Насељавање војнићко-слуњске области (презимена првих Срба на Кордуну)

9. априла 2014.

коментара: 81

Подаци преузети из књиге „Карловачки генералат“ Војина С. Дабића. Више података може се наћи у самој књизи (110 – 118 страна). Приредио сарадник портала Порекло Јован Ерор.

Vojnicko - slunjska oblast

„Војнићко-слуњска област била је до почетка Великог бечког рата (1683-1699) скоро потпуно пуста, јер су преко ње, као ничије земље, уз аустро – турску границу, стално четовали турски крајишници. Једино је на левој страни реке Коране, између рушевних утврђења у Велемерићу и Белају, постојало од половине 17. века једно мање српско насеље. У њему је било, како је војни инжењер М. Штиер (M Stier) забележио у својим путним белешкама и на скицама сачињеним приликом обиласка Карловачког генералата, најмање 50 нових влашких кућа. Неку сигурност на овом несигурном крајишту пружала су им два војводства жумберачких ускока, која су држала сталну стражу у Велемерићу. Није познато одакле су и када дошли поменути досељеници, јер о њима нема података у другим изворима.

Почетком Бечког рата (1683-1699), који је изазвао велика померања становништва и крупне демографске промене на Балканском полуострву и у Панонској низији, један од већих миграционих таласа запљуснуо је и Карловачки генералат, а посебно војнићко-слуњску област. Тада је неколико хиљада Срба, дотадашњих турских поданика, напустило своја станишта у Босанској крајини и населило се у пустим крајевима у међуречјима Коране и Мрежнице и Коране и Глине. Неке од њих принудиле су на сеобу несређене прилике у Босни и Херцеговини, као и намера турских власти да српско становништво, у које нису имале поверења, преселе из пограничних крајева дубље у унутрашњост земље. Друге су на промену станишта подстакли аустријски крајишки заповедници, нешто наговором, а нешто и силом.

Насељавање српског становништва у војнићко-слуњској области започело је 1686. године, када је неколико стотина породица дошло са турске територије и населило се у Тржићу, Будачком, Скраду, Перјасици, Полоју и Војнићу. Њихово насељавање спроведено је у одсуству карловачког генерала Ј. Ј. Херберштајна, који је, после пустошења Лике и Крбаве 1685. године, отишао на Малту да би се укључио у борбе малтешких витезова са Турцима. По повратку са Малте, схвативши да су нови досељеници „неприлично настањени“ морао је, како је написао у свом акту од 20. априла 1689. године „in persona u krajinu izaiti i za sada, dokle se krajina z voliom božiom na dalie odmakne, stalne meje navlastito med Horvackimi i Vlaškimi sinovi, koi su se u Budačkom i kod Skrada nastanili, stalne i mirne učiniti“. Ништа боље није било ни у погледу међа других насеља, али су ратни догађаји, посебно нови војни поход предузет у лето 1689. године, ради освајања Лике и Крбаве, осујетили његову намеру да уреди границе атара свих насеља у војнићко – слуњској области. То питање њихових међа касније је било узрок многих жалби и мучних спорова међу појединим досељеничким групама. Управо, њихове жалбе, као и судски списи о овим споровима, сада су најважнији извор за проучавање тока насељавања војнићко – слуњске области.

—————————————————————————————————————————————————————————————————————————

Према подацима у непотпуним, сумарним пописима крајишника, сачињеним крајем 17. века, имала је српска крајишка заједница у војнићко слуњској области 3670 становника: 1500 у Будачком и његовој околини, 600 у Скраду, 900 у Перјасици, 330 у Полоју и 340 у Војнићу. Оволики број досељеника био је за тадашње прилике прилично велик. Поређења ради, у Огулинској капетанији, највећој и најбоље насељеној капетанији Карловачког генералата, било је тада 5786 становника – 3162 Србина и 2624 Хрвата.

Насељавање српског становништва у војнићко – слуњској области створило је услове за проширење појединих капетанија Карловачког генералата. Бариловићкој капетанији, коју је раније чинило само утврђење у Бариловићу, прикључена су на прелазу из 17. у 18. век српска насеља у Доњем и Горњем Будачком, Перјасици, Скраду и Клокочу. Предано се старајући о насељавању поверених му крајева, бариловићки капетан Ј. Халерштајн населио је у својој капетанији 1711. године још 158 српских породица пребеглих са турске територије. Тада су заснована села Корански Бријег, Мали и Велики Козинац и Косирско (Косјерско) Село, а њихови становници укључени су у већ постојеће крајишке заједнице у Доњем и Горњем Будачком, Перјасици и Скраду. Неколико породица доселило је 1713. године и у Клокоч, али су оне, незадовољне добијеним земљишним поседима, који им нису одговарали ни по величини, нити по квалитету земље, убрзо отишле у Јужну Угарску. У селу је остало, према подацима из 1715. године , само шест српских породица, које су се ту прве населиле и међусобно поделиле најквалитетнија земљишта. На место одсељених дошли су касније нови досељеници, па су у Клокочу 1725. године биле 44 српске породице.

—————————————————————————————————————————————————————————————————————————-

… На почетку аустро – турског рата 1716-1718. године пребегло је у Карловачки генералат више стотина Срба из Босанске крајине. После обимне преписке са Ратним саветом у Грацу, у којој је детаљно размотрено питање насељавања ове досељеничке групе, карловачки генерал је решио да се населе у Тушиловићу 33 српске породице, које су у метежу пребегле из босанског села Турија на челу са кнезом Радојицом Мандићем. …

—————————————————————————————————————————————————————————————————————————-

Српско становништво је од краја 17. до половине 18. века засновало у војнићко-слуњској области насеља: Броћанац, Буковицу, Доња Мочила, Доњи Будачки, Доњи Војнић, Доњи Скрад, Горња Мочила, Горњи Будачки, Горњи Војнић, Горњи Скрад, Клокоч, Кључар, Корански Бријег, Косирско (Косјерско) Село, Крстињу, Мали Козинац, Перјасицу, Полој, Поповић Брдо, Примишље, Српски Благај, Тоболић, Тржић Примишљански, Тушиловић, Велики Козинац и Збјег. Она су, због неорганизованог насељавања, а делом и због конфигурације терена, имала већи број заселака, који су се, временом, развили у посебна села. По свом изгледу, судећи на основу бројних оновремених карата, спадала су ова села у насеља тзв. старовлашког типа.

Хрватско становништво населило је у овој области неупоредиво мањи број насеља: Церовац, Цвитовић, Хрватски Благај, Кнежгорица, Кремен, Лађевац, Подмелница, Поповац, Раковица, Слуњ, Велемерић и Вукманић, и то већином у околини Слуња. Хрвате су у слуњски крај делом усмеравале војне власти, а делом Римокатоличка црква. Стварање неколико хомогених хрватских насеља у слуњском крају омогућило је сењско-модрушким бискупима да у Слуњу половином 18. века оснују једну парохију и на тај начин доврше омеђавање своје бискупије, чије су границе у турском расапу избрисане и заборављене. Хрватска насеља у близини Карловца припала су Загребачкој бискупији, али су, због малобројности становништва, добила своју посебну жупу тек крајем 18. века.

Број српских и хрватских насеља у војнићко – слуњској области осетно је повећан крајем 18. века, када су, захваљујући освајањима за време аустро – турског рата 1788-1791, припојене Карловачком генералату цетинградска, дрежничка, подпљешевичка, лапачка и србска област. И овај рат, као и претходни аустро – турски ратови, довео је до великих сеоба становништва, посебно српског. На самом почетку рата пребегла су са турске територије у Карловачки генералат 7.323 Србина, од којих их је чак 1.317 одмах ступило у аустријску војску. По завршетку рата, када је утврђена нова аустро – турска граница, већина ових пресељеника, чија су некадашња насеља припала 1791. године Хабзбуршкој монархији, вратила се на своја стара станишта. Војне власти, које су организовале поновно насељавање освојених крајева, резервисале су за хрватско становништво углавном из Огулина, Модруша и Тоуња, земљу у околини Дрежника, Фурјана и Цетинграда, где је дотад живео муслимански живаљ.“

ПРЕЗИМЕНА У ВОЈНИЋКОЈ ОБЛАСТИ 1725. ГОДИНЕ:

Доњи и Горњи Будачки:

Алинчић
Бабић
Баић/Бајић
Бакић
Банић
Беливук = Бјеливук (2 породице)
Билиа
Биркић (2)
Благојевић (4)
Божић (5)
Брдар (2)
Бркић
Буква (2)
Векић
Везмар
Видић
Вила (2)
Воиновић/Војновић (5)
Вуинчевић
Вука
Вукобратовић (4)
Вучетић
Гоиковић = Гојковић (2)
Грковић (2)
Грубић
Гушић
Делић
Дианковић ?
Ђурић (5)
Докић (2)
Дробњак
Дуванџиа
Жипић ?
Живковић
Зец
Јанић (2)
Јаснић
Јелић
Јовић (3)
Карамарковић (2)
Кесер (3)
Кнежевић (3)
Комадина (4)
Копривица
Косарић
Косир = Косјер (5)
Ковач (3)
Ковачевић (4)
Краиачић = Крајачић
Кресојевић (4)
Кунић (3)
Лиса
Лончар (3)
Лукач
Магаревић
Магарица (3)
Мајстор
Малић
Мандић (3)
Маноиловић = Манојловић 2
Маринковић (4)
Мартиновић (8)
Марчетић
Матиешић = Маћешић (12)
Матиевић = Матијевић (9)
Михаиловић = Михајловић (5)
Миљеновић (6)
Мириловић (2)
Миркић (5)
Мирковић (2)
Миројевић
Митровић
Момчиловић
Мркаљ
Новаковић (3)
Опарница (2)
Оридић
Падежан = Падежанин (5)
Парун (2)
Павковић
Павловић
Пеурача (2)
Перић (3)
Перковић
Петровић (3)
Поповић (3)
Продановић (3)
Радовић (2)
Радуловић (3)
Раичевић
Раић (3)
Ракетић
Родић
Савић (2)
Сикирица (4)
Слиепчевић = Слијепчевић
Сракић (2)
Срђеновић
Сужањ
Тесла
Тодорић (4)
Тодоровић
Томашевић (2)
Томић (3)
Тумбас
Хаидиновић = Хајдин(овић) (2)
Харамбашић
Христић
Црнокрак
Цвиетић = Цвијетић (2)
Чачул
Чика
Чикеша
Шаула (8)
Шепа (2)
Шипић

Перјасица:

Баић/Бајић (2)
Бакић (3)
Балковић
Бег
Белић (3)
Белобрк = Бјелобрк
Богдановић (2)
Бранисавић (2)
Брешац
Брешевић
Брошинић
Будимлић
Буњевчевић
Видовић
Витасовић
Вукашиновић (2)
Вукмировић
Вукобратовић (3)
Вучетић (3)
Гаћеша (3)
Грубишић = Грубјешић (3)
Гвоздић
Дабић (2)
Даић
Диклић
Дирсаић ? (4)
Дмиаковић ? (2)
Дмитровић
Добричић
Дрњаковић = Дроњаковић/Дробњаковић ?
Дубиздела
Ђекић (3)
Живчић
Ивчић
Јанић
Јелача
Канџиа (2)
Карамарковић
Карановић (2)
Карасовић (3)
Косић
Косир = Косјер (9)
Ковачевић
Краинчевић = Крањчевић ?
Кудуз
Кукул = Кукуљ ?
Куриа = Курија (3)
Куваић (3)
Лежан
Лончар
Лужић
Лупардиновић = Лубардиновић ? (2)
Мацут (2)
Маноиловић = Манојловић
Маринковић (3)
Мартиновић
Марчетић
Матеша (2) (можда Маћеша па касније Маћешићи који су бројни?)
Мишљенчевић (3)
Михаиловић (3)
Милинковић (2)
Миљенковић (2)
Мрђеновић (2)
Мулаић
Орешчанин (6)
Павић (2)
Петровић (3)
Пиљуга
Поповић (4)
Попречица (2)
Пушкар (2)
Пуљар
Радиновић
Раишић
Раосавлић = Раусављевић
Седлар (6)
Синаић = Зинаић (4)
Сјетић
Судар (3)
Сударевић (2)
Сучевић (3)
Тепшић
Томашевић
Хелдуповић
Хрелић
Циган
Цимеша (10)
Цветовац (2)
Чачић
Чевелиа
Чикандић
Чотрић (2)
Шашић (3)
Шиша (2)
Ширић
Шкргић
Шолаја

Скрад:

Болић (3)
Бунчић (3)
Велемировић (6)
Вишнић (2)
Владисавлић = Владисављевић
Владић (2)
Војчиновић
Вуиасковић = Вујасковић
Вуичић (2)
Вукдраговић (6)
Вуковић
Вучковић (2)
Газибара (6)
Гламочило (2)
Гриаковић = Гријаковић
Дамиановић = Дамјановић
Добросавић = Добросављевић ? (3)
Драгосавић
Дудуковић (6)
Живковић
Зделар = Здјелар (2)
Јакововић
Јовичић
Каблар
Карамарковић (2)
Ковач
Козлина (10)
Кулунџиа = Колунџија
Кузмановић
Лежаја (2)
Лончар
Мали
Марић
Марковић (3)
Марчинковић
Матиашевић = Матијашевић
Михаиловић
Милиеновић = Миљеновић (4)
Милошевић (4)
Миловановић (5)
Мирнић (3)
Мркаљ
Никшић
Новковић (4)
Подкраиац = Подкрајац (2)
Поповић (2)
Пушкар (3)
Раиновић (3)
Смолиановић = Смољановић
Тарбук
Филиповић
Чопрић = Чотрић ?
Ћосић

Клокоч:

Барак
Буњевац
Бусовић
Владић
Вуиновић (2)
Вуковић
Вулетић
Вучковић (3)
Грубић
Гуин = Гуњ
Деановић = Дејановић
Дудуковић
Јагодић
Јемениа ?
Јоснић = Јаснић ?
Карамарковић
Карановић
Кланац
Косир = Косјер
Ковач
Личанин
Лончаревић
Маисторовић = Мајсторовић
Матиевић = Матијевић (2)
Михаиловић
Милић
Мирић
Момчиловић
Новаковић
Огњеновић
Паић (2)
Пеурача (2)
Петровић
Ракинић
Самарџиа = Самарџија
Херор = Ерор (2)
Шаула

Према попису сачињеном приликом насељавања Тушиловића, пребегле су из Турије српске породице:

Блажовић
Боројевић
Вукић (3)
Вуковић
Грубешић = Грубјешић
Ђипало
Жељковић
Живковић
Жутић
Зебић
Зимоша = Зимоња или Цимеша ?
Злојутровић
Јелић
Лекић
Малешевић
Мандић (2)
Опалић
Петровић
Поповић (3)
Ракинић
Рекић
Релић
Скорупан
Тадић
Трбуховић = Трбојевић
Црнојевић
Шакинић = Ракинић ?
Шкрбинић

ИЗВОР: Војин Дабић – Карловачки Генералат

ПРИРЕДИО: Сарадник портала Порекло Јован Ерор.

Коментари (81)

Одговорите

81 коментара

  1. goran

    Поздрав

    Да ли ми можете рећи нешто о презимену Шарић из Војнића?

    Хвала унапред

  2. Бојан Милетић

    Поштовани, у потрази сам за било којом информацијом о Милетићима из Кусаје. Слава коју славимо је Свети Игњатије. Свака помоћ би била добродошла. Велико поштовање за досадашњи рад, свако добро!

  3. Предраг

    Помаже Бог,

    Значило би ми ако би могли да ми дате неке ближе податке о Маринковићима из Коранског села (између Перјасице и Полоја)? Слава коју славимо је Свети Игњатије.

    Свако добро,

  4. Jelena Lazarevic

    Htela bih da saznam nesto vise o svom poreklu.Moj deda je Donjeg Budackog .Prezivao se Novakovic,ali njegova braca Macesic ,jer kada je krsten svestenik je pitao odakle je dete pa je receno sa Novakovica brda ,tako sa je samo on upisan kao Marko Novakovic a ostatak familije mu je Macesic.Ne znam da li je tako moguce da je upisano u crkvene knjige.Unapred hvala.

    • Ерор

      Поштована Јелена,

      Могуће је да је Ваш деда рођен и крштен пре него што су његови родитељи званично венчани (уписани у црквену књигу венчаних), па да је због тога крштен и уписан у књигу крштених са презименом мајке, а не презименом оца. То је било правило на које сам наилазио у црквеним књигама, а упознао сам и неке људе који су ми потврдити да они носе мајчино девојачко презиме, а њихова рођена браћа и сестре који су рођени након склапања црквеног брака, носе презиме оца. Дакле, ако је девојачко презиме Ваше прабабе Новаковић, онда је то разлог разлике у презименима, а ако није, онда је нешто друго у питању, али не бих да нагађам, немам довољно информација. У сваком случају, мало је вероватно да је Ваш деда уписан у књиге као Новаковић само због назива брда.