Порекло презимена Томић

[toggle title=”ТЕСТИРАНИ ТОМИЋИ НА СРПСКОМ ДНК ПРОЈЕКТУ”]

Томић

Хаплогрупа: G2a род А

Порекло: Лоњин, Љубовија, Србија / огранак Маринковића Азбуковачки Читлук, Љубовија, Србија

Крсна слава: Аврамијевдан

Контакт:
_________________________

Томић

Хаплогрупа: I2a

Порекло: СФР Југославија

Крсна слава:

Контакт:
_________________________

Томић

Хаплогрупа: R1b општи кластер

Порекло: Александровац, Србија

Крсна слава:

Контакт:
_________________________

КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ[/toggle]

Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’

ТОМИЋИ

(живе у Тимару и Боровцу)

Кад је ријеч о Србљановићима, речено је да су се разгранали на Томиће и Савиће, од којих су се врло давно одвојили Струњаши. Огранци Србљановића су још Сарићи, Поповићи, Раонићи и Богисављевићи. Све оно што је речено о Србљановићима, односи се и на Томиће, који представљају стуб овог старог братства у Дробњаку, а оно је, према предању, живјело на овим просторима прије Косова, тако да су према томе Томићи учествовали и у Косовској бици.

Негдје око 1732. године владала је у Дробњаку тешка болест куга, од које је помрло много становништва, па је и братство Томић било тако рећи уништено, осим једног старца који се звао Тома. Њега племеници наговоре да се ожени и он доби два сина: Голуба и једнога којему се не зна име, али се зна да је имао три сина: Спасоја, Сима и Обрена, од којих су сви данашњи Томићи у Тимару и Боровцу. Дијеле се, на уже, на пет огранака. Од Голуба је огранак Рамовићи, од којих је био најпознатији Раде официр. Погинуо је на Вележу 1876. године. Са њим су погинули још Новица и Радоња-Зеко. Од Сима потичу Мињевићи, који живе у Љешници код Бијелог Поља и Мојковцу. Томићи живе у Рјечинама код Колашина, а по неким сазнањима Шекуларци у Шекулару код Берана, који узеше презиме по мјесту насељења. Од Спасоја је огранак Филиповићи, од којих више нико не живи у Тимару, већ су се одселили у Никшић и Бачко Добро Поље у Војводини. Од њих су били познати Крсто и Спасоје. Од Крста је остала само једна кћерка, удата у Влаховиће, а њен је син академик Петар Влаховић. Спасоје је био изузетно храбар. У једној свађи убио је неке Чуровиће из Тушиње, због чега је био осуђен. Послије издржане казне њега Чуровићи убише из освете. Познати су били Филип, Милован и Млађен. Филипови потомци су колонизирани у Војводину-Бачко Добро Поље. Млађен је био један од најугледнијих Томића, живио је у Никшићу, гдје се бавио трговином. Имао је четири сина, од којих нико не живи у Тимару.

Од Обрена су Тојовићи и Синђићи на уже. Из огранка Синђић зна се за Радоњу који је погинуо у Сировцу у борби са Турцима 1840. године. Радоња је имао сина Обрена, а Обрен Новицу и Радоњу-Зека. Обојица су били познати јунаци који су погинули на Вележу заједно са рођаком Радом. Њима је подигнут споменж на Гребљу код Невесиња. Од Новице су остала три сина: Обрен-Мидо, десетар у Тимарској чети, који је заједно са рођаком Неђељком погинуо на Мојковцу 1916. године, а остала су му два сина Васо и Милисав. Васо је био истакнути братственик и племеник, учесник Острошке скупштине и НОР-а од првих усганичких дана. Када је умирао, рече: „Жао ми је што морам да умрем у кревету, а не негдје на бојишту гдје су ми стари умирали“. Милисав Мидов је био капетан бивше Југословенске војске, а умро је послије рата. Други Новичин син Миливоје, официр Црногорске војске, био је командир Тимарске чете у Ускочком баталлну, којом је командовао у балканским и Првом свјетском рату. Истакао се храброшћу коју је показао у борбама на Гласинцу и Мојковцу и због тога је одликован Златном медаљом за ревност, Даниловим крстом петог степена и сребрном Медаљом краља Александра. Учесник је 13-јулског устанка и Пљеваљске битке у којој је био командир чете. Трећи Новичин син Јојо имао је сина Миљана, геометра, који је живио у Никшићу.

Радоња-Зеко Обренов је имао сина Пурка, а Пурко Лазара и Алексу. Лазар је са оцем Пурком погинуо на Скадру, а Алекса као учесник Мојковачке битке рањен на Божић 1916. године.

Међу Томовићима треба истаћи официра Стојана, угледног домаћина и братственика. Многи његови потомци су изгинули у ратовима у којима су учествовали. Од њих се велики дио одселио у разна мјеста широм земље. Неколицина Томића су рањена у Мојковачкој бици у којој су се истакли својом храброшћу: Радосав, Митар, Божо, Микаило, Алекса и Јевто.

У НОР-у 1941-1945. године ово братство је дало велики број бораца и старјешина који су ратовали на многим бојиштима широм наше земље и остављали своје животе у борбама против непријатеља. Арсеније Владимиров, Милан Миланов и Нико Мрдов су погинули на Пљевљима 1941, Грујица на Ливну 1942, Војислав у Морачи 1943, Вуко на Сињајевини 1943, Иво на (Иванграду) Беранама 1944, Јелена на Бијелом Пољу 1944. године.

Томићи су се исељавали још од давних времена у разне крајеве. Има их на планини Јелици код Чачка, гдје су дошли почетком 19. вијека. Росићи и Томићи код Рогатице потичу од Томића из Тимара, а они у Горњој Шаторњи и Витковцу код Краљева, као и они у Бајиној Башти воде поријекло од ових Томића.

Славе Ђурђевдан, а прислужују Пантелијевдан.

______________

ТОМИЋИ у селу Бабинама код Пријепоља, Јабланици, одакле су прешли на Косово у околину Приштине, даље у селу Сибници и Новој Вароши, који су касније прешли у село Мочиоце код Ивањице и у Крагујевац, гдје су неки од њих промијенили презиме у Давидовић – поријеклом су од Томића са Превиша. И Томићи по Херцеговини и на Гласинцу поријеклом су са Превиша.

 

ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло, 1997, приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић

__________________

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам