Порекло презимена, селo Туље (Требиње)

12. мај 2024.

коментара: 0

Порекло становништва села Туље, општина Требиње. Према књизи Миленка С. Филиповића и Љубе Мићевића „Попово у Херцеговини“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село је на источној страни поља, на старој плавини. Повише села, на брду Бјеласници је жива вода Убо. Иначе се служе кишницом из чатрња. Старе заједнинке Чатрње су три: Николића, Матића и Беговска Чатрња. Нових чатрња има 10.

Земље и шуме.

Испод села, у пољу су њиве: Млиништа, Сгруге, Гаја, Арниђевице, Орнице, Бајевина, Рљићевице, Гргурице, Дубоки Доли, Крћани, Новакуше, Велике Њиве и Милатовине.

У брду и око кућа су: До, Међе Пјешчине, Старине, Дионице, Лончаревине, Буљке, Драчеве Њиве, Нерезине, Врти, Виноградине и Плужине. “Горе” нема. Сељани се дрваре на тај начин што крче жиле из земље. Стоку напасају по пољу и по брду, на нарочито одређеним пашњацима: Чичавци, Заваљем, Орнице, Јасење, Долинице, Дубоки Доли, Рљићевице, Огризнице Побрежнице, Рутине и Зачичавци.

Тип села.

У селу је свега 31 кућа. Куће су углавном на окупу, само су на северној страни мало разређене. На средини села је црква Вознесеније Христово, а код цркве је гробље за све сем за Маслеше, који се сахрањују посебно, а од сеоског гробља њихово гробље само дели пут.

Сеоска црква је веома стара и ту је до 1895. било седиште парохије (отада у Драчеву). Само је једно “грчко гробље” (једна плоча), на месту Гребак, на тромеђи Пољица, Туља и Мркоњића, док гомила има на више места: Под Лисином, Под Бријегом и код цркве. Причају да су свугде у земљи налазили трагове старих кућа.

Село је тешко страдало у Другом светском рату, а после ослобођења отселило се неколико породица у Гајдобру и др. у Бачкој.

Порекло становништва.

Данас у селу живе сами православни. Сви славе Јовањдан.

-Колаци (6 к.) су давнашњи досељеници, па се већ сматрају старинцима. Иначе, раније је забележено да су дошли у 17. веку из Риђана. Могло би бити да је од, тог рода био и онај Михаило „Клак“ који се помиње 1688, али то није много вероватно с обзиром на чињеницу да се поред њега помињу само људи из Орахова Дола, Чешљара, Голубинца, Кијева Дола и Беленића.

-Цице (2 к.) су огранак Колака.

-Кнежевићи (1 к.) се такође сматрају старинцима. Вероватно је од тог рода био Мирослав кнез Михаилов, који се помиње 1689. Године 1718. помиње се Вујин Кнежев, али без ознаке села.

-Маслеше (11 к.) су старином Николићи из Озринића-Риђана. Неке од Маслеша зову Шкаљићи. Раније су Маслеше славиле Јеремијевдан.

-Ковачевићи (2 к.) су пореклом од попа Риста из Пољица: ту остали после његове смрти.

-Радуловићи (5 к.) су дошли са Шћенице, а даљим пореклом из Црне Горе, наводно од данашњег Даниловграда. Од њих је био владика Леонтије Радуловић.

-Матићи (2 к.). Прави Матићи су изумрли и били су старинци. Пре неких 100 година живео је ту доста богат Ристо Матић. Како је остао без деце, довео је свог сестрића Николу Правицу из Биоча, те га подигао и оженио и оставио му своје имање.

— Црногорци (1 к.): предак им се доселио са Његуша за време владике Петра. Причају да је био нешто скривио и побегао отуда у Требиње, где га је примио Адем-бег Ресулбеговић и населио га на свом читлуку у Туљима. Раније су се звали Марковићи и славили Митровдан. Од тог рода je 1 породица Марковића y Мостару.

-Салате (1 к.) су негде из Јушића у Шуми. Предак им се „удо“ за једну удовицу Маслешину, те добио мираз од Радуловића и Маслеша и саставио добар читлук. Салата има у Жакову, Равном, Невесињу и Сарајеву.

ИЗВОР: Према књизи Миленка С. Филиповића и Љубе Мићевића „Попово у Х ерцеговини“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.