Родови и породице са Тромеђе (Лика, Босна, Далмација) Reviewed by Momizat on . Простор Тромеђе ријека Бутижница раздваја на три дијела: источни (Босанска Крајина) припада босанским планинама, западни (Лика) личкој висији, а јужни (Далмациј Простор Тромеђе ријека Бутижница раздваја на три дијела: источни (Босанска Крајина) припада босанским планинама, западни (Лика) личкој висији, а јужни (Далмациј Rating: 0
You Are Here: Home » Аутори » Војислав Ананић » Родови и породице са Тромеђе (Лика, Босна, Далмација)

Родови и породице са Тромеђе (Лика, Босна, Далмација)

Простор Тромеђе ријека Бутижница раздваја на три дијела: источни (Босанска Крајина) припада босанским планинама, западни (Лика) личкој висији, а јужни (Далмација) далматинским планинама. Тромеђа је Бутижницом повезана са Далмацијом, а на сјеверу Уном са Босанском Крајином. Тромеђа обухвата села: Тишковац, Дреновац – насеље Црни Потоци, Плавно, Дрвар, Книн, Срб, Грацац и Доњи Лапац.

Сеобе и насељавања

Народ Тромеђе чини дио непрекидног ланца српског становништва. У временима сеоба у протеклим вјековима, досељеници су веома пажљиво бирали станишта тако да се нађу са својим народом који је раније доселио. О народу са Тромеђе, један од најумнијих Срба овога вијека, Јован Цвијић је писао само лијепе ријечи: Тај народ имао је изразиту осјећајност за другога коју је исказивао саучешцем или благородношцу. Знали су много опраштати и жртвовати. Али и светити се до истраге своје или туђе. Огрешење је најдубље осјећање јер оно пече душу јаче него нека радост. Судбина је изговор за сваку утјеху и њој се сви покоравају. Посебно су цијењени људи од правде, божији људи или како их је народ називао »људи од десне стране«. Људи су били врло побожни; нису сједали за јело док се не очита »Оченаш«. Па и сваки посао започињали су молитвама Богу. За човјека који не држи до своје ријечи или вјере, каже да је »рашчовјек«.

Народ се селио са истока ка западу из многих разлога. Најчешћи разлози били су стварање нових граница послије ратова Млечана и Турака у 17. вијеку, поготову послије 1718. године. Од тада је граница постављена на Динару. (Турци су изнад села Стрмице, на мјесту Гола Главица или Граб, саградили царинарницу и пазар за стоку и друге ствари. Сматрали су да треба имати добре односе са другом страном и у трговини. Аустријска власт је 1848. године саградила макадамски пут до Книна до Граба. Од тада је настала жива трговина и промет разне робе. Ту су се налазиле царинарница, гостионице, дућани, барутана. Пазар је био петком.) Турци су затворили своју границу и тако забранили народу са друге стране Динаре да доводи своју бројну стоку на испашу. Народ се нашао у невољи јер је до тада, без тешкоћа, изгонио стоку на испашу. Стога су се породице дијелиле тако да би отац одредио једног од синова да иде с друге стране границе и тамо се насели. Тако би касније сви из породице, па и братства, могли да долазе код рођака. Осим ових разлога, и разне болести и сиромаштво биле су изговор за сеобе.

Братства и породице

Ђуро – Ђуран Јарић сакупио је податке о досељавању појединих родова овог краја и објавио их 1971. године. На жалост, то није урадио за цијелу Тромеђу. Но, и оно што је сакупио може се користити:

Бабићи су поријеклом са Змијања. Одатле су одселили најприје у Бјелај, а потом у Мокро Поље код Книна. Из ове групе је и вођа Црнотравске буне 1875-1878. године Голуб Бабић. Потомака ових Бабића има још у Мокром Пољу.

Бурсаћи су старином са Санице и Змијања. За вријеме Млетачке владавине Далмацијом, доселио се шесторо браће. Само најмлађи од њих је задржао старо презиме, а остали су узели нова.

Стари Симо Симић из Дугог Поља у Лици за Бурсаће је говорио: »Наши су се стари звали Мрњавчевићи, а доселили су се из Далмације четири брата: Бурсе, Момчило, Врањеш и још један. Од њих се постали Бурсаћи, Момчиловићи и Врањеши

А старина Петар Зељковић из трубарског Вагана под Уилица планином за њих је казивао: » Бурсаћи, Момчиловићи, Танкосићи и Бауци су истога рода. Назив Бауци су ове лозе добио је један син који је био кратак«. Свих ових презимена има доста око Тромеђе.

Буцала су од Кнежевића из Очестова код Книна. У Тишковац су се доселили прије 200 до 300 година: Отац је имао два сина; један се звао Буцо јер је био буцмаст-отуд и Буцало, а други Вук отуд Вукобрат. И сада се у Очестову зову Кнежевићи – Буцало и Кнежевићи – Вукобрати. Из ове лозе се, прије Црнопоточке буне 1875-1878. године, одселила једна породица из Пађена код Книна и населила у село Чатрње-Бравско у близини Петровца.

Боровице су из Лике, вјероватно из Срба. Један дио рода доселио се у Грачац и у Тишковац.

Бјелотомићи су у Тишковац доселили из Бендера. Не зна се којој лози су припадали

Јарићи се, по причама старијих, називају овако јер су њихови стари имали много коза и јарића. Поријеклом су из Херцеговине. У село Тишковац су се доселили од Зрмање почетком 18. вијека. Прије Црнопоточке буне, једна група Јарића, око пет кућа, одселила се у Тичево. Ускоро су четири куће изумрле. Од пете је остао дио а други се одселио код Мркоњића. Пред Други свјетски рат у Тичеву је било само три куће. Страдали су у рату. Послије су се одселили у Бачки Јарак. Тако Јарића нема више у Тичеву. Јарићи између Сане, Врбаса и Саве су из Тишковца. Из Тишковца су се четири брата раселили у Дрвар, Крупско, Бјелајско и Петровачко поље. Око 1807. године, из Дреновца су одселиле три куће Јарића: двије су се населиле у селу Баре код Петровца, а једна у Колунић.

Шеве су, по традицији, из племена Намањића, од претака Никше. Из Црне Горе раселили су се по Босанској Крајини. По једном предању, из Црне Горе, од Никшића, су населили у Зрмању, а одатле у Далмацију и Змијање. До планине Грмеч зову се Шево, а преко Грмеча – Шевићи. Шеве је народ звао Опачићи. У сродству су са братством Опачића, Чавка, Чубура и Билбија. Прије 150 година, одселило је пет кућа Шева у село Буковача. Прије Црнопоточке буне, одселило је двије куће у Ведро Поље код Петровца.

Вукобрати су старином из Херцеговине и од племена Вукобратића, које је живјело у Жупцима и Турматима. На Тромеђу су дошли прије 1712. године, пред млетачки попис становништва. Временом су постали бројни по цијелој Крајини. За њих се причало да су били борбени и напредни у сваком погледу. У Очестово код Книна доселили су са Змијања. У околини Коренице било их је 21 породица. Двије породице у Дрвару су досељеници из Тишковца.

Радујци су поријеклом из Змијања. У Далмацију су дошли у 18. вијеку. По предању, потичу из братства из којег су и Бурсаћи, Раденовићи, Зељковићи, Танкосићи и Бауци, а по причању старих, и Ђапани, Чумићи и Вученовићи. Овом роду припадају и Чакармиши, чији су се преци доселили у Тишковац из Далмације.

Кењала су дошли у Тишковац прије 1712. године. Једна кућа од ових доселила је у Дреновац. Њихови потомци су 1945. године промијенили презиме у Симић, по дједу Сими. У сродству су са Милићима, Бањцима, Радујцима, Илићима и Бекезима.

Владушићи су старином из Змијања, по другим подацима – из Херцеговине. Припадају роду Тинтора. У сродству су са Ољачама и Петровићима. Ту су још: Почуче, Бјелице, Штулићи, Остојићи, Галоње и Латаси.

О њиховом доласку у Тишковац причао је стари дједа Ђуро: његов дјед Дамјан доселио се из села Владушићи код Зрмање у Лици. Тамо су били познати као мајстори – ковачи. Почетком 19. вијека отишли су неки Тишковчани у Зрмању и позвали најмладег сина Владушића да иде с њима, да им буде ковач. Он је на то пристао и тако су касније Владушићи били чувени ковачи.

Родићи су, по предању, прије 450 година дошли у Херцеговину из Прилепа. Ту су се замало задржали па одселили у Плавно, послије у Попину и Трубар. Одатле су се расељавали по Крајини и Далмацији. У Плавно се доселио отац са десет синова послије 1712. године. Најстаријег су прозвали Родос, па су по њему настали – Родићи. По другој причи, Родићи су од племена Васојевића, који су живјели поред Мораче.

Родићи су највећа група родова у Крајини. У сродству су са Стојановићима и Старчевићима. Из овога братства су још: Новаковићи, Ступари, Старчевићи, Миловановићи. И Марићи су старином од Родића. По неким предањима, прозвали су се по некој Марији. У млетачком попису 1712. године, било је 11 кућа Марића. Временом су се селили у Лапац и Срб. Из Тишковца су се, око 1830. године, доселиле три куће Марића у Осредке. Били су чувари амбара и кукуруза код бегова. Временом су добили земљу па су се закућили.

Милановићи су из Родића и Стојсављевића. Имали су најбољу земљу у Дреновцу и Црним Потоцима. На њихова имања временом су се населили Буцала, потом и Шево и Камбери. Одатле су се селили по околини Петровца.

Јелаче су временом изумрли па су на њихова имања дошли Шеве: Јандрија Шево је дошао у куће Јелача када се приженио. На крају Црнопоточке буне 1878. године, када су Турци прешли на аустријску страну, ухватили су последњег старог Јелачу и на свиреп начин га убили.

Крнете су из сјеверне Далмације и Лике доселили у Тишковац. Има их много по Крајини.

Дроњци причају да су им стари, тројица браће, доселили из Баната прије 200 година. У Црним Потоцима су вјероватно из лозе оних из Далмације. Отуда су се доселили и у Унац и (Личку ???) Лушци Паланку код Санског Моста.

Шапоње су од рода Вејиновића. Дошли су из Далмације и Лике. Били су познати као добри тежаци. У Тишковцу их данас нема.

Драгишићи су старином из Плавна. Доселили су у Тишковац почетком 18. вијека.

Грубора је по попису из 1712. године у Горњем Тишковцу било пет кућа. Четири породице су се око 1830. године одселиле у Осредке, у куће Кљајића.

 

ИЗВОР: Тромеђа – МИШО УРОШ, ЈОВО ДМИТРОВИЋ, ТРИ МЕЂЕ ЈЕДНОГ НАРОДА, Београд, 1994, Стр. 91 – 96 (www.krajinaforce.com)

ОДАБРАО И ПРИРЕДИО: Сарадник портала Порекло Војислав Ананић


Коментари (22)

  • RADA

    ZANIMA ME ZA PREZIME OSTOJIC ZIVELI U SELU KOBILJAK OPSTINA DVOR NA UNI HRVATSKA.CULA SAM DA SMO POREKLOM IZ CRNE GORE.DA LI JE TO ISTINA.HVALA UNAPRED

    Одговори
  • Trajkovic

    volela bih da saznam vise o mom poreklu .

    Одговори
  • jovan jaric

    Djuro Djujan Jaric ne Djuran

    Одговори
  • Aleksandar

    Moli bih Vas, da mi kažete nesto o poreklu prezimena Stojisavljević poreklom sa Gorjevca okolina Bihaća(Ripča) slave Slavu Sv.Arhandjel Mihajlo, preseljenjem u Vojvodinu posle drugog svetskog rata menjaju prezime u Savković i nešto o poreklu prezimena Ljubović sa Doljana okolina Bihaća(Ripča) slave Slavu Sv.Jovana, preseljenjem u Vojvodinu posle drugog svetskog rata menjaju prezime u Ljubojević-

    Одговори
  • Slavco

    Zanima me poreklo prezimena Царић

    Одговори
  • Goran

    Saponje nisu od Vejnovica niti su izvorno iz like ili Dalmacije.Oni su dosli u Dalmaciju odatle u Tiskovac i Grkovce iz Raske oblasti sa Pestera.Dosli su u Dalmaciju sa slavom Sv.Vasilije Veliki a poticu od Knezevica sa Pestera koji i danas zive na Pesteru slave sv.Vasilija.Saponje su se odvojile od Knezevica i otisli u Bosansko grahovo u 17veku iz Starog Vlaha.S Vejnovicima je samo ista slava ali su Saponje sa Pestera iz Raske.

    Одговори
  • Goran

    Po poslednjim informacijama koje sam dobio Saponje jesu iz Dalmacije od roda Pavkovica.Poticu od nekog Saponje Pavkovica iz Mokrog Polja.Odatle u Dobropoljce te posle jedni u tiskovac i grkovce u bosanskom grahovu.Oni su sredinom 18veka otisli u Stari Vlah u Srbiji.Saponje i Pavkovici iz Osredaka nemaju veze sa Knezevicimau Srbiji i Bosni iako je ista slava.

    Одговори
  • Dejan

    trazim sve podatke od familije Bukve

    Одговори
  • GORAN

    Istoricar Bogumil Hrabak tvrdi da je selo Grkovci u Bosanskom Grahovu na Tromedji prozvano po familiji Grkavci koji su iz Trebinjskih brda preselili u Bosansko Grahovo,blizu Tiskovca.Isti poticu od Vlaha Grkavaca koji su jos u 14veku boravili u Dalmaciji te isli do livna,a odatle za Trebinje.Njihovi potomci su se naselili u livanjsko polje gde su prozvani Grkovci od njih poticu familija Segrti,nadimak Deridaske.Ti su Grkovci slavili Sv.Arhidj.Stefana moguce da mnogi rodovi sa Tromedje sa ovom slavom poticu od ovih Grkavaca,iz livanjskog polja.

    Одговори
  • Горан

    Од ових Гркаваца који су у 16веку са Риђанима са Грахова отишли у Ливањско поље,на Тромеђу,једни су прозвани Шапоње и они су живели у Тишковцу.Одатле су отишли у село Пржине где је исто било Гркаваца.Шапоње су одатле отишли у Гатачко поље село Пржине,одакле су средином 17века отишли у Стари Влах.У њихове напуштене куће у Тишковцу уселили су Павковићи или Вејиновићи,прозвали се по кућама Шапоње и одатле отишли у Добропољце код Бенковца.Зато ти Шапоње славе Св.Василија Великог а Шапоње у Србији славе Стевањдан.

    Одговори
  • Горан

    Шапоње јесу живеле у Тишковцу и Грковцима,али су ту дошли од Невесиња из села Раст и Шипачно.Они су од Грковића из села Раст који су од Чупковића.Једни су из Босанског Грахова отишли у Добропољце,а други су отишли у Гатачко поље.Изгледа је и презиме дошло по селу Шипачно,Шапачно где су неки Грковићи живели,одакле су са још многим Невесињцима одведени на Тромеђу.Ова селидба се десила почетком 17века.

    Одговори
  • Mirosava Medić Zamakar

    Da li ima podataka o familiji Medića iz Doljana kod Donjeg Lapca. Nije poznato odakle su došli ali se veruje da su sa Kosova , u vreme Prve Seobe Srba skrenuli ka Dalmaciji i preko Velebita otišli u Liku. Zaista kod Omiša postoji selo Medići ali su oni katolici. Moja familija je bia i ostala pravoslavne vere. Naša slava je Djurdjevdan. U našoj famiiji se priča da vodimo poreko od Aćima Medića čiji su sinovi bili: Boško (možda Božica) Medić i Relja Medić. Relja je imao tri sina: Davida, Nikolu (Ćikan, treći sin) a neznamo ime još jednog sina.
    Nikola (Ćikan ) Medić je imao sina Miloša (18971965) a on sina Nikolu(1923-1996) godine. Da li se zna odake su doši tj koje je poreklo ove moje familije

    Одговори
  • Nenad Ratic

    Zanima me poreklo moga prezimena RATIC . Moj pokojni otac je rodjen u selu Otisic , Hrvatska opstiina Sinj . A pokojna tetka , starija tatina sestra nam je pricala da su Ratici , kao pleme dosli u Dalmaciju pre oko 600 godina iz stare Raske . I navodno su bila neka dva brata koji su se stalno svadjali pa po njima dobise prezime, dva Ratica , dva bratica. Vrlo je moguce jer u selu Otisic su gotovo sva prezimena na „ic“ , kao u Srbiji . Dok okolo preko Dinare u komsiluku u Bosni odakle mi je majka poreklom ( Bosansko Grahovo) ima zaista smesnih prezimena , Zivlak, Race, Drce, Guzine i tako dalje , pa po Bosni , Kece , Dronjci , BUndalo i svasta .
    U mladosti sam retko , gotovo nisam uopste sretao svoje prezime , ali sam zadnjih par godina u Pancevu sreo ljude ( gde sam i odrastao) , neke Ratice , poreklom iz Slavonije kao i na samoj granici pri ulasku u Hrvatsku pre dve godine , na nasoj strani ( srpskoj ) pita mene i brata devojka kao :“ Ratici gde idete ………“ a njoj na kosulji pise isto , nase prezime . No kako nam je rekla ona je udata za Ratice , poreklom iz Slavonije .

    Одговори
    • Vladimir Ratic

      Pozdrav Nenade, i mene to zanima moji Ratici su od Zmijanja a doselili smo se u Sremsku Mitrovicu 60-tih i jako je retko prezime nigde nista nisam nasao o nama.
      Ako si u medjuvremenu ista novo saznao javi ovde.

      Одговори
  • Drazen

    Zanima me da li neko zna nesto o porjeklu prezimena Despot. moji despoti su iz modrina sela u bukovici,u kninskoj krajini.krsna slava nam je sveti Jovan. po pricama starijih doselili su u te krajeve negdje iz kraja oko kljuca,sanskog mosta

    Одговори
  • vujaklija radoslav

    hteo bi da vas pitam moje prezime odake je poreklo.rodom sa iz RIJEKE.MOJI RODITELJI SU LICANI.SLAVIM SLAVU VIDOVDAN.

    Одговори
  • Goran

    Sve ove porodice navedene u tekstu o Tromedji,I koje su tu zivele neko vreme,nevode svoje poreklo odatle.To su sve familije I bratstva koje su u 16 I 17veku,u velikim seobama otisli Iz Stare Srbije,Crne Gore,I Hercegovine na zapad,a mnoge su Turci Iz Raske oblasti namerno odvodili u krajine tj.granicne oblasti sa Austrijom I Mletackom I sa Ugarskom na Severu.Mnogi su Srbi tada bezali sa Turskih teritorija u Dalmaciji,Mletacku, I u liku,kod Austrijanaca.Ali vec krajem 17veka Mlecani u Dalmaciji uvode popis stanovnistva I popis zemljisnih posednika,1711god.,radi naplate poreza na zemlju I stoku.Zbog toga su se skoro sve familije u Dalmaciji prepolovile pa je po nekolko brace Iz jedne familije odlazilo u vreme popisa Iz Mletacke Dalmacije u Bosansko Grahovo I na Tromedju.Tako bi njihovi Koji su ostajali u Dalmaciji placali manji porez.A Iz like the Austrije

    Одговори
    • Goran

      Iz like su mnogi Srbi u 18veku bezali u Bosnu I Tromedu,bezali od dugogodisnjeg sluzenja vojske.Ali Turci da bi sprecili njihovo ponovno bezanje u Ravne Kotare Mlecima,I u liku silom ih odvode u Slavoniju I Srem,u pogranicne oblasti,na granicu sa Ugarskom.Mnoge su pojedince Iz Bosanske Krajine odvodili u Rasku Oblast,turski Sandzak gde su bogati turski age I begovi imali ogromne zemljine posede,potpuno puste posle Velike Seobe Srba,da I’m budu civcije I cobani na posedima,Ali bez ikakvih drugih obaveza kao u Austriji I Ugarskoj.Zato I’ma mnogih porodica I danas I u Dalmaciji I lici Slavoniji,I od istih u Starom Vlahu,Zlatibora,Bjelom polju,the Raskoj oblasti.Kao napr.Bjelici Matijevici,Saponje,Plavsici,Mnogi su see samo okolnim putem I posle mnogo decenija vratili na svoja izvorna stanista u Staroj Srbiji.

      Одговори
  • Goran

    Zato see moze Reci da je sav prostor Tromedje I Bosanskog Grahova bio jedan vid Velike narodne raskrsnice,gde su see Srbi skupljali I sabirali dolazili I opet sa istog mesta odlazili mnogi silom a mnogi I svojom voljom,u svim pravcima od Backe do Kosova.Jako je malo onih familija kojima su preci ziveli u Tromedji I Bosanskog Grahovu,da su I potomci tu ostali I u 19 I 20veku.

    Одговори
  • Draginja

    Interesuje me da li neko zna poreklo prezimena Ilisevic iz sela Mrazovac, Bosanska Krupa, krsna slava Sv.Nikola

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top