Порекло презимена, село Трнчина (Равно)

12. мај 2024.

коментара: 0

Порекло становништва села Трнчина, општина Равно. Према књизи Миленка С. Филиповића и Љубе Мићевића „Попово у Херцеговини“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Један део села је изнад поља, на месту где има растреситог материјала, а други делови су по вртачама у брдима. Живе воде нема. Чатрња има 26. Три су старе, а градили су их преци Вукића, Лонаца и Џамарија. Локве су: Ситница, Брестица, Будер и Суха Локва.

Земље и шуме.

Њиве у пољу зову се: Баре, Клачине, Гумна, Испод Спила, Преорска Гумна, Плазила, Крста, Средаче, Лукорјечи, Лијесне Струге, Завиград, Велике Њиве, Уздрт, Чисто Поље, Виноград, Вучинац, Затумница, Струга, Поткрајница, Размиловића Гоник, Вујинуша, Камен, Кривача, Сурдупи, Кршца, Црвени Бријег, Талајуша, Косовине, Првање Долине, Дедети, Ситница, Церовац, Подвори, Заврће, Под Присојем, Вукодо, Глоговац, Провалија (велика јама), Дријен, Коштуриште, Међуше, Бућиновац, Расуље, Криваче, Плитки До, Папреник, Змајевица, Шушњати До, Вукашин–До, Гућиновац и Заглавице. Део поља оц Накла до Дољашнице зове се Влашко Поље. У брду су: Под Присоје, Глоговац, Косовине, Илино Брдо, Заграда, Кућишта, Матијашевића Врт, Маловића Зграда, Бошковића До, Вулин Врт, Бијела Греда, Испод Кућа, Виноград, Голобријег, Кана, Хладница и Рупе. “Горе” има изнад махале Трнчине и по брдима око других махала: Радетино Брдо, Гацко Брдо, Лисац, Вардиште, Косовчине, Бурилац, Церовац, Глоговац, Вјенчаник и Илино Брдо. Цело брдо је издељено: још за турског времена, брдо је измерено и подељено.

Стоку напасају у пољу, кад дигну усеве, и по брду. Места где стоку напасају зову се: Равни Бријег, Градина, Хумац, Доњи До, Под Присоје, Глоговац, Косовине, Вјенчаник, Боројевића Градина, Прлог, Добраковац, Тимор, Мокри До, Радолице и Гојковице.

Село се дели на махале: Трнчина, Параунићи, Рупни До, Гајиц, Брестица, Плањак, Bojевићи, Стара и Пријевор. У старо доба биле су још и махале Тоциље, Гојковице и Ћорци. Све те махале су удаљене једна од друге по 15-20 минута хода, а куће у њима су већином на окупу. Две су цркве: св. Ђуре и св. Николе у селу и капела св. Ане у самом пољу. Католичка гробља су код цркава у Трнчини и Рупном Долу, затим код Плањака и на Војевићима, а муслиманска на Параунићима и на два места на Војевићима. У селу су свега 54 куће.

На Роковој Главици у Рупном Долу су рушевине: кажу да је ту била црквица св. Рока. Црква у Рупном Долу је врло стара. Причају да је ту цркву подигао неки Манојло Андријашевић, од чије куле и данас стрше рушевине. Омеђинак старе куће Андријашевића је уз кулу. По предању, кула у Рупном Долу, добро очувана, била је неког попа Пуре, који је сахрањен код цркве. Насред Рупног Дола је место Мејдан: о једној крушци на том месту Турци су обесили двојицу Андријашевића (прича се да је у Рупном Долу било 7 кућа Андријашевића и 2 куће њихових слуга. Андријашевићи су се иселили у Далмацију, у Чепикуће, где се зову Мрше). За капелу  Ане, која је насред поља, причају: На брду Лисцу, северно од села, био је усађен велик крст посвећен св. Ани, а испод крста је текао поточић. За турског времена, једно “Туре” је оскврнуло простор око крста. На неколико дана иза тога удари гром посред крста и одбаци једну крсницу y поље, око 3 км далеко, те на том месту подигну капелу и посвете је св. Ани. Црква св. Ђуре подигнута је почетком 20 века. Грчких гробница има код те цркве, па на Борановој Главици, Детима и Дубровач–Камену. Недалеко од махале Трнчине је Милошев Крст за који причају: Кад су ударили Сењани, дочекају их Размиловићи и убију осам, те их све заједно закопају и поставе им крст. Старих омеђина има на више места. За махалу Тоциље се прича да је ту живео род истог имена и да су због превисоког турског харача и зулума побегли у Далмацију, а онда у Пуљу, где треба да их има и данас. За махалу Ћорке се прича да су ту живели неки Милошевићи, па да су на Божић ударили Сењани и све их побили и поробили, само је неким случајем остао старац Ђуро и унук му. Од тога Ђуре су Ђуре-Ђурасовићи, а како је један од њих био ћорав, прозвани су Ћорци. За махалу Гојковице се прича да су ту живели Гојковице или Гојиловићи, који су изумрли. Изумрли су и родови Радомило, Ивићи и Радуло, а Мијатовићи су се иселили.

Порекло становништва.

Католици.

-Вукићи (7 к., Никољдан) и Лонци (6 к.) су један род и старином Размиловићи. Сматрају се старинцима. У пољу и сада имају земље које се зову Размиловића Гоници. Лонци су прозвани по претку који је тај надимак добио што је разбио ногом лонце лончару који их је био донео и продавао у селу. Има их под именом Лупис-Вукић исељени на Пељешцу.

-Радићи (6 к., Никољдан, раније св. Иван) на Плањаку су од Качића из Маџарске прешли у Трпањ и у Градине–Опузен, одакле су се раселили по Броћну, Храсну и др., а једно су са Шиљићима, Ђурићима и Пекићима. Њихови су због данка убили Загора бана и поклали Маџаре, после чега су морали побећи у Далмацију, а одатле се раселили на разне стране.

-Соко (5 к., Никољдан) у Рупном Долу су старином Богдановићи из Веље Meђe. Неке Соколе зову и Мравићима. Један предак је добио надимак Соко, пошто га је Хамзибег Ресулбеговић из Требиња био похвалио (“Ха, соколе!”) кад је убио једног Љевака.

-Џамарије (4 к., Никољдан). Њихов предак је дошао из Црне Горе за момка у Размиловића и они га оженили и прозвали по по месту одаакле је дошао (Џама?).

Кулаши (3 к.; Никољдан) дошли су из Веље Међе, давно. Раније су се звали Милошевићи.

Ћорци (1 к.) и Ђурасовићи (3к., Никољдан), старином Шушци (Сушци), живели су некада у Пријевору. На Божић их напали Сењани и побили све сем једног старца, који је био код стоке, и детета које му је било понело ручак. Кад су Сењани навалили на махалу Ћорке и побили их, остао је Ђуро и унук му и по томе Ђуру су названи Ђурасовићи.

-Пркути  (3 к., Митровдан) су дошли од из Равног, пре 130 година.

-Жарак (1 к Митровдан, раније Шимундан) прадед се доселио из Чваљине на тазбину у Мијатовиће у време када је грађен столачки град.

-Влахић (1 к., Никољдан) је дошао из Цицрине.

-Чокљат (1 к., Митровдан) је дошао из Равног.

-Љевак (1 к Митровдан) је „дошао такође из Равног.

-Матијићи (1 к Митровдан) у Параунићимма су од Доброславића у Равном.

Муслимани.

-Бојчићи у Војевићима (6 к.). Кад је Турска удариила “удуте”, неки елчија дошао у Трнчину и ту се настанио. По другом саопштењу (забележио М. С. Ф.) они су били католици и пореклом од Кулаша или од Џамарија. Селили су се из Трнчине у Љубиње и Глеђевце. Пошто у Почитељу има Бојчића који су тамо дошли из Котеза у Далмацији, који су иначе близу Трнчине врло је вероватно тамо дошли иначе близу Трнчине. Врло је вероватно да су и ови Бојчићи у Трнчини дошли из Котеза и то заиста у време некокг повлачења граница или рата. Из махале Д. Трнчине дошли су на Војевиће, пошто је један Кулаш убио једног Бојчића и платио крвнину, те се населио на тој крвнини (земљи).

-Шабановићи (4 к.) у Параунићима, раније Јосиповићи, дошли су из Лисца. “Село” Параунићи било је најпре својина фрањеванког манастира у Сланом. На ту земљу довели они слугу Јозиповића из Лисца. После двадесет година, место награде у новцу, он је добио земљу на Параунићима, те се населио и временом обогатио. Како су били “хаси” (силни, непокорни), Али-паша спреми војску да их доведе. Двојица су погинула, а трећега, ког су довели, “потурчио” је и дао му име Шабан (до тада се звао Илија). Паша-га је оставио y Трнчини.

-Елезовић (1 к.) дошао 1937. из Жабице код Љубиња. Биће од Елезовића, разгранатог муслиманског рода у Храсном и околини, који су иначе пореклом од кнеза Мирила.

Заветни дан за поље је св. Ана.

ИЗВОР: Према књизи Миленка С. Филиповића и Љубе Мићевића „Попово у Херцеговини“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.