Генетичке везе Крајине и Црне Горе

ПОРЕКЛО И МИГРАЦИЈЕ

Српско становништво Босанске Крајине (Крајине уопште) највећим делом води порекло из Херцеговине, Црне Горе, Рашке и Старог Влаха. Сеобе ка Крајини одвијале су се махом током 16. века и биле су етапног карактера. Тада је Северну Далмацију, Босанску Крајину и Лику населило српско становништво у влашком статусу. Касније је било више унутрашњих сеоба на простору Крајине, а становништво се исељавало и на Банију, Кордун и у Славонију. Сходно томе, ово становништво је углавном међусобно повезано, односно истог је порекла.

Међу Србима из Крајине и данас постоје магловита предања о пореклу из Херцеговине и Црне Горе. Предања свакако треба прихватити са резервом, зато што је то становништво већ вековима ван “матице”, али она могу да упућују на неко старије колективно сећање народа.

Црна Гора у време тих сеоба није ни постојала у облику у ком данас постоји. Област из које се становништво значајније исељавало ка Крајини (Стара Херцеговина), припојена је Црној Гори тек крајем 19., односно почетком 20. века, знатно након ових сеоба.

Аутори који су се бавили пореклом Срба из Босанске Крајине, дају следеће виђење ствари:

“Босанска Крајина је била транзитна област за миграције, које су текле од Рашке, старе Црне Горе, Херцеговине и централне Босне, за посавске и подравске крајеве, преко Лике и Баније. О томе има спомена у радовима Лопашића, Грбића, Милаша, Ивића, Шишића, Грујића и Скарића”

“Такво стање насељености Босанске крајине није погодовало Турцима ни у економском ни у војном погледу. Било је нужно да се оно доведе у склад с интересима државе у овој важној граничној области. Ти интереси су могли бити задовољени једино довођењем новог становништва и насељавањем на напуштеном и ретко настањеном земљишту. Најпогоднији елеменат били су сточари, познати под именом влаха, чија је покретљивост лежала у структури њихове организације и начину привређивања. Тим елементом Турци су и раније насељавали опустошене и слабо насељене области, нарочито граничне. У току XV вијека су ови сточари, чији су се матични крајеви налазили у Херцеговини, Црној Гори и југозападној Србији, преплавили знатан дио Босне, нарочито њене планинске површи. Крајем тог и почетком XVI вијека они се у масама јављају дуж цијеле источне границе данашње Босанске крајине и почињу већ тада да се насељавају на њезино тле.”

“Уопште већину досељеника чине Ере, измењени новом географском и друштвеном средином и прилагођени навикама старога становништва. Становништво североисточне Босне, оно у Семберији (у околини Бијељине) и у Посављу знатно се приближава Мачванима и Ваљевцима у Србији. Због разноврсности земљишних облика и зато што нема средишне долине босанско је становништво врло различитих особина. Врло су изразите оне код становништва око Бањалуке и у Босанској крајини, које показују особиту сличност c ерским варијететом, нарочито са црногорским племенима и са Личанима.”

“Виолентност Крајшника установио је Цвијић упоређујући их са Црмничанима у Црној Гори. Она je најизразитија код родова, који су пореклом с југа и загаситије комплексије. Код њих има највише смелости, борбености, експанзивности и епског заноса. На њима се даду пратити наступи плаховитости и убојитости. Дали су највећи број хајдука и војвода у устанцима. Најпопуларније су војводе у Устанку 1875.–78. из родова, који су старином с југа и југоистока: Хајдук Пеција Поповић, Триво Амелица, Голуб Бабић, Триво Бундало, поп Вајан Ковачевић, Симо Давидовић и поп Јово Гак.”

Ка Крајини се исељавало и из других области, географски ближих, попут Змијања и Средње Босне. Главнина становништва ипак води порекло из нешто јужнијих крајева, поглавито из Херцеговине, Црне Горе и Старог Влаха.

Овде ће нагласак бити на вези становништва Крајине са становништвом данашње Црне Горе. Дакле реч је о Црној Гори која се, као таква, формирала у последњих 150 година и која, у ширем смислу, обухвата Стару Црну Гору, Брда, Стару Херцеговину, Зету и Приморје.

Треба нагласити да код неких крајишких родова Црна Гора може означавати само етапну станицу у дугачком миграционом процесу, док за друге представља директну матицу. У овом тексту биће издвојене само оне породице за које, готово са сигурношћу, можемо тврдити да воде порекло са простора Црне Горе.

 

ГЕНЕТИКА

Појавом генетике умногоме је олакшано истраживање даљег порекла. Многе породице су на основу Y-DNA резултата откриле даље порекло, односно матицу свога рода.

У Крајини је ситуација поводом тог питања мање-више добро искристалисана. Велики број тестираних породица припада добро профилисаним генетичким родовима, који су често и прилично бројни на простору Крајине.

Олакшавајућа околност је то што оне најчешће “проналазе” своје даље (и ближе) генетичке рођаке у областима које су биле кључне приликом насељавања Крајине. Реч је дакле о Херцеговини, Старом Влаху и Црној Гори. Неретко се дешава да се догоде генетичка поклапања са припадницима динарских племена, која најчешће имају препознатиљву генетичку слику, поткрепљену предањима и родословима.

Некада генетика открије и везе које се нису могле наслутити, па су тако многи родови пронашли своју матицу у крајевима у којима је нису очекивали, или барем на основу доступне грађе и предања нису могли доћи до исте. Има случајева када само ретка крсна слава указује на неку даљу везу, али се она тек ДНК тестом потврди.

Генетика нам за сада показује да заиста велики број крајишких Срба има блиске ДНК рођаке у крајевима који су, према предању и литератури, дали највише становништва западним српским областима.

Издвојићемо овде неке крајишке родове који имају упечатљива генетичка поклања на простору Црне Горе. Ово не значи да немају ДНК поклапања и у околним областима, али су то углавном територије које су кроз историју биле у уској вези са простором Црне Горе (Источна Херцеговина, Западна Србија, Рашка, Шумадија).

 

I2-PH908>Y52621>FT190799

Крајина:

Опачићи (Лучиндан), Северна Далмација. Треба нагласити да крајишки Опачићи, и њима сродне породице, негују предање о пореклу “из Никшића”.

Црна Гора:

Племе Никшићи (Лучиндан), околина Никшића, Стара Херцеговина, тестиране породице: Булатовићи, Шћепановићи, Ровчани и други.

 

I2-Y3120>Z17855>A20030

Крајина:

Гаћеше, Лабуси (Никољдан), околина Грачаца, Лика

Црна Гора:

Љешњани-Војинићи (Ћириловдан, Аранђеловдан), Брда

 

E-V13>Y37092>Y126722

Крајина:

Влаисављевићи (Часне Вериге), Лика; Гргићи (Стевањдан), Босанска Крајина. На простору Босанске Крајине постоји једна повећа група међусобно сродних породица са славом Часне Вериге. Све припадају овом кластеру E-V13.

Црна Гора:

Васојевићи (Аранђеловдан), Брда; Горња Морача (Петровдан), Брда

 

E-V13>Z5017>A18844

Крајина:

Радићи (Томиндан), Ливно; Ђаковићи (Ђурђевдан), Лика; Војиновићи (Јовањдан), Приједор

Црна Гора:

Матаруге (Никољдан, Јовањдан), изумрло предсловенско племе из Старе Херцеговине (Грахово, Корјенићи)

 

R1b-Z2103> R-Z2705>Y32147

Крајина:

Шушак (Јовањдан), Северна Далмација

Црна Гора:

Перовићи (Никољдан), Бијело Поље, Брда

Радоман (Аранђеловдан), Цетиње, Стара Црна Гора

 

I1-Z63>S2077>Y16434

Крајина:

Мацуре (Аранђеловдан), Северна Далмација

Црна Гора:

Драшковићи (Лучиндан), Брда. Мацуре се кроз историју помињу као старо становништво Колашинског краја (Ровца, Горња и Доња Морача)

 

I1-L22>P109>FGC22045

Крајина:

Карановићи (Ђурђевдан), Босанска Крајина; Војиновићи (Ђурђевдан), Лика; Грубишићи (Ђурђевдан), Лика; Црнчевићи (Јовањдан), Гламоч. Тестирани су и једни Дробњаци (Ђурђевдан) са Баније, који такође припадају овој подграни I1.

Црна Гора:

Племе Дробњаци (Ђурђевдан, Никољдан, Савиндан), Стара Херцеговина, тестиране породице: Томићи, Церовићи, Вемићи, Касалице.

 

N2-P189.2>Y7310>FGC28435

Крајина:

Шкундрићи (Јовањдан), Лика; Бундале (Јовањдан), Босанска Крајина; Бабићи (Јовањдан), Босанска Крајина, Латиновићи–Бањци (Јовањдан), Босанска Крајина; Малешевићи (Јовањдан), Босанска Крајина; Црнчевићи (Јовањдан), Далмација. За род Латиновић-Бањац се каже следеће: “Старина им је, веле, од некакве Бање. Један се огранак по једном претку, који је био „мудар као Латин“, прозвао Латиновић. Није искључено,
да нису од Бањана доселили у Лику.”

Племена Бањани и Пива (Јовањдан, Никољдан), Стара Херцеговина, тестирани родови: Баћовићи, Тадићи, Кецојевићи, Гломазићи и други.

 

J2a-M92>S8230>SK1375

Крајина:

Богуновићи (Јовањдан), Лика; Ковачевићи (Јовањдан), Босанска Крајина

Црна Гора:

Племе Цуце-Пјешивци (Јовањдан), Стара Црна Гора, тестиране породице: Кривокапићи, Радуловићи, Перуновићи и други.

 

J2b-M205>Y22059>Y155375

Крајина:

Кричке (Никољдан), Северна Далмација

Црна Гора:

Кричи (Ђурђевдан, Аранђеловдан), изумрло предсловенско племе из Старе Херцеговине (Затарје, Језера, Дурмитор), тестирани родови: Перуничићи, Голубовићи, Марковићи, итд.

 

Извори:

– Dr Milan Vasić: Etnička kretanja u Bosanskoj krajini u XVI vijeku, Godišnjak Društva istoričara Bosne i Hercegovine, 1962

– Милан Карановић, Поуње у Босанској Крајини, 1925

– Јован Цвијић, Психичке особине Јужних Словена, 2006

– Рајко Пантов Вукашиновић, Зупци под Орјеном у Херцеговини, 2006

– Српски ДНК пројекат

 

Аутор: Небојша Новаковић