Tomić
Haplogrupa: G2a rod A
Poreklo: Lonjin, Ljubovija, Srbija / ogranak Marinkovića Azbukovački Čitluk, Ljubovija, Srbija
Krsna slava: Avramijevdan
Kontakt:
_________________________
Tomić
Haplogrupa: I2a
Poreklo: SFR Jugoslavija
Krsna slava:
Kontakt:
_________________________
Tomić
Haplogrupa: R1b opšti klaster
Poreklo: Aleksandrovac, Srbija
Krsna slava:
Kontakt:
_________________________
KOMPLETNE REZULTATE POGLEDAJTE OVDE[/toggle]
Stojan Karadžić, Vuk Šibalić: „Drobnjak i porodice u DROBNJAKU i njihovo porijeklo“, II dopunsko izdanje, Beograd, 1997, IŠ ‘Stručna knjiga’
TOMIĆI
(žive u Timaru i Borovcu)
Kad je riječ o Srbljanovićima, rečeno je da su se razgranali na Tomiće i Saviće, od kojih su se vrlo davno odvojili Strunjaši. Ogranci Srbljanovića su još Sarići, Popovići, Raonići i Bogisavljevići. Sve ono što je rečeno o Srbljanovićima, odnosi se i na Tomiće, koji predstavljaju stub ovog starog bratstva u Drobnjaku, a ono je, prema predanju, živjelo na ovim prostorima prije Kosova, tako da su prema tome Tomići učestvovali i u Kosovskoj bici.
Negdje oko 1732. godine vladala je u Drobnjaku teška bolest kuga, od koje je pomrlo mnogo stanovništva, pa je i bratstvo Tomić bilo tako reći uništeno, osim jednog starca koji se zvao Toma. Njega plemenici nagovore da se oženi i on dobi dva sina: Goluba i jednoga kojemu se ne zna ime, ali se zna da je imao tri sina: Spasoja, Sima i Obrena, od kojih su svi današnji Tomići u Timaru i Borovcu. Dijele se, na uže, na pet ogranaka. Od Goluba je ogranak Ramovići, od kojih je bio najpoznatiji Rade oficir. Poginuo je na Veležu 1876. godine. Sa njim su poginuli još Novica i Radonja-Zeko. Od Sima potiču Minjevići, koji žive u Lješnici kod Bijelog Polja i Mojkovcu. Tomići žive u Rječinama kod Kolašina, a po nekim saznanjima Šekularci u Šekularu kod Berana, koji uzeše prezime po mjestu naseljenja. Od Spasoja je ogranak Filipovići, od kojih više niko ne živi u Timaru, već su se odselili u Nikšić i Bačko Dobro Polje u Vojvodini. Od njih su bili poznati Krsto i Spasoje. Od Krsta je ostala samo jedna kćerka, udata u Vlahoviće, a njen je sin akademik Petar Vlahović. Spasoje je bio izuzetno hrabar. U jednoj svađi ubio je neke Čuroviće iz Tušinje, zbog čega je bio osuđen. Poslije izdržane kazne njega Čurovići ubiše iz osvete. Poznati su bili Filip, Milovan i Mlađen. Filipovi potomci su kolonizirani u Vojvodinu-Bačko Dobro Polje. Mlađen je bio jedan od najuglednijih Tomića, živio je u Nikšiću, gdje se bavio trgovinom. Imao je četiri sina, od kojih niko ne živi u Timaru.
Od Obrena su Tojovići i Sinđići na uže. Iz ogranka Sinđić zna se za Radonju koji je poginuo u Sirovcu u borbi sa Turcima 1840. godine. Radonja je imao sina Obrena, a Obren Novicu i Radonju-Zeka. Obojica su bili poznati junaci koji su poginuli na Veležu zajedno sa rođakom Radom. Njima je podignut spomenž na Greblju kod Nevesinja. Od Novice su ostala tri sina: Obren-Mido, desetar u Timarskoj četi, koji je zajedno sa rođakom Neđeljkom poginuo na Mojkovcu 1916. godine, a ostala su mu dva sina Vaso i Milisav. Vaso je bio istaknuti bratstvenik i plemenik, učesnik Ostroške skupštine i NOR-a od prvih usganičkih dana. Kada je umirao, reče: „Žao mi je što moram da umrem u krevetu, a ne negdje na bojištu gdje su mi stari umirali“. Milisav Midov je bio kapetan bivše Jugoslovenske vojske, a umro je poslije rata. Drugi Novičin sin Milivoje, oficir Crnogorske vojske, bio je komandir Timarske čete u Uskočkom batallnu, kojom je komandovao u balkanskim i Prvom svjetskom ratu. Istakao se hrabrošću koju je pokazao u borbama na Glasincu i Mojkovcu i zbog toga je odlikovan Zlatnom medaljom za revnost, Danilovim krstom petog stepena i srebrnom Medaljom kralja Aleksandra. Učesnik je 13-julskog ustanka i Pljevaljske bitke u kojoj je bio komandir čete. Treći Novičin sin Jojo imao je sina Miljana, geometra, koji je živio u Nikšiću.
Radonja-Zeko Obrenov je imao sina Purka, a Purko Lazara i Aleksu. Lazar je sa ocem Purkom poginuo na Skadru, a Aleksa kao učesnik Mojkovačke bitke ranjen na Božić 1916. godine.
Među Tomovićima treba istaći oficira Stojana, uglednog domaćina i bratstvenika. Mnogi njegovi potomci su izginuli u ratovima u kojima su učestvovali. Od njih se veliki dio odselio u razna mjesta širom zemlje. Nekolicina Tomića su ranjena u Mojkovačkoj bici u kojoj su se istakli svojom hrabrošću: Radosav, Mitar, Božo, Mikailo, Aleksa i Jevto.
U NOR-u 1941-1945. godine ovo bratstvo je dalo veliki broj boraca i starješina koji su ratovali na mnogim bojištima širom naše zemlje i ostavljali svoje živote u borbama protiv neprijatelja. Arsenije Vladimirov, Milan Milanov i Niko Mrdov su poginuli na Pljevljima 1941, Grujica na Livnu 1942, Vojislav u Morači 1943, Vuko na Sinjajevini 1943, Ivo na (Ivangradu) Beranama 1944, Jelena na Bijelom Polju 1944. godine.
Tomići su se iseljavali još od davnih vremena u razne krajeve. Ima ih na planini Jelici kod Čačka, gdje su došli početkom 19. vijeka. Rosići i Tomići kod Rogatice potiču od Tomića iz Timara, a oni u Gornjoj Šatornji i Vitkovcu kod Kraljeva, kao i oni u Bajinoj Bašti vode porijeklo od ovih Tomića.
Slave Đurđevdan, a prislužuju Pantelijevdan.
______________
TOMIĆI u selu Babinama kod Prijepolja, Jablanici, odakle su prešli na Kosovo u okolinu Prištine, dalje u selu Sibnici i Novoj Varoši, koji su kasnije prešli u selo Močioce kod Ivanjice i u Kragujevac, gdje su neki od njih promijenili prezime u Davidović – porijeklom su od Tomića sa Previša. I Tomići po Hercegovini i na Glasincu porijeklom su sa Previša.
IZVOR: Stojan Karadžić, Vuk Šibalić: Drobnjak i porodice u Drobnjaku i njihovo porijeklo, 1997, priredio saradnik portala POREKLO Vojislav Ananić
__________________
Vaš prilog ostavite u komentaru ili pošaljite na i-mejl:
5. oktobar 2013. u 01:08
Tomić
A ja sam TOmić iz Nikšićke Župe i ovaj moj ogranak je izgleda po nekim informacijama kao i drobnjački i morački Tomići u Cg porijeklom iz Travnika Bosna pa su se prilikom pada Bosne 1463 a kasnije i Hercegovine 1482 povlačili sve više u dubinu tadašnje Hercegovine. Kako i šta je bilo i kako je nastalo prezime a kasnije i bratstvo Tomići ko je rodonačelnik i da li smo svi isti to je već enigma…..
9. oktobar 2013. u 13:40
Aleksandar Tomic
Ja sam Tomić poreklom iz sela/zaseoka Tomići u mestu Drežnica (sa brojnim drugim selima/zaseocima: Vukelići, Pražići, Radulovići, Krakar, Trbovići, Maravića draga, Zrnići…), kod grada Ogulina na razmeđu Like i Gorskog Kotara. Ima vise verzija priče o dolasku Tomića u Drežnicu – iz bosanske krajine, Hercegovine, okoline Nikšića… a koja je verzija tačna to bih i ja voleo da znam. Tomići iz Drežnice slave Đurđevdan kao krsnu slavu, kao i većina stanovnika Drežnice. Iseljavanje Drežničana, pa samim tim i porodica sa prezimenom Tomić, u većem broju u novijoj istoriji bilo je u dva navrata. Posle prvog svetskog rata dobrovoljci su od strane kralja nagrađivani zemljom u pitomijim predelima tadašnje Kraljevine Jugoslavije – u Slavoniji i Vojvodini, tako su se i moji Tomići obreli u okolini nekadašnje Podravske Slatine. Drugi talas je bio nakon drugog svetskog rata, kada je više od 300 drežničkih porodica kolonizovano u Bajmok (između Sombora i Subotice). Mislim da ovde leži odgovor i na Radmilino pitanje – odakle su Tomići iz Stapara kod Sombora, a koji takođe slave Đurđevdan.
12. januar 2015. u 20:08
Radosav
Postovani Aleksandre
Moje prezime je naravno Tomic zivim u Smederevskoj Palanci Sumadija, slavimo Durdevdan, ali ne znam odakle smo dosli, otac mi je preminuo zvao se isto Aleksandar sa njim nikada nisam detaljno pricao o nsim korenima ali mi je jednom rekao da imamo neke veze sa Likom i Gorskim Kotarom pa me interesuje da li u Dreznici postoje maticne knjige iz kojih bi se to ustanovilo.
Srdacan pozdrav.
14. oktobar 2013. u 20:29
Milodan
Porodična prezimena u Kačeru, Tomić. Prema knjizi Miloja T. Rakić „Kačer“, prvo izdanje 1905. godine, najnovije izdanje 2010. godine – edicija „Koreni“, JP Službeni glasnik i SANU.
Ostale podatke porodica Tomić – poreklo, odakle su i kada doseljeni i Krsne slave možete saznati u tekstovima pomenutih mesta.
-Banjani
-Guriševci
-Jarmenovci
-Kozelj
-Rudnik
26. oktobar 2013. u 02:42
Siniša
Da li bi mi mogao pomoći i reći mi da li znaš odakle su Tomići koji slave Srđevdan?
1. novembar 2013. u 01:17
Radmila
Moj pradeda Gavrilo Tomić se 1856 god. venčao u Turiji (Bačka), sa Veronikom Aud, Abt ili tako nekako prezime. On je imao 39 godina i to mu je bio drugi brak, ona 26god. prvi brak.
U Turiji su dobili troje dece, a posle osam godina,u Staparu, još jednog sina, mog dedu Lazara.
Pradeda Gavrilo je bio stolar, slavili su Sv. Georgija.
Po godinama na venčanju pradeda je rođen 1817, gde, ne zna se.
1885. u Staparu je umro Gavrilo Tomić, žena mu se zvala Anka Civrić. To bi mogao biti moj pradeda, po godinama koliko je poživeo, a i moj tata je znao samo za neku baba Anku, po njoj su dali ime i mojoj tetki, očevoj sestri, Za Veroniku niko nije ni znao dok ja nisam otkrila u knjizi venčanih.
Možda je ona umrla mlada, a pradeda se ponovo oženio…
Deda Lazar je kao odrastao, živeo u Turiji, kao i njegovi brat Milovan i sestra Jelisaveta
koji su u Turiji i rođeni, samo je moj deda rođen u Staparu! Komplikovano strašno…
Mom dedi je kad se rodio, kuma bila Terezija, iz Stapara, ćerka Ignjata Cepančića, takođe ga je ona i venčala sa Katicom Majski iz Srbobrana.
Inače, u to doba svim Tomićima u Staparu su kumovi bili iz familije Cepančić.
O Cepančićima niko ništa ne zna. Ni ko su, ni odakle su, isto kao i o Tomićima…
Pretpostavljam da će tako i ostati, jer niko nema potrebu da nešto sazna o svojim precima. Zato ćemo i kao narod nestati i ništa se neće o nama znati… 🙁
Znam još i to da su Tomići došli u Stapar iz Prigrevice, tj. pustara Neorić i Đurić, desetak godina kasnije od onih porodica koji su se doselili iz Vranješeva i Bokčinovića.
Negde 1763. god.
Po svemu tome, moji Tomići su došli u Bačku, za vreme, ili još pre Marije Terezije…
Pa, sad, kako da ja saznam odakle su došli?
1. novembar 2013. u 16:32
Aleksandar Marinković
Radmila,
određene podatke možete saznati u gradskom arhivu koji čuva matične knjige svih crkava u određenom kraju. Što se tiče daljeg porekla Tomića, možete se obratiti Matici srpskoj u Novom Sadu ili da neko od muških članova porodice Tomić izvrši DNK analizu svog praporekla. Na taj način bi se mogle otkriti srodne porodice (i nekoliko stotina godina unazad) pa samim time i oblast iz koje su došli u Podunalje.
1. novembar 2013. u 22:54
Radmila
Hvala Aleksandru, ali od mojih Tomića ni jedan muški potomak nije živ. 🙁
Što se tiče arhivskih knjiga, mnoge nedostaju, tako da se ne može kontinuirano sve pregledati. U Staparu ima starijih knjiga rođenih i umrlih, kod matičara se nalaze, ali oni nisu voljni da gube vreme na nečija istraživanja porekla.
Pokušaću još u Matici srpskoj, mada ni oni ne pokazuju dobru volju kada tražite neki podatak. Jednostavno, ljudi su mrzovoljni, neljubazni… Ne znam da li se to može tražiti nekim zvaničnim pismenim putem, da se plati, raspitaću se. U svakom slučaju, obradovala sam se kada sam videla da Aleksandar pokušava da mi pomogne. Zato, još jednom hvala!
3. decembar 2013. u 20:20
Milodan
Porodice-familije po mestima prebivališta u Šumadijskoj Kolubari, Tomić.
Prema knjizi Petra Ž. Petrovića „Šumadijska Kolubara“, prvo izdanje 1939. godine, drugo izdanje 1949. godine, najnovije izdanje 2011. godine u sastavu knjige „Šumadija i Šumadijska Kolubara“ – edicija „Koreni“ – JP Službeni glasnik Republike Srbije i SANU.
Ostale podatke porodica Tomić. odakle su i kada doseljeni kao i Krsnu slavu možete saznati u tekstovima pomenutih mesta.
Mislođin, Arapovac, Medoševac, Cvetovac, Arnajevo, Barzilovica, Baroševac, Burovo, Velikoi Borak, Venčani, Vrbovno, Darosava, Leskovac, Progoreoci, Stepojevac, Ćelije, Čibutkovica i izumrli u Šopiću.
30. decembar 2013. u 19:58
Milodan
Prezimena-familije u Šumadiji, Tomić. Prema knjizi „Etnološka građa o Šumadincima“akademika Jovana Erdeljanovića, prvo posthumno izdanje 1948. godine – poslednje izdanje Službeni Glasnik i SANU – Edicija „Koreni“ 2011. godine u sklopu knjige „Šumadija i Šumadijska Kolubara“.
-Staro Selo
-Baničina
-Belosavci
-Gornje Jarušice
9. januar 2014. u 14:09
Darko
Ja sam Tomić iz Glamočana kod Banja Luke, a preci su mi tu oko 300 godina. Slavimo Sv. Nikolu! Ovdje smo navodno došli iz Hercegovine, a prije Hercegovine postojbina nam je bila Crna Gora!
15. februar 2014. u 22:15
nikola
ja sam Nikola Tomic, rodjen sam u Krusevcu i zivim i zivim nedaleko odatle, prema nekim istrazivanjima, moji preci su se doselili ovde iz okoline Nisa, neposredno po kosovskom boju, mada nema mnogo podataka, danas u mom mestu Poljni, zivi vise familija sa ovim prezimenom, ako znas nesto o ovome, znacilo bi mi. U napred hvala
25. jul 2023. u 18:17
Boris
Dobar dan Nikola,
Moja čukunbaba Risima Đorić (rođena Tomić) je rođena u Riljcu i kada se udala za Dragoslava Đorića preselila se u Poljnu. Ona je rođena 1896. Godine i preminula je 1965. Imala je četiri brata i sestru: Agatiju, Joakima (Jaćima), Desimira, Vitomira i Miodraga. Roditelji su joj bili Čeda i Davina. Ako Vam nešto od ovoga nešto zvuči poznato kontaktirajte me da razmenimo informacije.
Pozdrav
25. jul 2023. u 18:21
Boris
Upravo sam pogledao moje rodoslovno stablo i našao sam nekog Nikolu Tomića sina Tomislava. Ne znam da li ste to Vi.
Pozdrav
15. februar 2014. u 22:18
nikola
ja zivim u okolini Krusevca, prezivam se Tomic i takodje slavim sv. Nikolu…
18. septembar 2014. u 17:41
darko
Moj sin se isto zove Nikola! Kako misliš “nedaleko odatle”? od Glamočana kod Banja Luke?
6. jun 2018. u 15:13
Igor
Takodje iz Despotovca,primetio sam da velika vecina Tomica koji slave Sv.Nikolu dolaze sa prostora Kosova…..
5. novembar 2016. u 18:34
Vojislav M. Tomic
Pleme Bjelice
27. oktobar 2021. u 12:21
Miladin Tomić
Ja sam miladin Tomić iz Beočina slavimo Sv. Nikolu moj otac je došao u Beočin iz Srbca opština Laktaši
16. januar 2014. u 00:46
Spasoje
Moja slava je SVeti LUka 31 oktobar, Župa Nikšićka
26. septembar 2021. u 23:31
Aleksandar
Zovem se Aleksandar Tomić,iz Smedereva. Krsna slava mi je Sveti Luka.
Jedni podaci govore da su moji preci iz Nikšića a drugi iz Aranđelovca. Kontaktirajte me preko mejla pa možemo da razmenimo podatke.
Srdačan pozdrav