Документи: Како су посланици троједне краљевине Далмације, Хрватске и Славоније реаговали на вест о атентату на кнеза Михаила Обреновића 1868. године

Кнез Михаило Обреновић владао је у два наврата Кнежевином Србијом – најпре од 1939. до 1942, а потом од 1860. до 1868. када је убијен у атентату на Кошутњаку. Вест о погибији српског кнеза одјекнула је широм региона и Европе. Овде доносимо како су реаговали у најближем суседству, у тадашњој “Троједној краљевини” Далмацији, Хрватској и Славонији, односно у њиховом Сабору септембра и октобра 1868.

Позив да се посланици сабора огласе поводом погибије кнеза Михаила, упућен је на 12. седници Сабора, одржаној 14. септембра 1868. године. Сабору се с предлогом обратио посланик Хуго Анкер (иначе католички свештеник у Валпову) следећим речима:

Високи саборе! Узимљем си слободу високому сабору један предлог учинити.

Свим нам је добро познат онај несретни и жалосни чин, с којим је прије њеколико времена у Србији гадни злотвори крволочном руком убише владара србскога кнеза Михајла Обреновића.

Погрдним овим злочинством убојства изгубио је кротки и мудри владар србски свој живот. Тиме је Србија изгубила утемељитеља сретне своје будућности; а народ србски изгубио је својега прељубљенога отца; ми пако као сродни народ и сусједи, изгубили смо пријатељскога и нам доброхотнога једнога сусједног владара.

Високи саборе! Када се је ово догодило, знамо ми добро, да се је у циелој Европи велика симпатија појавила за несретнога покојнога кнеза.

Знамо, да су наши сусједи Магјари закључком саборским искрено и дубоко сажаљење очитовали народу србскому ради толикога губитка непроциењенога блага србскога народа. Недвојим високи саборе! да је и наш народ, народ сједињених наших краљевинах, с цвилећим срцем осиетио бол и жалост убојства и да је наш народ такодјер диелио с народом побратимским ову бол.

Недвојим нити о том, да је сваки мислио и желио, да изрази бол својега срца сусједному србскому пуку; него досада нисмо имали прилике изрећи ову изјаву и како нам је добро познато, да се је управо у оно доба ото догодило, када је наш сабор већ одгодјен био, у којем би били могли изразити нашу бол и жалост ради овога чина.

Сада високи саборе! када је опет наставио наш сабор своје пословање, мислим, да ја наша да тако рекнем, света дужност, да жељи нашој подпуно задовољимо, да ми сажалење наше сусједному пуку и браћи нашој, изречемо; зато си узимљем слободу славна господо! предлог учинити: нека високи сабор закључи, да се србскому народу од стране сједињених краљевинах изрече израз и доказ дубокога сажаљења због несретнога и погрднога убојства свиетлога кнеза и владара Михајла Обреновића.

(Гласови: Прима се, Живио!)

Овај предлог је и прихваћен, па је Сабор сачинио следеће обраћање Кнежевини Србији:

Грозно убојство које се је 29. свибња (10. липња) т. г. у топчидерском перивоју догодило, проузрочи у краљевинах Хрватској, Далмацији и Славонији обће сажалење, лјублени бо од народа свога кнез србски Михајло Обреновић III. паде из засједе од убојничке руке. Сусједни храбри србски народ изгуби тим ужасним злочином мудрога владаоца, кој је, држећи се строго своје пословице: “закон је највишја воља у Србији” уредио и учврстио темељ њезиној сретнијој будућности: дигао наображење и благостање народа свога. Сабор краљевинах Далмације, Хрватске и Славоније се на ново 12. о.м. иза своје одгоде од 5. вељаче т.г., изражује једногласно у својој данас држаној сједници, устав са својих столцах, живо учешће, што га поводом нсретнога тога догадјаја диели гледе праведне жалости братскога србскога народа, те с тога закључи: да о томе дворска канцеларија краљевинах ових својим путем обавиести владу србске кнежевине, уз горе наведено зажалење и о срдачној и братској честитки, што је умјела у најопасније вриеме одушевљеном слогом са народом србским, те мужевном и витежком одважношћу у кнежевин србској уздржати толи нуждно потребити поредак и што си кензом изабра Милана Обреновића IV., који ће подупрт мудром владавином наставити дично владање Обреновићах у србској кнежевини.

Овај саборски допис је убрзо и послат о чему сведочи следећи извод из записника:

Надаље под бр. 220 проглашен је допис намјест. виећа за Далмацију, Хрватску и Славонију од 7. листопада о.г. бр. 1201/пр., којим се приобћује одпис вис. кр. далмат.-хрв.-славонске канцеларије дворске, од 2. листопада о.г. бр. 4181 о томе, да је закључак сабора вого изјављајајући сажаљење над грозним убојством кнеза Михајла Обреновића III. својим путем кнежевској србској влади предан.

Коначно, сабор обавештава и о одговору који је стигао из Кнежевине Србије:

Бр. 271. Дописом од 29. студенога 1868. бр. 5060. кр. канцеларија дворска краљевинах Далмације, Хрватске и Славоније приобћује препис захвалнога писма кнежевске србске владе, изданога на приобћени јој закључак нашега сабора од 14. рујна 1868. бр. 154 гледе израженога сажаљења над грозним убојством кнеза Михајла Обреновића III., што је узето на знање.

ИЗВОР:

Dnevnik sabora trojedne kraljevine Dalmacije, Hrvatske i Slavonije godine 1868., Zagreb, 1868, стр. 105, 110, 241 и 278