Јувелири

Јувелири се баве израдом накита, украсних предмета, који су у старо време јасно показивали нечији положај.
У изради накита се често користе племенити метали (злато или сребро) као основа, а потом се додаје драго камење или други украсни делови.
Накит од скупоцених материјала су могли да приуште само моћни и богати, обично владарске породице и властела. Пошто у Србији XIX века није било властеле, скупоцени накит су могли да набаве богати трговци и индустријалци.
Накит се преносио са колена на колено, као предмети велике вредности.

У старом Београду, неки од јувелира су се бавили и другим сродним занатима, који су захтевали веште руке, па су бележени и као часовничари или златари.
Занат је био врло редак и цењен, а дешавало се да се више чланова исте породице бави јувелирстом и сличним занатима.

У записима Саборне цркве се могу пронаћи:
Захарија Поповић (син Косте трговца и часовничара, уписиван као часовничар, златар и јувелир), Максим Антонијевић (пореклом из Ужица), Драгољуб Стоисиљевић (син Николе златара)

У записима цркве Светог Марка су:
Никола Поповић (син Захарије), Никола Стоисиљевић, Драгољуб Стоисиљевић (син Николе), Светислав Стоисиљевић (син Николе), Миливој Симоновић

У записима Вазнесенске цркве се помиње:
Драгољуб Стоисиљевић (син Николе)

Извор: матичне књиге рођених и венчаних, парохије Саборне цркве, Светог Марка и Вазнесенске, у Београду