Траг

Poreklo’s Serbian Library in English

Since its beginning, the Society of Serbian Genealogists “Poreklo” has been connecting genealogical researchers from all around the world. For the last couple of years our Society has had more and more members of Serbian heritage who cannot read or write in Serbian, since their ancestors moved abroad generations ago….

› више информација

8. децембар 2020.

3

Попис православних породица и крсних слава у Осијеку, Винковцима, Вуковару и Илоку из 1906. године

У Архиву Српске академије наука и уметности у Сремским Карловцима чува се непубликована грађа о парохијама прикупљана у сврху публиковања шематизма за 1906. годину. Ова грађа је данас издвојена и представља драгоцен извор за проучавање историје српских православних породица на простору Срема и Славоније. У овој грађи, коју су писали…

› више информација

7. децембар 2020.

1

Пописи граничара Шајкашког батаљона, 1. део (попис из 1767)

ПИШЕ: Јован Бојанић Захваљујући нашем сараднику Паву И. Баруху, Друштво српских родословаца „Порекло“ објављује преведене, систематски обрађене и класификоване пописе (нем. musterlisten) граничара Шајкашког батаљона. Обрађени пописи обухватају период од првог пописа Шајкашког батаљона, 1767. године, до пописа из 1819. године. У пописима су наведени име, презиме, кућни број, насеље,…

› више информација

6. децембар 2020.

1

Нова књига Миленка Мише Тодовића “Становништво фочанског краја кроз историју”

Новинар и публициста, вишедеценијски члан Удружења новинара Србије и Удружења књижевника Србије Миленко Мишо Тодовић, током изненадне пандемије вируса корона, објавио је трећу књигу (укупно 14, од тога десету о ширем завичају). После књига Путници и путописци о Фочи од 15. до 21. вијека и Очи у очи–по Фочи, занимљивости…

› више информација

27. новембар 2020.

1

Ново у дигиталној библиотеци: Монографија прим. др Мирка Одавића “Велики Небрижевац”

Љубазношћу аутора прим. др Мирка Одавића у дигиталну библиотеку Порекло уврштена је његова монографија “Велики Небрижевац”. У поднаслову књиге стоји и одредница “триста година у Имотској крајини – Далмација”, која упућује на временски период који обухвата ова монографија. Извод из предговора: “О прошлости Небрижевца писао сам на основу докумената и…

› више информација

9. новембар 2020.

3

Ексклузивно откриће Порекла: Патријарх Павле je носио мајчино презиме Стојчевић. Његов отац се презивао Окрајнов

Блаженопочивши патријарх српски господин Павле и 11 година после његове смрти (преминуо 15. новембра 2009.) живо је присутан у сећању и молитвама верника и поштовалаца. Овај скромни, а својим непролазним делом велики пастир Српске православне цркве рођен је 11. септембра 1914. године. На крштењу у цркви Св. апостола Петра и…

› више информација

29. октобар 2020.

3

Заборављени злочин над јајачким Србима у Подмилачју

ПИШЕ: Јован Бојанић Недуго након проглашења Независне државе Хрватске 10. априла 1941, новоуспостављена усташка власт почиње прве систематске прогоне и злочине над српским становништвом. Попут осталих Срба који су се нашли под усташком влашћу, тешка судбина задесила је и њихове сународнике са подручја среза Јајце. У овом тексту биће дата…

› више информација

18. септембар 2020.

5

Владимир Дедијер као родоначелник тезе о Александровој, а не Његошевој капели на Ловћену

Ових дана изнова је актуелизована тема о обнови Његошеве капеле на Ловћену, односно уклањању Мештровићевог маузолеја. Из редова бранилаца Маузолеја, који показују спремност да га и телима штите, најчешће се чују аргументи којe је, у прилог маузолеја, а против капеле, својевремено изнео Владимир Дедијер, познат и као биограф Јосипа Броза…

› више информација

11. септембар 2020.

1

Извод из књиге “Илијина прича” ауторке Снежане Алексић (дигитализовано)

Снежана Алексић, аутор књиге “Илијина прича” (Прометеј, Нови Сад, 2018), омогућила је посетиоцима портала Порекло да прочитају значајан део ове сторије о страдању сремачких Срба у Првом светском рату. Њеном љубазношћу, као и уз сагласност њеног издавача, у електронској форми доступна су поглавља од броја 12 до 16, која садрже…

› више информација

О домовним протоколима у Срему

Домовни протоколи (домовници) су црквене књиге које дају увид у родбинске везе унутар једне породице и то често кроз више генерација. Из њих се извлачила статистика попут броја парохијана, броја мушких и женских особа, броја брачних парова, смртности итд. Служили су и као евиденција крсних слава, али и за државне…

› више информација