Из архива

Купиново (трећи део)

  ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Снежана Алексић Овлаштеничко право Право на уживање, односно, коришћење земље проистекло је из Војнограничарске службе одређених граничарских породица. Оно се јавља већ са уређењем Војне границе у југоисточном Срему, око 1745. године, када су формирана углавном сва данашња села, трасирани путеви и успостављене међе атара….

› више информација

Купиново (други део)

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Снежана Алексић О градњи јавних објеката у Купинову, нарочито у времену након развојачења, обилато сведоче огласи, односно, позиви за набавке радова, а који су објављивани у Народним новинама – службеном гласилу оног времена. Исти извор информише о деобама граничарских кућних задруга, као и о поступцима принудне…

› више информација

Купиново (први део)

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Снежана Алексић Мало је места која се, попут Купинова, могу похвалити не само континуитетом свог постојања, већ улогом које је ово место, током дуге и бурне повести, заузимало у разним догађањима, која су оставила трајни печат у националним и изван националних оквира. Иако се у изворима…

› више информација

Одломак из војне историје Крњешеваца, села у Срему

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Снежана Алексић Крњешевци, село у Срему, у саставу Војне границе налазили су се од 1767. до њеног укидања 1871. године. Након развојачења Војне границе и инкорпорације у цивилно друштво, Крњешевци су се обрели у Земунском котару. Војна обавеза која је у Угарској уведена 1868. године, по…

› више информација

Друштво, политика и економија у југоисточном Срему средином ХХ века – део VIII

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Снежана Алексић У извештају СНО Земун из јануара 1948. наведено је да је 95% становништва Среза Земун писмено, али да је културни ниво становништва на ниском нивоу. Закључак у вези са културним нивоом вероватно је донет на основу чињенице да су Ослободиоци у овом периоду наметали…

› више информација

Друштво, политика и економија у југоисточном Срему средином ХХ века – део VII

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Снежана Алексић Као и принудни откуп и порез је разрезиван сходно перцепцији одговорних другова, а план наплате пореза постављан је од стране СНО-а. У временима каква су била поратна није било могућности за пореску евазију пошто је она сматрана делом „привредне саботаже“ која је била дефинисана…

› више информација

Друштво, политика и економија у југоисточном Срему средином ХХ века – део VI

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Снежана Алексић У поратној литератури и извештајима истакнуто је да је окупатор у Срезу Земун током Другог светског рата уништио сточни фонд. Током рата, Бежанија је као једно од фашистичких упоришта остала изван акција које су спроводили Партизани. Према расположивој литератури, сточни фонд Бежаније до ослобођења…

› више информација

Друштво, политика и економија у југоисточном Срему средином ХХ века – део V

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Снежана Алексић Концентрација војске на територији Среза Земун у вези са акцијама ослобођења од октобра 1944, те потом у вези са борбама око Сремског фронта,  до 15.5.1945. када је на простору Југославије званично окончан Други светски рат, условиле су реквирирање пољопривредних производа. Током јануара и фебруара…

› више информација

Друштво, политика и економија у југоисточном Срему средином ХХ века – део IV

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Снежана Алексић Током ратних година снабдевање Београда основним животним намирницама „било је врло оскудно и мучно. Одређена роба најчешће се могла пронаћи на Црној берзи, на којој су цене биле вишеструко увећане у односу на предратни период“. О томе да ли је становништво Среза Земун своју…

› више информација

Друштво, политика и економија у југоисточном Срему средином ХХ века – део III

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Снежана Алексић Непосредно након Другог светског рата у Срезу Земун уз Аграрну реформу спроведена је и колонизација. Ауто колонисти су били завичајски Земунског среза, који су по неком основу из једног места пресељени у друго место истог среза. Колонисти су они људи који су као не…

› више информација