Небојша Новаковић

ПОРЕКЛО И МИГРАЦИЈЕ Српско становништво Босанске Крајине (Крајине уопште) највећим делом води порекло из Херцеговине, Црне Горе, Рашке и Старог Влаха. Сеобе ка Крајини одвијале су се махом током 16. века и биле су етапног карактера. Тада је Северну Далмацију, Босанску Крајину и Лику населило српско становништво у влашком статусу….

На простору Крајине постоји група међусобно сродних породица са славом Св. Лука. У питању су Опачићи, Кљајићи, Бандићи, Чубриле, Шевићи (Шеве), Кошутићи, Билбије, Мићићи и Драшковићи. „За њих постоји предање да су од Никшића, штавише спомињу и Никшу војводу, који је од Ниша дошао у Никшић. Једно су са Билбијама…

Старост и распрострањеност подгране Подграна J-Y14439 представља део шире J-Z6055 породице (TMRCA 11100 год.). Филогенетски низ: J2-M172>M410>L26>Z6055>Y7010>Y13128>Y14434>Y14439. На основу тренутних резултата (https://www.yfull.com/tree/J-Y14439/), старост ове подгране процењује се на неких 4000 година (око 2000 пре н.е.). Хаплогрупа J-Z6055, кроз своје различите подгране, присутна је широм медитеранског света. Од Индије на истоку,…

Порекло и сродне породице Припадници крајишког рода Пилиповић-Предојевић раширени су на простору Босанске Крајине, посебно у области Средњег Поуња и Унца. Осим Пилиповића и Предојевића, овом роду припадају још Ћојановићи, Бубале, Брдари, Галини и Шљивари. Сви славе Алимпијевдан (Свети Алимпије Столпник). Пилиповићима је матица Велики Цвјетнић (Унац), док су се…

Унац је област око истоимене реке, у западном делу Босанске Крајине. Налази се недалеко од Тромеђе (места где се спајају Далмација, Лика и Босна), а у изворима се први пут помиње почетком 14. века. Припадају му следећа места: Роре, Преодац, Тичево, Црни Врх, Штрпци Велики, Штрпци Мали, Прекаја, Љесковица, Мрђе,…

На простору Лике, Босанске Крајине, Северне Далмације, Кордуна и Баније јавља се, код Срба прилично ретка, слава Свети Козма и Дамјан (у народу Свети Врачи). Код Срба из Босне и Херцеговине јавља се у Крајини (56%) и средњој Босни (40%), док се у источној Босни веома ретко среће. У средњем…

ПИШЕ: Небојша Новаковић, уредник Српског ДНК пројекта Српско становништво Гламоча, Босанског Грахова и Ливна углавном је међусобно повезано. Пореклом је из околних области и Далмације, а даље порекло упућује на Херцеговину и Црну Гору. Има и нешто директних досељеника из ових крајева. Ова област била је важна етапна станица на…

Староседеоцима у Босанској Крајини сматрају се све породице које је тамо “затекла” окупација Босне и Херцеговине (1878). Чини се да се сви досељеници са Змијања могу сврстати у староседеоце, иако су многи од њих у западне делове Босанске Крајине (Поуње, Подгрмеч, Поткозарје) дошли преко Лике и Северне Далмације. У Средњем…

У Босанској Крајини и Лици издваја се група међусобно повезаних породица са ретком славом – Марковдан.   Порекло Према Милану Карановићу, реч је о староседеоцима у Босанској Крајини. У Поуње, и друге делове Крајине, исељавали су се са Змијања, где су некада били једно са староседелачком (кнежевском) породицом Кнежевића. Исти…

Презиме Ступар се најчешће среће у западним српским крајевима (Босанска Крајина, Западна Славонија). Крајишки Ступари славе различите славе (Лазаревдан, Аранђеловдан, Часне вериге, Алимпијевдан, итд) и нису сви повезани. Само презиме је највероватније надимачког карактера (ступа, дрвена алатка) и као такво је могло настајати независно и у различитим областима. Порекло Најбројнији…