Poreklo prezimena, selo Dvrsnica (Ravno)

Poreklo stanovništva sela Dvrsnica, opština Ravno. Prema knjizi Milenka S. Filipovića i Ljube Mićevića „Popovo u Hercegovini“. Priredio saradnik Porekla Milodan.

Položaj sela.

Selo je stani iznad polja, a ispod brda Bratogošca. Žive vode nemaju u samom selu; iznad sela na Bratogošcu je živa voda Pištet, a u pećini između Ravnog i Dvrsnice voda Spile. Služe se kišnicom iz čatrnja. Zajedničke su čatrnje: Gornja Čatrnja ili Kruška, Brestovnik, Na Brijegu i Plan. Novih Čatrnja ima 12. Lokve su dve: Kočina i Lokva.

Zemlje i šume.

Zemlje u polju su: Granice, Kotlarice, Pobrežnice, Oboci, Naplavi, Baščice, Virovi, Podguvnice, Premakućnice, Podkrajnice, Grude, Braždene Njive, Prijeke Njive, Nuglarice, Stankuše, Kamena i Barice. U brdu su i oko kuća: Gumnište, Majdani, Peći, Brestovnik, Handića Vrt, Avdine Međe, Pjace, Grubješina, Tambori, Ćibaruša, Kovačuša, Donja Ograda, Pipunište i Gluhića Vinograd. Idući Veljoj Međi, oko 1 km daleko, je mesto Donja Dvrsnica. Tu su sada vinogradi. Vinogradi su još i na mestima: Slivlje, Nugli, Surulevac, Kalajdžin Vinograd, Pod Kulom, Pod Ogradom, Donji i Gornji Vinogradi. Brdo je zajedničko i potpuno golo, samo oko kuća, po ogradama ima nešto drveta. Do nedavna su se drvarili na taj način što su kopali žile (“krečine”) iz zemlje. Stoku napasaju po stranama iznad i oko sela i po polju posle žetve. Leti predaju stoku na pašu seljanima u Hrasno i Bančiće, a oni je gone na Zelengoru i Krbine.

Tip sela.

Selo ima 20 kuća, koje su na okupu. Crkva im je preko polja, zajednička sa Čavšanima i Orašanima.

Pod selom je jedna stara kula na tri sprata. Pričaju da je to bila kula nekog Milete vojvode, srpskog junaka iz istog sela, i  da su je Turci oteli i prisvojili. Kasnije je pripadala Đikiću i Muslibegoviću iz Mostara. U ogradi Pljevnica su dve grčke ploče. Na sredini luga je groblje, za koje se priča da je od srpskih i gurskih svatova koji su se tu susreli, potukli i izginuli. Podno sela, u jednoj ogradi, su nekoliki muslimanski grobovi.

Poreklo stanovništva.

Zna se za nekoliko rodova koji su ranije boravili u selu. Kada je kuga morila, u selu je umrlo samih momaka i devojaka osamnaest, i tada su neki rodovi izumrli, a neki iselili svi su bili izbegli, pa su se vratili samo Đordani i Rosići. Kučinari su se preselili u Hrasno, Grubješe u  Sedlare, Miletići y Čavaš. Neki Miletići su se prozvali Budimčići, po majci koja je bila iz Budima Dola u Zavali, a preselili su se na Bančiće. Srbi Pjace su se iselili u Dubrave. Ne zna se je bilo sa Gela, Tambora, Handića i Kalajdžića. Bili su većinom muslimani.

Sada y selu žive samo pravoslavni.

-Vučinići (10 k., Arhanđelovdan) su starinom iz Ozrinića.

-Đordani (6 k., Arhanđelovdan) su od Milidragovića u Ljubomiru. Đordanima su prozvani po tome što je tobože nekom pretku aga Bikić iz Mostara govorio: “Bre đidi Đordan!” Iz Dvrsnice su neki Đordani otišli na Mišljenovac i u Dodanoviće. Samo ogranak Đordana su Rosići (4. k., Arhanđelovan). Za vreme kuge Nikola, ded Tripka Rosića (r. 1856), bio izbegao i živeo neko vreme kod Stoca.

-Milidragovići u Ljeskovu Dolu i dr. (Đurđevdan) su starinci.

Poljski zavet u selu je Pantelijevdan.

Selo je teško stradalo u Drugom svetskom ratu i 1951. je bilo mnogo napuštenih kuća.

IZVOR: Prema knjizi Milenka S. Filipovića i Ljube Mićevića „Popovo u Hercegovini“. Priredio saradnik Porekla Milodan.