-83, DOI: 10.1080/03014460.2019.1584242 [3] Српски ДНК пројекат: https://dnk.poreklo.rs/DNK-projekat/ [4] На основу резултата добијених истраживањем Друштва српских родословаца „Порекло” и Српског ДНК пројекта, који ће бити ускоро објављени у књизи „Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине” (https://www.poreklo.rs/2020/06/20/poziv-prenumerantima-pretplatite-se-na-knjigu-geneticko-poreklo-srba-stare-hercegovine/). [5] Јевто Дедијер, „Херцеговина – антропогеографске студије”, Нова књига – Видослов, 1998. [6] Ристо Милићевић, „Херцеговачка презимена”, Свет књиге, Београд, 2005. [7] Радован Шаренац, „Породица Шаренац-Кресојевић”, репринт манускрипта из 1970. године, штампан са мањим допунама у Београду 2009. [8] https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=662.msg144977#msg144977 [9] Богумил Храбак, „Организатори караванског превоза из јужне Херцеговине у XVI и XVII веку”, Трибунија 08, 1984 [10] Есад Куртовић, „Сениори херцеговачких влаха”, Зборник радова с међународног знанственог скупа одржаног у Мостару 5. и 6. студеног 2009., Хрватски институт за повијест, Загреб, 2011. [11] https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%BB%D0%B5%D0%B7%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B8 [12] Luigi Ugolini, „Pagine di storia Veneta ai tempi di Scanderbeg e dei suoi successor”, Studi Аlbanesi, Vol. 3-4 (1933/1934), 29. [13] Михајло Костић, „Белопаланачка котлина, друштвеногеографска проучавања”, Географски институт „Јован Цвијић“, Посебна издања, књига 23, Београд 1970. [14] Војислав Суботић, „Кнезови Рашковићи у историји Срба”, Гамбит (Јагодина) – Историјски музеј Србије (Београд), Златарске новости (Нова Варош), Београд, 2001. [15] https://vidovdan.org/istorija/stratimirovici-zlatnim-slovima-pisali-istoriju-srba/ [16] https://www.poreklo.rs/2018/07/24/poreklo-prezimena-selo-crna-glava-raska/
Коментари (0)