Траг

Прилог проучавању порекла Михајла Пупина

Саша Панчевачки[1] Клиничко-болнички центар Земун, Земун Никола Конески[2] Институт за новију историју Србије, Београд; Регионални центар за таленте Михајло Пупин, Панчево Драгољуб А. Цуцић[3] Регионални центар за таленте Михајло Пупин, Панчево Оригиналан рад преузет и часописа за Историју, и филозофије  науке и технологије- Флогистон 29/2021-UDC 929:62 Пупин М. 103-128 страница….

› више информација

Библиотека и архив Црквене ризнице у Шиду

Априла месеца 2016. године Његово преосвештенство Епископ сремски Господин Василије свечано је отворио Црквену ризницу Српског православног архијерејског намесништва шидског. Овај музеј у малом, основан је са циљем да прикупља, чува и презентује верску баштину српског православног становништва на овим просторима. Ризница има музејско-истраживачки карактер који омогућава заинтересованим појединцима и…

› више информација

26. децембар 2021.

0

Препис црквених матичних књига за Книнско Поље и Книн

На интернет страници sinobad.org доступни су преписи православних црквених матичних књига крштених, венчаних и умрлих за парохије Книнско Поље и Книн. Препис ових књига је дело Милана Синобада, који је покретач још једне значајне интернет странице – tromedja.rs. Захваљујемо се г. Синобаду на сагласности да на нашем порталу поделимо информацију…

› више информација

24. децембар 2021.

0

Приказ књиге “Од хана до хотела : Земунско угоститељство” аутора Николе Илића Бате

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Снежана Алексић Истраживање развитка земунског угоститељства које је током 90-их година ХХ века спровео Никола Илић – Бата, преточено је у књигу наслова ”Од хана до хотела : Земунско угоститељство”. Књига је публикована 2021. године под покровитељством Градске општине Земун, а у улози издавача обео се…

› више информација

1. децембар 2021.

3

Унијати у Далмацији (1832 – 1942)

Из књиге “Унијати у Далмацији (1832-1942)”, Слободан Зрнић, 2021. Унијати или гркокатолици у Далмацији били су мала вјерска заједница на подручју Дрнишке и Врличке Крајине, формирана 1830-их година, током аустријске владавине. Унијаћење Срба, тј. њихово прелажење сa православне на католичку вјеру, узроковано је жељама и потпором доминантно католичке државе, те…

› више информација

6. октобар 2021.

0

Дигиталне библиотеке у Србији (2021)

Иако у Србији не постоји централизована национална дигитална библиотека, као што је Gallica.bnf.fr у Француској или Hungaricana.hu у Мађарској, у шаренилу домаћих дигиталних библиотека ипак се може наћи мноштво вредне књижне и периодичне грађе. Наравно, покушаја да се установи централна интернет страница дигиталне грађе Србије било је још на почетку…

› више информација

Необјављени Аустријски пописи града Панчева у 18. веку

ПРИРЕДИО: Саша Панчевачки, сарадник портала Порекло Град Панчево се некада током 18. века састојало из два дела: из Рацког односно Српског, и из Немачког тј. швапског дела града. Становништво је предоминантно било српског порекла, а и у немачком делу града било је поприлично српског живља. У овом чланку налазе се…

› више информација

Слово о породици Радичевић из Бољеваца

Бољевачку породицу Радичевић проналазимо у Попису Епархије сремске, сачињеном у Нерадину 25. октобра 1756. године, где се као катански лајтнант помиње Бошко Радичев. Следећи  који се помиње у пописима је Глигорије Радичевић, од оца Јефте, као тутор бољевачке цркве од 1802. до 1805. године. Глигорије Радичевић ожењен је Аном. Имали…

› више информација

Национална структура ратних жртава историјског Среза Земун

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Снежана Алексић Београд, 15.07.2021. На основу објављених података  пописа становништва у временском распону од 1890. до 1953. године, могуће је пратити кретање броја становника у границама историјског Котара, потом Среза Земун. Драстични пад броја становника уочава се након Великог рата, а феномен демографског пада  званичне институције…

› више информација

Tајна гроба незнаног јунака са Вилуса

Вилуси, питомо село усред црногорског крша, на самој међи са Херцеговином, дуж магистралног пута Никшић – Требиње. Месно гробље, украшено храмом посвећеним Св. Матији, већ безмало сто година чува успомену на тројицу браће Ковачевића, који своје младе животе оставише у вихору Великог рата. На лепо клесаном споменику подигнутом 1923. године,…

› више информација