Херцеговина као матица крајишких родова (Хаплогрупа I2-Y3120)

31. марта 2021.

коментара: 9

МИГРАЦИЈЕ

Херцеговина је српска област која је, уз Црну Гору, дала највише исељеника динарским крајевима. Из Херцеговине се становништво вековима исељавало ка Западној Србији, Шумадији, Подрињу, Семберији, Крајини…

Чувена је изрека “Херцеговина свијет насели, себе не расели”.

Сеобе из Херцеговине ка неким областима су, условно речено, новијег датума (период 18 – 20. века), док у неким крајевима сежу у далеку прошлост. Толико далеку, да више и нису у народном сећању, или јесу само кроз нека магловита предања (Крајина).

Треба узети у обзир да је овде реч о Херцеговини у својим старим границама (15. век). Та стара Херцеговина обухватала је простор данашње Херцеговине, затим западне Црне Горе (тзв. Црногорска, или Стара Херцеговина), као и највећи део Доњег Полимља.

Карта 1: Херцеговина средином 15. века

За разлику од појединих области у Западној Србији и Источној Босни, сеобе ка Крајини одвијале су се махом током 16. века и биле су етапног карактера. Забележене су неке још раније сеобе из Херцеговине ка Далмацији (14. век), али оне конкретно за ову причу нису од превеликог значаја.

У испитаној области има досељеника из Рашке, црногорске и јужне Херцеговине, Приморја и Македоније. Пред навалом Турака они су напуштали свој крај и насељавали се по Далмацији око Книна, у Буковици и Равним Котарима, па су отуда прелазили у Поуње.”

Чини се доста вероватним да је велика већина целог становништва у овој области далеком старином из Херцеговине и Црне Горе. У томе случају и Далмација и Лика, Ливно и Грахово, Гламоч и Унац биле би за све досељенике само прелазне а не изворне области. Лако је разумети, што тек тако мали број породица памти до данас то своје порекло.”

Област простирања источнохерцеговачког дијалекта показује отприлике докле су сезале ове сеобе кроз историју. “Херцеговаца” има и ван ових области (Војводина, Косово и Метохија), а разлог за то је углавном колонизација с почетка 20. века.

Карта 2: Дијалектолошка карта штокавског наречја

“Изгледа као да су православни старинци и расно и етнички исто са исламизованим делом старинаца и са католицима старинцима у средњој Босни. Судећи по многим икавским речима код православног становништва у околини Јајца, чини се да су и ови православни старинци говорили икавски, па су их надјачали досељеници од Херцеговине и Рашке, који су преко северне Далмације и Змијања доспели у Поуње.”

ГЕНЕТИКА

Генетички резултати данас углавном дају потврду ових сеоба. Практично исте подгране одређених хаплогрупа проналазимо у Херцеговини (у ширем смислу), Западној Србији и Крајини. Неретко ови резултати имају потврду и у виду предања. Конкретно у Крајини је прилично заступљена и струја из Црногорске (Старе) Херцеговине, али су ти резултати већ обрађени у тексту “Генетичке везе Крајине и Црне Горе” (https://www.poreklo.rs/2021/03/27/geneticke-veze-krajine-i-crne-gore/). Овде ћемо се више фокусирати на родове са простора данашње Источне Херцеговине и њихову генетичку везу са родовима из Крајине.

Код одређених хаплогрупа Херцеговина може бити и само етапна станица, будући да исте подгране некада налазимо и на југу Србије, истоку Балкана, итд. Међутим, реч је углавном о нешто даљим генетичким рођацима, па то захтева посебну анализу. Узевши у обзир да је становништво Херцеговине највећим делом “староседелачко”, као и да ове сеобе трају од 16. века, па до данашњих дана, можемо узети да је матица већег броја ових исељеника управо на простору старе Херцеговине.

Хаплогрупа I2-Y3120 је најзаступљенија хаплогрупа код Срба (35%). Присутна је углавном кроз подграну I2-PH908, али неких 10% одлази и на различите подгране низводно од I2-Y3120 (I2-PH908-). Пре свега I2-Z17855 и I2-Y4882. Највеће проценте код нас бележи на простору Херцеговине (+45%), а нешто је заступљенија још у Старом Влаху и североисточној Босни. У Крајини је заступљена у границама српског просека. Чини се више у Северној Далмацији и Високој крајини, а мање у Лици и Средњем Поуњу.

Мириловићи I2-Y3120>Z17855>PH3414

Крајина:

Мирило (Јовањдан), Жегар, Северна Далмација; Глумац (Јовањдан), Лика; Чвокић (Јовањдан), Гламоч; Јерковић (Јовањдан), Дивосело, Лика; Васовић, раније Татић (Јовањдан), Славонија; Поповић (Јовањдан), Бистрица, Бања Лука. Топоними и презимена која упућују на Мириловиће се још у 17. веку јављају у Далмацији (Иван Мириловић из Поседарја и Мириловић Поље крај Дрниша).

Херцеговина:

Капор (Јовањдан), Мириловићи, Билећа; Михић (Јовањдан) Чапљина, Равно;

Мириловићи се као катун веома рано јављају на простору Херцеговине (14. век). Матица им је у Мириловићима крај Билеће. Огранци Мириловића су: Капори, Рајковићи, Џелетовићи, Ђоге и други. Поједини припадници овог херцеговачког рода имају магловита предања о Македонији као старијој матици.

Род I2-Y3120>S17250>A1328

Крајина:

Родић (Аранђеловдан), Дрвар; Будимир (Аранђеловдан), Грачац; Шијан (Аранђеловдан), Грачац; Бранковић (Аранђеловдан), Бјелајско поље; Милановић, Аранђеловдан, Суваја, Босански Петровац; Димић, Аранђеловдан, Грачац.

Родићи, често у литератури називани РодићиСтојисављевићи, спадају у један од најразгранатијих крајишких родова. Матица им је у Лици, тачније у околини Грачаца (Зрмања, Велика Попина). Од Родића су пореклом Стојисављевићи, Новаковићи, Ђумићи, Тадићи, Вајагићи, Малбашићи, Томазевићи, Макивићи, Милановићи, Будимири, Сучевићи, Томчићи, Лукићи, Умићевићи, Ступари, Вукелићи и Старчевићи. Сви славе Аранђеловдан, мада је важно напоменути да не припадају све породице са овог списка истој хаплогрупи (нису повезане по мушкој линији). Родићи имају предање о даљем пореклу из Херцеговине, па се чини да је генетика само потврдила причу о пореклу рода. Према једном другом предању, још даља старина Родића је Македонија (“Црна Вода” код Прилепа). Ово предање је упитно будући да се подграна I2-A1328 веома ретко среће у тим крајевима.

Једна повећа група крајишких породица, са ретком славом Св. Пантелија, такође припада овој подграни I2-Y3120.

Ћирић (Пантелијевдан), Марићка, Приједор; Вукојевић (Пантелијевдан), Подгрмеч; Бувач (Пантелијевдан), Омарска, Приједор; Рудић (Пантелијевдан), Горњи Класнић, Глина.

Херцеговина:

Јањић, Аранђеловдан, Невесиње.

Јањићи из овог краја негују предање о пореклу “из Црне Горе”, где је такође присутан овај кластер I2-Y3120. Резултат једне породице из Херцеговине (Равно, слава Аранђеловдан), који се налази у склопу необјављеног истраживања, још више учвршћује везу Родића са Херцеговином.

Зубци I2-Y3120>S17250>PH908

Крајина:

Милуновић (Ђурђевдан), Маглајани, Лакташи. Милуновићи су, према предању, досељени “од Грахова” негде у 19. веку. Важно је напоменути да се овај кластер I2-PH908 не јавља у западним крајишким областима.

Херцеговина:

Ђурић (Ђурђевдан), Коњско, Требиње; Вицо (Ђурђевдан), Ограде, Требиње; Крстовић (Ђурђевдан), Придворци, Требиње. Зубци су херцеговачко племе из околине Требиња. Славе претежно Ђурђевдан. Припадају му братства: Даниловићи, Вукаловићи, Спајићи, Вици и др.

Малешевци I2-Y3120>S17250>PH908

Крајина:

Кочић (Игњатијевдан), Стричићи, Бања Лука; Тресканица, Игратијевдан, Славонија.

Као и у случају Зубаца, кластер Малешеваца се појављује више у источним деловима Босанске крајине. Нешто даљих генетичких рођака, са истом славом (Св. Игњатије), има у околини Прњавора и Челинца (Шипрагићи, Цвијановићи, Остићи и Томаши).

Херцеговина:

Алексић (Игњатијевдан), Видне, Никшић; Дедијер (Игњатијевдан), Билећа.

Малешевци су старо српско племе из Источне Херцеговине. Боравили су на доста дугом и широком простору од Љубомира до Волујака. Од њихових станишта помињу се: Малина, Жудојевићи, Чепелица, Почековићи, Видне, Корита, Дулићи, Рудо Поље и Изгори. У документима дубровачког архива власи Малешевци се први пут помињу крајем 14. века.

Род Д I2-Y3120>S17250>PH908

Крајина:

Ћалић (Јовањдан), Купирово, Грачац; Паскаш (Јовањдан), Доњи Лапац

Херцеговина:

Припадници овог генетичког рода (у пројекту род Д) имају блиска генетичка поклапања на простору Херцеговине (потез Чапљина-Мостар). Нема списка породица из Херцеговине, пошто су оне тестиране у склопу једног необјављеног истраживања.

Род Е I2-Y3120>S17250>PH908

Крајина:

Чанковић (Јовањдан), Удбина, Лика; Вујичић (Никољдан), Слуњ, Кордун; Јањатовић (Ђурђевдан), Плашки; Шумоња (Игњатијевдан), Плашки. Припадници овог генетичког рода у Крајини нешто су заступљенији на простору Лике и Кордуна.

Херцеговина:

Вишњевац (Никољдан), Вишњево, Гацко; Скоко (Ђурђевдан), Југовићи, Гацко; Кљајић (Никољдан), Братач, Невесиње. Породице које припадају овом генетичком роду у Херцеговини могу се повезати са средњовековним власима Предојевићима (матица околина Билеће, најранији помен 14. век).

Род I2-Y3120>PH908>Y56203

Крајина:

Полић (Никољдан), Србац; Чалакић (Тривуњдан), Радманићи, Змијање.

Херцеговина:

Бејат (Никољдан), Поплат, Столац; Терзић (Аранђеловдан), Братач, Невесиње.

Род I2-Y3120>PH908>Z16983

Крајина:

Петковић (Јовањдан), Унац; Шкрбић (Јовањдан), Унац; Тркуља (Јовањдан), Северна Далмација; Ђурић (Јовањдан), Славонија. За припаднике овог рода у Крајини (Унац) постоји предање о пореклу из Херцеговине. Сродни су им још Чегари, Агићи и Шкорићи. Сви славе Јовањдан.

Херцеговина:

Ова подграна I2-PH908 је значајније заступљена у Херцеговини, Средњој Босни и Крајини. Чини се да многима може бити матица управо на простору источне Херцеговине. Тамо овој подграни припадају Драпићи (Михољдан и Јовањдан) из околине Љубиња и Требиња.

Постоји још тестираних породица из Крајине чија би се матица, на основу генетичких резултата, могла тражити на простору Херцеговине. О њима можда буде више речи други пут. Ово су родови чија је веза са Херцеговином, на основу генетике/предања/славе, прилично очигледна.

Извори:

– Петар Рађеновић, Бјелајско Поље и Бравско, 1925
– Милан Карановић, Поуње у Босанској Крајини, 1925
– Милош Окука, Српски дијалекти, 2008
– Новак Мандић Студо, Српске породице војводства Светог Саве, 2000
– Рајко Пантов Вукашиновић, Зупци под Орјеном у Херцеговини, 2006
– Српски ДНК пројекат
– 23andMe

Аутор: Небојша Новаковић

 

 

Аутор чланка:
Небојша Новаковић

Коментари (9)

Одговорите

9 коментара

  1. Љиљана

    Поштовање,
    Примећујем да ваше истраживање добија на добром обиму резултата,међутим никако да нађем неки помен о породици Дерикуска,раније Божић из Величана,Попово Поље.
    Некако сам закључила у ранијим истраживањима ,личним,да су емигрирали у Дубровник ,око 1870г.
    Мој прадеда Ђуро Дерикуска , и прабаба Милица Дерикуска имали су синове Станка и Божидара.Сви су живели и умрли у Дубровнику.Крсна слава им је Св.Василије Велики.
    Молила бих ако неко ишта зна о овој породици да ми се јави.
    У једно имам проблем са истраживањем по женској линији.Мој деда Станко оженио се Урсулом Чуден из Цеља,или околине.О тој породици не знам ништа.Баба и деда су највероватније рођени око 1890г.
    Срдачан поздрав.

  2. Сретко

    Поштовање, занима ме да ли се у ову миграциону руту из Херцеговине уклапа и род “Предојевића” (I2-Y3120)? Не мислим конкретно на миграцију према Крајини, јер не знам да ли је уопште и било, него генерално, према било којој другој области. Пошто на основу ДНК теста постоје јаке индиције да ја припадам роду “Предојевића” , интересујем се да сазнам нешто више о том роду, па би ми било чија поуздана информација добро дошла. Унапред хвала.

    • Небојша Новаковић

      Поштовани,

      Реч је о роду Е (I2-PH908) са овог списка. Цео род не може бити именован родом Предојевића, зато што крајишки Предојевићи (слава Алимпијевдан) припадају другој хаплогрупи (R1a-YP951).

      Припадници херцеговачког рода Предојевића највише генетичких поклапања имају управо у динарским областима (Крајина, СИ Босна).

      Више о крајишким Предојевићима: https://www.poreklo.rs/2021/03/11/rod-pilipovic-predojevic-r1a-z280yp951/

      • Сретко

        Ако није проблем питао бих вас још само нешто. На основу чега ви знате да су ти средњовековни Херцеговачки Предојевићи баш били носиоци I2a хаплогрупе?
        И интересује ме, да ли се овај термин “власи” односи на статус или етничку припадност? Етничку припадност у смислу да ли су Херцеговачки Предојевићи потомци неког предсловенског народа(које би неко назвао Власима) или словенских досељеника?

  3. Милош

    Добар дан. Мене интересује да ли и породица Владушић спада у те миграције? У Требињу има Владушића, као и у Крајини тј Лици, Босанском Грахову, Дрвару и Сарајеву.
    Поздрав и свака част!

    • Небојша Новаковић

      На простору Крајине је било више несродних Владушића. Најбројнији су они са славом Св. Врачи. У оквиру те групе крајишких родова издвајају се две хаплогрупе: I2-S17250* (Ерори-Штулићи) и J2b-M205>Y22059 (Тинтори-Почуче).

      Постоје и Владушићи са славом Ђурђевдан. Они би требали бити сродни крајишким Ољачама.

      – Ољаче из Козарске Дубице припадају хаплогрипи I2-L38>S2606
      – Ољаче из Бојне крај Глине (Банија), припадају R1a-Z280>Z92

      И Тинторе, као и Ољаче-Владушиће-Петровиће, Милан Карановић сврстава у досељенике с југа.

      Нису тестирани конкретно ни крајишки, а ни херцеговачки Владушићи, тако да бих саветовао ДНК анализу.

  4. Милош

    Поштовани Небојша,

    Хвала Вам много на одличном чланку! Молим Вас само за мало појашњење. На основу ког критеријума су поменути Кочићи и Тресканицe сврстани у род Г – Малешевци, а Шипрагићи, Остићи и др. у род М? Да ли је то на основу неког дијела “генетског кода” (ако да којег) или је то на основу географске одреднице (поријекло или данашње пребивалиште)?

    Такође, желио сам да Вас питам да ли се евентуално може довести у везу оснивање манастира Липље и Ступље са прецима који су дошли из Херцеговине на ове просторе? Унапријед хвала на коментарима.

    С поздравима и поштовањем,
    Милош

    • Небојша Новаковић

      Поштовани Милоше,

      Нема на чему и хвала на лепим речима. Ово је више питање за администраторе I2-PH908 хаплогрупе, али рекао бих да постоје одређене разлике у маркерима између Малешеваца и тестираних из рода “М”. Најуочљивије су свакако оне на маркерима DYS390 и DYS389I (брзомутирајући). Ако узмемо у обзир остале вредности, разлике и нису тако оштре, па би се, узевши у обзир хаплогрупу и ретку славу, могло претпоставити да су ове породице истог (даљег) порекла.

  5. Željana

    Zanima me da li je nekome poznat Jovan Čegar,od oca Todora?Jovan je rodjen mozda 1929.godine.