Инфо

Црквена ограда у Бољевцима – ктиторство Алексе и Стојана Симића

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Снежана Алексић У данашњем времену немоћи националног бића, могуће је самовољом појединаца порушити портанско платно којима су ктитори били Српски уставобранитељи. Но да ли Српском националном бићу савремени рушитељи могу порушити памћење на уставобранитеље? Стојан и Алекса, синови Ђорђа и Бисеније Симић, рођени су у Бољевцима,…

› више информација

Задруга за исушење југоисточног Срема

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Снежана Алексић Кaпитaлнoм инвeстициjoм изгрaдњe сaвскoг oдбрaмбeнoг нaсипa зaштићeнa je oд изливaњa рeкe Сaвe знaчajнa пoвршинa зeмљиштa у jугoистoчнoм Срeму. Упoрeдo сa изгрaдњoм кaнaлскe мрeжe, брojнa мoчвaрнa и ритскa пoдручja из кaтeгoриje нeплoднoг прeтвoрeнa су у зирaнтнo зeмљиштe. Oсим у рeљeфу Срeмa, у пeриoду 1902-1912. нaступилe…

› више информација

Домазети у кући – домазети на гробљу

Породица Драгин спада у најстарије шидске породице. Презиме се помиње у најстаријем попису Шида 1722. године. На виши друштвени ниво породицу су уздигли Ђорђе и Лазар Драгин. Занимљив је један документ о усвајању Јована Крсмановића од стране Ђорђа Драгина 1782. године. Ђорђе је због велике смртности своје деце помислио да…

› више информација

Анђелија Станчић рођ. Спајић (Шид, 1865 – Београд, 1955) – Шиђанка која је одбила Орден Светог Саве

Анђелија Станчић рођена Спајић (Шид, 1865 – Београд, 1955), ћерка шидског столара Андреја Спајића, била је учитељица по струци, учесница Првог светског рата као медицинска сестра, одликована Крстом милосрђа 1914. године од стране Њ.К.В. Петра I Карађорђевића краља Србије, добитница Ордена Светог Саве који је потом уз захвалност одбила, ауторка…

› више информација

Знаменити Гружани: Живадин Стевановић-Цика, књижевник, политичар и светски путник

Живадин М. Стевановић је рођен 1. августа 1903. године у у гружанском селу Брестовац. Стевановићи припадају роду Тарана, досељени су пре Карађорђа. Дошли су овамо јер су побили Турке на Тари. Живадин је почео основну школу 1911. године у Враћевшници. Следеће 1912. године, отворена је школа Брестовачко-коњушка, па је тако…

› више информација

Прота Павле Стаматовић

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Снежана Алексић У молитвеном сећању на благородног проту Павла Стаматовића, и ове 2022. године ускликнимо с љубављу Светитељу Сави! Павле Стаматовић  је рођен  11. априла 1805. године у Војној граници у Јакову недалеко од Земуна у Срему. Породица Стаматовић је у попису ”За оружје способног људства…

› више информација

Задужбине и друштва при Српској православној црквеној општини у Шиду

При Српској православној црквеној општини шидској постојало је неколико задужбина и друштава које су својим радом помагале и развијале све друштвене слојеве у Шиду. Посебно су значајне приватне задужбине богатих Шиђана који су своју имовину поклањали свом граду преко цркве. Задужбина Лазара Грчића „Светосавски завештај“ – Лазар Грчић (1816-1885) потиче…

› више информација

Праисторијска уметност на обали Босута

Један од најзначајнијих локалитета у Срему је Градина на Босуту. Налази се на левој обали Босута, у атару села Вашице (Општина Шид). Овај вишеслојни локалитет са културним слојем дебљине преко 7 м и континуитетом насељавања од око 6000-7000 година представља јединственствену појаву на ширем подручју. Захваљујући њеном монументалном одбрамбеном рову,…

› више информација

Библиотека и архив Црквене ризнице у Шиду

Априла месеца 2016. године Његово преосвештенство Епископ сремски Господин Василије свечано је отворио Црквену ризницу Српског православног архијерејског намесништва шидског. Овај музеј у малом, основан је са циљем да прикупља, чува и презентује верску баштину српског православног становништва на овим просторима. Ризница има музејско-истраживачки карактер који омогућава заинтересованим појединцима и…

› више информација

Човек који је забележио најдужу српску народну песму

Јереј Аврам Панић је рођен у Шиду 1780. године. Похађао је Карловачку гимназију, а од школске године 1803/1804. и Карловачку богословију. За пароха на упражњено парохијско место покојног Григорија Георгијевића постављен је 1810. године и тај позив је обављао све до своје смрти 1850. године. У време школовања у Сремским…

› више информација