Томић
Хаплогрупа: G2a род А
Порекло: Лоњин, Љубовија, Србија / огранак Маринковића Азбуковачки Читлук, Љубовија, Србија
Крсна слава: Аврамијевдан
Контакт:
_________________________
Томић
Хаплогрупа: I2a
Порекло: СФР Југославија
Крсна слава:
Контакт:
_________________________
Томић
Хаплогрупа: R1b општи кластер
Порекло: Александровац, Србија
Крсна слава:
Контакт:
_________________________
КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ[/toggle]
Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’
ТОМИЋИ
(живе у Тимару и Боровцу)
Кад је ријеч о Србљановићима, речено је да су се разгранали на Томиће и Савиће, од којих су се врло давно одвојили Струњаши. Огранци Србљановића су још Сарићи, Поповићи, Раонићи и Богисављевићи. Све оно што је речено о Србљановићима, односи се и на Томиће, који представљају стуб овог старог братства у Дробњаку, а оно је, према предању, живјело на овим просторима прије Косова, тако да су према томе Томићи учествовали и у Косовској бици.
Негдје око 1732. године владала је у Дробњаку тешка болест куга, од које је помрло много становништва, па је и братство Томић било тако рећи уништено, осим једног старца који се звао Тома. Њега племеници наговоре да се ожени и он доби два сина: Голуба и једнога којему се не зна име, али се зна да је имао три сина: Спасоја, Сима и Обрена, од којих су сви данашњи Томићи у Тимару и Боровцу. Дијеле се, на уже, на пет огранака. Од Голуба је огранак Рамовићи, од којих је био најпознатији Раде официр. Погинуо је на Вележу 1876. године. Са њим су погинули још Новица и Радоња-Зеко. Од Сима потичу Мињевићи, који живе у Љешници код Бијелог Поља и Мојковцу. Томићи живе у Рјечинама код Колашина, а по неким сазнањима Шекуларци у Шекулару код Берана, који узеше презиме по мјесту насељења. Од Спасоја је огранак Филиповићи, од којих више нико не живи у Тимару, већ су се одселили у Никшић и Бачко Добро Поље у Војводини. Од њих су били познати Крсто и Спасоје. Од Крста је остала само једна кћерка, удата у Влаховиће, а њен је син академик Петар Влаховић. Спасоје је био изузетно храбар. У једној свађи убио је неке Чуровиће из Тушиње, због чега је био осуђен. Послије издржане казне њега Чуровићи убише из освете. Познати су били Филип, Милован и Млађен. Филипови потомци су колонизирани у Војводину-Бачко Добро Поље. Млађен је био један од најугледнијих Томића, живио је у Никшићу, гдје се бавио трговином. Имао је четири сина, од којих нико не живи у Тимару.
Од Обрена су Тојовићи и Синђићи на уже. Из огранка Синђић зна се за Радоњу који је погинуо у Сировцу у борби са Турцима 1840. године. Радоња је имао сина Обрена, а Обрен Новицу и Радоњу-Зека. Обојица су били познати јунаци који су погинули на Вележу заједно са рођаком Радом. Њима је подигнут споменж на Гребљу код Невесиња. Од Новице су остала три сина: Обрен-Мидо, десетар у Тимарској чети, који је заједно са рођаком Неђељком погинуо на Мојковцу 1916. године, а остала су му два сина Васо и Милисав. Васо је био истакнути братственик и племеник, учесник Острошке скупштине и НОР-а од првих усганичких дана. Када је умирао, рече: „Жао ми је што морам да умрем у кревету, а не негдје на бојишту гдје су ми стари умирали“. Милисав Мидов је био капетан бивше Југословенске војске, а умро је послије рата. Други Новичин син Миливоје, официр Црногорске војске, био је командир Тимарске чете у Ускочком баталлну, којом је командовао у балканским и Првом свјетском рату. Истакао се храброшћу коју је показао у борбама на Гласинцу и Мојковцу и због тога је одликован Златном медаљом за ревност, Даниловим крстом петог степена и сребрном Медаљом краља Александра. Учесник је 13-јулског устанка и Пљеваљске битке у којој је био командир чете. Трећи Новичин син Јојо имао је сина Миљана, геометра, који је живио у Никшићу.
Радоња-Зеко Обренов је имао сина Пурка, а Пурко Лазара и Алексу. Лазар је са оцем Пурком погинуо на Скадру, а Алекса као учесник Мојковачке битке рањен на Божић 1916. године.
Међу Томовићима треба истаћи официра Стојана, угледног домаћина и братственика. Многи његови потомци су изгинули у ратовима у којима су учествовали. Од њих се велики дио одселио у разна мјеста широм земље. Неколицина Томића су рањена у Мојковачкој бици у којој су се истакли својом храброшћу: Радосав, Митар, Божо, Микаило, Алекса и Јевто.
У НОР-у 1941-1945. године ово братство је дало велики број бораца и старјешина који су ратовали на многим бојиштима широм наше земље и остављали своје животе у борбама против непријатеља. Арсеније Владимиров, Милан Миланов и Нико Мрдов су погинули на Пљевљима 1941, Грујица на Ливну 1942, Војислав у Морачи 1943, Вуко на Сињајевини 1943, Иво на (Иванграду) Беранама 1944, Јелена на Бијелом Пољу 1944. године.
Томићи су се исељавали још од давних времена у разне крајеве. Има их на планини Јелици код Чачка, гдје су дошли почетком 19. вијека. Росићи и Томићи код Рогатице потичу од Томића из Тимара, а они у Горњој Шаторњи и Витковцу код Краљева, као и они у Бајиној Башти воде поријекло од ових Томића.
Славе Ђурђевдан, а прислужују Пантелијевдан.
______________
ТОМИЋИ у селу Бабинама код Пријепоља, Јабланици, одакле су прешли на Косово у околину Приштине, даље у селу Сибници и Новој Вароши, који су касније прешли у село Мочиоце код Ивањице и у Крагујевац, гдје су неки од њих промијенили презиме у Давидовић – поријеклом су од Томића са Превиша. И Томићи по Херцеговини и на Гласинцу поријеклом су са Превиша.
ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло, 1997, приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић
__________________
Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:
7. август 2012. у 20:00
Marko
Interesuje me poreklo prezimena Tomić tj.odakle su se doselili u Sumadiju (reka Kačer) okolina Arandjelovca. Znam rodoslov do oko 1785 godine a dalje nisam siguran. Slavimo sv. Luku. Veliki pozdrav. moj mail. [email protected]
5. октобар 2013. у 01:04
Tomić
Ja sam Tomić iz Nikšića i slavim Sv.Luku.
3. мај 2018. у 11:22
Душан Томић
Поштовани,
постоје Томићи који живе у Жупи код Никшића (међу њима смо и ми). Славимо Св. Луку. Додуше нисмо сигурни кад се први Томић доселио или не.
Имена која су популарна код наших Томића су Спасоје, Периша и Станиша (старије генерације). Поздав.
3. мај 2018. у 11:23
Душан Томић
Овај коментар није требао да буде оговор на питање г. Марка него самосталан коментар…
8. децембар 2016. у 20:59
Vladan
Ja s tomic iz mesta Cvetovac kod lazarevca .cela familija 15 porodica svi tomici…navodno smo ovde 2oo godina…a poreklo od nekog tome iz hercegovine je dosao…pozz
20. децембар 2012. у 16:12
Tatjana Tomic
Moje ime je Tatjana Tomic,rodjena sam 1979. godine u Kljucu,nekadasnja Bosanska krajina.Moja porodica vodi porijeklo iz sela Gornji Vrbljani iz okoline Kljuca,a mene zanima odakle smo dosli tu i kako je nastalo prezime?Na osnovu nekih istrazivanja mog strica, po nekim njegovim izvorima, mi smo potomci poslednjeg bosanskog kralja Stjepana Tomasevica.Zanima me kako se to moze detaljnije istraziti?
Puno pozdrava, Tanja.
4. септембар 2015. у 12:11
Vojislav M. Tomic
Postovana, rodjako,
Nema potrebe ici tako daleko, da se dodje do svog porekla.
Veoma je kasno / oko XVII-XVIII veka/ pocelo da se vode i prezimena.
Radi toga moj savet je sledeci:
Kod pravoslavnih Srba, vazno je uzeti u obzir i slavu koju porodica svavi! naravno, voditi racuna da se sira porodica uracuna.
Voleo bih da se imena tvojih roditelja, striceva nadju sa godinama zivota na Tvom rodoslovu, pa bih mogao da Ti pomognem.
Pozdrav
Vojislav M. Tomic
17. фебруар 2016. у 15:38
Vojislav M. Tomic
Tatjana,
Tomici, o kojima govoris su iz Drobnjaka/ pleme u Crnoj Gori/, od oca Tome oko 1732 godine; doselili su se prvo u vrbicu, kod Arandjelovca danas, a veoma brzo u Vrbljane, gde se vode pod prezimenom Tomic
pozdrav
Tvoj rodjak
Vojislav M. Tomic
15. новембар 2021. у 01:10
Đorđe Tomić
Koja je to slava? Mi smo Tomići iz sela Olova i slavimo Sv. Đorđa
10. фебруар 2013. у 19:04
Tomic
Interesuje me poreklo prezimena Tomic tj.odakle su se doselili u Kaludericu opstina Grocka. Tomic familija. Moj otac je Tomic Milivoje – rodjen 1928-1985 njegov otac Dragomir-rodjen 1903. njegov otac Mihailo poginuo u Prvom svetskom ratu 14-18? njegov otac Gaja nasa slava sveti Joakim i Ana 22. septembar. Familiji Tomic kumovao obor knez grocanski Marko Carapic koga su Turci uhvatili na kumstvu u Tomic familiji u Kaluderici moji stari su pricali da je ugusen u dvoristu na stolici gajtanom, da su morale zene i deca da gledaju. A svuda citam da je posecen. Koliko je sta istina ne znam.
29. август 2016. у 23:31
Goran Tomić
Pozdrav,ja sam Tomić iz Zvornika-Republika Srpska,moj prenđed je dosao iz Batajnice ili Zemuna nisam tacno siguran odakle ,bio je krojač zvao se Živan Tomić dosao je u zvornik negde oko 1890 ili 1900, i tu ima nase loze 4 porodice i slavimo Joakima i Anu,dalje nista ne znam,svi stariji su pomrli.Puno pozdrava
17. јануар 2017. у 17:12
Bojan
Ja Sam po mami Tomic , a Mama je rodjena u Ljuboviji , odrasla u Loznici . Imamo familiju u Zvorniku i vodila nanas je kao decu u posetu . Ono sto ona kaze ja da vucemo korene iz C.Gore . Njen otac , moj deda se zvao Ostoja i secam se slika pradede koji je imao ogromne brkove . Cela mamina familiju je krsna , svi su Bas visoki . Eto mozda smo familija .
21. фебруар 2019. у 22:49
Goran Tomic
🙂 moji su sitniji Tomici 🙂 al drago mi je da nas ima 🙂
21. фебруар 2019. у 22:35
Goran Tomic
Pozdrav rodjak,ja sam Tomić iz Zvornika kod Loznice? moj pradjed Živan Tomić po zanimanju krojač je dosao u Zvornik negde iz okoline Beograda u periodu 1880 do 1900 ne znam tacno ,tj niko ne zna djed mi je bio Djorđije Tomić rođen 1916 godine u Zvorniku a salvimo slavu istu Sveti Joakim i Ana ,22 septembra,ako znas nesto o Živanu ili ako imas jos neke informacike volio bih ako mozes da ih podelis sa mnom jer bas nista neznam o predcima pre pradjeda.Pozdrav 🙂
21. фебруар 2019. у 22:54
Goran Tomic
Ps email na koji me mozes kontaktirati je [email protected] pozdrav
10. фебруар 2013. у 19:16
Небојша Новаковић
Томићи су најстарија породица у Гроцкој. Досељени су из ресавског округа, село Гложане, општина Свилајинац. (Риста Т. Николић, Околина Београда, 1903. године)
12. фебруар 2013. у 10:43
Tomic
Nebojsa, hvala na odgovoru. Ali mene interesuju Tomici iz sela Kaludjerica opstina Grocka blizu Beograda.Slave svetog Joakima i Anu. Da li nesto pise o njima u toj knjizi.
12. фебруар 2013. у 16:08
Небојша Новаковић
За Калуђерицу се каже да се некада налазила између Кумодража и Великог Мокрог Луга (Стара Калуђерица). Становници ове, Старе Калуђерице, су због куге прешли на место где је данас село. Село су иначе основали досељеници из Левча и источне Србије. Од тих најстаријих досељеника помињу се Мусићи и Веселиновићи. Стојановићи спадају у новије досељенике из српских крајева под Турцима. Ту су и Анђелковићи од Прилепа, и др.
Томићи се не помињу. Мислим да је сасвим реално да су и Ваши Томићи пореклом негде из Поморавља, пошто видимо да је та досељеничка струја била јака када је у питању насељавање Калуђерице. Иначе, подаци су с почетка 20. века, па је аутор можда Томиће уврстио у породицу из Гроцке, генерално, као што сам и написао у првом посту.
30. мај 2013. у 00:06
Милодан
Порекло бројнијих фамилија-презимена ваљевске Тамнаве по књизи „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“ Љубомире Љубе Павловића, издање 1912. године.
Место-када су досељени-одакле су досељени-Крсна слава-напомена.
ТОМИЋ
-Баталаге, прва половина 18. века, Јежевица код Чачке, Никољдан, уз Буљубашиће*.
*У ово село дошла су три брата, па су двојица остала у селу, а трећи је прешао у Срем – у Петровчић. Буљубашићима су названи по неком Николи, буљубаши на Дрини, који је тамо погинуо 1811. године.
-Рубибреза, прва половина 18. века, Осат, Никољдан, уз Стевановиће 1.
-Стублине*, прва половина 18. века, Гласинац, Петровдан, уз Симеуновиће и Лазиће.
*Томића су преци из велика давнине с Гласинца, а раније однекуда из Херцеговине. После 20 година, кад су се први доселили, дошао је из истог места Лазар, синовац раније досељених Томића и населио се поред њих. Томићи су прво били у Јадранском крају, а данас су у Великом Пољу, и зову се још и: Симеуновићи и Миловановићи. Томићи су у почетку славили Часне Вериге, па кад има се уочи славе лонац на ватри смрзао, решили су на напусте исту славу и да приме Св. Петра – Петровдан.
-Трстеница,прва половина 18. века, Ситарице у Подгорини, Стевањдан.
-Црниљево*, прва половина 18. века, Својдруг-округ ужички, Андријевдан.
*Из ове је породице чувени јунак и делија Јован Томић – Белов, који је погунио у шанцу више Лешнице.
-Бргуле, друга половина 18. века, Шљивова у Рађевини, Јовањдан, уз Митровиће 1.
-Букор, друга половина 18. века, Црнча у Азбуковици, Ђурђиц.
-Јабучје-1, друга половина 18. века, Шопић-округ београдски, Никољдан.
-Паљуви, друга половина 18. века, Осат, Лазаревдан, уз Јосиповиће.
-Бањани, после 1827. године, Б. Крајина, Никољдан.
-Бело Поље, после 1827. године, Б. Крајина, Лучиндан, уљези у Селениће.
-Забрежје, после 1827. године, Барич-округ београдски, Благовести.
-Јабучје-2, после 1827. године, Буковац у Колубари, Лучиндан.
-Калиновци, после 1827. године, Осечина у Подгорини, Никољдан.
-Љутице, после 1827. године, Оглађеновац у Подгорини, Никољдан.
-Скела, после 1827. године, Седлари у Подгорини, Јовањдан.
23. јун 2013. у 18:17
Radmila
Interesantno je to da niko ne zna za Tomiće u selu Stapar kod Sombora, na moju veliku žalost! Naime, moj deda Lazar se rodio u Staparu 1869. god. od oca Gavrila i majke Veronike. Odakle Gavrilo u tom selu? I odakle su došli svi ostali Tomići kojih i sada ima? Slava im je Sv. Georgije, 6.maja, kao i svim Drobnjacima. Volela bih da saznam nešto o Tomićima iz Stapara, ali to je, izgleda, nemoguće…
23. јун 2013. у 21:47
Милорад Богдановић
Радмила, немојте тако.
Свака упорност доносила је неку новост. Тако, ако останете наш вјерни посјетилац, сигурно да ће те доћи до нових сазнања. Можда, кажем можда, за који дан, покушаћу да Вас обавјестим нешто више о Ваши Томићи. Свако добро.
П.С. Србин има с чиме да се дичи. Ту љепоту ћирилицом пише.
15. септембар 2013. у 10:10
bojan tomic
Toliko dugo trazim poreklo moje porodice Tomic, ali do sada je sve neuspesno, ako se moze pomoci bar malo, znam samo da su pradeda, deda i otac rodjeni u mestu Savkovic na Medvedniku i da je otac 50-tih godina dosao u Valjevo, dalje sam trazio ali bezuspesno, slavim Svetog Jovana, a nesto sam nacuo da su se moji predci dosleili sa prostora Hercegovine, pa ako mi moze ko pmoci bio bih mu zahvalan……
30. септембар 2013. у 23:12
Милодан
bojan tomic
15. септембар 2013. at 10:10 · Одговор
Toliko dugo trazim poreklo moje porodice Tomic, ali do sada je sve neuspesno, ako se moze pomoci bar malo, znam samo da su pradeda, deda i otac rodjeni u mestu Savkovic na Medvedniku i da je otac 50-tih godina dosao u Valjevo, dalje sam trazio ali bezuspesno, slavim Svetog Jovana, a nesto sam nacuo da su se moji predci dosleili sa prostora Hercegovine, pa ako mi moze ko pmoci bio bih mu zahvalan……
_______________________________________________________________________________
Бојане!
Погледај књигу “Соколска нахија” од Љубе Павловића, имаш је овде у дигиталном издању.
30. септембар 2013. у 23:19
Милодан
Фамилије-презимена Томић, по местима живљења у Колубари и Подгорини. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање 2011. године – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник Републике Србије и САНУ.
Остале податке породица Томић, одакле су и када досељени као и Крсну славу можете сазнати у текстовима поменутих места.
-Бело Поље
-Белошевац
-Беомужевић
-Бобова
-Братачић
-Брезовице
-Ваљево
-Врачевић
-Дивци
-Ђурђевац
-Кланица
-Латковић-1
-Латковић-2
-Лопатањ
-Осеченица
-Пауне
-Попадић
-Рајковић
-Седлари
-Совач
-Стубао
-Туђин
-Цветановци-1
-Цветановци-2
-Цветановци-3
-Шушовка (Шушеока)