Траг
Механџије у старом Београду
У механама се могло појести и попити али и преспавати, одморити за даљи пут или повратак кући. Механе су још од турског времена биле у градовима, а за време кнеза Милоша су отваране и по селима. Механџије се помињу у књигама рођених у парохији Саборне цркве. Као и у осталим…
› више информацијаМесари, касапини и кобасичари старог Београда
Ретко који оброк прође без хлеба, као што се и ретко који ручак направи без поврћа. Није пресудно да ли су домаћин или домаћица ишли у набавку, али после посете пекари и бакалници било је потребно купити још нешто, да би ручак садржао и нешто конкретно – месо. Сасвим је…
› више информацијаБакалини у старом Београду
Бакалнице су обезбеђивале разноврсну робу, већину свакодневних потреба старих Београђана – поврће, воће, брашно, шећер, зејтин, кафу. Нису продавале месо и хлеб. Многе бакалнице нису биле велики простори, али су зато бакалини били врло бројни. У неким случајевима, када се продавала роба која је из удаљених крајева или иностранства, радње…
› више информацијаПекари, симиџије, фурунџије старог Београда
Сва три заната су се бавила печењем брашна, али су правили различите ствари. Фурунџије (стари назив екмеџије) су правили хлеб од црног брашна, кифле и переце. Симиџије су правили разна пецива – симите, погаче, пите и друго. Пекари су правили хлеб од белог брашна. Фурунџије – екмеџије и симиџије се…
› више информацијаОџачари у старом Београду
За многе важне кућне послове је потребно припремити топлу воду. Свеједно да ли је у питању прање веша, кување или купање, вода је морала да се загреје. Током хладних месеци се и грејало. Једини начин да се наведено спроведе је био да се ложи, дрво или угаљ, што ће последично…
› више информацијаКерамичари у старом Београду
Куће се одавно граде у Београду, али је питање колико лако се у њима становало. Београд је од краја XIX века полако добијао водовод и канализацију, што је помагало одржавању чистоће из здравља, мада није само по себи решавало питање удобног боравка у кућама. Тај проблем решавају керамичари. Кухиња или…
› више информацијаАрхитекте
Иза сваке лепе куће или зграде стоје архитекте. Временом су се стилови мењали, али се пројектовање вештог архитекте увек лако препозна. Потребно је да наручиоц посла на почетку објасни шта жели, а потом је пожељно да пусти архитекту да направи све потребне детаље. Зидари и слични занати и струке ће…
› више информацијаПредузимачи
Када треба подићи неку кућу или зграду, увек је потребно извршити све припреме. Наручиоци посла, имућни грађани или држава, имају идеју шта желе, архитекте осмисле спољни и унутрашњи изглед, али ништа се неће догодити док разни мајстори не приступе послу. А ко познаје масторе? Предузимачи. Они нису у историји остали…
› више информацијаФердо Шишић: Јосо Крмпотић и Црна Гора 1788.
Међу епизодама из почетка владања владике Петра I истиче се нарочито аустријско војно изасланство у Ц. Гору, y вријеме руско–аустро–турскога рата 1788., а којему је на челу стајао Хрват Филип Вукасовић, тада још млад капетан граничарске личке регименте. О тој је занимљивој епизоди доста добро писано, први пута што ја…
› више информацијаСтаклорезци
Кућа може бити мала или велика, украшена или сасвим обична али је у њој тешко боравити без дневног светла. За светло, односно прозоре, су задужени стаклорезци. Осим тих крупних радова, стаклорезци могу се бавити и финим стварима попут урамљивања слика или гоблена. У матичним књигама рођених у Београду се помиње…
› више информација


