Инфо

31. мај 2022.

0

(ВИДЕО) Представљање књиге “Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине”, Требиње 13. мај 2022.

У Културном центру Требиње 13. маја 2022. године премијерно је представљено капитално издање Порекла – књига “Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине”. О књизи су говорили: Синиша Јерковић (уредник и аутор) Велибор Михић (уредник и аутор) Миљан Грк (аутор) Јовица Кртинић (уредник).

› више информација

11. мај 2022.

0

Премијерно представљање књиге “Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине” у Требињу, Љубињу и Мостару (13-15. мај 2022)

Друштво српских родословаца “Порекло” поносно обавештава да ће у петак 13. маја 2022. у Требињу премијерно бити представљано наше капитално дело “Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине”. Књига ће бити представљена у Културном центру Требиње, у позоришној сали, с почетком у 19.00 часова. Наредног дана, у суботу 14. маја смо у…

› више информација

Земљотрес у Срему 1893. године

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Снежана Алексић На Велику суботу 27. марта 1893. године, у поподневним сатима осетио се у целој Краљевини Србији јак земљотрес, а потреси су потом уследили и током априла. Било је значајне материјалне штете, највише су пострадали Јагодина, Свилајнац, Поповић и друга места у простору између Мораве…

› више информација

18. април 2022.

25

Објављена књига “Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине”

Књига “Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине” плод је шестогодишњег заједничког истраживачког подухвата Друштва српских родословаца “Порекло” и Биолошког факултета у Београду. Овом студијом је обухваћено укупно 1.143 тестираних појединаца, чији су резултати детаљно анализирани и обрађени у засебним чланцима. Књига је у квалитетном, тврдом повезу, енциклопедијског формата, на укупно 1.228…

› више информација

О незаконитим делима и безобразлуку једног попа у Срему

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Снежана Алексић Конзисторија архидијецезе карловачке на седници одржаној 2. 11. 1872. године, расписала је ”стечај  на упражњено парохијско место у Крњешевцима”. Огласом који је објављен у ”Застави” 22.11.1872. године,  позвани су заинтересовани свештеници да доставе  своје молбенице за пријем у упражњену парохију у Крњешевцима. Након спроведене…

› више информација

Како су се национално изјашњавали југословенски муслимани у књизи “Ко је ко у Југославији” из 1957. године

Највећи број припадника муслиманске елите у комунистичкој Југославији 1957. године национално се изјаснио као Срби (њих скоро 61 одсто), следе Хрвати (17 одсто), Југословени (7 одсто), Црногорци (3 одсто), а само једна од 151 анкетиране личности се изјаснила као муслиман. Порекло југословенских муслимана једна је од тема око које се…

› више информација

Путир Трифуна Исаковича из 1753. године из црквене ризнице у Шиду

Током 2016. године у Владичанском двору у Шиду основана је Ризница Српског православног архијерејског намесништва шидског. Ризница је свечано отворена уз присуство многобројних грађана Шида и гостију са стране. Ту се негде и завршило шидско интересовање за овог баштиника српске националне и духовне историје. У сваком случају овакав однос грађана…

› више информација

Завет Срба и Словака у Бољевцима 1849. године

Историјске вести сведоче да се током 1839/40. године из Бољеваца у Провинцијал и у Србију иселило 33 породице, па је у Бољевцима било слободне земље, кућа и економских зграда. Податак не треба да чуди, нарочито ако се у хоризонту историјских прилика сагледају чињенице које казују да је у том тренутку…

› више информација

Настанак и развој школе у Бољевцима 1763-1916.

Историјска вест из 1763. године бележи да је у Бољевцима радила оснoвна српска школа, која је у годинама које следе из непознатих разлога престала са радом. Наредна вест из 1781. године информише да је током владавине Јосипа II отворена школа у Бољевима. Српску народну основну школу у 1802. години похађало…

› више информација

Сахрањивање у порти храма Св. Николаја у Шиду

Обичај сахрањивања унутар и поред српско православних цркава у Војводини готово постаје правило током 18. и 19. века. Право да буду сахрањене на овом месту имале су само изузетне личности, свештеници, особе заслужне за градњу цркве и остали добротвори, као и личности које су за живота показале велико залагање за…

› више информација