Порекло

Презиме Сломић присутно је у Мачви, у Мајуру. Родоначелник презимена је Сима Слома. У Мајуру су почетком 19. века пописани Стеван Сломић и Васо Сломић. 1933. у Мајуру су пописани Илија Сломић, земљ. 45, жена Ката 30, синови Јован 10, Мијаило 8 и кћери Станија 18 и Марија 4. 1945….

Презиме Тробозић спада у веома ретка презимена код Срба. Забележени су Тробозићи у Београду. Постоји и облик презимена Тробоз – присутан у Хрватској (код католика). Етимологија: трабозан/тробозан (tur. turabzan, turabzun) – ниска ограда од стубића на степеништу, софи, испред олтара Истакнути припадници рода: др Гаврило В. Тробозић – специјалиста социјалне…

Угрешићи у селу Шуметлице славе Митровдан и носе породични надимак Деспотови. Жртве Другог светског рата: Вишњићево (Шид): Угрешић (Алимпије) Јово, рођен 1927. Србин, погинуо 1943. у НОБу, Kалиновик – Фоча Угрешић (Бранко) Славко, рођен 1924. Србин, убијен 1942. у директном терору, Сремска Митровица Угрешић (Драгутин) Васа, рођен 1906. Србин, убијен…

Презиме Гламочић присутно је код Срба у насељима општина Доњи Вакуф и Скендер Вакуф, а забележено је и код муслимана. Презиме је топонимског карактера, тј. упућује да је родоначелник био родом из Гламоча или околине. Крсна слава: Свети Никола Жртве Другог светског рата: Старо Село (Доњи Вакуф): Гламочић (Перо) Ђорђо,…

Презиме Гафур присутно је код Срба у селима Бараћи (општина Мркоњић Град) и Волар (општина Шипово). О Гафурима је забележено следеће: “Једна породица овога краја, која живи у парохијама Бараћи и Волар, сјећа нас на чудновато име дједа босанског валије Гази Хусревбега. То је породица Гафуp, која слави св. Ђурђа….

Презиме Брунцлик забележено је у новокањишком срезу, у месту Обилићево. Такође, присутно и у Београду (у облику Брунцлих) између два рата. У Булевару краља Александра 249 била је циглана “Брунцлих и синови”. Индустријалац Бата Брунцлик је био један од финансијера Југословенске војске у отаџбини. Крсна слава: Св. Јован (20. јануар)…

Презиме Оберкнежев, настало по (наследној) титули претка, присутно је код Срба у Банату. У селу Бока, општина Сечањ, почетком 20. века било је 13 кућа Оберкнежевих: – Оберкнежеви –  дед садашњег старца био свештеник; има Оберкнежев салаш и бунар; „Симеунови” се звали кад су дошли из Србије, а краљ Фердинанд…

Порекло становништва села Бока, општина Сечањ. Према студији Јована Ердељановића “Срби у Банату” (подаци из периода непосредно после Првог светског рата, тј. око 1920. године). Предања о насељу. По казивању старих људи, кад су Турци истерани, преци су им прво живели на Селишту, у „земункама”. Налазе и сад кремење и…

Друштво српских родословаца и Удружење “Пријатељи српске културе” са задовољством Вас позивају на предавање: «СРПСКА РАСКРШЋА – ИДЕНТИТЕТ И ОДБРАНА» које ће одржати др Ивица Тодоровић, етнолог, члан Научног већа Етнографског института САНУ и председник Српског научног центра. Датум: 5. јуна 2025, у 19:00 часова Место: Машински факултет, II спрат…

Презиме Мишолић присутно је у Црној Гори (у Подгорици и Зети), као и међу католицима на острву Пагу. Презиме Мишолић се помиње међу најстаријим православним породицама у Подгорици за време Турака. Према једном тумачењу Мишолићи у Зети су од Коровића. Измећу 271—ог братства, колико их је (Андрија) Јовићевић евицентирао у…