Становништво Требињског, Пријепољског, Пљеваљског и Невесињског округа према записима архимандрита Нићифора Дучића из 1859. године

Године 1859. руска Царска академија наука у Санкт Петербургу објавила је зборник радова под насловом Босна, Херцеговина и Стара Србија, који је приредио Александар Федорович Гиљфердинг, руски научник, истраживач и путописац, а од 1856. до 1859. године и руски конзул у Босанском пашалуку. Осим Гиљфердинговог дела Путовање у Херцеговину, Босну и Стару Србију, које заузима централно место овог издања, у зборнику је објављено још неколико мањих радова српских аутора. Један од њих, који и закључује зборник, је прилог који је саставио архимандрит Нићифор Дучић, а који носи наслов Покушај статистичког описа Требињског, Пријепољског, Пљеваљског и Невесињског округа у Херцеговини. У чланку је Дучић представио састав и бројност становништва насељених места поменута четири херцеговачка округа, а те податке је у свом раду делимично искористио и Гиљфердинг.

Насловна страна Гиљфердинговог зборника и прва страница Дучићевог рада.

Иако је српски превод Гиљфердинговог рада Путовање у Херцеговину, Босну и Стару Србију објављен 1972. године у издању Издавачког Предузећа “Веселин Маслеша” из Сарајева, поменути рад Нићифора Дучића није никад представљен нашој јавности на српском језику и до данас је прошао прилично незапажено. У самом раду не стоји наведено када је писан, али је из контекста јасно да је то могло бити 1858. или 1859. године, с обзиром да се Дучић у њему позива на други текст који је писао 1858. године, а да је сам рад објављен 1859. године. Дучић га је дакле писао у време док је још увек био јеромонах (како се и потписао на крају чланка) и боравио у манастирима Дужи и Житомислић.

Рад има посебан значај јер је један од ретких извора који приказује структуру становништва Херцеговине средином 19. века. Године 1851. у Босни и Херцеговини почињу по први пут да се израђују тзв. nüfus дефтери, пописнe књигe становништва по узору на европске, у којима су поименице бележени сви мушки становници, првенствено због пореза и војне обавезе. Ови пописи су уведени као једна од новина које је донео тзв. Танзимат – серија законских реформи спроведених у Османском Царству између 1839. и 1876. године са жељом да се осавремене и консолидују његови друштвени и политички темељи. Уведене новине и промене, укључујући и нови начин пописа, наилазили су на велики отпор муслиманског становништва, јер је са њима оно губило бројне дотадашње привилегије и у многим правима и обавезама бивало изједначено са немуслиманима. По налогу султана, у Босни и Херцеговини Танзимат је почео да спроводи Омер-паша Латас 1850. године. Те године долази до побуне босанског беговата у којој се посебно истиче Али-паша Ризванбеговић, капетан столачки и везир херцеговачки, који до тада практично самостално влада Херцеговачким пашалуком. Наредне, 1851. године Омер-паша Латас окончава побуну бегова а владавина Али-паше Ризванбеговића се завршава његовом смрђу, те Херцеговина губи статус ејалета и поново постаје део Босанског пашалука. Не желећи да даље подгрејава незадовољство херцеговачких муслимана Омер-паша одустаје од спровођења пописа у Херцеговини. Тако је Херцеговина остала један од региона који попис из 1851. године већим делом није обухватио, иако неке области (попут нахије Неретва, односно Коњица) јесу пописане.

Нићифор Дучић у свом раду на почетку даје сумарне бројеве домаћинстава и мушких глава за 15 херцеговачких округа за које као извор наводи турски попис из 1851. године. С обзиром да, као што је претходно поменуто, поименични nüfus дефтери 1851. године за Херцеговину нису рађени, остаје отворено питање који дефтер је Дучић користио као извор ових података.

У наставку рада Дучић представља податке о верској структури, броју домаћинстава и становника појединачно по насељима за четири херцеговачка округа – Требињски, Пријепољски, Пљеваљски и Невесињски. За разлику од сумарног прегледа бројног стања становништва по окрузима у овом случају је као извор података користио информације добијене од српског православног свештенства и сеоских главара. Статистички подаци који су представљени су непотпуни, јер не обухватају сва насеља поменута четири округа, али у недостатку поузданијих свакако дају добар приказ стања на терену средином 19. века.

У наставку следи превод Дучићевог рада на српски језик. За насеља која се у њему помињу коришћена су данашња имена, чији су називи у неким случајевима у оригиналној руској транскрипцији писани нешто другачије. У случају места која представљају засеоке у угластим заградама је у наставку уписано име административне јединице (града или села) којој насеље данас припада. Нека насеља која се помињу у раду данас су подељена на две административне јединице, обично на “Горње” и “Доње” село, што је такође назначено у заградама иза назива насеља. Где се чинило важним, у преводу су уметани коментари преводиоца-приређивача. Превод је прилагођен презентацији на интернет страници, па негде у форми минимално одступа од оригинала.

Велибор Михић

Покушај статистичког описа Требињског, Пријепољског, Пљеваљског и Невесињског округа у Херцеговини

Аутор: Јеромонах Нићифор Дучић

Херцеговина, која има облик дугуљастог и прилично уског паралелограма, наклоњеног од северозапада ка југоистоку и ограниченог са севера и истока Босном, са запада Далмацијом, са југа Црном Гором и поново делом Босном (Новопазарским санџаком), подељена је на 15 округа (нахија или кадилука). Ево њихових имена са бројем домова и житеља муслиманске и хришћанске вероисповести, према турском попису из 1851. године [О значењу ових бројева било је речи је у чланку: „Босна на почетку 1858. године.“]. Окрузи се набрајају од северозапада ка југоистоку:

[1] Ради боље прегледности и читљивости у овој и свим наредним табелама у заглављима колона коришћени су скраћени наслови: Дом. хр. – домаћинстава хришћана, Душ. хр. – душа хришћана, Дом. пр. – домаћинстава православних, Душ. пр. – душа православних,  Дом. кат. – домаћинстава католика, Душ. кат. – душа католика,  Дом. мус. – домаћинстава муслимана, Душ. мус. – душа муслимана. Као што је и Дучић навео, тамо где у табелама није другачије назначено под хришћанима се подразумевају искључиво православни хришћани. (прим. прев.)
[2] Дучић ово насеље наводи као „Мост преко реке Требишнице у близини“. (прим. прев.)

4. Драчевица [1] – насеља:

[1] Данас у општини Херцег Нови, Црна Гора. (прим. прев.)

5. Крушевица [1] – насеља:

[1] Данас у општини Херцег Нови, Црна Гора. (прим. прев.)

6. Површ – насеља:

7. Шума – насеља:

8. Бобани – насеља:

9. Попово – насеља:

10. Љубиње – насеља:

[1] Данас у општини Билећа. (прим. прев.)

11. Загора – насеља:

[1] Вероватно се односи на област која је данас подељена на више данашњих села на подручју Требињских брда, а не искључиво на село Загора. (прим. прев.)

12. Требијови – насеља:

13. Љубомир – насеља:

14. Зарјечје – насеља:

[1] Није јасно на које данашња насеље се односи овај назив. Завођем се обично зове група села западно од Билећког језера, од којих је већина већ наведена у овој области: Орах, Паник, Жудојевићи, Скроботно, Моско, Дубочани, Будоши, Горње и Доње Врбно. Можда се односи на села Жудојевићи и Скрботно која нису набројана у табели. (прим. прев.)
[2] Данас село у општини Никшић, Црна Гора. (прим. прев.)
[3] Данас у општини Билећа. (прим. прев.)

15. Клобук – насеља:

[1] Данас у општини Никшић, Црна Гора. (прим. прев.)
[2] Данас у општини Никшић, Црна Гора. (прим. прев.)

Напомена. У три манастира Требињског округа налази се 12 монаха. Световних православних свештеника у овом округу има 11. У већини сеоских цркава нема свештеника, и служба се у њима врши ретко [Стање ових цркава описано је у „Путовању по Босни“ и другим изворима.].

II. Округ Пријепољски

Град Пријепоље на реци Лиму: 65 хришћанских домова, 350 душа [У Препољском, Пљеваљском и Невесињском округу сви хришћани припадају православној цркви.]; 481 муслимански дом, 3.660 становника; освећена кућа за богослужење са школом при њој; 5 џамија.

Насеља:

[1] Село у општини Нова Варош, а можда је обухватало и суседно село Прибојске Челице. (прим. прев.)
[2] Заселак у општини Нова Варош. (прим. прев.)
[3] Село у општини Нова Варош. (прим. прев.)
[4] Село у општини Нова Варош. (прим. прев.)
[5] Брајковац се на Дучићевом списку наводи под старим називом Матаруге, тако да се у Пријепољском округу јављају два села овог имена, при чему се претходни помен Матаруга односи на село које и данас носи исто име. (прим. прев.)
[6] Могу бити Црквени или Забрдњи Тоци, или збирни назив за оба ова села, која су суседна. (прим. прев.)
[7] Насеље у општини Прибој. (прим. прев.)
[8] Имајући у виду велики број домова који је овде за Поблаће наведен, вероватно се не ради о појединачном насељу, већ се име односи на шире подручје долине реке Поблаћнице које данас припада атарима више села.  (прим. прев.)

III. Округ Пљеваљски

Град Пљевља или Пљевли, на турском Таслиџа: 115 хришћанских домова, 900 душа; 535 муслиманских домова, 3900 душа; хришћанска школа; 7 џамија; у близини манастир Свете Тројице.

Насеља:

[1] Иако више насеља на подручју Црне Горе носи ово име, није познато да постоји неко на територији општине Пљевља или у непосредном пограничном подручју, тако да није јасно које место је у питању. Можда је у питању заселак Замишаљ данас прибојског села Крњача. (прим. прев.)
[2] Дучић ово село  бележи под стари именом Подгора, које се у међувремену изгубило. (прим. прев.)
[3] Данас у општини Прибој. (прим. прев.)
[4] Данас у општини Прибој. (прим. прев.)

Пљеваљско поље, са разбацаним по њему 200 хришћанских домова, 1450 душа, и 10 муслиманских домова, 78 душа; црква Светог Илије Пророка, обновљена 1851. године.

Области, придружене Пљеваљском округу:

1. Колашин. У целој овој области броји се 350 хришћанских домова, 2600 душа и 500 муслиманских домова, 3200 душа; мала тврђава Колашин, насељена само муслиманима; у Блишкову разрушени манастир Светог Николе; у селу Подкрајци развалине цркве; у селу Соколац манастир, разрушен 1797. године; у селу Врањеш [Можда се односи на село Врањештица. (прим. прев.)] развалине цркве; на обали реке Таре три запустела манастира: Светог Архангела Михаила, Добриловина и Довоља.
2. Дробњак. У целој области броји се 580 хришћанских домова, 4000 душа; развалине тврђаве Пирлитор; два постојећа манастира: Светог Архангела Михаила код Малинског и Светог Георгија у Бијелој [Данас на подручју села Доња Бијела. (прим. прев.)]; разрушени манастир у Вепровици; 12 разрушених или запустелих цркава.

Напомена. У оба округа, Препољском и Пљеваљском, са укључењем Колашина и Дробњака, броји се 7 православних монаха и 28 парохијских свештеника.

IV. Округ Невесињски

Град Невесиње: 100 муслиманских домова, 800 душа; 5 домова, 36 душа Цигана мухамеданске вероисповести. Причa се да је град подигнут на месту где се раније налазио манастир, који су Турци разорили и заменили џамијом.

Дабар: поље са разбацаним насељима – 80 хришћанских домова, 490 душа; 13 муслиманских домова, 82 душе; развалине цркве.

Насеља:

[1] У оригиналу стоји Оџаци Љубовића. (прим. прев.)
[2] Подручје које данас припада селима Гај и Риља. (прим. прев.)

Напомена: У овом округу постоји 6 православних парохија и исто толико свештеника.

Јеромонах Никифор Дучић.

Извори:

1. Боснія, Герцеговина и Старая Сербія, Сборникъ. Составленный А. Гильфердингомъ. С. Петербургъ. Въ типографіи Императорской Академіи Наукъ. 1859.
2. У убикацији насеља Пријепољског и Пљеваљског округа драгоцена је била помоћ господина Зорана Малешића из Пријепоља.