Порекло презимена Мишолић

Презиме Мишолић присутно је у Црној Гори (у Подгорици и Зети), као и међу католицима на острву Пагу.

Презиме Мишолић се помиње међу најстаријим православним породицама у Подгорици за време Турака.

Према једном тумачењу Мишолићи у Зети су од Коровића.

Измећу 271—ог братства, колико их је (Андрија) Јовићевић евицентирао у Зети, нашао је да само седам братстава припада старозећанима. То су Коровићи (9 кућа), Гудановићи (изумрли су), Терзићи (25 кућа), Ганићи, Павличићи, Маскићи, Ненадићи, Којићи и Јововићи. Коровићи сматрају да су од старих Матагужана, одакле су се преселили у оближње село Балабане, у коме их такоће држе за најстарије. Један њихов огранак овдје су Мишолићи. Коровића је било и у Махали, али су тамо изумрли.

Међутим, постоји и друго тумачење порекла Мишолића које оповргава да су од Коровића.

Мишолић, село Балабани (7 кућа). До скоро се мислило да су огранак Коровића. Биће ипак да нијесу. Предање вели: “Нека жена из Пипера или Бјелопавлића, дошла неким случајем у Балабане са мушким дјететом званим Мишо. Мисли се да је била одива Коровића.” Друго предање је сасвим дугачије: “Ишло из Пипера за Бар тридесетак људи и законачили у Балбанима, троје од њих и остану да обрађују агинску земљу. То је могло бити прије 180–200 година.”
Они и даље сматрају да су рођаци с Коровићима и Мишолићима из Подгорице, што ови одричу. Славе Никољдан.

За Мишолиће у Подгорици наводи се следеће:

Мишолић, Подгорица (2) Загреб (1), Бугарска (1 кућа), гдје су пресељени прије сто година од турских зулума. У Подгорицу су досељени прије 140 година из Мрка – Пипери. Прозивали су се Крчковић. Брате се са Зековићима, Мандићима, Лалевићима из Пипера и Вељег Брда. У Пиперима имају рођаке Крчковиће. Митро Мишолић био је предсједник занатског савеза за Црну Гору. Стеван је писао о култури Црне Горе у листу “Препорођај” гдје је објављивао и друге радове.

Мишолићи су на Паг дошли из Карлобага. Изводе порекло од Доминика Плавца, који се помиње у мировном уговору између рапске и пашке комуне склопљеном 1315. године. Имају породични грб.

Интересантно је да се почетком 18. века презиме Мишолић помиње и међу Србима у Барањи (пописан је Лука Мишолић у селу Сајка).

ИЗВОРИ:

Илија Радуловић, О становништву Подгорице, објављено у Гласнику Географског друштва, књига 16, Географско друштво, Београд, 1930, стр. 158

Павле С. Радусиновић, Становништво и насеља Зетске равнице од најстаријег до новијег доба (књига прва), НИП “Универзитетска ријеч” – Никшић; Историјски институт СР Црне Горе, Никшић, 1991, стр. 343, 353

Илија Пеко Ј. Пеличић, Записи из Зете, Сабор Зете, Београд-Голубовци, 1997, стр. 112

Луцијан Марчић, Антропогеографска испитивања по севернодалматинским острвима (Раб, Паг, Вир), Објављено у часопису Српски етнографски зборник, књига XXXVIII, библиотека Насеља и порекло становништва, књига XXIII, Српска краљевска академија, Београд, 1926, стр. 326

Miroslav Granić, Paški grbovnik, Književni krug, Split, 2002, стр. 69

Milenko Beljanski, Baranjska domaćinstva 1715. i 1720. godine, izdanje autora, Sombor, 1991, стр. 5