Горња Пчиња – порекло становништва и генетичка слика области

24. јануар 2022.

коментара: 0

Положај и границе

Горња Пчиња је релативно пространа планинска област у изворишном делу реке Пчиње и око њених притока: Коћурске реке, Трипошнице, Лесничке, Козједолске и Мале реке. Својим планинским карактером и висином она се издваја од појединих околних ниских крајева. Област је у целини издвојена, самостална и мимоилазе је главне саобраћајне линије.

Масивом Козјака и Ђерманске планине Пчиња је одвојена на југу од Желигова и Славишта. Планине Чупино и Доганица одвајају је на истоку од околине Криве Паланке и Босилерада (Крајишта). На северу од околине Врања Пчиња је одвојена масивима Коћурске планине и Мотина. Са западне стране на малом пространству границу чине ниске планинске косе Црни камен и Заједница; оне одвајају Горњу Пчињу од околине Бујановца.

Јужна граница Горње Пчиње на целом свом делу је веома изразита. На западу почиње од манастира Прохора Пчињског у клисури Пчиње. Одатле се граница пење на врх Козјака (1284 м), затим наставља преко козјачких врхова, а од последњег врха јужна граница продужава се преко врхова Ђерманске планине.

Источна граница области исто тако је јако изразита. Почиње на месту где је поменуто да се завршава јужна граница. Ту источна граница најпре води преко врхова планине Чупина. Са последњег врха граница ce наставља врховима планине Доганице и завршава на врху Патерица (1671).

Северна граница Горње Пчиње почиње на врху Патерици где се завршава источна граница. Одатле па до краја целом својом дужином она води преко врхова и узвишења планина Коћуре и Мотина. У напред поменутом пружању северна граница има дужину око 32 км; она се поклапа са државном границом између Србије и Турске од 1878. до 1912. године.

Са западне стране граница је најкраћа, јер у дужини има око 11 км. Поменута граница je такође јасна, али, за разлику одсталих, она не води преко високих планинских врхова, већ по гребенима нижих коса.

Слика 1: Географски положај Горње Пчиње

 

Горња Пчиња има 54 насеља. То су: Јабланица са манастиром Прохором Пчињским, Ваганце, Мала Река, Барбаце, Ново Село, Владовце, Мездраја, Шапранце, Шаинце, Марганце, Пунушевце, Барелић, Свети Илија, Нова Брезовица, Коћура, Црновце, Доња Трница, Трговиште, Дејанце, Злодовце, Голочевце (Голочевац), Нови Глог, Бабина Пољана, Радовница, Црвени Град, Дукат, Црна Река, Пролесје, Сурлица, Доње Стајевце (Доњи Стајевац), Горње Стајевце (Горњи Стајевац), Горња Трница, Ђерекарце, Доња Лесница, Горња Лесница, Калово, Доњи Козји Дол, Горњи Козји Дол, Широка Планина, Шумата Трница, Рајчевце, Петровац, Горновац, Думбија, Метежево, Огут, Подржи Коњ, Нерав, Ђерман (Герман), Длабочица, Цветишнице, Буковљане, Иванковце и Магленце.

Слика 2: Манастир Прохор Пчињски

 

У Горњој Пчињи главнину становништва чине Срби. После њих, по броју на доста удаљенијем месту, долазе Македонци. Цигани су заступљени сасвим незнатно. Сви поменути становници по вери су православни.

Колики је укупан број становништва, не може се тачно казати јер по сада није објављена статистика по селима. Према грађи из 1949. и 1950. године, Горња Пчиња има 555 родова са 2.956 стално насељених домова. Пошто се на један дом може рачунати просечно по седам душа, то излази да област има око 20.692 становника.

Од поменутих бројева: Срби имају 463 рода са 2.449 домова (82.86%); Македонци имају 89 редова са 497 домова (16.81%); Цигани имају 3 рода са 10 домова (0.33%). Према томе, Горња Пчиња спада у ред етнички најчистијих и најхомогенијих југословенских области.

 

Порекло становништва

 Староседеоци

Међу становништвом у Горњој Пчињи је неколико родова који себе сматрају „старовремцима” и веле да су „од век” живели у овој области. Таквих родова има 43 са 181 домом (од тога данас су: Срби 170, Македонци 11 домова). Ипак, поменути незнатан број старинаца не треба сматрати као потпуно тачан, јер је приликом испитивања порекла становништва примећено да се у неким селима зову старинцима и најстарији досељеници (у Думбији, Огуту, Доњем Стајевцу, итд.). Према укупном броју становништва старинци чине незнатан део.

Досељеници

Највише досељеника дошло је из осам околних ближих области: из околине Куманова (36 родова, 333 душа) на југозападу; Прешевске Црне горе (60 р. 332 д) и Горње Мораве (14 р. 84 д) на западу; из околине Кратова (20 р, 190 д), Криве Паланке (21 р, 78 д) и Кочана (10 р, 65 д) на југоистоку; из околине Врања (22 р, 106 д) на северозападу; и из околине Босилeграда (14 р, 98 д) на североистоку.

Ове су области укупно дале 197 редова са 1.286 домова, а то је више од три четвртине од укупног броја домова (од досељеника познатог порекла).

Друге, не много удаљене области дале су мањи број досељеника. Ту спадају околина Ћустендила (6 р, 43 д), Прешевска Моравица (9 р, 35 д), Косово (4 р, 33 д), околина Лесковца (6 р, 28 д) и Шар Планина (1 р, 21 д).

Изложени преглед потврђује познату појаву померања нашег становништва са југа према северу и са запада према истоку. Први је правац углавном у вези са продирањем Турака, а други са продирањем Арбанаса.

Време досељавања

Досељавање је углавном почело у другој половини XVIII трајало је до око средине XIX века када се завршило. Према томе, период досељавања трајао је око сто година. Али традиција о времену досељавања није тачно очувана код свих родова, па је зато немогуће представљати бројевима колико се родова доселилио у другој половини XVIII, а колико у првој половини XIX века.

 

Генетичка слика

 

Хаплогрупа I2-Y3120

Поповић (Аранђеловдан), Црновце, Трговиште

Необјављен (Аранђеловдан), Црновце, Трговиште

Необјављен (Никољдан), Владовце, Трговиште

Хаплогрупа I2-Y3120>PH908

Вукадиновић (Јовањдан), Горњи Козји Дол, Трговиште

Радуловић (Ђурђевдан), Црвени Град, Трговиште

Необјављен (Аранђеловдан), Шумата Трница, Трговиште

Необјављен (Аранђеловдан), Сурлица, Трговиште

Необјављен (Аранђеловдан), Сурлица, Трговиште

Необјављен (Никољдан), Трговиште

Необјављен (Аранђеловдан), Герман, Ранковце

Необјављен (Аранђеловдан), Герман, Ранковце

Необјављен (Аранђеловдан), Лесница,Трговиште

Необјављен (Аранђеловдан), Трговиште

 

Хаплогрупа R1a-Z280

Спасић (Аранђеловдан), Радовница, Трговиште

Станковић (Аранђеловдан), Радовница, Трговиште

Хаплогрупа R1a-Z280>L366

Тасић (Аранђеловдан), Лесница, Трговиште

Необјављен (Митровдан), Трговиште

Хаплогрупа R1a-M458>YP417

Необјављен (Никољдан), Барбаце, Трговиште

 

Хаплогрупа E1b-V13

Младеновић (Спасовдан), Горњи Стајовац, Трговиште

Станојевић (Никољдан), Голочевац, Трговиште

Хаплогрупа E1b-V13>Z5018

Необјављен (Петковдан), Нерав, Крива Паланка

Хаплогрупа E1b-V22

Максић (Петковдан), Широка Планина, Трговиште

 

Хаплогрупа R1b-PF7563

Илић (Аранђеловдан), Бабина Пољана, Трговиште

Хаплогрупа R1b-Z2103

Необјављен (Никољдан), Коћура, Врање

Необјављен (Аранђеловдан), Буковљане, Старо Нагоричане

 

Хаплогрупа J2b-M205>Y22059

Стојковић (Петковдан), Нови Глог, Трговиште

Хаплогрупа J2b-M241>Z638

Необјављен (Јовањдан), Трговиште

 

Хаплогрупа I1-P109>FGC22045

Необјављен (Аранђеловдан), Јабланица, Бујановац

 

Статистика на основу до сада тестираних родова (узорак 28)

Хаплогрупа I2-Y3120 = 46.4%

Хаплогрупа R1a-Z282 = 17.9%

Хаплогрупа E1b-M78 = 14.3%

Хаплогрупа R1b-M269 = 10.7%

Хаплогрупа J2b-M102 = 7.1%

Хаплогрупа I1-M253 = 3.6%

 

– Хаплогрупа I2-Y3120, посебно код Срба најдоминантнија подграна I2-PH908, заступљена је изнад српског просека. Слично као и на простору Косовског Поморавља. У прилог овој вези иде и чињеница да добар део становништва Горње Пчиње води порекло из прешевског краја.

– Хаплогрупа R1a је такође изнад неког просека за јужне српске крајеве. Подграна R1a-L366 је код нас значајније заступљена још на простору Старе Црне Горе и Херцеговине.

– Хаплогрупа E1b-M78 се креће близу српског просека, са изузетком присуства подгране E-V22, која се иначе чешће среће на југу Србије. Код тестираног из Нерава, који припада роду Балабановца, пронађена подграна E-BY191636, присутна још у оквиру племена Морина (околина Ђаковице), као и на простору Грчке Македоније (Kovatsi, 2009)

– Хаплогрупа R1b бележи повишен проценат, као и генерално на југу Србије. Подграна R1b-PF7563 присутна је углавном на југоистоку Србије, на простору Западне Србије, али и у Крајини, док подграна R1b-Z2103 своје жаришне тачке има управо на југу Србије и на простору црногорских Брда.

– Хаплогрупа J2b је такође нешто заступљенија. Пристуна кроз обе своје подгране. J2b-M205 која се код нас среће у Јужној Србији, Бугарској и Македонији, али још чешће код Срба из динарских области и J2b-M241 која, слично као и R1b-Z2103 највеће проценте бележи на српском југу.

– Хаплогрупа I1 је иначе скромно заступљена на југу Србије, а ово је један од источнијих припадника подгране I1-FGC22045, која је карактеристична за племе Дробњака у Црној Гори и простор Старог Влаха. Подграна је присутна и у Западној Македонији. Тестирани вероватно припадају роду Павлинаца, пореклом из околине Прешева. Несумњиво су им генетички блиски Стоилковићи (такође Аранђеловдан) из околине Бујановца (Делиновица, Старац).

 

Слика 3: Доња Трница

 

Слика 4: Женска ношња из Горње Пчиње

 

Извори:

– Јован Ф. Трифуноски, Горња Пчиња, 1964.

– Др Миленко С. Филиповић, Персида Томић, Горња Пчиња, САНУ, 1955.

– Српски ДНК пројекат

– 23andMe

– Population genetics of Y-chromosome STRs in a population of Northern Greeks, 2009.

 

 

 

 

 

 

 

 

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.