Презиме Бечелић присутно у Војводини, у месту Гардиновци.
Међу Србима досељеним у северна велешка села у Македонији, пописана је и једна кућа Бечелића из Гардиноваца. Доселили су се 1928. у село Махмучево (или Мамучилар). Наводи се да је предак (шукундеда) ових Бечелића био из Бечеја, те да су се раније презивали Кекићи. Не знају старије порекло. Славе Ђурђиц.
И у другим изворима се наводи могућност да је презиме Бечелић топонимског карактера, тј. да указује да је настало по називу насеља (Бечеј).
Међу страдалима у рацији у Чуругу 1942. пописана је Криста (од оца Ђорђа) Бечелић, по занимању домаћица.
Исте године, међу жртвама рата пописан је и Бечелић (Милош) Раде, рођен 1897, страдао у директном терору у Гардиновцима.
ИЗВОРИ:
Миленко С. Филиповић, Северна велешка села, Српска краљевска академија, Београд, 1935, стр. 569
Љиљана Недељков, Гордана Вуковић, Речник презимена Шајкашке (XVIII и XIX век), Филозофски факултет у Новом Саду (Институт за јужнословенске језике), Нови Сад, 1983, стр. 25
Чуруг кроз историју (зборник радова), Скупштина Месне заједнице Чуруг, Нови Сад, 2002, стр. 493
Попис жртава рата 1941-1945 (Србија – Војводина), Музеј жртава геноцида, Београд, 2008, стр. 180
-270x270.jpg)
16. јануар 2026. у 03:36
Komšija
Slab vam je potpis, jer je Rade imao i rođenog brata Vladu Bečelića, koji je takođe stradao u raciji, a na spomen ploči u gardinovačkoj crkvi se, osim njih dvojce Bečelića, nalazi i ime Jelice Bečelić, ali joj je to devojačko prezime(bila je kćer jednog od te dvojice braće). Bila je udata i umrla u Đurđevu. Nju i dvoje dece (Radenka i Kamenka) iz osvete su isekli Mađari sa sečkom za kukurzovinu, jer je njen muž, ruku vezanih žicom oko zglobova, u trenutku kada su ga gurali pod led, ščepao i povukao za sobom dva mađarska zlotvora koji su sprovodili raciju.