Траг

У Државном шематизму са календаром за 1870. годину се може пронаћи списак учитеља основних школа, а у школама са више учитеља је назначено и који разред су држали. Било је уобичајено да учитељи са мало стажа држе ниже, а они са више стажа старије разреде. Број мушких школа се од…

У Државном шематизму са календаром за 1860. годину се може пронаћи списак учитеља основних школа. Назначено је који разред је који учитељ држао (у школама са више учитеља), па се лако може закључити који учитељи су показивали прва слова, а који су се бавили другим областима. Може се приметити да…

Школе су у Београду постојале и пре времена када је похађање основне школе постало обавезно. Учитељи су од почетка имали важан задатак учења деце да читају, рачунају и да их спреме за наставак школовања. У почетку се мало деце школовало – то је највише зависило од могућности очева да то…

Посластичари својом вештином и знањем праве чаролију којој нико не одолева, ни старо ни младо. Њихови излози су место дечијег окупљања. Разновсни колачи и торте су разних укуса и боја, а њихови рецепти потичу са разних страна, најчешће из Оријента и Беча. Осим самосталних радњи, посластичари су били присутни и…

У издању аутора Драгића Марића изашла је његова књига “Косаничани : Од Голије до Раче, Врхлаба и даље”.   У књизи (430 стр, Б5, тврди повез, око 100 углавном старих фотографија), изнета су истраживања о кретању фамилија из Старе Херцеговине и Црне Горе које су се пре више од два…

У било којој кафани, механи, ресторану, гостионици или хотелу, свуда где може да се једе и пије, свуда су потребни келнери. Прави мајстори свог заната су љубазни и памте шта наручују сталне муштерије, а за све остале записују у своје блокче. Понекад су у прилици да обавесте да не примају…

Слично ашчијама, и кувари су се бавили кувањем, што чини сличност између та два заната. Разлика је углавном у муштеријама и врстама јела која се спремају, па и у томе што кувари нису имали самосталне радње. Кувари су били при кафанама или хотелима, који су умели да буду на далеко…

Током брзог раста Београда у XIX веку, досељавали су се и имућни и они који то нису. Београђани су се разликовали по начину становања, облачењу и многим другим стварима, али су сви имали потребу за исхраном. Чиновници, официри и слично су могли да приуште ручак у разним кафанама по граду,…

Осим уобичајеног ‘да се једе кашиком’ у кафанама се увек могу добити и разни специјалитети од меса. Један од најпопуларнијих су ћевапи. Ћевабџије (понекад записани и као ћевапџије) се помињу у београдским парохијама, у књигама рођених, као очеви или кумови. Помињу се тек од краја XIX века. Парохија Светог Марка:…

Кафане су веома важно место не само ради јела и пића, него и ради окупљања, преговарања, договарања, склапања послова. Веома су бројне у старом Београду. У њима су радиле многе кафеџије. Неке кафане су историјски познате. Некада се тачно знало где се ко окупља – било да се ради о…