Зидари

Зидари припадају једном од најстаријих заната. Материјали који се користе су се временом мењали, али њихова вештина је била и остала на цени.

У време када се зидало циглом и малтером и када су подизане украшене куће и зграде које су трајно обележје вештине многих заната, зидари су били важан део целог процеса.

Спроводили су у дело планове архитеката и инжењера, у оно време нових занимања, који су показивали сву своју вештину правећи нацрте за зграде које је држава наручивала и за приватне куће и палате.

У околини Београда су се налазиле циглане, које су снабдевале градилишта. У матичним књигама се помињу цигле и циглане али и цигље и цигљане.

Занимљиво је да се почетно често јављају страна имена, када су домаћи зидари тек овладавали вештином зидања циглом.

У записима београдских парохија се у књигама крштениих као очеви или кумови помињу ови зидари и њима сродна занимања:

Саборна црква

зидари
Фридрих Цимер, Јован Кригер, Јаков Колин, Наум Јанковић, Јован Шишко, Кузман Арадски, Станко Димитријевић, Петар Марковић, Георгије Вељковић, Вељко Петровић, Божин Спасић, Коста Јовановић, Алексиј Петровић, Атанасиј Стојковић, Николај Арнаутовић, Милосав Јовановић, Тома Петровић, Сава Савић, Ђорђе Радосављевић, Спира Петровић, Милан Ж Ђорђевић, Тоша Тадић, Светолик Давидовић, Јован Николић

калфа зидарски
Јован Теодоровић

циглари (цигљари)
Милоје Стефановић, Атанасије Јаковљевић

цигљарски трговац
Атанасије Јаковљевић

настојник цигљане
Благоје М Шаргић

Црква Светог Марка

зидари
До краја 1870. године:
Карл Шмит, Георгиј Вељковић, Матеј Дуић, Димитриј Георгијевић, Живко Вељковић, Цветко Стефановић, Петар Јовановић, Јован Секулић, Трајко Петровић, Димитриј Сабов, Димитриј Ристић, Георгиј Димитријевић

калфа зидарски
Матеј Танасковић

циглар
Јозеф Фаркаш

писари на циглани
Лазар Срећковић, Благоје Марковић (на циглани Хаџи Томиној), Димитрије Терзић, Стефан Стоилковић

настојник циглане
Благоје Марковић

Од 1871. до краја 1875. године:
зидари
Стојан Анастасијевић, Јован Михајловић, Димитриј Јанковић, Јован Радовановић, Стојан Крстић, Димитрије Троковић, Риста Трајковић, Маринко Пантић, Андрија Петковић, Коста Николић, Јован Вајс, Настас Милошевић, Георгије Влашкић, Мојсило Стојановић, Тома Крстић, Константин Јовановић, Стерија Јовановић, Алексије Петровић, Григорије Богдановић, Георгиј Вла, Георгиј Вељковић, Мојсеј Атанацковић, Ордан Антоновић, Трандафил Анђелковић, Секула Богојевић, Константин Наумовић, Јован Груић, Јован Костић, Анастас Милошевић, Антоније Глигоријевић

циглари (цигљари)
Милан Марјановић, Митар Шипош, Гаврило Симјановић, Благоје Марковић

трговци цигљарски
Андреа Стефановић, Танасије Николић

писари цигљарски
Божидар Јовановић, Атанасије Николић (на цигљани Куртовића)

Може се приметити много већи број зидара у парохији цркве Светог Марка, што се сасвим добро уклапа у правце ширења Београда у другој половини XIX века.

Извор: матичне књиге рођених парохија Саборне цркве и Цркве Светог Марка, у Београду.