Херцеговина као матица крајишких родова (Хаплогрупа J1-M267)

7. маја 2021.

коментара: 2

Хаплогрупа J1-M267 је код Срба присутна са 1.5%. Највеће проценте у свету бележи на простору Блиског истока, Кавказа и Источног Медитерана. Код нас је, у динарским крајевима, најзаступљенија подграна J1-M267>L620>ZS4393>ZS9949. Ова подграна је, у нешто слабијем проценту, присутна и на истоку Балкана (Југоисточна Србија, Бугарска и Грчка Македонија). Када су динарске области у питању, матица J1-ZS9949 налази се на простору Херцеговине и Старог Влаха.

Карта 1: географски распоред тестираних J1-ZS9949

 

ХЕРЦЕГОВИНА (тестирани родови):

Ружић, Аранђеловдан, Поплат, Столац

Михић, Аранђеловдан, Поплат, Столац

Лојпур, Никољдан, Мостар

Мандрапа, Никољдан, Клепци, Чапљина

На простору Херцеговине постоји још неколико тестираних породица J1-ZS9949, које су део једног необјављеног истраживања (резултати нису јавни). На основу положаја тестираних, као и предања појединих родова, може се закључити да су припадници ове подгране огранак старог херцеговачког рода Влаховића (околина Љубиња). У историјским изворима Влаховићи се помињу још 1368. године (Остоја Влаховић).

Код Срба из Херцеговине, ова подграна J1 заступљена је са 1.3%.

 

КРАЈИНА (тестирани родови):

Босанска Крајина

Антонић, Ђурђевдан, Лусићи, Бања Лука

Бабић, Никољдан, Пуцари, Козарска Дубица

Бабић, Никољдан, Војскова, Козарска Дубица

Врачар, Ђурђевдан, Нишевићи, Приједор

Вуруна, Ђурђевдан, Романовци, Градишка

Кочић, Ђурђевдан, Стричићи, Бања Лука

Максимовић-Шепа, Никољдан, Кнежица, Козарска Дубица

Радонић, Никољдан, Доња Јутрогошта, Козарска Дубица

Саџак, Ђурђевдан, Стригова, Козарска Дубица

 

Северна Далмација

Миодраг, Аранђеловдан, Кањане, Дрниш

Синобад, Ђурђевдан, Книнско Поље, Книн

Тишма, Јовањдан, Ивошевци, Кистање

 

Лика

Јањатовић, Јовањдан, Српско Поље, Оточац

Шепа, Никољдан, Велика Попина, Грачац

 

Славонија

Војновић, Ђурђевдан, Илмин Двор, Чађавица

Вукојевић, Ђурђевдан, Ратков Дол, Љеванска Варош

 

Синобади су свакако најистакнутији J1-ZS9949 род са простора Крајине. Били су сердари Книнске Крајине, а сердар Јован Синобад стекао је високу млетачку племићку титулу каваљера св. Марка.

Грб племићке породице Синобад

 

У Северној Далмацији (код Срба), ова подграна J1 заступљена је са 2.5%, у Лици 1.3%, у Славонији 5%, на Змијању 4.8%, а у Поткозарју чак 10.7%.

 

напомена:

Преко компаније 23andMe тестиране су још неке породице које, по свему судећи, припадају овом кластеру J1-M267. 23andMe нема у понуди дубљу SNP анализу, као ни Y-STR маркере, али се на основу одређених параметара може закључити да је реч о J1-ZS9949.

J1-M267

Додиг, Ђурђевдан, Трнинић Бријег, Дрвар

Бабић, Никољдан, Бијаковац, Козарска Дубица

J1-CTS5368

Тишма, Јовањдан, Ивошевци, Кистање

Лојпур, Никољдан, Херцеговина

Вишекруна, Јовањдан, Бања Лука

 

Бабићи, Тишме и Лојпури су свакако у вези са презимењацима J1-ZS9949.

Додизи из Унца су пореклом из Далмације. Према породичном предању, повезани су са Додицима (презиме Додик) из Поткозарја, који такође славе Ђурђевдан.

Вишекрунама је матица у Унцу. Пореклом су из Стона у Далмацији, а исељавали су се ка Змијању и Поткозарју.

 

Истакнуте личности

Гордан Михић, српски сценариста и драмски писац

 

Здравко Чолић, певач

 

Вукашин Мандрапа (Свети Вукашин из Клепаца)

 

Горан Шепа (Гале Кербер), рок музичар

 

Миле Лојпур, познати гитариста

 

Милорад Додик, српски политичар(?)

 

Извори:

– Српски ДНК пројекат

– 23andMe

– Bulgarian DNA project (FTDNA)

– Population genetics of Y-chromosome STRs in a population of Northern Greeks, 2009

– A global analysis of Y-chromosomal haplotype diversity for 23 STR loci, 2014

– Јевто Дедијер, Херцеговина, 1998

– Новак Мандић Студо, Српске породице Војводства Светог Саве, 2000

– Петар Рађеновић, Унац, 1925

– Александар Бачко, Породице далматинских Срба, 2008

 

Аутор: Небојша Новаковић

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Претходни чланак:

Коментари (2)

Одговорите

2 коментара

  1. Dobrica

    Selo Kovačevac kod Mladenovca, Šumadija, ima nekoliko rodbinski bliskih porodica različitih prezimena. Naime svi pripadaju grupi ” Kolaka”, slave Sv. Jovana Krstitelja. Neki ( kao Gavrilovići ) nosioci su haplogrupe J1 M 267 . SHODNO NAVEDENOM AKO U CELOJ SRBIJI IMA OKO 1,5 PROCENATA OVE HAPLOGRUPE, KAKO U KOVAČEVCU IMA SKORO ( VEROVATNIH) 60 POST0?, Možda bi bilo dobro to objasniti. Divan i uzvišen posao radite u “POREKLU”, HVALA!

    • Небојша Новаковић

      Гавриловићи би, судећи по литератури, али и генетичким резултатима, требали бити део ширег рода Вајдића. Више на: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=391.7720

      Да ли још неки родови (Колаци и други) припадају овом генетичком роду, треба проверити ДНК тестирањем. Углавном, све и да припадају, односно да је заступљеност J1-ZS9949 у том крају преко 50%, не треба да чуди. У неким микро-регијама се одређене подгране значајније развију. Наравно у зависности од разгранатости (бројности) родова и њихових огранака.

      То на глобалном плану не ремети ништа, с обзиром да је на великом узорку испитаника хаплогрупа J1 заступљена са 1.5%.

      Хвала на лепим речима.