Порекло презимена Томић

3. фебруар 2012.

коментара: 137

Презимена

[toggle title=”ТЕСТИРАНИ ТОМИЋИ НА СРПСКОМ ДНК ПРОЈЕКТУ”]

Томић

Хаплогрупа: G2a род А

Порекло: Лоњин, Љубовија, Србија / огранак Маринковића Азбуковачки Читлук, Љубовија, Србија

Крсна слава: Аврамијевдан

Контакт:
_________________________

Томић

Хаплогрупа: I2a

Порекло: СФР Југославија

Крсна слава:

Контакт:
_________________________

Томић

Хаплогрупа: R1b општи кластер

Порекло: Александровац, Србија

Крсна слава:

Контакт:
_________________________

КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ[/toggle]

Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’

ТОМИЋИ

(живе у Тимару и Боровцу)

Кад је ријеч о Србљановићима, речено је да су се разгранали на Томиће и Савиће, од којих су се врло давно одвојили Струњаши. Огранци Србљановића су још Сарићи, Поповићи, Раонићи и Богисављевићи. Све оно што је речено о Србљановићима, односи се и на Томиће, који представљају стуб овог старог братства у Дробњаку, а оно је, према предању, живјело на овим просторима прије Косова, тако да су према томе Томићи учествовали и у Косовској бици.

Негдје око 1732. године владала је у Дробњаку тешка болест куга, од које је помрло много становништва, па је и братство Томић било тако рећи уништено, осим једног старца који се звао Тома. Њега племеници наговоре да се ожени и он доби два сина: Голуба и једнога којему се не зна име, али се зна да је имао три сина: Спасоја, Сима и Обрена, од којих су сви данашњи Томићи у Тимару и Боровцу. Дијеле се, на уже, на пет огранака. Од Голуба је огранак Рамовићи, од којих је био најпознатији Раде официр. Погинуо је на Вележу 1876. године. Са њим су погинули још Новица и Радоња-Зеко. Од Сима потичу Мињевићи, који живе у Љешници код Бијелог Поља и Мојковцу. Томићи живе у Рјечинама код Колашина, а по неким сазнањима Шекуларци у Шекулару код Берана, који узеше презиме по мјесту насељења. Од Спасоја је огранак Филиповићи, од којих више нико не живи у Тимару, већ су се одселили у Никшић и Бачко Добро Поље у Војводини. Од њих су били познати Крсто и Спасоје. Од Крста је остала само једна кћерка, удата у Влаховиће, а њен је син академик Петар Влаховић. Спасоје је био изузетно храбар. У једној свађи убио је неке Чуровиће из Тушиње, због чега је био осуђен. Послије издржане казне њега Чуровићи убише из освете. Познати су били Филип, Милован и Млађен. Филипови потомци су колонизирани у Војводину-Бачко Добро Поље. Млађен је био један од најугледнијих Томића, живио је у Никшићу, гдје се бавио трговином. Имао је четири сина, од којих нико не живи у Тимару.

Од Обрена су Тојовићи и Синђићи на уже. Из огранка Синђић зна се за Радоњу који је погинуо у Сировцу у борби са Турцима 1840. године. Радоња је имао сина Обрена, а Обрен Новицу и Радоњу-Зека. Обојица су били познати јунаци који су погинули на Вележу заједно са рођаком Радом. Њима је подигнут споменж на Гребљу код Невесиња. Од Новице су остала три сина: Обрен-Мидо, десетар у Тимарској чети, који је заједно са рођаком Неђељком погинуо на Мојковцу 1916. године, а остала су му два сина Васо и Милисав. Васо је био истакнути братственик и племеник, учесник Острошке скупштине и НОР-а од првих усганичких дана. Када је умирао, рече: „Жао ми је што морам да умрем у кревету, а не негдје на бојишту гдје су ми стари умирали“. Милисав Мидов је био капетан бивше Југословенске војске, а умро је послије рата. Други Новичин син Миливоје, официр Црногорске војске, био је командир Тимарске чете у Ускочком баталлну, којом је командовао у балканским и Првом свјетском рату. Истакао се храброшћу коју је показао у борбама на Гласинцу и Мојковцу и због тога је одликован Златном медаљом за ревност, Даниловим крстом петог степена и сребрном Медаљом краља Александра. Учесник је 13-јулског устанка и Пљеваљске битке у којој је био командир чете. Трећи Новичин син Јојо имао је сина Миљана, геометра, који је живио у Никшићу.

Радоња-Зеко Обренов је имао сина Пурка, а Пурко Лазара и Алексу. Лазар је са оцем Пурком погинуо на Скадру, а Алекса као учесник Мојковачке битке рањен на Божић 1916. године.

Међу Томовићима треба истаћи официра Стојана, угледног домаћина и братственика. Многи његови потомци су изгинули у ратовима у којима су учествовали. Од њих се велики дио одселио у разна мјеста широм земље. Неколицина Томића су рањена у Мојковачкој бици у којој су се истакли својом храброшћу: Радосав, Митар, Божо, Микаило, Алекса и Јевто.

У НОР-у 1941-1945. године ово братство је дало велики број бораца и старјешина који су ратовали на многим бојиштима широм наше земље и остављали своје животе у борбама против непријатеља. Арсеније Владимиров, Милан Миланов и Нико Мрдов су погинули на Пљевљима 1941, Грујица на Ливну 1942, Војислав у Морачи 1943, Вуко на Сињајевини 1943, Иво на (Иванграду) Беранама 1944, Јелена на Бијелом Пољу 1944. године.

Томићи су се исељавали још од давних времена у разне крајеве. Има их на планини Јелици код Чачка, гдје су дошли почетком 19. вијека. Росићи и Томићи код Рогатице потичу од Томића из Тимара, а они у Горњој Шаторњи и Витковцу код Краљева, као и они у Бајиној Башти воде поријекло од ових Томића.

Славе Ђурђевдан, а прислужују Пантелијевдан.

______________

ТОМИЋИ у селу Бабинама код Пријепоља, Јабланици, одакле су прешли на Косово у околину Приштине, даље у селу Сибници и Новој Вароши, који су касније прешли у село Мочиоце код Ивањице и у Крагујевац, гдје су неки од њих промијенили презиме у Давидовић – поријеклом су од Томића са Превиша. И Томићи по Херцеговини и на Гласинцу поријеклом су са Превиша.

 

ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло, 1997, приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић

__________________

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (137)

Одговорите

137 коментара

  1. 5. октобар 2013. у 01:08

    Tomić

    A ja sam TOmić iz Nikšićke Župe i ovaj moj ogranak je izgleda po nekim informacijama kao i drobnjački i morački Tomići u Cg porijeklom iz Travnika Bosna pa su se prilikom pada Bosne 1463 a kasnije i Hercegovine 1482 povlačili sve više u dubinu tadašnje Hercegovine. Kako i šta je bilo i kako je nastalo prezime a kasnije i bratstvo Tomići ko je rodonačelnik i da li smo svi isti to je već enigma…..

    Одговори

  2. 9. октобар 2013. у 13:40

    Aleksandar Tomic

    Ja sam Tomić poreklom iz sela/zaseoka Tomići u mestu Drežnica (sa brojnim drugim selima/zaseocima: Vukelići, Pražići, Radulovići, Krakar, Trbovići, Maravića draga, Zrnići…), kod grada Ogulina na razmeđu Like i Gorskog Kotara. Ima vise verzija priče o dolasku Tomića u Drežnicu – iz bosanske krajine, Hercegovine, okoline Nikšića… a koja je verzija tačna to bih i ja voleo da znam. Tomići iz Drežnice slave Đurđevdan kao krsnu slavu, kao i većina stanovnika Drežnice. Iseljavanje Drežničana, pa samim tim i porodica sa prezimenom Tomić, u većem broju u novijoj istoriji bilo je u dva navrata. Posle prvog svetskog rata dobrovoljci su od strane kralja nagrađivani zemljom u pitomijim predelima tadašnje Kraljevine Jugoslavije – u Slavoniji i Vojvodini, tako su se i moji Tomići obreli u okolini nekadašnje Podravske Slatine. Drugi talas je bio nakon drugog svetskog rata, kada je više od 300 drežničkih porodica kolonizovano u Bajmok (između Sombora i Subotice). Mislim da ovde leži odgovor i na Radmilino pitanje – odakle su Tomići iz Stapara kod Sombora, a koji takođe slave Đurđevdan.

    Одговори

    • 12. јануар 2015. у 20:08

      Radosav

      Postovani Aleksandre
      Moje prezime je naravno Tomic zivim u Smederevskoj Palanci Sumadija, slavimo Durdevdan, ali ne znam odakle smo dosli, otac mi je preminuo zvao se isto Aleksandar sa njim nikada nisam detaljno pricao o nsim korenima ali mi je jednom rekao da imamo neke veze sa Likom i Gorskim Kotarom pa me interesuje da li u Dreznici postoje maticne knjige iz kojih bi se to ustanovilo.
      Srdacan pozdrav.

      Одговори

  3. 14. октобар 2013. у 20:29

    Милодан

    Породична презимена у Качеру, Томић. Према књизи Милоја Т. Ракић „Качер“, прво издање 1905. године, најновије издање 2010. године – едиција „Корени“, ЈП Службени гласник и САНУ.

    Остале податке породица Томић – порекло, одакле су и када досељени и Крсне славе можете сазнати у текстовима поменутих места.

    -Бањани
    -Гуришевци
    -Јарменовци
    -Козељ
    -Рудник

    Одговори

  4. 26. октобар 2013. у 02:42

    Синиша

    Да ли би ми могао помоћи и рећи ми да ли знаш одакле су Томићи који славе Срђевдан?

    Одговори

  5. 1. новембар 2013. у 01:17

    Radmila

    Мој прадеда Гаврило Томић се 1856 год. венчао у Турији (Бачка), са Вероником Ауд, Абт или тако некако презиме. Он је имао 39 година и то му је био други брак, она 26год. први брак.
    У Турији су добили троје деце, а после осам година,у Стапару, још једног сина, мог деду Лазара.
    Прадеда Гаврило је био столар, славили су Св. Георгија.
    По годинама на венчању прадеда је рођен 1817, где, не зна се.
    1885. у Стапару је умро Гаврило Томић, жена му се звала Анка Циврић. То би могао бити мој прадеда, по годинама колико је поживео, а и мој тата је знао само за неку баба Анку, по њој су дали име и мојој тетки, очевој сестри, За Веронику нико није ни знао док ја нисам открила у књизи венчаних.
    Можда је она умрла млада, а прадеда се поново оженио…
    Деда Лазар је као одрастао, живео у Турији, као и његови брат Милован и сестра Јелисавета
    који су у Турији и рођени, само је мој деда рођен у Стапару! Компликовано страшно…
    Мом деди је кад се родио, кума била Терезија, из Стапара, ћерка Игњата Цепанчића, такође га је она и венчала са Катицом Мајски из Србобрана.
    Иначе, у то доба свим Томићима у Стапару су кумови били из фамилије Цепанчић.
    О Цепанчићима нико ништа не зна. Ни ко су, ни одакле су, исто као и о Томићима…
    Претпостављам да ће тако и остати, јер нико нема потребу да нешто сазна о својим прецима. Зато ћемо и као народ нестати и ништа се неће о нама знати… 🙁
    Знам још и то да су Томићи дошли у Стапар из Пригревице, тј. пустара Неорић и Ђурић, десетак година касније од оних породица који су се доселили из Врањешева и Бокчиновића.
    Негде 1763. год.
    По свему томе, моји Томићи су дошли у Бачку, за време, или још пре Марије Терезије…
    Па, сад, како да ја сазнам одакле су дошли?

    Одговори

    • 1. новембар 2013. у 16:32

      Александар Маринковић

      Радмила,
      одређене податке можете сазнати у градском архиву који чува матичне књиге свих цркава у одређеном крају. Што се тиче даљег порекла Томића, можете се обратити Матици српској у Новом Саду или да неко од мушких чланова породице Томић изврши ДНК анализу свог прапорекла. На тај начин би се могле открити сродне породице (и неколико стотина година уназад) па самим тиме и област из које су дошли у Подунаље.

      Одговори

  6. 1. новембар 2013. у 22:54

    Radmila

    Хвала Александру, али од мојих Томића ни један мушки потомак није жив. 🙁
    Што се тиче архивских књига, многе недостају, тако да се не може континуирано све прегледати. У Стапару има старијих књига рођених и умрлих, код матичара се налазе, али они нису вољни да губе време на нечија истраживања порекла.
    Покушаћу још у Матици српској, мада ни они не показују добру вољу када тражите неки податак. Једноставно, људи су мрзовољни, нељубазни… Не знам да ли се то може тражити неким званичним писменим путем, да се плати, распитаћу се. У сваком случају, обрадовала сам се када сам видела да Александар покушава да ми помогне. Зато, још једном хвала!

    Одговори

  7. 3. децембар 2013. у 20:20

    Милодан

    Породице-фамилије по местима пребивалишта у Шумадијској Колубари, Томић.
    Према књизи Петра Ж. Петровића „Шумадијска Колубара“, прво издање 1939. године, друго издање 1949. године, најновије издање 2011. године у саставу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“ – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник Републике Србије и САНУ.

    Остале податке породица Томић. одакле су и када досељени као и Крсну славу можете сазнати у текстовима поменутих места.

    Мислођин, Араповац, Медошевац, Цветовац, Арнајево, Барзиловица, Барошевац, Бурово, Великои Борак, Венчани, Врбовно, Даросава, Лесковац, Прогореоци, Степојевац, Ћелије, Чибутковица и изумрли у Шопићу.

    Одговори

  8. 30. децембар 2013. у 19:58

    Милодан

    Презимена-фамилије у Шумадији, Томић. Према књизи „Етнолошка грађа о Шумадинцима“академика Јована Ердељановића, прво постхумно издање 1948. године – последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“ 2011. године у склопу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“.

    -Старо Село
    -Баничина
    -Белосавци
    -Горње Јарушице

    Одговори

  9. 9. јануар 2014. у 14:09

    Darko

    Ја сам Томић из Гламочана код Бања Луке, а преци су ми ту око 300 година. Славимо Св. Николу! Овдје смо наводно дошли из Херцеговине, а прије Херцеговине постојбина нам је била Црна Гора!

    Одговори

  10. 16. јануар 2014. у 00:46

    Spasoje

    Moja slava je SVeti LUka 31 oktobar, Župa Nikšićka

    Одговори

    • 26. септембар 2021. у 23:31

      Александар

      Зовем се Александар Томић,из Смедерева. Крсна слава ми је Свети Лука.
      Једни подаци говоре да су моји преци из Никшића а други из Аранђеловца. Контактирајте ме преко мејла па можемо да разменимо податке.
      Срдачан поздрав

      Одговори
1 2 3 4 … 7