Из архива
Београдске подстанарске адресе студента Гојка Стојчевића, потоњег патријарха српског Павла
Патријарх Павле се као београдски студент често селио – у два наврата становао је преко пута Патријаршије, а једном поред храма Светог Саве (у изградњи). Промене адреса боравка видљиве су у његовом „картону житеља“ који је само један од преко милион дигитализованих картона које је учинио јавно доступним Историјски архив…
› више информацијаКраљевић Марко по други пут међу Србима
ПИШЕ: Небојша Мићић Приповетку “Краљевић Марко по други пут међу Србима” наш генијални сатиричар Радоје Домановић објавио је 1901. године. Попут других његових дела, и ово, с протоком времена, само добија на актуелности. Након 120 година кроз њега опет можемо посматрати однос целокупног нашег друштва према питању јужне српске…
› више информацијаГенеалошке заблуде или како не правити родослов – примери из Срема
ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Радован Сремац До сада сам безброј пута чуо похвале појединаца како имају родослове својих породица уназад 300-400 година, па чак и знају одакле су им преци са Чарнојевићем тачно дошли (уз обавезно навођење места са подручја Косова и Метохије, Црне Горе или Лике итд). После 22…
› више информацијаСремски преци и породица митрополита српског Петра Јовановића
ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Радован Сремац Када се пре неких десетак година пролазило кроз шидско српско православно гробље било је немогуће не приметити десетине старих споменика из 18. и 19. века. Данас је већи део тих споменика нестао небригом грађана Шида и управе гробља. Срећом, још увек на главној стази…
› више информацијаПородица племенитих Миковића из Шида
ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Радован Сремац Миковићи су српска племићка породица која је дала шест протојереја, три јереја и једног монаха. Породица потиче из Бачке. Први пут се у Шиду помиње 1715. године када је забележено да шидски прота Кирил Миковић води школу у месту. Племићки лист и грбовницу Миковићи…
› више информацијаЕпархија далматинска 1885. године (парохије, цркве, број православаца по насељима)
Приредио сарадник портала Порекло Слободан Зрнић, према Шематизму Епархије далматинске за 1885. годину ПРОТОПРЕЗВИТЕРАТ ЗАДАРСКИ (протопрезвитер Кирил Жежељ) – 14930 душа Парохија Задар (Кирил Жежељ) – 388 душа ЗАДАР – 367 парохијална црква Св. Илија, с капелом Св. Спиридон и капелом Св. Георгије БИОГРАД – 21 капела Успење Богородице тутори:…
› више информацијаСрпске породице из Трста
На основу података представљених на изложби “Култура Срба у Трсту” 1751-1914, коју је прирдио Архив Србије, објављујемо генеалошке податке о најзначајнијим српским тршћанским породицама. Ризнић Доселили су се из Сарајева у другој половини 18. века. Први забележени Ризнићи у Трсту били су браћа Дамјан, Стефан (1751- 1813), и Јовица (умро…
› више информацијаКнићани стрељани 21. октобра 1941. године у Шумарицама
Повод за стрељање у крагујевачким Шумарицама били су немачки губици у борби са заједничким четничким и партизанским снагама 16.октобра 1941. године, на путу Крагујевац — Горњи Милановац. Немци су у тој борби имали губитке од 10 мртвих и 26 рањених војника. Према одредби из наредбе генерала Франца Бемеа, за…
› више информацијаТефтер пореских глава села Борач из 1835. године
1. Милован Стевановић 2. Павле Тодоровић син Радоје 3. Јевто Јездимировић син Илија 4. Мијаило Јездимировић 5. Милован Јанићијевић 6. Арсеније Николић 7. Пантелија Петровић син Јевђеније 8. Павле Дмитровић 9. Ђорђе Петровић 10. Илија Марковић брат Глигорије 11. Мато Ђорђевић 12. Марко Јанковић 13. Вучић Миловановић брат Ђорђе 14….
› више информацијаСтановништво Кнића у XV и XVI веку
ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Саша Зарић О становништву Груже у средњовековном периоду се зна веома мало. Основни разлог за то су оскудни историјски извори. Средњовековна српска држава није спроводила пописе становништва па тако за тај период немамо податке ни о становништву нити о насељима. Након пада Србије под Османско царство…
› више информација