Херцеговина као матица крајишких родова (Хаплогрупа J1-M267)

7. мај 2021.

коментара: 3

Хаплогрупа J1-M267 је код Срба присутна са 1.5%. Највеће проценте у свету бележи на простору Блиског истока, Кавказа и Источног Медитерана. Код нас је, у динарским крајевима, најзаступљенија подграна J1-M267>L620>ZS4393>ZS9949. Ова подграна је, у нешто слабијем проценту, присутна и на истоку Балкана (Југоисточна Србија, Бугарска и Грчка Македонија). Када су динарске области у питању, матица J1-ZS9949 налази се на простору Источне Херцеговине и Старог Влаха.

Карта 1: географски распоред тестираних J1-ZS9949

 

ХЕРЦЕГОВИНА (тестирани родови):

Ружић, Аранђеловдан, Поплат/Столац

Михић, Аранђеловдан, Поплат/Столац

Лојпур, Никољдан, Мостар

Мандрапа, Никољдан, Клепци/Чапљина

На простору Херцеговине постоји још неколико тестираних породица J1-ZS9949, које су део једног необјављеног истраживања (резултати нису јавни). На основу локација тестираних, као и предања појединих родова, може се закључити да су припадници ове подгране огранак старог херцеговачког рода Влаховића (околина Љубиња). У историјским изворима, власи Влаховићи помињу се још 1368. године (Остоја Влаховић).

Код Срба из Херцеговине, ова подграна J1 заступљена је са 1.3%.

 

КРАЈИНА (тестирани родови):

Босанска Крајина

Антонић, Ђурђевдан, Лусићи/Бања Лука

Бабић, Никољдан, Пуцари/Козарска Дубица

Бабић, Никољдан, Војскова/Козарска Дубица

Врачар, Ђурђевдан, Нишевићи/Приједор

Вуруна, Ђурђевдан, Романовци/Градишка

Кочић, Ђурђевдан, Стричићи/Бања Лука

Максимовић-Шепа, Никољдан, Кнежица/Козарска Дубица

Радонић, Никољдан, Доња Јутрогошта/Козарска Дубица

Саџак, Ђурђевдан, Стригова/Козарска Дубица

 

Северна Далмација

Миодраг, Аранђеловдан, Кањане/Дрниш

Синобад, Ђурђевдан, Книнско Поље/Книн

Тишма, Јовањдан, Ивошевци/Кистање

 

Лика

Јањатовић, Јовањдан, Српско Поље/Оточац

Шепа, Никољдан, Велика Попина/Грачац

 

Славонија

Војновић, Ђурђевдан, Илмин Двор/Чађавица

Вукојевић, Ђурђевдан, Ратков Дол/Љеванска Варош

 

Синобади су свакако најистакнутији J1-ZS9949 род са простора Крајине. Били су сердари Книнске Крајине, а сердар Јован Синобад стекао је високу млетачку племићку титулу каваљера св. Марка.

Грб племићке породице Синобад

 

У Северној Далмацији (код Срба), ова подграна J1 заступљена је са 2.5%, у Лици 1.3%, у Славонији 5%, на Змијању 4.8%, а у Поткозарју чак 10.7%.

 

напомена:

Преко компаније 23andMe тестиране су још неке породице које, по свему судећи, припадају овом кластеру J1-M267. 23andMe нема у понуди дубљу SNP анализу, као ни Y-STR маркере, али се на основу одређених параметара може закључити да је реч о J1-ZS9949.

J1-M267

Додиг, Ђурђевдан, Трнинић Бријег/Дрвар

Бабић, Никољдан, Бијаковац/Козарска Дубица

J1-CTS5368

Тишма, Јовањдан, Ивошевци/Кистање

Лојпур, Никољдан, Херцеговина

Вишекруна, Јовањдан, Бања Лука

 

Бабићи, Тишме и Лојпури су свакако у вези са презимењацима J1-ZS9949.

Додизи из Унца су пореклом из Далмације. Према породичном предању, повезани су са Додицима (презиме Додик) из Поткозарја, који такође славе Ђурђевдан.

Вишекрунама је матица у Унцу. Пореклом су из Стона у Далмацији, а исељавали су се ка Змијању и Поткозарју.

 

Истакнуте личности

Гордан Михић, српски сценариста и драмски писац

 

Здравко Чолић, певач

 

Вукашин Мандрапа (Свети Вукашин из Клепаца)

 

Горан Шепа (Гале Кербер), рок музичар

 

Миле Лојпур, познати гитариста

 

Милорад Додик, српски политичар(?)

 

Извори:

– Српски ДНК пројекат

– 23andMe

– Bulgarian DNA project (FTDNA)

– Population genetics of Y-chromosome STRs in a population of Northern Greeks, 2009

– A global analysis of Y-chromosomal haplotype diversity for 23 STR loci, 2014

– Јевто Дедијер, Херцеговина, 1998

– Новак Мандић Студо, Српске породице Војводства Светог Саве, 2000

– Петар Рађеновић, Унац, 1925

– Александар Бачко, Породице далматинских Срба, 2008

 

Аутор: Небојша Новаковић

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Коментари (3)

Одговорите

3 коментара

  1. Dobrica

    Selo Kovačevac kod Mladenovca, Šumadija, ima nekoliko rodbinski bliskih porodica različitih prezimena. Naime svi pripadaju grupi ” Kolaka”, slave Sv. Jovana Krstitelja. Neki ( kao Gavrilovići ) nosioci su haplogrupe J1 M 267 . SHODNO NAVEDENOM AKO U CELOJ SRBIJI IMA OKO 1,5 PROCENATA OVE HAPLOGRUPE, KAKO U KOVAČEVCU IMA SKORO ( VEROVATNIH) 60 POST0?, Možda bi bilo dobro to objasniti. Divan i uzvišen posao radite u “POREKLU”, HVALA!

    • Небојша Новаковић

      Гавриловићи би, судећи по литератури, али и генетичким резултатима, требали бити део ширег рода Вајдића. Више на: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=391.7720

      Да ли још неки родови (Колаци и други) припадају овом генетичком роду, треба проверити ДНК тестирањем. Углавном, све и да припадају, односно да је заступљеност J1-ZS9949 у том крају преко 50%, не треба да чуди. У неким микро-регијама се одређене подгране значајније развију. Наравно у зависности од разгранатости (бројности) родова и њихових огранака.

      То на глобалном плану не ремети ништа, с обзиром да је на великом узорку испитаника хаплогрупа J1 заступљена са 1.5%.

      Хвала на лепим речима.

      • Gavrilović Dobrica

        Poštovani VELIKO HVALA, možete li nešto više reći o rodu Vajdića ( značenju i poreklu prezimena kao i o postojbini u periodu od 1600 do 1700), nakon toga znam sve pretke po imenu i godini rodjenja.