Аутор

Небојша Новаковић

Порекло неких крајишких породица које славе Свете Враче (Свети Козма и Дамјан)

На простору Лике, Босанске Крајине, Северне Далмације, Кордуна и Баније јавља се, код Срба прилично ретка, слава Свети Козма и Дамјан (у народу Свети Врачи). Код Срба из Босне и Херцеговине јавља се у Крајини (56%) и средњој Босни (40%), док се у источној Босни веома ретко среће. Свети Козман…

› више информација

Босанско Грахово, Гламоч и Ливно – генетичка слика

ПИШЕ: Небојша Новаковић, уредник Српског ДНК пројекта Српско становништво Гламоча, Босанског Грахова и Ливна углавном је међусобно повезано. Пореклом је из околних области и Далмације, а даље порекло упућује на Херцеговину и Црну Гору. Има и нешто директних досељеника из ових крајева. Ова област била је важна етапна станица на…

› више информација

О пореклу неких староседелачких породица из Босанске Крајине

Староседеоцима у Босанској Крајини сматрају се све породице које је тамо “затекла” окупација Босне и Херцеговине (1878). Чини се да се сви досељеници са Змијања могу сврстати у староседеоце, иако су многи од њих у западне делове Босанске Крајине (Поуње, Подгрмеч, Поткозарје) дошли преко Лике и Северне Далмације. У Средњем…

› више информација

Слављеници Марковдана у Крајини

У Босанској Крајини и Лици издваја се група међусобно повезаних породица са ретком славом – Марковдан.   Порекло Према Милану Карановићу, реч је о староседеоцима у Босанској Крајини. У Поуње, и друге делове Крајине, исељавали су се са Змијања, где су некада били једно са староседелачком (кнежевском) породицом Кнежевића. Исти…

› више информација

Крајишки Ступари (Лазаревдан) – порекло и генетика

Презиме Ступар се најчешће среће у западним српским крајевима (Босанска Крајина, Западна Славонија). Крајишки Ступари славе различите славе (Лазаревдан, Аранђеловдан, Часне вериге, Алимпијевдан, итд) и нису сви повезани. Само презиме је највероватније надимачког карактера (ступа, дрвена алатка) и као такво је могло настајати независно и у различитим областима. Порекло Најбројнији…

› више информација

Озгорастовићи у Крајини

У Босанској Крајини и Северној Далмацији издваја се једна група сродних породица, које славе Св. Стевана (09. јануар) и негују предање о пореклу “од Озгорастовића” из Херцеговине. У тој су групи Роквићи, Трнинићи и Миљевићи.   Порекло Према сачуваном предању, најстарији познати Озгорастовић, старешина Радан, имао је три жене које…

› више информација

Род Родић-Стојисављевић – генетичка слика

Родићи-Стојисављевићи су најбројнија родовска група у Лици и Босанској Крајини. Према сачуваном предању, воде порекло из Херцеговине (пре 400 год.). Међу неким родовима постоји магловито предање о даљем пореклу из Македоније. У Босанску Крајину су се исељавали углавном из Плавна у Далмацији и Велике Попине у Лици. У Крајини су…

› више информација

Презиме Керкез, Ђурђевдан – Босанска Крајина

Према шематизму Дабробосанске митрополије за 1882. годину, Керкеза са славом Ђурђевдан било је у следећим местима (парохијама): КЕРКЕЗ ЂУРЂЕВДАН АГИЋИ ДУБИЧКИ КЕРКЕЗ ЂУРЂЕВДАН БИХАЋ И ХРГАР БИХАЋКИ КЕРКЕЗ ЂУРЂЕВДАН ДОБРОСЕЛО КРУПСКИ КЕРКЕЗ ЂУРЂЕВДАН ИВАЊСКА КРУПСКИ КЕРКЕЗ ЂУРЂЕВДАН КОСТАЈНИЦА ДУБИЧКИ КЕРКЕЗ ЂУРЂЕВДАН КРЊЕУША ПЕТРОВАЧКИ КЕРКЕЗ ЂУРЂЕВДАН КРУПА КРУПСКИ КЕРКЕЗ ЂУРЂЕВДАН ПАЛАНКА…

› више информација