Порекло презимена, село Дврсница (Равно)

Порекло становништва села Дврсница, општина Равно. Према књизи Миленка С. Филиповића и Љубе Мићевића „Попово у Херцеговини“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село је стани изнад поља, а испод брда Братогошца. Живе воде немају у самом селу; изнад села на Братогошцу je жива вода Пиштет, а у пећини између Равног и Дврснице вода Спиле. Служе се кишницом из чатрња. Заједничке су чатрње: Горња Чатрња или Крушка, Брестовник, На Бријегу и План. Нових Чатрња има 12. Локве су две: Кочина и Локва.

Земље и шуме.

Земље у пољу су: Границе, Котларице, Побрежнице, Обоци, Наплави, Башчице, Вирови, Подгувнице, Премакућнице, Подкрајнице, Груде, Браждене Њиве, Пријеке Њиве, Нугларице, Станкуше, Камена и Барице. У брду су и око кућа: Гумниште, Мајдани, Пећи, Брестовник, Хандића Врт, Авдине Међе, Пјаце, Грубјешина, Тамбори, Ћибаруша, Ковачуша, Доња Ограда, Пипуниште и Глухића Виноград. Идући Вељој Meђи, око 1 км далеко, је место Доња Дврсница. Ту су сада виногради. Виногради су још и на местима: Сливље, Нугли, Сурулевац, Калајџин Виноград, Под Кулом, Под Оградом, Доњи и Горњи Виногради. Брдо је заједничко и потпуно голо, само око кућа, по оградама има нешто дрвета. До недавна су се дрварили на тај начин што су копали жиле (“кречине”) из земље. Стоку напасају по странама изнад и око села и по пољу после жетве. Лети предају стоку на пашу сељанима у Храсно и Банчиће, а они је гоне на Зеленгору и Крбине.

Тип села.

Село има 20 кућа, које су на окупу. Црква им је преко поља, заједничка са Чавшанима и Орашанима.

Под селом је једна стара кула на три спрата. Причају да је то била кула неког Милете војводе, српског јунака из истог села, и  да су је Турци отели и присвојили. Касније је припадала Ђикићу и Муслибеговићу из Мостара. У огради Пљевница су две грчке плоче. На средини луга је гробље, за које се прича да је од српских и гурских сватова који су се ту сусрели, потукли и изгинули. Подно села, у једној огради, су неколики муслимански гробови.

Порекло становништва.

Зна се за неколико родова који су раније боравили у селу. Када je куга морила, у селу је умрло самих момака и девојака осамнаест, и тада су неки родови изумрли, a неки иселили сви су били избегли, па су се вратили само Ђордани и Росићи. Кучинари су се преселили у Храсно, Грубјеше у  Седларе, Милетићи y Чаваш. Неки Милетићи су се прозвали Будимчићи, по мајци која je била из Будима Дола у Завали, а преселили су се на Банчиће. Срби Пјаце су се иселили у Дубраве. Не зна се је било са Гела, Тамбора, Хандића и Калајџића. Били су већином муслимани.

Сада y селу живе само православни.

-Вучинићи (10 к., Арханђеловдан) су старином из Озринића.

-Ђордани (6 к., Арханђеловдан) су од Милидраговића у Љубомиру. Ђорданима су прозвани по томе што је тобоже неком претку ага Бикић из Мостара говорио: “Бре ђиди Ђордан!” Из Дврснице су неки Ђордани отишли на Мишљеновац и у Додановиће. Само огранак Ђордана су Росићи (4. к., Арханђелован). За време куге Никола, дед Трипка Росића (р. 1856), био избегао и живео неко време код Стоца.

-Милидраговићи у Љескову Долу и др. (Ђурђевдан) су старинци.

Пољски завет у селу је Пантелијевдан.

Село је тешко страдало у Другом светском рату и 1951. је било много напуштених кућа.

ИЗВОР: Према књизи Миленка С. Филиповића и Љубе Мићевића „Попово у Херцеговини“. Приредио сарадник Порекла Милодан.