Небојша Новаковић

Друштво српских родословаца “Порекло” организовало је током 2022. и почетком 2023. године четири традиционалне акције тестирања. Укупан број тестираних износи 523, а највећи одзив забележен је током Новогодишње акције.   Светски ДНК месец 2022 (април – јун), 115 тестираних Српски ДНК месец 2022 (септембар – октобар), 89 тестираних Новогодишња акција 2023 (децембар 2022…

Ово је краћи осврт на генетичке резултате из Босне и Херцеговине. Предност овог узорка (укупно 1.650 резултата) је што одговара актуелној демографској слици. Уз то, методолошки је прилично коректан, будући да су области равномерно обрађене (сходно броју становника). • Код Срба највећи број тестираних води порекло из Босанске Крајине и…

СТАРА ХЕРЦЕГОВИНА Стара Херцеговина (негде и Црногорска Херцеговина) обухвата западне крајеве данашње Црне Горе, који су били саставни део историјске Херцеговине, али су крајем 19. и почетком 20. века припали Црној Гори. Иако је Херцеговина некада обухватала знатно већи простор него данас (Полимље, југозападна Србија, Црна Гора), у овом тексту…

Кратка историја и миграције Срби насељавају Лику махом у 16. веку, након што су Турци освојили ове крајеве, а сеобе и унутрашња померања трајаће и неколико наредних векова. Након ослобођења Лике од Турака, крајем 17. века, Срби из севернијих крајева враћају се у своје насеобине, док Срби из Северне Далмације…

Положај и границе Горња Пчиња је релативно пространа планинска област у изворишном делу реке Пчиње и око њених притока: Коћурске реке, Трипошнице, Лесничке, Козједолске и Мале реке. Својим планинским карактером и висином она се издваја од појединих околних ниских крајева. Област је у целини издвојена, самостална и мимоилазе је главне…

Историјски извори и предања Угреновићи су стара племићка породица из околине Оногошта (данас Никшић). Били су господари овога краја током средњег века, све док власт нису преузели Никшићи. Најстарији владар старог Оногошта био је извесни бан Угрен (негде и Угрен Јеринић) и највероватније да је по овом бану Угрену касније…

Хаплогрупа J1-M267 је код Срба присутна са 1.5%. Највеће проценте у свету бележи на простору Блиског истока, Кавказа и Источног Медитерана. Код нас је, у динарским крајевима, најзаступљенија подграна J1-M267>L620>ZS4393>ZS9949. Ова подграна је, у нешто слабијем проценту, присутна и на истоку Балкана (Југоисточна Србија, Бугарска и Грчка Македонија). Када су…

Хаплогрупа E-V13 се налази углавном на другом месту по заступљености код Срба (16-17%). Веома је раширена на југу Србије и у Црној Гори. У Крајини се креће испод српског просека. Присутна је значајније у Северној Далмацији (околина Книна) и на Змијању у Босанској Крајини. Када су у питању подгране које…

Хаплогрупа R1a-Z282 се код Срба, у зависности од региона, налази на другом, или трећем месту по заступљености (15-20%). Присутна је углавном кроз подгране R-Z280 и R-M458. У Крајини се хаплогрупа R1a креће нешто изнад српског просека. Присутнија је у Лици, на Банији и Кордуну, него у Северној Далмацији.   Тестиране…

МИГРАЦИЈЕ Херцеговина је српска област која је, уз Црну Гору, дала највише исељеника динарским крајевима. Из Херцеговине се становништво вековима исељавало ка Западној Србији, Шумадији, Подрињу, Семберији, Крајини… Чувена је изрека “Херцеговина свијет насели, себе не расели”. Сеобе из Херцеговине ка неким областима су, условно речено, новијег датума (период 18…